Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

ними. 2) glauben, auf etmaß тефнеп, Жалишисе, имсе, v. r. impf. на кога, sich beklagen über jemand, accuso ali quem.

puto, cf. МИСЛИТИ. Есапишисе, имсе, Есапљење,

vide рачунишисе. n. vide рачуњење. Еспап, т. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide роба.

Ете, (у Ресави и у Лијевчу) vide

ето.

Ето, деб да, en! cf. ено.

Етоти (епіо ми), е да, en tibi. • Ефендија*, m. Zitel eines türlifchen Bes lehrten (Kadi oder Chodscha), Dominus.

Ефендијни, на, но, Дез ефендија,

Domini.

Ефендијница, f. bie Trau beš ефендија, uxor Domini.

Ефендајиски, ка, ко, 1 1) ber ефенЕфендијски, ка, ко, 1 дије, Doctorum. 2) adv. mie ein ефендија, шоге

Doctoris.

-- Ефенди-кадија, m. Serr Richter, Doctor Richter, judex:

„Суди право ефенди-кадија,
„Суди право, тако био здраво
Ёшак*,

шка, m. das Augerstchseyn, fen es vor nudung, over hmerz,

ecstasis:

[blocks in formation]

Жалосан, сна, но, vide жалостан. Жалост, f. bie Zraurigteit,

dolor, luctus.

hmer,

Жалостан, сна, но, betrübt, tristis. Жалостив, ва, во, mitleibig, miserens. Жао, lеі: жао ми је, doleo, es ift mit Ісід, es thut mir leiò; жао ми је на bera, ich habe Verdacht auf ihn, suspicor de illo. 2) ich bin ihm gram, succenseo illi:

„Јер мој драги отиде низа те ,,Равно поље жао ми је на те: Жаока, f. vide жалац.

Жар, m. glübende Rublen (bie Blut), Kohlen

pruba,

Жара, f. vide коприва.

Жарач, т. діе Dfenftange, pertica for nacalis.

жарач.

Жарење, п. i) baš Glühenð тафеп candefactio. 2) das Brennen der Brenn neffeln, ustio urticae. apо, n. vide Жарити, им, v. impf. 1) н, п. пећ, glühend machen, candefacio. 2) KOприве жаре, brennen, uro. Жацнути, нем, v. pf. ftефеn, pungoЖарко, м. Жапnšname, nomen viri.

wie die Biene.

Жбан, m. eine hölgerne Kante, vas aquaЖвале, f. pl. дав ebig am Заите, rium ligneum, cf. џбан.

frenum.

Жватање, и. òà äuen, manducatiod Жватами, ваћем, v. impf. Fauen> mando.

жвρк, m. 1) das Nädchen an den Spora nen, rotula calcarium. 2) cf. радиш. Жеркно, п. (im gemeinen here) дав Arschloch), podicis fissura. Жганци, наца, m. pl. (öfterr. ber Sters) eine Art Polenta, polentae genus. Ждерање, п. 1) бев [uđen, glutitio (?) Ждерати, рем, v. impf. 1) flingen, 2) das Fressen, voratio. glutio. 2) fce fen, voro. Ждлијеб, m. Ждлеб, m. (Рес. и Срем.) vide жлеб. (Ерц.) vide жлијеб. Ждрао, рала, т. Ждрал, т. I der Kranich, grus.

Ждребад, f. (coll.) bie Süden, pull equini.

Ждребац, пца, m. (Рес. и Срем.) vide Жде, бета, п. (Рес. и Срем.) vida ждријебац. Ждребенце (ждребенце), епта, n. dim. V. ждријебе. Ждребећак, m. m. j. зуб, ber Silena ждребе и ждријебе. zahn, deus pulli equulei.

Fa

Ждребећа, ка, ће, Züllen, pullorum Жељезо, п. (око Тимока) vide гво equinorum.

Ждребешце, еша, n. vide ждребенце. Жар бити, им, (Рес. и Срем.) vide *дријебити.

Ждробитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide
ждријебитисе.

Ждребица, f. ein weibliesüden, ein
Crutenfullen, equula (?).

Ждребичица, f. dim, . ждребица.
Ждробљење, п. (Рес. и Срем.) vide
ждријебљење.

