Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

cкoмe.

[ocr errors]

полажајник.

која

пет

вијех се

[ocr errors]

Кисео

Бадњево ЗЁЊЕ,

цама.

и честит вам бадњи дан.” А нз куће га қа- ВАЖЪЁњЕ, т. дав Фtinfen, foetor.
кав мушкарац поспе житом и одговорн важъЕти, баздём, v. impf. (у Бјелоп.) vide
му: „Дао ти Бог добро сретњи и честити.” баздјети.
Кад се бадњак меће на ватру, трипут се по-важљив, а, о, vide багљив.
макне у напредак; а кад прегори, горњи | БАЗА, f. vіdе зова.
крај ваља дочекати у руке с рукавицама, па | БАЗАГУР, m. Цеклинско око у језеру Скадар-
та обвијети око кошница и по том угасивши
га оставити на какву младу шљиву или вазДЕти, (ист.)

(Aầu, v. impf. stinken, foeteo, на јабуку. У Рисну бадњаке наките ловори- Біздити, (зап.)

cf. смрдјети. ком; у 1рмници онај који их унесе у кућу | БіздJкти, (југоз.) наздрави им милојком вина, и пошто се БАЗДРК, m. (у Ризну) беr Surs, crepitus venсам напије, нашоји и њих (полнје их). По tris, cf. прдеж. Херцеговинн гдје су велике куће дову- БАЗДРКАЊк, п. бав Иmbergeben, vаgаtiо. ку бадњаке на шест или на осам волова, | БАЗДРКАТи, базирчём, у. impf. без посла ходана натјерају кроз кућу, те нcтјерају воло- Ta, müßig umbergeben, vagari. ве на друга врата, а бадњаке скину у кућн. | БАЗДРљикА, f. (у Барањи) vide стабадљнка. По Далмацијин по осталијем онамо краје- БАЗЁРБАМБАША*, m. Bеr mit бет 2u32 uns Noin вима и кршћани ложе бадњаке, cf. Божић, fuhr-Bolle Belehnte, portitorio praefectus.

БАЗЕРБАМБАШин, а, о, беҙ базерђамбаша, porрадњАРА, С. (у Сријему) воденица поточара titorio praefecti.

има бадањ, eine 21rt BaTermuble, molae БАЗЕРБАМБАШЛУК, m. Sав 2Imt be8 базерђамaquariae genus.

баша, dignitas tой базерђамбаша. БадњАчица, г. (у Ц. г.) мали бадњак, како: БАЗЁРълн, базерђана, т. vіdе трговац.

наложи преко бадњака. cf. | БАзи, база, m. р. у пјесми: златан сахат с блажена палица.

базима ваља да је Xepetirubr (од ТурБадњЕв, а, о, (у ц. г.) vidе качин.

скога басма-сахат). гідњЕВА вддА, f. (у Ц. г.) vide paсo i. БізЈАш, т, мали намастириф на лијевом бри

купус у глава- јегу Дунава (у Банату), ein RIoftеr im janat,

monasterii nomen. Бадњй вёчв, бадњега вечера, m. (у Ц. г.) vide БАЙР”, m. bas ufеr, ripa, ef. бријег, обала. бадњи дан :

БАЈА, f. 1) һур. р. баук. 3) (у Далм.) vide aбajкоја ми је златоглава,

лија. је бадњи вече

BAJA, f. Stadt in der Batschka, nomen urbis.
Бадњи дан, бадњега днё, m. Ber Chritaben, diеѕ БАЈАлица, f. Die Zauberin, incantatrix. Пјевају

аntе feslum Christi natale. На бадњи дан како се у сватовима (кад се женно бунгур
ујутру (како домаћин отиде по бадњаке) челебија шараном ћевојком) разбољео
сакрије се ватраљ и ступа с тучком и све купус на сланини, па му довели проју
столице, и прва се столица нанесе на Бо- бајалицу да му баје,
жић ујутру под по лажајника, испод којега Проја баје, кукуса нестаје.
је гдјекојн нзнакву те падне под губером, БАЈАло, m. vіdе бајач.

