Page images
PDF
EPUB

stercoratus.

coro.

Борђе, m, vide Торђије.

више купају употоку, а жене и Ђорђија, т.

} Georg, Georgius. . Ђорђије , m.

Бевојке донесу у вече кући омаје

(да се од њи свако зло и неваљалБорнупінсе, немсе, v, г. pf. Ђорнуо. шпина отресе и отпадне, као ома се мало, п. ј. опиосе.

ја од кола), и мену у њу свакојака Бубре*, pema, n. Bеt punjee, ster биља, а особимо селена, піе пре. cus. vіdе гној.

нови, па се у јутру њом купају у Бубревиш, ша, пo, gut gедüngt, bene градини, код селена и код осталог

цвијећа, Прије Ђурђева дне не ваБубрење, в. Фав Дüngen, stercoratio. ља селен брати нити мирисати, Бубрими, им, y. impf. Düngen, ster а на Бурђев дан сваке узме по је

дан стручак же омирише и зађене Бувегија*, m, vidе младожења.

за појас, или (ђевојке и младе) за Бувегијин, на, но, бев Brautigame, Ђердан. Прије Ђурђева дне кажу ѕроnѕі. .

да не ваља јеспіи јагњећега меса, а Sybe3*, adj. indecl. rosenfarben, ro на Ђурђев дан сваки (особимо по Seus, cf. ружичаст.

вароцима, као у Бијограду, Сме, Бувезлија*, f. п. і. свила, Дrt rofen, дереву, Пожаревцу и т. д.) треба farbne Seide, serici rosei

genus:

да закоље по једно јагње код своје „Увезла сам три дуката злапа куће. На Бурђев дан не ваља спа„И четири свиле Бувезлије

вапи (да не боли глава); ако ли Бувендија *, f. Die Gelavinn cines #cr који спава, а он потреба на Марков Dichali: , latronis turcici serva.

дан (25. април) да одспава на оноБувендијнски , кa, кo, 2) ciner by ме истом мјеспу. Бувендијски , кa, кo, вендија. :) „Бурђев данак ајдучки саспанак. ady. mie eine фувендија.

Бурђеви стубови (ступови), m. pl. Бувече*, ета, й. 1) земљан суд (као намаспир (у Ерцеговини? или у

здјела), што се у њему пече месо Старом Влау ?) у пећи; 2) оно месо.

Вурђевски, кa, кo, н. п. мјесец, КиБугум*, m. ein grореr tupfernet Bafə wa , Gcorgi -, S. Georgii.

fertrug, vas aquarium aeneum : Бургђевшак, m. per Den bеir. Beorg „Ко донесе воде у Бугуму

feiert, cliens S. Georgii. „Да се њему по жуп дўкалі даде Dýpkuja, f. Frauenname, nomen femiТузел , indecl. (см.) (ффn, pulcer : „На њему је Ђузел Бейсија

Hyphâu, m. Klein - Georgy (den 3ten Бука, т. (Рес, и Срем.) vide Буко. Эov.). Dýka, f. Frauenname, nomen feminae. Sypkuya, f. die Mayblume, convalla. Тукан, m. 2Xannénаmе, поmеn yiri.

ria majalis Linn. Туканчић, m, dim. p. Букан. Бўрин пешак, на петка, m. o БуБукна, f. Хrauenname, pomen feminae. рину пепку, беn 3o. Seb, ad calenФуко, m. Ерц.) Лаппвпame (hyp. р. das graecas, Букан ?), uomen yiri.

Турисав , m. Mannsname, nomen viri. Бул*, m. 1) vide Pyxa. 2) artemisia Dýpucala, Frauenname , nomen femi.

annua Liun. Synábnja *, f eine Art rother, füsser bypuya , m. Mannsname, nomen viri. Zepfel, mali genus.

Sypko, m. Mannsname, vomen viri. Булвеалија*, f. п. ј. свила, vide уве- Бўро, m, (Ерц.) XannBname, pomen злија.

viri. Dyne“, nema, u. Kanonenkugel, globulus by'mype, in Bausch und Bogen, per tormentarius.

aversionem, Булс*, 1 дав Хоfenwaffee, aqua гosa- Тупурица, f, bie Baufфarbeit, opera Булса, jrum :

per aversionem. Златом везен, у қулсу уб’јељен — Бутурице, yude bymypeБунле , лепia , n. vіdе bуле.

