Page images
PDF
EPUB

1. жутити, жутим, (зап.) vide жутјети.
2. жутити, жутим, v. impf. gelben, flavum reddo.
жутити се, тим се, (зап.) vide жутјети се.
жутица, f. 1) bіе Gelbjut, icterus. cf. жућа-
ница [2]. 2) der Dukaten, numus aureus
[vide дукат]. 3) н. п. жутица наранча,
bie Gelbe, flava: Моли Бога Новкиња ђе-
војка да јој роди жутица наранча — У
авлији жутица наранча 4) (у Уж. н.)
Wrt Birnen, piri genus [pirus communis L.
var.] 5) (у Котору) платно мало чађаво,
nicht gut gebleichte Leinwand, linteum non ut
decet insolatum.

――――

[ocr errors]
[ocr errors]

жутјети, тим, v. impf. (југоз.) gelb werben, fio flavus.

жутјети ее, тим се, v. r. impf. (југоз.) gеl

ausjelen, flavum esse aspectu. жутовољка, f. bie Golbammer, ber Gelbling, emberiza citrinella Linn. [ef. жутарица 1]. жутока (жўтоока?), f. име овци, daf name,

nomen ovi indi solitum.

за, 1) (mit acc.) für, um, pro: не брини се ти
за њега; ко ће бити јемац за те? за новце
свашта доста; Ђе ја нађем за мене ђевојку
Онђе нема за те пријатеља - [cf. 06].
2) (mit acc. u. instr.) binter, nad, post: за-

[ocr errors]
[ocr errors]

жутокора, f. (у ц. г.) дрво, које рађа гроздиће, којијех су зрна као шеница, црвена и кисела '[berberis vulgaris L.]. У Кривошијама се дрветом, које се овако зове, боји као рујевином.

Widder

жуточак, чка, m. (у Грбљу) име овну,
name, nomen arieti indi solitum.
жуһак, жуһака, m. 1) Dantes, lamina lusoria.
- 2) Dufaten, aureus [vide дукат].
жућаница, f. 1) дивља салата, која се зове и
змијина трава, Gidorie, cichorium [intybus
L.). - 2) vide жутица [1] (болест).
жућење, п. 1) баз Gelben, To flavum reddere.
2) das Gelbwerden, ro flavescere.
жућети, жутим, (јуж.) vide жутјети.
жућети се, жутим се, (јуж.) vide жутјети се.
жућкарает, а, о, (у Сријему) vide жућкаст.
жућкаст, а, o, gelblic, subflavus. [cf. нажут,
жућкараст].

жуч, жучи, f. Sіе Sale, fel.
жучица, f. (у Дубр.) vide зановијет.

[ocr errors]

клони

lectamentum. се за ме; иде за мном; отиде за кућу; сједи за кућом; Сунце зађе за гору jegen, vituperatio.

Јасно пјева за гором ђевојка - Хohem, забавити, вим, v. impf. 1) кога, unterhalten, Хоћеш, брате, незван за ујаком У сватове поћи на- oblecto, н. п. дијете, да не плаче. 2) зорице? - 3) (mit acc.) 3u, ad: сијече грађу aufhalten, distineo: забави ме он, те не доза кућу; купио чохе за хаљину; није ни ђох одмах. 3) коме или чему, ausjtellen, за што (ни за какву потребу); ништа за то Tadel finden, ausschlagen, reprehendo, recuso: (das thut nichts); зa шTO? warum? cur? зa ro, Тебе ће ми забавит ђевојка darum, ideo. 4) (mit acc.) ухватити за руку, забавити се, вúм се, v. r. pf. fid verweilen, bei der Hand fassen, apprehendit manum illius: detineor. [cf. затрајати, затрајати се, остати Десном га је руком уватио За десницу и (останути)1]. за бритку сабљу, А лијевом за грло би-забављање [забаљање], п. 1) ba Unterhalten, јело 5) (mit acc.) пошла за старца, ат einen alten Mann geheiratlet, nupsit seni; удао кћер за тога и тога; Лепа Паво, хоћеш поћи за ме? Пођи, кћери, за козара, добро ће ти бити; Не ћу, мајко, за козара, не ће добро бити 6) (mit acc.) von, über, de: не казуј никоме за новце; не казуј за ме гдје сам. 7) (mit acc.) не казуј никоме за главу, не смије он то учинити за живот, um feinen $reis, nullo modo? 8) (mit acc.) за триста, ап breihunbert, ad tercentos, cf. до [4, около 1, 2] око: И изиђе забадава (за бадава), 1) umjenit, unentgeltlid. једна чета мала За тридесет и четири друга gratis. 2) umfonit, vergebens, frustra. [vide - 9) (mit gen.) währenb, tempore: за Ла- узалуд]. cf. залуду, заман. зара; за Лазарева владања; за живота мога; забадање, п. аз Sineinjtecten, insertio. дошао за вида (nod) bei age); Зашт' се, синко, забадати, забадам, v. impf. bineiniteđen, insero, не шѣе оженити за љепоте и младости твоје immitto: Забада трн у здраву ногу, prov. Verdruß und Schaden suchen.