којвјем га домаћица хоће да огрнe.cf.Божић. БАЈАМ, т. (у Ц. т.) vidе бадем. відњия, т. dim. 2. бадањ.

BÀJĀBE, n. das Zaubern, incantatio. БАДРљнця, f. 1) онај струк у траве од земље | БАЈАТ, а, о,

ін. п. бајат хљеб, бајатно до цвијета, беr еtеngel, caulis. ef. стабљнка.БАЈАтан, тна, тно, месо, albaten, nipt frif, б) у ситнога перја оно што остане кад се vetus, non recens.

repje quja, der Federkiel, caulis pennae. BÀJATH, jên, v. impf. zaubern, incanto (morbum, БАЕР, m. (у Сријему) vidе банр.

dolorem). БАЖДАР, баждара, т. беt &іфеr, mensurarum БАЈАЦ, Бајца, m. Ciner роr Баја.

ponderumque examinator. БАЖДАРИНА, f. ) (ст.) Зоu gelo, portorium, cf.

BÀÂY, 6ajára, m, der Zauberer, incantator :

Носише га на бајаче, да га обају
На воднци вила баждарица,

BÁJKO, m. Mannsname, nomen viri.
Те узима тешку баждарину:

БАЈНА ЛУКА, f. град и варош у Босни на води
од јунака оба црна ока,

Bpbacy, eine Stadt in Bosnien, nomen urbis.
А од коња ноге све четири

БАЈНомӯЧАнин, m. Winer pon Бајна лука.

БАJндлӱЧКА, f. Cine pon Бајна лука. 2) bie &іфgebubr, quod solvitar pro mensu- BAJндлёчки, кa, кo, von Бајна лука.

rarum ponderumque examinatione. ВАЖДАРИц, г. (ст.) бie Зölnerin, portitrix (?). БАЈСкй, кa, кo, von Баја.

BÁJO, M. Mannsname, nomen .yiri. cf. баждарина. важдански, ка, ко, н. п. кантар, bas &іфтов, Бак, m. (понајвише се говори рі, баци) тако

BÂJqeta, m. Mannsname, nomen viri. mensura plublice probata.

және тепајући зову зубе у мале дјеце, кад

Оно ми

|

царина :

[ocr errors]

Вак

ин почињу ницати (мјесто бак говори се вА.
и бау, баучак, а у Боци вучufu), $ine

derivort Zahn, dens sermone infantium.
Бік, т. (у
BÁKA, f. hyp
BÀKA*! vide

f. (у ц. г.) дрва, пруфа, жила, mpfwort gegen den Habn, convic gravedo, pituita. 2) in einem l

кахавица,

ВА.

BАлшоВА ГРАДИНА
нарамак.
н*, м. ) назеба,
Am gallinaceume obiety
кокоте балабане /
a, o, tоgіg, mucosus,
ц, балавца, m.

mucosus.
steus aculeatus.

fe

гле!

der

gal

и

Баланд
puer

риба, eine
mps :

2) риба,

1) der

ра.) vidе бик.

баба.
Вака.”, бакала, т. трговац

што продаје св.
масло, мед и т. д., Оer Opezeteibänbet, con- вала в

,
dimentarius,
БАКАЛАЈ, бакалаја, m. (у Боци) некака морска
Art Meerfiso, piscis marini ge

BAAÀ HT!B, m. der Klöppel, tudicula.
Свака риба вода абакалај војвода.

Balaton in Ungaria.

Балатина, m. Pilattenfee i= БАКАЛАя, бакалаћа, m. (у Бачк.) vide фифта (БАМА:

коло воде, еде

На двору му створите

n. vide banaTHA :

Балашино језеро perna condimentarii.

Има један Балачко војвода Бев бакал, condimentarii.

trabs.

гред p a cus. с

BÀAABAHA, f. das Rozmädchen, puella

cf. Гава

Roßige, der Stich

[ocr errors]

:

lacus

зеро. БАЛАтино

JÈZRPO,

(cf. бакал)
Бакала
А паори г.
БАКАЛКА, f.

ria. .
БАКАРНИЦА,

gewölbe, tal BARÁNOB, a,

tarii. .

nomen propr.:

[blocks in formation]

ie Spezereikråmerin, condimenta.

