Page images
PDF
EPUB

5) на капији оно гвожђе, гдје се осо- жалостан [жалосан], сна, сно, betrübt, tristis. вина од капије окреће. [vide јадан]. жабице, f. pl. жлијезде око врата, и за то мало дијете повуку за ухо, кад се пред њим спомене жаба, Xrt Palßórüfen, glandulae cervicis.

Жабљак, т. 1) град у Зети више утока Мораче у Скадарско блато: Гром удари тебе у Жабљака Баш у твога поносита града 2) [жабљак] bie Ramille, matricaria chamomilla Linn. cf. [vide] прстенак [3]. жабља трава, f. Dunosfamille, anthemis cotula [senecio vulgaris L.].

жабљи, ља, љê, ro, ranae et ranarum.
жабњак, т. жабља јаја, што се у прољеће
налазе по води око камења, баš Urojchleich
(die Froscheier), ova ranarum.

жабокречина, f. као (зелен) кајмак, који се
ухвати по водама које не отјечу, біе Gumpf |
zannichelli [Wasserfaden], zannichellia palustris
[conferva Link.]. cf. окријек.

жабурина, f. vide жабетина.
жавка, f. (у Ц. г.) vide чапра.

жалостив, а, о, mitleibig, miserens.
жалфија, f. bie Galbei, salvia officinalis [L.
cf. кадуља, пелин].

жамор, т. (у Будви) baß Selijpel, susurrus. cf.
[vide] жубор.

[blocks in formation]

жавољ, т. (у Барањи) 2rt flanze, herbae genus. жар, m. 1) glüßenbe Rohlen (bie Sluth), pruna. жагрење, п. баз Šengen, ambustio.

[blocks in formation]

[cf. жерава, жеравица, жератак]. - 2) (ст.) Name eines Bferbe, nomen equi: Два коњица, жара и жерава 3) (у Ц. г.) некака трава као оштрика. cf. тршљака. жара, f. vide коприва [1].

жарач, жарача, т. біе Dfenfjtange, pertica for-
nacalis. cf. [ожег 2,] жарило.
жарење, п. 1) baš Slühenò-machen, candefactio.
2) das Brennen der Brennnesseln, ustio ur-
ticae.

жалије, comp. v. жао (auh superl. најжалије). жалити, лим, v. impf. 1) кога, betrauern, lugeo | жарило, n. vide жарач: жарилом га извијали; [cf. коротовати]: Жали ме жива, а немој Девете пећке жарило.

[ocr errors]

мртва; Тешко ономе кога жале; Марка жарити, жарим, v. impf. 1) н. п. пећ, glüßenb жали и отац и мајка, А Андрију ни отац machen, candefacio. 2) погачу, посути је ни мајка, него једна из села ђевојка врућијем пепелом, па одмах по том врући2) bebauern, miseror [cf. мио 2]: жалим га јем ожегом потрљати. 3) коприве жаре, што је тако несрећан. 3) кога, што, brennen, uro: Трње боде, а коприве жаре [фоnеn, parcere: удри га, што га жалиш? жаркаст, а, о, gliühens roth, flammeolus: увијек не жали труда; не жали новаца. 4) је румена и жаркаста. на кога, wem gram jein, succenseo [cf. жао 2]: | Човјек не жали толико на непријатеља ко- жарко сунце, п. (ст.) beiße Sonne, sol calidus: лико на пријатеља (кад му се што неправо Жарко га је огријало сунце

Жарко, m. Mannšname, nomen viri.

учини). 5) на кога, Berbaht haben, suspicor | жарковито сунце, п. (ст.) vide жарко сунце: [cf. жао 3]: нестало ми је сјекире, и жалим

на тога и тога.

жалити се, лим се, v. r. impf. на кога, fich

beflagen über jemanb, accuso aliquem. жалица, f. (у Ц. г.) vide рит.

жаловање, п. vide жалба: И ја да ти жало

вање кажем

Као с неба жарковито сунце жацање, п. 1) baš techen, punctio. Zurückschaudern, horror.