Ждрепчаник, m. cf. јармак.

Ждрепчић, ш, dim, v. ждријебац ипо
ждребац.

Ждријебац, пца, m. (Ерц.) ein junger
Hengst, admissarius juvenis.
Ждријебе, ждребета, п. (Ерц.) дав
Sullen, pullus equi.
Ждријебити, им, v. impf. (Ерц.)

in /

Gullen merfen (gebären), pario: ова кобила ждријеби све мушку ждребад. Ждријебитисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) ein Füllen werfen (gebären), pario: ова се кобила ждријеби сваке го

Дине.

Ждријебљење, п. (Ерц.) дав ülenmers fen, partus equae.

Ждријело, п. (у Ерц.) бес Engpaß,

fauces : ко је витез, потеци на ждријело. с. богаз, кланац. Жђела, f. (Ерц.) eine boljerne üfe, scutella. cf. здјела.

1 das Befzen, latratus

Жебкање, n.
Жевкарење, n. lenis.
Жевкариши, им, v. impf. fen, latro
Жевати, ам, v. impf. leniter.
Ждан, дна, но, burnig, sitibundus.
Ж днепти, ним, (Рес.) vide жедњеши.
Жднити, им, (Срем.) vide жедњеши.
Жедњеши, ним, v. impf. (Ерц.) òисід
merčen, sitio.

KH, f. der Durst, sitis.
жђа, f. S

Жеђца (жеца), f. dim. 9. жеђ.
Kéxea, m. ein Anbindsteck für die Schaf-
hunde, baculas alligando molosso. Ke-
жељ је као по дугачак и по дебео
штал; један се крај од њега свеже
псетету за огрљак, а други за ко-
лац (да не би псето прегризло узи-
цу кад не ма ланца). Љутит

[ocr errors]

као пас у жежељу.
Жежење, п. даś Brennen, ustio.
Желими, им, (Срем.) vide жељети.
Желудац, желуца, m. ber Magen, sto-
machus.

Heba, f. der Wunsch, desiderium.
Жељан, љна, но, begierig, cupidus.
Жељезник, т. село близу Бијограда.
Туда сад слабо ко зна што је же-
Дезо, него сби говоре гвожђе..

жђе.

Жељеши, лим, v, impf. (Ерц.) ойц schen, cupio.

Kéна, f. 1) das Weib, femina. 2) die au, хог. Не стоји кућа на земљи,

него на жени.

Женар, т. човек који жене врло милује и с њима радо говори, де Frauenfreund, amicus feminis. Женешина, f. vide жентурина. Женидба, f. bie Deurat, matrimonium: има сина на женидбу. — у Србији и данас доста пута испросе и доведу ђевојку, а ниши је момак Биђео њу, ни она момка, него се родитељи гледају и договарају. Кад

отац жени сина, он не гледа шолико на ђевојку, колико на људе од какови је; нити ђевојка смије казати оцу, или брату, да не ће поки за онога, за кога је он даје. Тамо се још не траже новци уз ђевојку, него се за њу дају, н. п. брату чизме, или ђечерму, матери какву аљину, тако сестри, и свима осталим по нешто, а осо

бито новаца у кућу. У Србији су прије неколико година пако млого искали за ђевојке, да се сирома човек није могао ожениши: зато је Црни Ђорђије био издао заповијест, да није слободно искати (ни узети) за ђевојку више од једнога дуката.

,

На два, или на три, дана прије, него ће поћи по ђевојку, зађе по селу чауш, или ђевер, с чушуром накићеном цвијећем и Новцима Сребрним (по варошима и златним), ше зове у свапове; кад дође коме у кућу, а он пружи чутуру и каже: Поздравио је (како му буде име), да му дођеш сјутра (или преко сјутра) у сватове." Онај му каже да ће доћи, или да не може, па узме чутуру те се напије, и привеже на њу пару или грошић, или други какав новац. Ако ономе понестане ракије у чушури, а он заиште, ђе зна да има лијепе ракије, те доточи.