Бутуричар, m. Der Baufфрафter , reBợp, m. die Stadt Rab, Jaurinum. demtor per aversionem. Бура, m. (Рес. и Срем.) vide Буро. Бутуричарев, ва, вo, vide футуриBypah, pha, m. Georg., Georgius. чаров. Бурашин, m. Rann@name, nomen viri. Бутуричарка, f. Die Baufфрафterin, Бурђев дан, m. Ber Beorgp, Xag, fe redemtoris uxor; redemtrix. stus dies S. Georgii. На Бурђев дан у Бутуричаров, ва, вo, pes Bauf= јутру, прије сунца, почињусе први pämiers, redemtoris per avertiogen. руш купаши, Мушкарци се донај

nae,

nae.

.

Е,6e he,

VILS:

tha, f. hyp. у. ељда. н. п. у припоE

Bujemki:
Еро: Што велиш ељо?

Eъда: Плепи коu Его
Ёъда, f. See 25ифу wеije, polygonu

fagopyrum Liun. Еванђелије, р. Вав bangelium, evap- Ем, боро1 — als aud), с. et — et: ем је Еванђле , p. Хgeliun.

скупо, ем неваљало. cf. буд, пуд. Ев: (у Рeсaви нулијевчу), vidе ево. Еман *, n. vіdе аман. Ввењќа, f. ein Ctraup von seinreijerin, Ёміцерија*, m. vіdе земљак.

uit Xrauben, fasciculus sarmentогию. Емшеријин, на, но, latesmannifd), Ево, fiеѕ, да, еш. cf. сно.

popularis. . Ёгав, ва, вo, trumm, feblerbaft, pra- Ёмшо, ш. Һур. р. еміцерија.

Ehrnés, m. der Engländer, Anglus. „Ham’че калпак на белаву главу, Енглеска, f. vide Англија 1. „Мор дол аму на грбава леђа, Енглеска, кa, кo, vide Англиски.

„Жупое чизме на егасе ноге — Ене (у Ресави и у Лијевчу), vidе ено. Ёriema *, p. vіdе биcare.

Ендie*, зема, п. vіdе аршин : Erede, f. pl. die deutsche Geige, fides „У дубину приста ендезета germanicae:

Ендеп, m. Ber Seabe, fossa. £да, 1) fragente Partitel: eдa гa нa- Ено, fie, да ! en ! ево мені, епо ше»

he? hast du ihn gefunden invenisti біг, а ено њему. eum ? еда што ? 2) miinfфепр : еда Епархна, f. Die & parfie , Oіщcefe, diБог да те не дође; еда Бога и сре. oecesis.

ke; еда Бог да вода га однијела. Ёpa, m. (Рес. и Срем.) vide Epo. Едрене, нема, р. apriaпopel, Adri- Ерак, т. Manusnanie, nomen viri; anopolis:

Ни куди Ерака, ни гала Петака: „Пуче пушка, пуче друга, у Едренету оба су браппа једнака. £! 'en, lei, helis.

Epresa, f. eine Heerde Pferde, grex É;Banâ, gehorsamer Diener! salve servo

equorum. tuo! Свакој ішутин ејвала, осига paev, m. Siebenbürgen , Transilvania.

глава ћелава ; Евала піи мени. Ердл»ски (Ердељски), кa, кo, 1) fte= Ёкање, в. vas eh! sagen, respousio benbiirgif; trаuѕil аuus. 2) adv. (іс

benbürgiid), more Transilvano. ечем v. impf. I et;! sagert, Epesa*, f der Haken, über den ein

Hängeschloß angebracht wird,obex serae? Ёксер*, ш. гвозден клин, деr аgеl Ерен,де*, депа, р. vide прeница 1: clavus.

То піи ротква, а еренде зуби, faqt Ёксик*, мaњe, meniger, minus: дви man zu einem der gefarft bat, acciuuut

је оке педесет драма екенк (m. ј. ei qui pepedit. мање); овај је дукапі ексик (nit Ёрин, на , но, бев Ера, liercegovipoiliichtly).

nensis. Ексніклук, * т. 1) Ber 26gana, 3. 3. ап

Е.