2) das

жацати, цам, v. impf. fteen, pungo.
жацати се, цам се, v. r. impf. zurüdaubern,
horrere: Он би дошао, али се жаца од

њега.

жаловито, jаmmervoll, miserandum in modum: жацнути, нём, v. pf. ftechen, pungo, wie біе Biene.

Жаловито, како и робиње

жалосан, сна, сно, vide жалостан. [жалосно, vide јадолико.]

жалост, жалости, f. (1ос. жалости) bie Eraurig. feit, hmerz, dolor, luctus. [cf. каритад, корот, корота; сјета].

жаңнути се, нём се, v. r. impf. zurüdern, exhorrescere. cf. препасти се.

жбан, (cf. џбан) m. eine hölzerne Ranne, vas жбањ, (у Рисну)) aquarium ligneum. Жбан је од малијех дуга и стоји усправо; одозго има двије јаме: једну на дну, на коју се

вода сипа уњ, а другу на маломе носцу, на | ждера, m. (ист.) vide ждеро. коју се вода пије из њега. У жбана су дна | ждералица, m. (у Боци) cine gefräßige Werfon, дугуљаста, и за то је сваки жбан мало плосан. vorax homo aut femina. [cf. ждероња].

das Fressen, voratio.

-

С једне стране неколике су дуге горе дуже, ждерање, п. 1) баз ф[uđen, glutitio (?). 2) гдје су пробушене двије јаме, у које се намјести узица за коју се жбан носи. [vide каца 2]. | ждерати, ждёрём, v. impf. 1) jhlingen, glutio. жбањиц, жбањица, m. (у горњ. примор.) dim. cf. [vide] гутати. 2) frefjen, voro.

. жбан: Направио мали жбањиц од тисо- ждеро, ждера, ждералица, прождрлица,

вине

[ocr errors]

жбир, m. (у примор.) vide ухода.
жойца, f. bіе peihe (am Жабе), radius. cf. [vide]
спица [1].

жбугара, f. (у Боци) ein fleines oф, тобисh man
faum feben fann, foramen. [cf. жумба].
жбун (cf. џбун), m. się taube, frutex. [cf. бус 2,
грм 2, грмен, кукрика, међа 2, шевар 2; ше-
варик, шиб, шибљак, шибље, шикара, ши-
праг; честа].

жвакалица, f. приповиједа се да су некаки Тур-
ци, зликовци, пошто их људи почасте искали

још да им плате и жвакалицу, т. j. што су | се трудили и жватали. И сад кад ко којешта иште много, рече му се: још да ти платим

| [јуж.]{ m. Ser Bielfraß, vorax homo. [cf. ждероња,

изјелица].

ждити, ам, v. impf. имао је пушке које je
умакао у воду иак су му ждиле, т. j. ua-
лиле. [vide палити 2].
ждлеб, m. vide жлеб.
ждлиб, m. vide жлиб.
ждайјеб, m. vide жлијеб.

|ждрак, m. vide зрак: од ждрака до мрака.
ждрака, f. vide зрака: Од њег ждрака по
авлији бије Твоја се срећа родила, Сун-
чаном ждраком повила

[ocr errors]

ждракнути, нём, v. pf. herporftrahlen effulgeo, cf. [vide) гранути [1]: Сунце ждракну од

истока

и жвакалицу. cf. озубина, одрина [2, одриња]. | ждракуле, у загонеци, cf. шајко.

жвакање, n. vide жватање.

жвакати, жваһём, (особито у Сријему) vide

жватати.