У сватовима мора бити кум, ђевер, стари сваш, прикумак, војвода, чауш, и гадљар; а оспали си се зову пустосватице, или (као у шали) набигузице. Кума треба да зовне жеников отац или брат, или сам женик. Који се гођ зовне на кумСТЕО, он треба да пође: ако је стари (крштени) кум, он већ за

да му ваља ићи; ако ли кога наново куме, он треба да прими Бога и светога Јована, и да пође; али крштенога кума није слободно мијењаши, или га морају питати и опроштење искати: зашто он може уклети у таковом догађају. Бевер (ручни) понајвише бива когођ од рода (брат или братучед) женикова; ако ли није од рода, а оно је какав познаник његов, с којим се он пази. Бевер може бити и дијете од о година, но обично бивају велики момци, а кашто и људи ожењени. Бевер иде кашто и на просидбу. Он прими ђевојку од брата (обично је да брат, или братучед, ако нема брата, изведе ђевојку и да преда ђеверу) и доведе је me пољуби у руку кума и старог свата, и остале сватове и све људе који се онђе нађу; он путем држи под њом коња, и чува је да не би пала; код женикове куће, доклегођ траје свадба, двори с њом кума и старог свата, срета и испраћа људе, који долазе на свадбу, и спава с њоме и прије вјенчања (у Србији воде невјенчану ђевојку, па је вјенчају код женикове куће), и послије Доклегођ не сведу момка и ђевојку. Стари је сват као старјешина у сваповима. Прикумак дође с кумом, и он носи барјак (y Србији и данас иду сватови с ба рјаком и под оружјем, као војнипа. Чауш виче да се сватови опремају, збија шалу (говори све што му на уста дође), приказује част и дијели дарове; он треба да је врло шаљив и смијешан: у рукама има наџак, или буздован, ше лупа које у што, за капом има по неколика лисичја, или вучја, репа прибодена, а кашто и по неколике кашике зађевене. Гадљар сбира у гадље. По неким мјестима (каб у Србији и у Босни по варошима, а у Сријему и у Бачкој и по селима) иду и јенђибуле (m. j. жене, да није ђевојка сама) са свашовима. Женик има за капом прибодену бијелу мараму (кад иду по ђевојку једну, а кад иду с ђевојком има и и више: прибоде му пуница и којекакве нове пријателице), те му виси низ леђа, а ђевер има за капом ружу (праву, или начињену).

Кад дођу ђевојачкој кући, женик сједе ниже кума (кум сједи у гор

[ocr errors]

НИТИ

њем челу), но тај од стида ними смије шта проговорити, може јести, него све гледа преда се, а пунице и пријатељице прибадају му мараме за капу; међутим ђевојку облаче у вајату, и она једнако плаче и опраштасе с другарицама; прије него је изведу, завјесе је великом бијелом марамом (авлијом, авлимарамом тако, да је нико не може виђеши каква је у лицу, и тако завјешена споји докле је гођ не сведу с момком.

Когагођ сватови срешу на путу (ишли с ђевојком или по ђевојку), оніт га часте вином и ракијом; а ђешто изиђу и сељаци пред њи, кад иду кроз село с ђевојком, и изнесу част (љеба, печена меса, ушпіипака, пише, ракије и вина) ше и понуде и часте. Кад доведу ђевојку пред женикову кућу, онда изиђе јетрва носећи у десном наручју мушко дијете (наконче), а под лијевим пазуом трубу платна : дијете дода ђевојци, ше га она опаше црвеним концем, или пантљиком, а платно простре за собом из куће до ђевојке; потом јој додаду решето са свакојаким житом, те заграби неколика пуша руком и баци преко себе; кад је скину с коња, а она оним платном уђе у кућу. На неким мјестима унесе ђевојка и наконче у кућу; а у Бачкој узме прикумак ђевојку с кола и унесе у кућу; у куКи јој даду преслицу с куђељом и с временом, ше њом удари у свачетири зида кућна; по том јој метну под свако пазуо по један љеб, а у уста мало шећера, па јој Даду у једну руку стакло вина а у другу воде, те унесе у собу и

мешне на сто.

Бевојка се једнако (још од како је изведу) поклања до земље, кад оће кога да пољуби у руку, и пошто га пољуби; кад свапови пију и кад напијају; пушем кад иду кроз село; и послије сваде годину дана (или док не затрудни) морасе тако поклањати и љубиши у руку свакога, који дође кући.