бакалски дуќан, бав арезеrеіs | БАЛАчко возвода, m. (ст.) 93аже еіE БАKАлски, ка , кo, Semriframera, condimen-БАЛВАН, m. велики дирек као

2) Мtaot Buccari im froatifфеп яйjtenlance. БАЛЕГА, f. н. п. говећа, коњска, овчE BAKÁPAHJA*, f. vide bakpayanja :

BAAÈTÂbbe, n. das Miften, Kothmachen (v
Бије њега оштром бакарлијом
ВАКАРУША, f. (у Сријему) бакрено звоно што

БАЛЁГАти, гам, v.impf. miften,
н. п. на вола, cf. клепка.
се веже

den Ko : BÁKAT, Kra, m. das Getrappe, incessus cum so.

nitu, cf. бат, бахат. БАКВА, f. оно мјесто гдје се стаје ноғом кад/БАРИЈА, f. (perätti) Ser Surfe, arca

ce mehe kamena, Standort der Steinwerfenden,

statio jaculantium saxa.
БАквицА,
Baffеrgefäp, modii genus, cf, жбан, чобања. Івалити, лим, v. impf. 1) ховен,

E. (у Шум.) дрвен водени суд, 2rt/ валидётина, Г. angm. . балеја.
BÅKETA, f. (y Puchy) der Stock, baculus :

БАло,
Старом Јоку сребрну бакешу

БА.лоЊА,
Бакин, а, о, беr бака, vetulae.
ВАКЛАВА", f. eine Frt питa, placentae genus. (БілотА, f. (по југо3, кр.) пушчано зрне

tenfugel, glans: Мање од балоце,

:
BAковит, а, о, (у Хрв.) vidе биковит.
BÁKOHA, m. ein großer Herr, magnus dominus: од стара соли (угљен).
он је велики бакоња.

BÀACAM, m. der Balsam, balsamum.
ВАКРАч”, бакрача, m, vide котао.

БАТА, f. Vidе cјекира (али серијетко
ВАКРАчня, м. dim. р. бакрач.
БАКРічанЈА, . idе узенђија.

BÀITÂBB, n. das Hacten, caesio.
БітАти, там, v. impf. тућн (балтом),

caedere.
hana phabako Foropy) 8. n. nyuka, 7. j. OKO-

т. рибља трава,
fФlефtem Cith ребром, као бахром, еіn mіt/БАук,
befohlagenes FeuergewebriBÀAYKAT, Sodhörner, cocculi indi.

BÀAY TKA, f. wilder Lauc, allium vineale.
vidе бахтати, .
Ѕи се, vide бахтати

се,
ету (особно

њима од челика бамче
/alburnum, C, бељ,
од прилике с
од правога
" Арвега порије

држа руком, деr rif an aber
бјелика./БАЧАк", т. у сабље или умача

f. Зндине од

Крвава му сабља до балчак нарац. .

2) rogen, weinen, muco maculor flen

m, балав човјек, Ser SЖовіде,

muco

[ocr errors]
[ocr errors]
[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

тити.

[ocr errors]

онај буде трља, а кад погоди царевим штаистоку на главици више блата, Ruine am Lago di Scutari, parietinae quaedam.

пом, онда цар буде трља, а трља цар, ако ли , ein

свима штаповима умашн, онда покупи све БА», т. планина у Босни близу Приједора, Berg in Bosnien, montis nomen.

штапове, па да свакоме које је чији, а свој БАЉАВ, а, о,црне главе, н. п, во, коза, fфwari:

метне пред цара као и најприје, па погађају БАЊАст, (töpfig, capite nigro.

опет на ново. Други пут (т.ј. друге године БАљЁЗГАЊЕ, n. vіdа блућење.