Еркина, f. vide Ерцеговка. Верифее: да одбијемо ексиклун. 2) Epo, m, vide Ерцеговац. Salechte Wendung unsrer Сафет Ерски, кa, кo, vidе крцеговачки. (als Strafe des wunmels wegen einer Ерцег Слијепан (Ерцеговції гоноре # Cunne): убю та ексиклук. cf. І кепіан), m. (сіп.) per30g etephal, задак.

Dux Stephanus : Ёсичан, чна , но, н. п. дуқап, мје „Маче војску Ерцеже Спијепане pa, mia;t voll, demiuutus,

Ерцеговац, Бца, ш. ein verzegower, Елбептена *, vidе да ано.

hercegovinensis. Ёле, 1) balt, ei.imil, quid multa ? а не Ёрцеговачкі, кa, кo, 2) bеrjegomifф. знам іуд је опишао,

hercegovinensis 2) adv. more hercegoмеђу нас неспале ;

vinensi. „Еле турци Мачву прегазінше Ерцегорина , f. Bir peregovina, her2) ер, ер ? (фаи , fa) au? interjectio cegovina, ducatus š. Sabbae. incrediuli: en liominen ! н. п.

È piercibka, f. die Herzegowinerin, inuА. Јеси ли био данас код њега? lier c ducatu s. Sabbae. Б. Нијесам.

Ёрцег Свче , чепла , п. Веr junge etgeАКле, еле ?

goiviner, puer e ducatu s. sabbae. Eiten*, m. das Segel, velum.

Ecan*, n. vіdе рачун 1. EAEja*, w. der Sefandte, legatus, orator. Ecánimal, IM, V. f. 1) vide pauye

Росе Е!

[ocr errors]

на

еле

га из

[ocr errors]

но ,

Eme,

ето.

р.

2

нипти. 2) glauben, auf еtmа tефреп, Жалилисе, имce, v. r impf. на кота, •uto, cf. мислипін.

sich beklagen über jemand, accuso aliЁсапилисе, имісе,

vide

рачуниптисе. quem. Есапљење, п. vіdе рачуњење.

Жалосан, сна,

уіdе жалостан. Есипап, т. (у Сријему, у Бачк. ну ЯКалiстi, f. Die fraurigteit, Sфmers . Бан.) vide роба.

dolor,

luctus. (у Ресави и у Лијевчу) vide Жалоспан, сна, но, беtrübt, tristis.

Жалостив , ва ,во, тitieiptg, miѕеrеnѕ. Emo, sieh da, en! cf. eno.

Kao, leid: *ao mu je, doleo, es ist mir Епоти (ето пи), jiev pa , en tibi. leid, es thut mir leid ; xao mu je na Ефендија*, m. Sitel einев turtifden Bes Hera, ich habe Verdacht auf ihn, suspi

lehrren (Jadi uder Shoofdta), Dominus. cor de illo. 2) ich bin ihm gram, sucЕф -ндијин, на, но, бев ефендија,

censeo illi: Domini. .

„Равно поље жао ми је на пе: Ефендiјница, f. Die Srаt bев ефен- „Јер мој драги опиде низа пе дија , uxor Domini.

Жdoкa, f. vіdе жалац. Ефенд јнскі, кa, кo, 1 ) бес ефен- Жар, m. glübenbe #oblen (pie Blut ), Ефендијскія , ка, ко, і дије, Docto

pruna, rnin. 2) adv. wie ein ефендија, more

ЯЖара, f. vide

коприва. Doctoris.

Kapây, m. die Djenstange, pertica forЕф нді-ка, дија, m, pert Liфitet, Doctor uacalis, Richter, judex:

Жарење, п. 1) бав @lübeno mафеп, „Суди право ефенди-кадија,

candefactio. 2) das Brennen der Brenns „Суди право, пако био здраво

neffeln, uѕtіo urticae, Ёшак *.