жвалав, а, о, кад се у кога у угловима накрај
усана као оједе. Гдјекоји говоре да такове
људе ђаволи у сну уздају или зачевиљују.
жвале, жвала, f. pl. 1) bas Bebiß am Заите, orea.
с. Ьем. - 2) (у Боци) vide уста [1], чељу-
сти: те пуну ожицу врућега варива у жвале.
жваленце, п. (у Црмн.) vide жваоце.
жвалити, лим, v. impf. (у Славон.) зäитеп,
eigentl. baš Sebiß (bem ferbe) anlegen, frenare,
propr. oream ori (equi) inserere, cf. [vide]
зауздавати: хајде жвали (коње).
жвалице, f. pl. (у Ц. г.) vide уста [1]. cf. жвале.
жвало, п. (у Ц. г.) 1) н. п. вучје жвало, бет
Rachen,

Кафен, fauces. [vide чељуст 1], - 2) ber ng=
ра, fauces, [vide] ждријело. cf. кланац,
жваљење, п. баз Зäumen, frenatio.
жваоце, n. dim. v. жвало. [cf. жваленце].
жватање [жвакање], п. баз аuen, manducatio.
[cf. зубање 1].

жватати [жвакати], жваћем, v. impf. fauen,
mando. [cf. зубати 1].
жвокно, n. vide жвркно.

ждрал, ждрала, m. (pl. ждралови, ждралова)
1) ber Siranih, grus. cf. [жерав 1, ждраљ,]
ждрао. 2) приповиједа се да се тако
звао коњ Милоша Обилића.
ждралињак, m. Wrt flanze, herbae genus.
Ждралица [Ждраљица], f. поток у нахији
Крагујевачкој, који више Крагујевца утјече
у [Лепеницу] Јасеницу.

ждраљ, m. (pl. ждраљеви) (у Ц. г. и у Бачк.)
vide [ждрал 1] ждрао.

ждраљика, f. ber Steinflce, trifolium melilotus
[mel. officinalis I..].

ждрао, ждрала, m vide ждрал [1].
ждреб, m. (ист.) vide ждријеб.
ждрёбад, f. (coll.) (ист. и јуж.) sic Güllen, pulli
equini.

ждребан, бна, био, (у Сријему [и уж.]).vide
суждребан.

Ждребаник, баника, m. поље у Црној гори и
Брдима.

ждребање [жребање], п. (ист. и јуж.) баз Cojen,
sortitio.

ждребати [жребати], бам, v. impf. (ист. и јуж.) lojen, sortiri.

жврк, т. 1) баз Räbфen an ben porncn, rotula | ждребац, ждрепца, m. (ист.) vide ждријебац. calcarium. 2) [vide зврчак] cf. радиш. | ждребе, дрёбета, п. (ист.) vide ждријебе. жврено, п. (im herze) podicis fissura. [cf. ждребенце (ждребенце), цета, п. dim. v. ждребе жвокно]. ниб ждријебе. [cf. ждребешце]. жганица, f. (у Славонији) vide препеченица. | ждребећак, бећака, т. т. ј. зуб, (ист. и јуж.) жганци, жганаца, m. pl. (öfterr. Ser terz) cine Art Polenta, polentae genus. жгарица, f. (у Лици) vide језгарица, н. п. од ораха, лешника, шљива и т. д. жглоб, жглоба, [жлоб] m. (у Ц. г.) vide зглоб. Ждаљ, т. планина у Далмацији између Врљике и Дрниша, ein Berg in Dalmatien, mons Dalmatiae.

ВУКОВ РЈЕЧНИК

der Füllenzahn, dens pulli equini. ждребећи, һа, һе, [ист. и јуж.] Süllen, pullorum equinorum.

ждребешце, цета, п. vide ждребенце. ждребити, ждребим, (ист.) vide ждријебити. ждребити се, ждребим се, (ист.) vide ждријебити се.

11

ждребица, f. (ист. и јуж.) ein weibliches Güllen, | жђести, жђёнём (жђедем), (јуж.) vide здјести. жётан, тна, тно, (јуж.) vide здјетан. жёвкање,

ein Stutenfüllen, equula.

ждребичица, f. dim. v. ждребица.

ждребљење, п. (ист.) vide ждријебљење. ждрело, п. (ист.) vide ждријело.

ждрепчаник, чаника, m. (ист. и јуж.) баз Drt-
[heit, cf. јармак.

ждрепчић, m. dim. v. ждријебац ино ждребац.
ждриб, т. (зап.) vide ждријеб.
ждрибад, f. (зап.) vide ждребад.