oblectatio. 2) der Aufenthalt, mora. 3) das Tadeln, reprehensio. забављати (cf. забаљати), љâм, v. impf. 1) unz terhalten, oblecto. 2) aufhalten, detento. 3) auszustellen finden, reprehenso. забављати [забаљати] се, лам се, v. r. impf. 1) fid unterhalten, oblector, occupor. - 2) fid aufhalten, moror.

забаглати, лам, v. pf. н. п. прст у уста, den (ganzen) Finger in den Mund steden, insero digitum ori.

За рана нам снаху доведите 10) за

два дана, duobus diebus; за годину дана, ein Sabr, ein Jabr binburd), uno anno: Тако стаде за годину дана

заајкати (заајкати), кам, v. pf. vide захајкати. забава, f. 1) bie unterhaltung, ber Beitvertreib, ob2) није му забаве, баз из

[ocr errors]

забажђети, (јуж.)
забаздети, (ист.)
забаздити, (зап.)
забаздјети, (југоз.)) забазде руке -

забалити, лим, v. pf. rogen (Hot und Bajjer wei-
nen), mucum emittere per nasum et ore.
забаљање, n. vide забављање.
забаљати, љâм, v. impf. vide забављати.
забаљати се, љам се, vide забављати се.
забаљкање, n. dim. v. забављање.
забаљвати, кам, v. impf. dim. v. забављати.
забанати, забâнам, v. pf. т. j. штап (у Бач-
Koj), den Stock so werfen daß er aufprallt, jacio

забújâже, n. das Hineinschlagen, immissio.

ita ut repercutiatus: забанао штап па ме забиjати, забијам, v. impf. bineinjdlagen, im

mitto.

[ocr errors]

2. забелити, забелим, v. рf. (ист.) vide забије

лити.

забелити се, лим се, (у Сријему) vide забе

лети се.

[ocr errors]

4

баздим, v. pf. ftinten, foe-
псином
teo: Да ти

не

[ocr errors]

ударио.

лутати].

забантати, там, v. pf. jid verirren, itinere de- забијелити, забијелим, v. pf. [1)] weiß maden,
забасати, сӑм, errare. [cf. заглаврњати, за- deablo: Саво, Саво, себе не забијели, а мене
зацрни. 2) н. п. дрво, т. ј. подгулити
му, кору, burd) Mbrinden einen Baum bezeichnen,
signo arborem demto cortice.
забијељети, бијелим, v. pf. (јуж.) н. п. зора,
erglängen, affulgeo [cf. праснути 2]: Још 30-
рица не забијељела, Ни даница лица по-

забат, м. (у војв.) бег Siebel, fastigium: Кућа
бела, ал' забата нема
забаталити, бӑталим, v. pf. н. п. виноград,

кућу, vernabelojen, negligo. [vide запустити]. забатаљивање, п. аз Bermalrlojen, neglectio. забатаљивати, батаљујем, v. impf. verwalrlojen, negligo.