шка , дав Лuperjifeyn, Жарило, о, vidе жарач. fey eв роr &nbüфиing, oper Офтегі. Жарипин, им, т. impf 1) нп, пећ, ecstasis :

glühend machen, candefacio. 2) KO„Кад по чуо Чупићу Стојане,

приве жаре, Беерпеп, uro, „Од ешка му задрктала рука Kapko, m. Mannsname, nomen viri. Ёшкупi, m. (у Сријему и у Бачкој) Жацнуции, нем, v. pf, fteфen, pungo . der Dorfschulz, judex pagi.

wie die Biene. Ешкутов, ва , во, бев ешкуп, judi- жбан, m. eine bölgerne #anne, vas aquacis pagani..

rium lіgneum, cf. цбан. Ешкуција, f. (у Сријему и у Бачкој) Жвале, Х. р. дав вебір ат Заите , die Efecution, executio violenta.

frenum. Жваmање, п. баRäuen, manduсаtіо,

Жвапатії, ваћем, у. impf. Eauen, Ж.

mando, XBpn, m. 1) das Rädchen an den Soors

пеnt, rotula calcarium, 2) cf. радиш. Жаба, 4. ber Troj, , rana.

Явікно, в. (im gemeinen eфerse) pas

arschloch), podicis fissura. Жабешина , f. augm. р. жаба.

Жганци, наца, m, p. (oftеrе. Оer Ster) Жабић, m. Bеr junge Seofф ($rofф» eine Art Polenta, polentae genus.

wurm), ranula. Жабица: f. ) dim. Trojblein, гарulа. Ждерање, д. 1) Dec ёфIuten, glutіtіо (?)

2) das Fressen, voratio. 2) eine Verzierung am obern Theile des mapama, pem, v. impf. 1) fchlingen', Pistolenschaftes', į pars orilatus pisto

glutio. 2) frelsen, voro. lae. Жабљи, ља, ље, $rofфs, rapae et ra

Ждлеб, m. (Рес, и Срем.) vidе жлеб.

Ждлиjеб, m. (Ерц.) vidе жлијеб. Жабњак, m. жабља јаја, шпио се упро- Ждрао, рала, ш.

Ждрал, т.

} der Kranid, grus.

() die Füllen, pulto das Froschleich (die Frojdeyer), ova equini.

Ждребац, пца, т. (Рес. и Срем.) vide Жаб урина, f. vіdе жабетина. Kanal, nuja, m. der Stachel, aculeus. skap 6e, tema, 1. (Pec. u Cpem.) vide Жалилии, им, v. impf, 1) кога, bеrrаи з Ждријебе.

ern, Ingeo 2) Depauern, mіsеcог. 3) Ждребенце (ждребенце), ema, a. dim, 2, што, бедаиer, doleo. 4) на кога, ждребе ипо ждријебе. mеm gram feyn, succenseo. 5) на кога, Ждребеkек, m. п. і, зуб, деr fulta Verdacht haben, suspicor.

#an, deps pulli equuleh

narum.

raparim.

него на жени.

Ждребебӣ, ha, Ke, Sülens, pullorum Жељезо, д. (око Тимока ) vidе гвоequinorum.

жbe. Ждребешце, еша, . vіdе ждребенце. Жељепти, лим, т, impf. (Врц.) Фйца Ждребили, нм, (Рес. и Срем.) vide iden, cupio. жаријебитн.

mena, f. 1) das Weib, femina. 2).die Ждрёбилисе, имce, (Ресе и Срем.) vide Seau, вхог. Не споји кука на земљи,

ждријебиписе. Ждребнца, f. ein wеibliфев Sülent, cin Женар, т. човек који жене врло ми. Stutenfüllen, equula (?).

хује ис њима радо говори, бес Ждребичица, f. dim, y. ждребица. Frauenfreund, amicus feminis. Ждребљење, р. (Рес. и срем.) vids Женешина, f. vіdе женшурина. ждријебљење.

Женидба, f. Die бeurat, matrimonium: Ждрепчаних, m, cf, jармак.

има сина на женидбу. — у Србији Ждрепчик, m, dim, p. жаријебац ипо

и данас доста пуша испросе и доЖдребац.