ждрибан, бна, бно, (зап.) vide ждребан.
ждрибање, п. (зап.) vide ждребање.
ждрибати, бам, (зап.) vide ждребати.
ждрибац, ждринца, m. (зап.) vide ждријебац.
ждрибе, ждрибета, п. (зап.) vide ждријебе.
ждрибенце (ждрибенце), цета, n. dim. v. ждрибе
[cf. ждрибешце].

ждрибећак, бећака, m. (зап.) vide ждребећак.
ждрибећи, һа, һê, (зап.) vide ждребеви.
ждрибешце, цета, n. vide ждрибенце.
ждрибити, ждрибим, (зап.) vide ждријебити.
ждрибити се, ждрибим се, (зап.) vide ждри-
јебити се.

ждрибица, f. (зап.) vide ждребица.
ждрибичица, f. dim. v. ждрибица.
ждрибљење, п. (зап.) vide ждријебљење.
ждријеб, т. баз 03, sors. cf. [брушкет, коцка,]
шорак.

ждријебац, ждријенца, m. (јуж.) ein junger Dengft,
admissarius juvenis. [cf. пастух].
ждријебе, ждребета, п. (јуж.) баз ўülden, pul-

lus equi.

жевкарење,

n. das Befzen, latratus lenis. жевкарити, жевкарим, v. impf. vide [dim. v.]

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors]

жёђан, а, о, dim. v. жедан: Боса ћу га ка-
меном водити, А глађана преко земље сите,
А жеђана преко воде ладне
жеђца, f. dim. v. жеђ. cf. жеца.

жежак, жешка, шко, н. п. вода, млијеко, беів,
fervens. [vide врео].

жежељ, m. ein Mnbinbjtod für bie фafunбе, baculus alligando molosso. Жежељ је као подугачак и подебео штап; један се крај од њега свеже псетету за огрљак, а други за колац

(да не би псето прегризло узицу кад нема ланца). Љутит као пас у жежељу. жежен, жежена, но, (жèженӣ, на, но́) (part. pass. v. жећи) gebrannt, ustus: Него пити жежену ракију

ждријебити, ждријебим, v. impf. (јуж.) ein
Güllen werfen (gebären), pario: ова кобила
жежење, п. баз Brennen, ustio.
ждријеби све мушку ждребад.
ждријебити ее, ждријебим се, v. г. impf. (јуж.) Желија, f. (у Ц. г.) женски надимак.
желети, лим, (ист.) vide жељети.

ein Siillen werfen (gebären), pario: ова се ко-
била ждријеби сваке године.
ждријебљење, п. (јуж.) баз &üdenwerfen, partus
equae.

Ser

ждријело, п. (у Херц.)) беr ngpaß, fauces:ко ждрило, п. (зап.) 1 је витез, потеци на ждријело (кад се зове у помоћ или у потјеру). cf. ждрло, богаз [1], кланац [1], жвало [2], гротло [2, тјеснац].

ждрипчаник, чаника, m. (зап.) vide ждрепчаник. ждрипчић, m. dim. v. ждрибац.

желити, лим, (зап.) vide жељети.
жёлуд, m. (у Ц. г.) жир растов и церов, біе
Gichel, glans. [cf. жељуд].

желудара, f. (у Ресави) некака трава, која се
једе кад спадне желудац, 2Xrt flanze, herbae

genus.

желудац, желуца, m. 1) ber Magen, stomachus.

2) спао му желудац, vide струнити се [1]. жеља, f. (асс. жёљу, pl. жёље) ber 2n, desiderium. [cf. жудња; пожуда].

Aroatien, mons Croatiae.

жељан, љна, љно, begierig, cupidus. [cf. пожудан]. Жељезник, m. село близу Биограда [Железник, у срезу врачарском округа подунавског].

ждркљај, m. што се у један пут прождере | Жељава, f. планина у Хрватској, ein Berg in (ждркне), беr olud, haustus. ждркнути, нём, v. pf. gemein für прождријети. ждрло, п. (у Далм.) vide ждријело. ждрињи, ждрмања, m. pl. (у Ц. г.) vide жрвањ: Кад се кучка научи на ждрмње, или кучку убиј, или ждрмње сломи. ждронцање, n. vide дреждање. ждронцати, цам, v. impf. (у Сријему) vide дреждати.