молила

забацивање, п. 1) bas inein-, аз Sinter= etmas 2) аз Berlegen, то ро

-. xxxdeco

werfen, conjectio. nere in alieno loco. забацивати, бацујем, v. impf. 1) binter etmas werfen, conjicio post 2) verlegen, in alieno loco ponere. забацивати се, бацујем се, v. impf. 1) fid) in etwas werfen, immitto me in aliquid. - 2) verlegt (vermorfen) merben, nescio ubi relique

rim.

главити се.

-.

забиљежити, жим, v. pf. (jуж.) einen, merfen, noto. [ef. обиљежити]. забиоградити се, дим се, v. г. pf. (ст.) Belgrad забацити, забацим, v. pf. 1) inter etwas werfen, werben, fio Belgradum: Биограде, мој велики jacio post јаде! У з'о час се забиогра дио 2) verlegen, ponere in alieno loco. 1. забити, забијем, v. pf. bineinjdlagen, immitto забацити се, зàбацим се, v. r. pf. 1) fid) in [cf. закрхати (закрати), залупати, затући]. etmas werfen, conjicere se aliquo: забацио се 2. забити, забудем, v. pf. (у Боци) vergejfen, у свијет. 2) забацило се негдје, ез ijt obliviscor, cf. [vide] заборавити: не забуди verlegt (verworfen), nescio ubi reliquerim. на којој си (кад ко хоће ријеч коме да презабашити, забашим, v. pf. (у ц. г.) ударити у сијече). бах, verneinen, nego. забити се, забијем се, v. г. pf. fid) verjdlagen, se immittere. [cf. закрхати (закрати) се, затући се].

забашуривање, п. баз Bertujфen, occultatio, dis

simulatio.

забашуривати, шурујем, v. impf. verujen, ос

забићи, бигнем, (зап.) vide забјећи.
забјелоглавити се, вим се, v. r. pf. (јуж.) беп
Kopf weiß bedecken (verächtich für heirathen, weil
in Sirmien, wo dieses Wort gesprochen wird, die
Madchen keine Kopfbedeckung haben), caput tegere,
i. e. nubere: удала се само да се забјело-
глави. [cf. покрити 1].
забјећи, бјегнем, v. pf. binter etmas flieben. fu-
gio post -: Препаде се од мјесеца, И за-
бјеже за горицу
заблажити, заблажим, v. pf. ftillen, lenire: Док
Милошу ране заблажила

culto.

забашурити, бӑшӳрим, v. pf. vertujden, dissi-
mulo [vide 3абушити 1].
забедити, забедим, v. pf. vide [обиједити
обедити.

забезекнути се, нêм се, v. pf. in Gebaufen ver-
tieft fteben, immersus sto cogitationibus. cf.
[убезекнути се ;] безјак.
забележити, жем, (ист.) vide забиљежити.
забелети, лим, (ист.) vide забијељети. [cf. 1 за-
белити].

забелоглавити се, вим се, v. r. pf. (ист.) vide забјелоглавити се.

забестијати, јам, v. pf. (у Ц. г.) thörict zu ipredjen ober zu thun anfangen, ineptio.

забећи, бегнем, v. pf. (ист.) vide забјећи: Ја забего у гору зелену

забиберити, рам, v. pf. pfejjern, pipero, pipere

condio.

забелети ее, лим се, (ист.) vide забијељети се. [cf. забелити се].

1. забелити, лим, (у Сријему) vide забелети.

забијељети се, бијелим се. v. r. pf. (јуж.) er=

glängen, affulgeo: забијељела се зора. забилижити, жим, (зап.) vide забиљежити. 1. забилити, лим, (зап.) vide забијељети. 2. забилити, забилим, (зап.) [vide] забијелити. забилити се, лим се, (зап.) vide забијељети се. забилоглавити се, вйм се, (зап.) vide забјело

заблеjати се, jим се, vide заблехнути се.
забленýт, а, о, vide заблехнут.
забленути се, нêм се, vide заблехнути се.