веду bевојку, а нити је момак ви. Ждријевац, пца, m. (Ерц.) cin junger

Бео њу, ни она момка, него се роHengst, admissarius juvenis.

дитељи гледају и договарају. Кад Ждријебе, ждребета, и. (Брц.) бав

Отац жени сина , он не гледа поFüden, pullus equi.

лико на ђевојку, колико на људе Ждријебити, им, . impf. (Rрц.) ein од какови је; нити ћевојка смије Füden werfen (gebären), pario : oba ko

казали оцу, или брату, да не ќе била ждријеби све мушку ждребад. поки за онога, за кога је он даје. Ждријебн:писе , имсе, т. г. impf. (Ерц.) Тамо се још не прaже новци уз

ein Füllen werfen (gebären), pario: ђевојку, него се за њу дају, н. п. ова се кобила ждријебни сваке го

брату чизме, или ђечерму, маме. дине.

ри какву аљину, тако сестри, и Ждријебљење ,. (Врц.) ба8 8ülenwers свима осталим по нешто, а осо. fen, partus equae.

бишо новаца укук у. у Србији су Ждријело, р. (у Ерц. ) Der Sngpap , прије неколико година ако мхого

fauces : Ко је випіез, попеци на искали за ђевојке, да се сирома ждријело. cf. богаз, кланац.

човек није могао ожениши : жђела, f. (Ерц.) cine bölgerie Bфаре, је Црни Борђије био издао заscutella. cf. здјела.

повијест, да није слободно иска. Жевкање, п. das Befzen, latratus, пи (ни узети) за ђевојку више од Жевкарење, п. і lеniѕ.

једнога дуката. Жевкарипи, им, т. impf. 1 befen, latro На два, или на три, дана прије, Жевкали, ам, т. impf. leniter. него ќе поћи по bевојку, зађе цо Жедан, дна, но, оutftig, ѕitibindus. селу чауш, или Бевер, с чушу. жеднети, ним, (Pec.) vidе жедњето. ром накићеном цвијећем и новцижеднили, им, (Срем.) vidе жедњети. ма Сребрним (по варошима и злашЖедњем, ним, т. impf. (Ерц.) puritis ним) , ще зове у сватове; кад доwerden, sitio.

ke коме у кућу, а он пружи чу. Жеђ, f. } der Durst, sitis.

туру и каже: Поздравио је (како

му буде име), да му дођеш сјутра Жеђца (жеца), f. dim. р. жеђ.

(или преко сјутра) у сватове. Онај Kéxen, m. eia Unbindstod für die Schafe му каже да ће доћи, или да не мо

bunde, baculas alligando molosso. Ke. же, па узме чупуру те се напије, жељ је као по дугачак и по дебео и привеже на њу пару или грозиић, нпап ; један се крај од њега свеже или други какав новац. Ако ономе псетету за огрљак, а други за ко понестане ракије у чупури, а он лац (да не би всепio прегризло узи заиште, bе зна да има лијепе рацу:

кад не ма ланца). Љупит Кије, те допочі. као пас ужежељу.

у сватовима мора битии кум, Жежење, о дав Brennen, uѕtіо.

kевер, с шари сва м, прикуЖелкпи, им, (Срем.) vidе жељепши. мак, војвода, чауш, и гад. Желудац, желуца, m. Der Xagen, sto ар; а остали си с

3ову пуanachus.

с тосва мице, или (као у шали) Жеља, f. Der Bunfф, desiderium, на бигузице Кума треба да зовне

жељан, љна, но, bеgіеrіg, cupidus. жәников отац или брап, или сам Жељезник , m село близу Бијограда. жений. Који се го, зовне на кум

Туда сад слабо ко зна шпио је же. ство, он треба да пође: ако је дезо, него сви говоре гвожђе. слари (кршпени) кум, он век зна

задо

}

2

Riha, f.