царовања) цар има три маше (т. ј. погађа у БА-ЁЗГАти, гам, v. impf. (у Рисну) vidе блу. трљин штап док трипут не умаши), трећи

пут четири итд., а трља други пут сједе на BABÈME3, m. die größte Art Kanonen, grobes Ges бадало (т.ј. оно мјесто гдје ударају штапоschüß, tormentum majus :

вима кад их бацају) кад погађа у свој штап; Све баљемеа баљемева виче,

трећи пут се примакне колико може скочиАлубарда лубарду дозива —

ти, а четврти пут колико је дуг кад пружи БАЉЕЊЕ, n. бав Хофеn, muсi emissio.

руке. Кад изиграју онолико пута (или кад јеВАЉЕШКА, f. (у Ц. г.) некака тица као мала дан цар онолико година царује), до колико natka, eine Art Vogel, avis genus.

су погодилн да жене трљу, онда га жене, т. БАљотА, m. (у Грбљу) Офjenname, nomen bo- j.cтaну сви уред један за другијем, па се расvi indi solitum.

кораче те трља прође четворошке између BÀMÁAqÀBÂ, 1) ganz unentgeltlich, plane gratis. њиховнјех ногу, а онн га сваки ударн по јед

2) ganz umsonst, vergeblich, frustra, irrito, cf. ном шаком, или дрветом (како погоде нај. бадава.

прије) по задњици. він, бана (бана), m. 1) беr За, bаnus: Бе му Банатски, ка, кӧ, запаtеr, bаnаtuѕ. је бан, ту и стан. 2) у Дубр. ну ц. г.реку | BAHARAHин, m. Ser Запаtеr, Banatu. у говору свакоме човјеку кад хоће да по- БАНГАЙ, а, о, н. п. коњ, Тафт, bintens, clauкажу да га поштују, беr реre, dominus, ef. dus. господар :

БАНДА, f. (по југоз, кр.) Sie Deite, regio, cf. страКада књиге бани разумјеше

на : Да ни господини Бог поможе десну БАНАК, нка, m. (у војв.) бie Ofenbank, sedes бандун лијеву! (кад се напија, показују

fornacis: легао покрај пећи на банак. ћи пуном чашом обадвије стране софре); БАНАЊЕ, п. 1) vidе бенетање. 2) ба8 банатисе. Са банде нм Брда ударише spiel, ludi genus.

БАНДАР*, бандъра, т. (у Сријему) некака риба BÀHÂT, bahára, m. das (Temesvarer) Banat, Ba- (која се у Бачкој зове буљеш), 2rtifф, natus. .

piscis genus. BAHATи, банам, v. impf. vіdе бенетати: бана вандижан, м. (у Боци) vidе банђен. којешта.

БандиЈЕРА, f. (у примор.) . Sie Sabne, vexillum, БАНAТи ск, банам се, v.r. impf. Кад хоће дјеца cf. застава :

да се банају, најприје се договоре до кон- Једрн ли мн драго моје, ке ће године жениши шphy ; онда узме Внје ли му бандијера — свако свој штап по средини, па ударају око- БАНДУНАти, нам, v. pf. (у Паштр.) vide зaмице у земљу и тако редом бацају штапове боравити (ital. abbandonare): с једнога мјеста; које најдаље баци оно је Ти не немој банду наши цар, а које најближе, оно јешpња. По том | ванъЕН, а, о, (око Снња) човјек који је што трља покупн све штапове, иа да свакоме ко- скривно па не ће суду да иде,него живи преје је чији, а свој метне попријеко пред цара ма власти као хајдук, само што не чинн ннтако близу, како га цар стојећн управо мо- коме ништа. Банђен човјек живи у своме же дохватити својим штапом; онда цар ба- селу и код своје куће ради своје домаће ци жмурећи свој штап те удари трљин (ако послове, него је једнако тако на опрезу ми умаши, онда он буде трља, а трља цар), да слабо кад смије и спавати у кући. Они па онда сједе; гдје се царев штап уставн, кашто долазе и у варош, али само с краја он дје мора трља свој штап да замјесши (т. и то једнако на опрезу. У прољеће године ј. да га измакне), па онда сви редом бацају 1835, кад сам се ја десно у Будви, овакијех (не жмурећи) и погађају у трљнн штап: сва- је људи много дошло близу Будве на један ки треба дотле да бије у трљин штап (нтр- мост, пак оданде поручили у Будву да им ља мора једнако свој штап да замјешша) се пошље тај и тај од чиновника на недо Кле не умаши; а кад умаши, онда му тр- какав разговор, и то им је учињено. Онамо ља узме штап и баци у суво грожђе (т. ј. на људи сви живе једнако под оружјем, а