жђела, f. (јуж.) vide здјела.

жђёлица, f. dim. von жђела: Тисова жђелица, у њу дванаест јабука, у сваку јабуку по четири шапице? (година).

Туда сад слабо ко зна што је жељезо, него сви говоре гвожђе.

железо, п. (око Тимока) баз Sifen, ferrum. cf. [vide] гвожђе.

жељети, желим, v. impf. (јуж.) wünchen, cupio. cf. жудјети.

Жељин, Жељина, m. планина у Србији [у округу крушевачком], ein Berg in Serbien, mons Serbiae. жељковање, n. baš Gehnen, desiderium.

"

жељковати, кујем, v. impf. (als dim. v. жељети) кога, і енеn, desidero: Тазбина ме та жељкује моја - Којега сам млого жељковала жёљуд, т. (око Имоскога) vide желуд. жена, f. (ѵос. жёно, pl. gen. жена) [1]

Beib, femina. У Дубровнику рече се свакој непознатој: жено! - 2) bie &rau, uxor [cf. баба 3]: Не стоји кућа на земљи, него на жени. женар, женара, m. човјек који жене врло милује и с њима радо говори, бег Srauenfreuns, amicus feminis.

женба, f. (по зап. кр.) vide женидба. женетина, f. vide жентурина. женидба, f. біе Şeirah, matrimonium [cf. женба, оженба, женидбина]: има сина на женидбу. [— У Србији и данас доста пута испросе и доведу ђевојку, а нити је момак виђео њу, ни она момка, него се родитељи гледају и договарају. Кад отац жени сина, он не гледа толико на ђевојку, колико на људе од какови је; нити ђевојка смије казати оцу, или брату, да не ће поћи за онога, за кога је он даје. Тамо се још не траже новци уз ђевојку, него се за њу дају, н. п. брату чизме, или ђечерму, матери какву аљину, тако сестри, и свима осталим по нешто, а особито новаца у кућу. У Србији су прије неколико година тако млого искали за ђевојке, да се сирома човек није могао оженити: зато је Црни Ђорђије био издао заповијест, да није слободно искати (ни узети) за ђевојку више од једнога дуката.

На два, или на три, дана прије, него ће поћи по ђевојку, зађе по селу чауш, или ђевер, с чутуром накићеном цвијећем и новцима сребрним (по варошима и златним), те зове у сватове; кад дође коме у кућу, а он пружи чутуру и каже: „Поздравио је (како му буде име), да му дођеш сјутра (или преко сјутра) у сватове." Онај му каже да ће доћи, или да не може, па узме чутуру те се напије, и привеже на њу пару или грошић, или други какав новац. Ако ономе понестане ракије у чутури, а он заиште, ђе зна да има лијепе ракије, те доточи.

У сватовима мора бити кум, ђевер, стари сват, ирикумак, војвода, чауш, и гадљар; а остали сви се зову пустосватице, или (као у шали) набигузице. Кума треба да зовне жеников отац или брат, или сам женик. Који се гођ зовне на кумство, он треба да пође: ако је стари (крштени) кум, он већ зна да му ваља ићи; ако ли кога наново куме, он треба да прими Бога и светога Јована, и да пође; али крштенога кума није слободно мијењати, или га морају питати и опроштење искати: зашто он може уклети у таковом догађају. Бевер (ручни) понајвише бива когођ од рода (брат или братучед) женикова; ако ли није од рода, а оно је какав познаник његов, с којим се он пази. Бевер може

[ocr errors]