Прије сватова дођу муштулугџије (двојица, и то понајвише зетови) на муштулук, и избаце по неколике пушке (у Србији пуцају пушке у сватовима и дан и ноћ, а особито кад сведу момка и ђевојку, и кажу, да иду сватови и воде ђевојку. Муштулугџијама тре

ба дати муштулук: по лијепу мараму, или по кошуљу.

али

Сјутрадан пошто доведу ђевојку, зађу на коњма сви сватови (осим кума, ђевера и старог свата) по селу од куће до куће, ше зову на свадбу, и обично овако почињу : „Поздравио је кум и стари сват, да дођете на весеље, да понесете шта ћете јести и на што ћеше сјести.“ Код сваке куће дају им по повјесмо, или по какву мараму, и то привезују за узду коњма око главе (то је ђевојачко). Потом дођу сви сељаци на свадбу и сваки донесе част (н. п. јагње живо или печено, прасе печено или опаљено и испорено, Курку, кокош, пишу, или шта буде; али колач и чутуру вина, или ракије, треба сваки да донесе). Кад већ буде око пола ручка, онда чауш приказује час, т.ј. оно што је који донијо; но он то чини врло смијешно и шаљиво, н. п. ако је који донијо прасе, а он каже : Ево овај (како му буде име) живн близу воде, па увано воденога миша." Ако ли је кокош, а он каже да је врана, или друга какба тица; ако ли је жив ован с роговима, а он, као плашећисе од њега, пиша, шта је то, или је јелен или во, или друго што, И т. д. а уза сваку на посљетку мора казати: „Себи на глас, а свој браћи на част (пп. ј. донијо).“ Послије тога изнесу дарове, и то обично два момка међу собом на копљачи, или на другој каквој моци, па нарамују као да од теже не могу да иду. Свака ђевојка треба да донесе по кошуљу куму, Беверу и старом свату, а остаАИМ Сватовима што коме допадне

(ком мараму, ком пешкир, ком чарапе и т. д.). Дарове чауш дијели тако смијешно, као и част што приказује, н. п. „Ево наша снаша донијела куму кошуљу, каква је танка кроз прстен би прошла, да је прстен гужва орачица, па да два туку а четири буку.“ Ђевојка међу шим стоји једнако па се поклања. Чауш свој дар свеже на наџак или на буздован, а гадљар свој на прдаљку,

Други дан у јутру узме млада воде и пешкир, те пољева сватовима редом, те се умивају над леБеном, или над каквом карлицом, • они (пощло се који умије) ба

цају новце у ону воду (ти се новци зову пољевачина). Сваки, који дође на свадбу, треба да дарује младу кад га среше и пољуби у руку; осим тога и сватови измишљавају свакојаке игре те купе новце млади, н. п. једни оће да закољу псето ако га не откупе; једни уваше прасе па га метну под пазуо, мјесто гадљи, те га стоји цика; једни оседлају вола па га убеду у кућу те га дарују; једни се начине као калуђери па ишту милостињу; једни као ђевојке па љубе редом у образ да се дарују и т. д.

Сватови су тако немирни и безобразни, да већ има ријеч:,,Као Србски сватови," Побију кокоши и прасце, покољу Курке, гуске, пашке; полупају судове; покраду (код ђевојачке куће) кашике и друго што се гођ може понијегли; пећ собну (ако им повлади кум) оборе па изнесу на поље; ђешто (каб у Бачкој) извуку кола навр куће; сами точе, сами пију; вичу, лупају (шта вичеш

паш

щта лу

ши овђе? нијеси ти ђе војку довео) и т. д. Србска свадба траје готово неђељу дана: на два дана прије, него што ће поћи по ђевојку, почне се пити, па једнако док не оде кум. cf. отмица. Женик, т. бет Bräutigam, sponsus. Жеников, ва, во, без Bráutigams, sponsi.

Женин, на, но, дев еібев, feminae, der Grau, uxoris. Зар ми је он же нин браш (да му дам то)? Жениши, им, v. impf. verheuraten,

colloco: жени сина.

Женитисе, имсе, v. г. impf. heuraten,

duco uxorem.

Женица, f. dim. baš еібен, mulier

cula.