па онда остали сви бацају тако ре. банђени особито. У Далмацији ну Боци дом; а цар на пошљетку, и он бије док двапут има овакијех људи много, гдјекоји су још не умаши.Онда трља покупи све штaпoвe из

од Француза остали. cf. бандижан. сувога грожђа, па он погађа свим штапови- вінити ск, банйм се, v. г. impf. (у Ц. г.) иф ма редом у свој штап; чијим штапом погоди, als bau oder Wahnya betragen, affecto toở bau

[ocr errors]

страну),

[ocr errors]

at tis баница dignitatem:

бани

[ocr errors]

веома

Фали

BÀPAT

2) (у бан:

носи

na :

девет цеФердара

лици, која извире иза * вода 5

три сахата уну око

(од

Бұнагцом цркву Јежевния

из Бањана, incola году Бањани.

[ocr errors]

хије краrtујевачке и Смедеревске.

баница dignitatis. .

невјеста се

БАЊАНАц, вца, m, vide Бањанин.
HAUA, ...) die Banin, bana, bani uxor.

БАЊАни (горњи и доњи), m. pl. 39e9ens in ter
чаница Васкова Даница,
rocooha, die Frau, domina,

Herzegowina an der Grenze von

regio Hercegovinae Monti nigro contermiПлавива у нахији Пожешкој:

| БАЊАНИН, m. (р. Бањани) човјек

да отиде у Бањане равне

Ciner pon Бањани,

БАЊАЊв, n. vіdе купање.

Госпића к
ORO
и код Грачца По-БАЊЕЊЕ, т. (у Ц. г.) pas Betragen wie ein бан

БАЊАТИ СЕ, њам се, vide купати се.
Авичина, f., планина у Шумадији између на-
БанкА, f. (gen. р. банака) бer Bantоgеttеl, syn.БАЊСКА, f. adj. варочі у Косову, еіnе tаѕt in

oder eine 6aanga, affectatio toő bah aut rñs

БАЊИЦА, f. (у Дубр.) Вадењаппе, bаlneum.
grapha mensae feneratoriae publicae.
БАНКРОТ, банкрота,
tite, decoctor, impar solvendo, cf. пропа- БАОЩЕВА ГРАДИНА ,

Косово, pomen urbis :
БАНКРОТИРАЊЕ, n. Oas Banerottiren, decoc-БАПКА, f. 3) (у Херв.)

Од малене Бањске крај Косова
лица.

tio.
БАНКРОТИРАТи, банкротрам, v. pf. une іmрr. |

баnterottiren, decoquo. cf. пропасти.
Банов (банов), а, о, бев бан, той бан.

рински новац, аltе saunge, За баика је ријеч говорно

бобо : бан :

htiyari. У нахији Барској, BÀHOBHHA, f. Land wo ein bau herrscht, das Bans

очиње од Паштровића и

Тур

само око четири сахата,
thum, banatus.

највише се говори Српски, али људи има
скога. Онамю

Барске нахије настаје
језик - Арнаутски:

гра.

f. vide Балашова

(права шљемена,

[ocr errors]

начињено као соха

наслоне два

ту y);

дина.
одозго) те се на
2) (у Имоск.) ста

antiquus numus.

БАпко, m. hyp. .
BAHÒBÀIE, n. die Herrschaft des 6an, imperium
тої бан.

БАпски, кa, кo,

al BAHÒBATH, bànyjêm, v. impf. 6au sein, sum BĀP, m. die Stadt A

која се одовуд да банујеш и да господујеш

држи поред мој

од три закона
Бановић, m. Заnѕfођn, bаni filius. У пјесмама

и у приповијеткама о Бановићу Страхињи
чуо сам гдје се изговара Бановић.

БАР, ,
Біновица (бановица), f. vіdе баница.