заблехнут [забленут], а, о, (eigentt. part. [pass.]
5. заблехнути се) vergafft, oculis intentis.
заблехнути [забленути] се, нем се, v. г. pf.
(у ц. г.) id vergajfen, stupide aspicio. cf. [за-
блејати се,] заблешити се.
заблешити ее, заблешим се, v. r. pf. (у Боци)
vide заблеснути се.

заболети, (ист.) ) болй, v. pf. кога што, jdmer=
заболити, (зап.) 3en, indolesco: Пјевала би,
заболети, (јуж.) ал' не могу сама, Драгог ми
је заболела глава

,

заборав, т. біe Bergeffenbeit, oblivio.
заборавак, заборавка, м. баз Bergejjene, res ne-
glecta per oblivionem.

забораван, рна, вно, vergeßlid), obliviosus.
заборавити, вим, v. pf. vergejjen, obliviscor. [cf.
2 забити, бандунати.]

заборављање, n. ba3 Bergeffen, oblivio crebra. заборављати, борављам, v. impf. vergejjen, obli

viscor.

забости, бодем, v. pf. bineiniteden, immitto.
забрабоњчити, чим, v. pf. пиће.
забравати, v. pf. fid verirren (mie ein Edaf),

aberro.

Палеж [Обреновац]: Вино пију Српски капетани на забрежју украј воде Саве забрекнути, забрекнем, (забрéкох, забрекао, забрећи, забрекла) v. pf. angieben (vom au3getrokneten Gefäße, das man ins Wasser stellt), irrigari: кад се кабао расахне на сунцу, па не може да држи воду, онда се метне у воду да забрекне. забринути, нêм, v. pf. кога, in Gorge verjegen, curam injicio.

забринути се, нем се, v. г. pf. bie Dejorgnif befommen, in curam incido [ef. застарати се, раздертити се, раскарити се, убринути се, узбрижити се]: Забринуо се као јемин о Марту. забркати, забркам, v. pf. 1) н. п. како житко јело од брашна, т. j. рђаво га зготовити, vermengen, misceo. 2) какав посаo, vermir. ren, misceo. [cf. збркати, побркати]. заброjити, забројим, v. pf. verzählen, fallo (aut

забрајати се, забрајам се, v. r. impf. fid ver

zählen, fallor in numerando. забран, m. ein gebegter ober aud offener 2Salb, in bem ber Solzidlag verboten ijt, silva septa. cf. забрана [1], браник [3, брањевина, брањеница], дубрава [2]; шума [1]. забрана, f. [1)] vide забран. [— 2) vide закрич; види s. v. јасак]. забранити, забраним, v. pf. verbieten, prohibeo. [cf. запрековати, запријечити 2]. забрањивање, п. баз Berbieten, prohibio. забрањивати, брањујем, v. impf. verbieten, prohibeo.

забрблати, лам, ( v. pf. baherplappern, obblatero.
забрблати, лам, [сf. замрмлати, замрмљати).
забрдњача (забрдњача), f. на разбоју као мала
гредица што стоји одозго преко стативица,
те о њој висе шипила и брдила.
забрђе, n. Gegend hinter bem Berge, transmontana
regio.

забређати, ђâм, v. pf. (у Боци) jdwanger werben, praegnantem fieri. cf. [vide] затрудњети. Забрежје, n. Dorf unb danze an ber Gave unweit

забулати, лам, v. pf. (у Паштр.) запечатити булом, verfiegeln, obsignare [vide запечатити]: Црном бјеше булом забулана

забравити, вим, v. pf. veriließen, sera claudo. забрављање, n. bas Serid ließen, praeclusio. забрављати, љâм, v. impf. verjdließen, sera claudo. забражђивање, п. баз (3u weite) Gingreifen in et-1. забун, m. vide жубор: Они забун чине плаwas, aratio quasi agri alieni. забражђивати, ражђујем, v. impf. (zu weit)

нинама

um

2. забун[*], adj. indecl. verblüfjt, perturbatus: Забун аста, ма ослади уста

sich greifen, aro agrum alienum. забраздити, забраздим, v. pf. (3u weit) um jid забуна, f. bie Berwirrung, perturbatio. greifen, agrum alienum aro: далеко си за- забунити, забуним, [збунити] v. pf. verwirren, браздио. verblüffen, perturbo. забрајање, п. a3 Berzählen, lapsus in nume-забуњивање [збуњивање], п. баз Berblüjjen, per

rando.