[blocks in formation]

Жерав. m. 1) vide ждрао. 2) ein großer grauer Ochs; auch ein Schimmelpferd, bos aut equus canus. Жеравија, f. 1 lug in ber Зворничка Жеравиња, f. ] наија (у Јадру). Жеравија тече кроз село Тршић (и шу се једна мала зове Жеравија, или Жеравињска мала), па онда између Руњана и Клубаца, и утјече у Дрину између Лознице и Липнице (а кад је љети велика суша, онда испод Клубаца и Руњана спане у вирове и пресуши). Жеравињски, ка, ко, н. п. врело, воп Жеравија. Жеравица, f. Жератак, шка, m. Жеста, f.

Жестика, f.

}

vide жар.

acer tataricum Linn.

Жестиков, ва, во, aceris tatarici,
Жестиковина, f. lignum aceris tatarici.
Жестина, f. даš Seuer (@ebhaftigteit),
Heftigkeit, ardor, ignis.

Жесток (comp, жешки), ка, ко, feurig,
ardens, н. п. коњ, човек, ракија.
Жетва, f. діе Érnte, messis.
Жетелац, теоца,m. berhnitter, messor.
Жетелачки, ка, ко, 1) nitter, mes-

sorum. 2) adv. nach Art der Schnitter,

messorum more.

Жети, жањем, v. impf. ernten, meto. Жећи, жежем, v. impf. brennen, uro. Жеца, f. vide жеђца.

era

Жив (comp. живљй), ва, во, 1) Febenò, vivus. 2) свашта жива, alertei, omnimodi. 3) жива жељо! lieber, münfter, exoptate: ђе си (камо се) жива жељо? Жива жељо кукурузна пројо (или подгријана чорбо)! Жива, 1. дав Quedfilber, hydrargyrum. Живадин, m. Таппвнатe, nomen viri. Живан, m. Тапиšname, nomen viri. Живана, f. runname, nomen feminae. Живаница, f. dim. у. Живана. Живанчић, m. dim. у. Живан. Живарење, п. даš Vfujhecleben, vita

misera.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Живнути, нем, v. pf. aufleben, зи äräften Fommen, revivisco: сад је мало живнуо.

[ocr errors]

Bo, adv. fchnell, velociter. Живодерац, рца, т, дег ебенòід дефин den wird, qui excoriator vivus:,,ja cam јарац живодерац, жив дот не одот, жив печен не испечен и т. д. (у једној игри).

Живоин, m. Тапивнатe, nomen viri. Живоначални, на, но, н. п. Богоро

дица (у име Бога и свете Тројице, живоначалне Богородице).

Живот, т. дšen, vita. Живота, m. Hannšname, nomen viri. uвоmан, мна, но, жоḥlbeleibt, obesus, н. п. животно јагње, може се испећи.

Жиг, т. 1) дав Branomal, stigma. 2) eirt glühendes Stänglein (um z. B. das hölzerne Mundstück der gemeinen Tabakpfeife zu bohren), virgula ferrea candefacta.

Жигање, п. baš tehen, dolor acutus. Жигати, га (ме), v. impf. itemen, (in der Seite, auf der Brust), pungo. Жигнути, не, v. pf. cinen Sti дебел

pungo.

Жигосање, п. дав Branbmarten, inustio notae.

Жигосами, гошем, у. impf.u.pf. н. п. вола, brandimarfen, notam inuro. Жид, m. bet Jube, Judaeus.

Жидак (comp. жиђи), шка, ко, ðüпи (von Flüssigkeiten), rarus, dilutus. Жидина, f. діе Диппе (3.8. дес Supper Milch), raritas, Жидов, m. vide Жид Жидов, ва, во, дев иден, Judaei. Жидовски, ка, ко, 1)üò, judaicus.. 2) adv. jüdisch, judaice. Жижа, f. дав Brennende, urens: Жижа! жижа! (кажу ђетету кад оће да привати руком за ватру, или за свијећу).

Жижак, шка, m. Die einfhfte Hrt Came pen, lampadis genus simplicissimum. Жика, f. hyp. у. Живана,

Жива, ш. (Рес. и Срем.) vide Жико

« PreviousContinue »