жуто Жито
Бански, ка, кӧ, Запва, bаnаlis.
BÁHCTBO, n. die Würde des 6an, dignitas tom

бан:
А даћу ти бансиво и војводство

да је баби

tweibisd, anilis.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Банстол, m. брдо у Сријему (између Карло-БАР, menigfter

вјек уово аж то могао удавити као у воду), Baga - Kpyuie ona), ein Berg in Sirmien, BÅPA, f. 1) die Lade, Pfüße, lacus, lacuna, 2) (y

Irt irfen, no iii genus : Сијала је баба бар,

за увар. БАЊА, f. 1) бав Вас, balneum (cf. ital. bagno). БАРАБАР*, in

ѕаltеm. cf. барем.

ивада уравни, бie Biefe, BÁPA, f. Biegenname, nomen caprae indi soli

|БАРАБАРЁњВ, П.
пећине у селу Петњици (у нахији Ваљев-БАРАК, m. etne 2 сі

| БАРАБАРИти ск, 5
ској) и утјече у Колубару с десне стране.
На самом взвору ове воде нељу воденице

fich in gleiche Pitie stellen, comparor, contendo.
указују, иза некаке хуке и црвенкасша БАРАТ, m.
віњА АУКА, f. vіdе Бајна лука, mit аlen bei-

Крипову дне кад се бараци rosjek

je cMA nom. propr. einer Stadt, дизар у Барашу граду

tur), parallele Mellen, contex

б cf. поредиса

. er Linie, simul(it, non sequicf. упоредо. as Geben in gleicher Linie, das

[ocr errors]
[ocr errors]

по едва камена, али кашто у један пуш | БАРАНин

свијем, па по том опет, као

Ю

пресушн што

стригу.

су јоші

арабарим се, v. г. impf. с ким, langhaariger Hunde, canis pili

са

се.

[ocr errors]

протече.

incola

г) і o toi бан

[ocr errors]
[blocks in formation]

из Бара, finer pon Бар,

u-bis: Ја сам

ју вак Ја сам

[ocr errors]

од Бараша града, ЯА ча

[ocr errors]

стакло

[ocr errors]

BAPÀTÂbbk, n. das ju-thun-haben mit Jemand, BAPJĀKTẬPCKÊ, kâ, kô, Fähnrichs, signiferi

BÀPJAM", m. 1) das Bairamsfest, festum bairam negotia cum aliquo.

apud Tarcas. 2) хацнјнски барјам, некакав HAPATATH, Tâm, v, impf. (vom ital. barattare) c

KAM, mit wem zu thun (Geschäfte) haben, ne. други светац осня правога барјама (пред gotium habere cam aliquo.

којим се пости), који особито празнују хаБАРБЕЖА, f. (у Рясну) женска капа (шамија,

ције:

Ево сада честит Петров данак, а под њом капа од црвене чохе, по том бијела махрама), eine 2Гrt Ropfbеbеtung ber Петров данак и барјам ацијнски, Frauen, viltae genus.

оће бити у граду грађани“ БАРБЎКАЊЕ, n. Sas persorbringen eines fpruceln: Да клањају и теверни дају den Tones.

BAPJAMOBÂHE, n. das Feiern des Bairams, celeБАРБЎ КАТи, барбучём, v. impf. (у Барањи) bratio diei bairam. in eine ins Wasser gesteckte Köbre blasen und BÀPJAMOBATH, myjem, v. impf. u. pf, das Bai: dadurch einen sprudelnden Schal bervorbringen: ramsfest begeben, ago diem festum bairam: шта барбучеш по води.

Смиљанићу, дома дер се нађи, БАРБЎн, барбуна, m. (у Дубр.) некака риба, Нека Турци с мнрои барјамују ;

2Дrt Beefif, piscis marini genus. ef. брадо- Јер ће тебе на зло Божић доћи ватица.

ВАРЈАЧин, m. dim. p. барјак. БАРДАгшиЈА, m. Der Santent&pfer, cantharorum БАРJкло, п. (по југоз. кр.) vide барило: figulus.