забрајати, забрајам, v. impf. verzählen, labor in

numerando.

fallor) in numerando.

забројити се, забројим се, v. r. pf. fid verzällen, fallor in numerando.

забрујати, јим, v. pf. н. п. забрујаше челе, fummen, susurro.

[ocr errors]
[ocr errors]

turbatio.

забуњивати [збуњивати], буњујем, v. impf. verblüffen, perturbo.

primere. cf. забащурити.

забўсати, сâм, v. pf. ударити у земљу (cf. бусен), einjdlagen, figo: Пред дворе је копље забусала Забучје, п. брдо код Ужица. вабушити, шим, v. pf. 1) etwas unterbrüden, sup2) јад га забушио, treffen, ferio, [vide десити] cf. обушица [2]: Љути су га јади забушили зава, f. (у војв.) vide заова. завабити, завабим, v. pf. anlođen, allicio: заваби те свиње куда тамо; Сам је јунак тора отворио и бијеле овце завабио, Бјежи шњима преко Зете равне

завада, f. бег 3ant, Broll, discordia [cf. свађа ; распра]: ми смо у завади; он је са мном у завади.

завадити, дим, v. pf. gertragen, in 3wietradt bringen, amicitiam turbo.

завадити се, дим се, v. r. pf. sich zertragen, rumpo amicitiam cum aliquo [cf. задјести се 3, заујести се, посвадити се, посвађати се, увјести се]: ја сам се завадио с њим ; ми смо се завадили.

завађање, п. баз 3ertragen, Berfeinben, inimiciti-
arum motio aut susceptio.
завађати, ам, v. impf. н. п. људе, verfeinben,

inimicitias moveo.

завежљај, ( m. 1) etmas Gingebunbenes,

3.

завађати се, ђам се, v. impf. jid verfeinben, ini- завезак, веска, 2. Gelb im Düdjel. 2) ber Merkknoten im Tüchel selbst, nota. cf. [vide]

micitias suscipio.

--

[ocr errors]

Hercegovinae.

Завала, f. манастир у Херцеговини у Попову, узао. ein Slojter in ber Herzegovina, monasterium завезати, завежêм, v. pf. 1) verbinden, colligo. 2) даћу ти те ћеш завезати, т. ј. не ћу ти дати (новце да их завежеш у што). 3авезúвâше, п. das Verdinden, colligatio. завезивати, везујем, v. impf. verbinben, colligo. завезице, завезица, f. pl. Ort Saubfefjet, manicae genus [cf. лисице]: И на руке троје

humi volvo.

завезице

завалити, завалим, v. pf. 1) au Boben mälzen, 2) durch etwas Hingewälztes perg unen, consepio [cf. заваљати]: завали градину. 3) vide захвалити. завалити се, завалим се, v. r. pf. 1) fid басnieberwälzen, convolvere se: завалио се у дуг; завалио се коњ у блато. 2) vide захва- завејати, јем, (ист.) vide [2] завијати [2]. лити се: Завали се жути лимун на мору :|| заверавање, п. (ист.) vide завјеравање. Данас нема ништа љепше од мене заверавати се, веравӑм се, (ист.) vide завјезаваљати, завâљам, v. pf. vide завалити 2. заваљеник, заваљеника, м. који се већ готово заверак, заверка, м. (ист.) vide завјерак. завалио (тако у Црној гори зову Турке који заверити ее, рим се, (ист.) vide завјерити се. живе даље од границе, јер нијесу јунаци, завес, м. (ист.) vide завјес. као н. п. Никшићани), ber eige, imbecillus завесити, сим, (ист.) vide завјесити. timidusque. [vide мртван]. заваљивање, n. 1) baz 2ëälzen, volutatio. 2) das Verwälzen, conseptio. 3) vide захва

равати се.