ма

HUMIT

ли

на :

да му ваља ићи; ако ли кога наново куме, он преба да прими Бога и све мога Јована, и да пође ; али крштенога кума није слободно мијењапи, или га мора. ју пилати и опроштење исками: зашто он може уклепи у лаковом догађају. Бевер (ручни) понајвише бива когођ од рода (брат или братучед) женикова; ако није од рода, а оно је какав познаник његов , с којим се он пази, Бевер може бити и дијете од 10 година, но обично бивају велики момції, а кашто и људи ожењени. Бевер иде кашпо и на просилбу. Он примін ђевојку од брата (обич. но је да брат, или братучед, ако не ма брата, изведе ћевојку и да преда ћеверу) и доведе је те пољуби у руку кума и старог свата, и оспале сватове и све људе који се онђе нађу; он пулем држи под њом коња, и чува је да не би пала; код женикове куће, доклегођ піраје свадба, двори с њом кума и спарог свапа, срета и испраћа људе, који долазе на свадбу, и спава с њоме и прије вјенчања (у Србији воде невјенчану ћевојку, па је вјенчају код женикове куће), и послије доклего, не сведу момка и ђевојку. Стари је сват као сптарје. Ішина у сватовима. Прикумак доke с кумом, и он носи барјак (у Србији и данас иду сватови с барјаком и под оружјем, као војни. ци). Чауш виче да се сватови опретају, збија шалу (говори све што му на успа дође), приказује част и дијели дарове ; он преба да је врло шаљив и смијешані: у рукама има нацак, или буздован, те лупа које у шпо, за капом има по неколика лисичја, или вучја , peria прибодена, а кашто и по не. колике кашике зађев€не. Гадар свира у гадње. По неким мјестима (као у Србији и у Босни по варошима, а у Срнему и у Бачкој и по селима) идуи је нѣ и буле (m. ј. кене, да није ћевојка сама) са сва. піовима. Женик има за капом прибодену бијелу мараму (кад иду по ђевојку једну, а кад иду сѣевојком има и и више: прибоде му пуница и којекакве нове пријате. љице), те му виси низ леђа; а ђевер има за калом ружу (праву, или начињену).

Кад дођу љевојачкој кући, женик сједе ниже кума (нум сједи у гор

њем челу), но пај од спіида ними смије шта проговорили , може јеспін, него све гледа преда се, а пунице и пријатељице прибадају му мараме за капу; међутим ђевојку облаче у вајату, и она је. днако плаче и опраштасе с другарицама; прије него је изведу, завјесе је великом бијелом мара мом (авлијом, авлимарамом майо, да је нико не може виђели каква је у лицу, и тако завјешена стоји докле је го, не сведу с момком.

Когагођ сватови срепу на путу (ишли с ћевојком или по ћевојку), они га часте вином и ракијом ; а фенпо изиђу и сељаци пред Iьн, кад иду кроз село с ђевојком, низне. су часа (љеба, печена меса, ушпипака, пипе, ракије и вина) те и понуде и часпіе. Кад доведу тевојку пред женикову кућу, онда изиђе јетрва носећи у десном наручју мушко дијетпе (наконче), а под лијевим пазуом трубу пла

дијете дода ћевојци, тие га она опаше црвеним концем, или пантљиком, а платіно простре за собом из куће до ћевојке; потом јој додаду решето са свакојаким жимом, ме заграби неколика пута руком и баци преко себе; кад је скину с коња , ном уђе у кућу. На неким мјестікма унесе ћевојка и наконче укуКу; а у Бачкој узме прикумак ђевојку с кола и унесе у кућу у кући јој даду преслицу с куђељом и с вретеном, пе њом удари усва. четири Знда кућна ; по том јој метіну под свако пазуо по један љеб, а у успа мало шеќера, па јој даду у једну руку стакло вінна а у другу воде, піе унесе у собу и

Бевојка се једнако (још од како је изведу) поклања до земље, кад оfe кога да пољуби у руку, и пошто га пољуби; кад свапiови пију и кад напијају; путем кад иду кроз село; и послије свад је годин. ну дана (или док не затрудни) моpace пaко поклањапии и љубити у Руку свакога, који дође кући.

Прије сватова дођу мутиптулугције (двојица, и по понајвише зе. мови) на мутитулук, и избаце по неколике пушке (у Србији пуцају пушке у сватовима идан инок, а особило кад сведу момка, и be. војку, и кажу, да иду сватови и воде $евојку. Мунипулугуцијама пре.

а она оним Плап

мене на сліо.

« PreviousContinue »