На неђељу лијепу ђевојку БАРДАК, бардака, m. 1) крчаг нян

и барјело вина из Bндина HOCHEM, (irdene oder gläserne) Kanne, cantha- SAPKA, f. 1) (y npam.) 'ein Wasserfabrjeug, navigii rus fіctіlіs аut vitreus. 2) (у Рисну) бијел и genus; шарен суд који се у Србији зове бокар и На могу ти крају доћи,

милојка (у Паштровићима мајулика). Јер ми барка весла нема БАРДАклнЈА, f. (у Фрушкој гори) Зrt Prau- 2) (у сјеверн. кр.) беr sifфbebälter, fifфhälmen, pruni genus.

ter, piscina lignea. БАРДАчина, f. ang. E. бардак.

БАРКАТи, кам, v. impf. нијесам чуо до у овој БАРДАчит, т. dim. p. бардак.

загонеци: Пет браће све један другог у БАРЕло, р. (у ц. г.) vide барило 2.

задњицу барка. БАРЕМ, vidе бар.

ВАРНА, m. (у војв.) per Saul, caballas. БАРЕТА, f. (у примор. , ital. baretta) vidе ка- ВАРНУЉА, f. име крави, ein Subnaтe, nomen па : Било глава, биће бареша.

vaccae indi solitum. БАРЁтииА, f. augm. b. бара.

БАРӘвит, а, о, jumpfis, paludosus, uliginosus. БАРЕЧинА, f. (у ц. г.) штогод гамиже, н. п. | БАРСки, кa, кo, von Бар.

глиста, црв итд., Bag Sevurm, vermes, ser- БАРУТ“, т. пушчани прах, дав Офieppulver, pentes.

pulvis pyrius. cf. прах. БАРЕш, барёша, m. Ser Фитрf, palus. BAPYTÀHA*, f. das Pulvermagazin, die Pulvers LÀP3H10, m. Bocksname, nomen capro indi so. fabrik, horreum pulveris pyrii, officina pulveris litum.

pyrii.
ВАРИло, п. 1) некака мјера за пиће (ital, bа- БАРУтни, на, но, н. п. кеса, Pulpera (3eutel),

rile, franz. baril), etwa eine Tonne, orca, pulveris pyrii.
amphora : колико је Дунаво, има у њему | БАРУштинА, f. vіdе баретина.
сто барила воде (у приповијеци). 2) (у | BACAMAK®, т. бie kreppentufe, gradus.
Ц. г.) дугуљаста Фучија (као у Лозници | БАСАЊЕ, p. Bas DabеrjФlentеrn, incessus ipcon-
бременица) у којој се ноен вода (у Лоз- ѕultus. ,
ници се бременица носи на рамену а ба- БАСАти, сам, v. impf. ићи не гледајући куда,
рило се у Црној Гори упрти на леђа по- daberschlendern, incedo temere.
пријеко, као бреме дрва), ein bölgeenes 23ај васки A, f. vіdе жиока.
fеrgеrав, vasis aquarii lіgnei genus, cf, барно, БАСКИЈАЊЕ, n. vіdе жночење.
барјело, барело.

БАСЕЙЈАТИ, јам, v. impf. vіdе жнoчити,
БАРИЛЧЕ, чета, п. суд од једнога барила. ВАсмА, f. оне ријечи скупа што бајалица или
БіРио, барјела, т. (јуж.) vide барило.

бајач говори кад баје, bеr Заuberfpru, БАРИоцE, n. dim. p. барило.

carmen. . БАРИЦА, f. dim. p. бара.

BÀCMA*, f. 1) gedruckte Leinwand, linteum pictum. BÀPJAK", m. (gen. pl. Gapjára) die Fahne, signum, 2) Art Pulverbüchse, genus pyxidis ad pulveVexillum, cf. застава.

rem nitratum. БАРЈАКТАР, барјактара, m. tet Sahnenträger, si- БАСТА, in per Xebensart: то теби не басша

учиннтн, т.ј. то ти не можеш учинити (рол BAPJAKTÁPeb, a, o, des Fahnenträgers, signi- itat. basta ?), möglich, potes :

Не басша нм коња разиграти

gnifer. .

БАРJAKPAPов, 3 feri.

« PreviousContinue »