бити и дијете од 10 година, но обично бивају велики момци, а кашто и људи ожењени. Бевер иде кашто и на просидбу. Он прими ђевојку од брата (обично је да брат, или братучед, ако не ма брата, изведе ђевојку и да преда ђеверу) и доведе је те пољуби у руку кума и старог свата, и остале сватове и све људе који се онђе нађу; он путем држи под њом коња, и чува је да не би пала; код женикове куће, доклегођ траје свадба, двори с њом кума и старог свата, срета и испраћа људе, који долазе на свадбу, и спава с њоме и прије вјенчања (у Србији воде невјенчану ђевојку, па је вјенчају код женикове куће), и послије доклегођ не сведу момка и ђевојку. Стари је сват као старјешина у сватовима. Прикумак дође с кумом, и он носи барјак (у Србији и данас иду сватови с барјаком и под оружјем, као војници). Чауш виче да се сватови опремају, збија шалу (говори све што му на уста дође), приказује част и дијели дарове; он треба да је врло шаљив и смијешан: у рукама има напак, или буздован, те лупа које у што, за капом има по неколика лисичја, или вучја, репа прибодена, а кашто и по неколике кашике зађевене. Гадљар свира у гадље. По неким мјестима (као у Србији и у Босни по варошима, а у Сријему и у Бачкој по селима) иду и јенђибуле (т. ј. жене, да није ђевојка сама) са сватовима. Женик има за капом прибодену бијелу мараму (кад иду по ђевојку једну, а кад иду с ђевојком има и и више: прибоде му пуница и којекакве нове пријатељице), те му виси низ леђа; а ђевер има за капом ружу (праву или начињену).

Кад дођу ђевојачкој кући, женик сједе ниже кума (кум сједи у горњем челу), но тај од стида нити смије шта проговорити, нити може јести, него све гледа преда се, а пунице и пријатељице прибадају му мараме за капу; међутим ђевојку облаче у вајату, и она једнако плаче и опраштасе с другарицама; прије него је изведу, завјесе је великом бијелом марамом (авлијом, авлимарамом) тако, да је нико не може виђети каква је у лицу, и тако завјешена стоји докле је гођ не сведу с момком.

Когагођ сватови срету на путу (ишли с ђевојком или по ђевојку), они га часте вином и ракијом; а ђешто изиђу и сељаци пред њи, кад иду кроз село с ђевојком, и изнесу част (љеба, печена меса, уштипака, пите, ракије и вина) те и понуде и часте. Кад доведу ђевојку пред женикову кућу, онда изиђе јетрва носећи у десном наручју мушко дијете (наконче), а под лијевим пазуом трубу платна: дијете дода ђевојци, те га она опаше црвеним концем, или пантљиком, а платно простре за собом из куће до ђевојке; потом јој додаду решето са свакојаким житом, те

заграби неколико пута руком и баци преко себе; кад је скину с коња, а она оним платном уђе у кућу. На неким мјестима унесе ђевојка и наконче у кућу; а у Бачкој узме прикумак ђевојку с кола и унесе у кућу; у кући јој даду преслицу с куђељом и с вретеном, те њом удари у сва четири зида кућна; по том јој метну под свако пазуо по један леб, а у уста мало шећера, па јој даду у једну руку стакло вина а у другу воде, те унесе у собу и метне на сто.

Бевојка се једнако (још од како је изведу) поклања до земље, кад оће кога да пољуби у руку, и пошто га пољуби; кад сватови пију и кад напијају; путем ќад иду кроз село; и послије свадбе годину дана (или док не затрудни) морасе тако поклањати и љубити у руку свакога, који дође кући.

Прије сватова дођу муштулугџије (двојица, и то понајвише зетови) на муштулук, и избаце по неколике пушке (у Србији пуцају пушке у сватовима и дан и ноћ, а особито кад сведу момка и ђевојку), и кажу, да иду Сватови и воде ђевојку. Муштулугџијама треба дати муштулук: по лијепу мараму, или по кошуљу.

[ocr errors]

што приказује, н. п. Ево наша снаша донијела куму кошуљу, каква је танка кроз прстен би прошла, да је прстен гужва орачица, па да два туку а четири вуку.“ Бевојка међу тим стоји једнако па се поклања. Чауш свој дар свеже на наџак или на буздован, а гадљар свој на прдаљку.

Други дан у јутру узме млада воде и пешкир, те пољева сватовима редом, те се умивају над леђеном, или над каквом карлицом, а они (пошто се који умије) бацају новце у ону воду (ти се новци зову пољевачина). Сваки, који дође на свадбу, треба да дарује младу кад га срете и пољуби у руку; осим тога и сватови измишљавају свакојаке игре те купе новце млади, н. п. једни оће да закољу псето ако га не откупе; једни увате прасе па га метну под пазуо, мјесто гадљи, те га стоји цика; једни оседлају вола па га уведу у кућу те га дарују; једни се начине као калуђери па ишту милостињу; једни као ђевојке на љубе редом у образ да се дарују и т. д.

Сватови су тако немирни и безобразни, да већ има ријеч: „Као Српски сватови. Побију кокоши и прасце, покољу ћурке, гуске, патке; полупају судове; покраду (код ђевојачке куће) кашике и друго што се гођ може понијети; пећ собну (ако им повлади кум) оборе па изнесу на поље; ђешто (као у Бачкој) извуку кола навр куће; сами точе, сами пију; вичу, лупају (шта вичеш Лупаш ти овђе, нијеси ти ђевојку довео) и т. д. Српска свадба траје готово неђељу дана: на два дана прије, него што ће поћи по ђевојку, почне се пити, па једнако док не оде кум. cf. отмица. Из І. издања.] женидбени, на, но, Che, nuptialis.

[ocr errors]

шта

Сјутрадан, пошто доведу ђевојку, зађу на коњма сви сватови (осим кума, ђевера и старог свата) по селу од куће до куће, те зову на свадбу, и обично овако почињу: „Поздравио је кум и стари сват, да дођете на весеље, али да понесете шта ћете јести и на што ћете сјести.“ Код сваке куће дају им по повјесмо, или по какву мараму, и то привезују за узду коњма око главе (то је ђевојачко). Потом дођу сви сељаци на свадбу и сваки донесе част (н. п. јагње живо или печено, прасе печено или опаљено и испорено, ћурку, кокош, питу, или шта буде; женидбина, f. у пјесми мјесто женидба: Али али колач и чутуру вина, или ракије, треба уда моја женидбина

[ocr errors]

жења].

жёников, а, о, без Bräutigamß, sponsi.
женин, а, о, 1) без Beibes, feminae.

2) der Srau, uxoris: Зар ми је он женин брат (да му дам то)?

женинство, п. Meirat3gut, dos. [cf. прћија 1, мираз].

женити, женим, v. impf. verheiraten, colloco :

жени сина.

сваки да донесе). Кад већ буде око пола | жёник, m. ber Bräutigam, sponsus. [vide младоручка, онда чауш приказује част, т. ј. оно што је који донијо; но он то чини врло смијешно и шаљиво, н. п. ако је који донијо прасе, а он каже: Ево овај (како му буде име) живи близу воде, па уватио воденога миша.“ Ако ли је кокош, а он каже да је врана, или друга каква тица; ако ли је жив ован с роговима, а он, као плашећисе од њега, пита, шта је то, или је јелен или во, или друго што, и т. д. а уза сваку на посљетку мора казати: Себи на глас, а свој браћи на част (т. ј. донијо).“ Послије тога изнесу дарове, и то обично два момка међу собом на копљачи, или на другој каквој моци, па нарамују као да од теже не могу да иду. Свака ђевојка треба да донесе по кошуљу куму, ђеверу и старом свату, а осталим сватовима што коме допадне (ком мараму, ком пешкир, ком чарапе и т. д.). Дарове чауш дијели тако смијешно, као и част

женити се, жёним се, v. r. impf. beiraten, duco

uxorem.

женица, f. dim. baš Seibchen, muliercula.
женка, f. баз Beibchen (von Zhieren), femina. [cf.
женскара].

женска, f. adj. (у војв.) баš Frauenzimmer, fe-
mina. cf. женско; женскиње.
женскара, f. vide женка.
женска црква, f. (у војв.) vide препрата.
женски, ка, ко, 1) weiblih, muliebris.
од удате жене, weiblich (im Begenjaße von Mäò-

2)

« PreviousContinue »