-.

1. завести, ведём, v. pf. 1) binter etmas führen,
duco post
2) verführen, irreführen, se-
duco: завео га у шуму.
3) коло, wendeп,
breben, torqueo.

љивање.

заваљивати, ваљујем, v. impf. 1) nieberwälzen, 2. завести, вèзём, v. pf. лађу, аз diff bei ber 2) verzäunen, consepio. 3) vide Ueberfahrt stromaufwärts lenfen, adverso flumine dirigo navem.

voluto.

[ocr errors]
[ocr errors]

--

[ocr errors]
[ocr errors]

завевање, n. (ист.) vide завијевање.
завевати, завевам, v. impf. (ист.) vide зави-
јевати.

равати.

заварчити, чим, v. pf. ben jortgang (3. 3. ciner Wunde) verwehren, cohibeo progressum, H. II. заварчити (травама или бајањем) какву бољетицу да не иде у напредак, него да удари натраг. Крадљивца у почетку заварче бати

ном или из пушке да не краде више. завата, f. vide захвата. заватање, n. vide захватање. заватати, тӑм, vide захватати. заватити, тим, vide захватити.

захваљивати.

заваљивати се, ваљујем се, v. r. impf. jid umзавести
herwälzen, volutor. Има говеда и кљусади која
се заваљују кад омршаве и ослабе, т. ј. кад
легну не могу да устану докле их људи не

дигну.

заваравање, n. bie Zäujdung, delusio. заваравати, варâвам, v. impf. täujden, deludo [vide безумити).

вати се.

заварати, рам, v. pf. кога, или коме очи, Cines Augen täuschen, fallo oculos alicujus.

заветрина, f. (ист.) vide завјетрина. заваривање, п. (у Дубр.) баз Beizen, maceratio заветрно, (ист.) vide завјетрно.

liquore.

завидети, (ист.)

(југоз.)

завидљив, а, o, neivijd, invidus.

Į заваривати, варујем, v. impf. [1)] (у Дубр.) завидити, (зан.) дим, v. impf. коме, cinen beigen, liquore macero. [2) vide приноја- завидјети, (jyros.) beneisen, invideo. вати]. заварити, заварим, v. pf. [1)] (у Дубр.) н. завиђети, видим, (јуж.) vide завидјети. п. сирѣетом дивљач, beizen, liquore macero Завија, f. некако мјесто: И довести на Завију [- 2) vide припојити]. Турке заваркивање, n. dim. v. заваравање. 2) заваркивати, варкујем, v. impf. dim. v. зава

завијање, n. 1) аз Berbinden, obligatio.

---

н. п. у трбуху, на срцу, баз Brimmen, corrasio, tormina. [cf. завијевање]. - 3) баз das Dculen, ululatus [vide 2 вијање 3]: По гракању и по завијању

1. завијати, завијам, v. impf. 1) verbinden, obligo. 2) завија ме у трбуху, на срцу, ез grimmt mich im Bauche, torminibus afficior. cf. завијевати.

2. завијати, јем, v. pf. 1) beulen, exululo, ef, завити [2]: Завијала три зелена вука 2) [jуж. и зап.] завијао снијег пут, vermelen,

obruere.

[ocr errors]
[ocr errors]

ее, везем се, v. r. pf. 1) y Mope, in die See stechen, solvo. 2) у мисли, у сан, sich vertiefen, se defigere. завет, m. (ист.) vide завјет. заветан, тна, тно, (ист.) vide завјетан. заветина, f. (ист.) vide завјетина. заветни, на, нô, (ист.) vide завјетни. заветовати се, тујем се, (ист.) vide завјето

[ocr errors]
[ocr errors]

завијач, завијача, m. 1) vide завој [1].
(у Ц. г.) vide [назува к] назубак.
завијача, f. 1) (у Славонији) на глави,
Kopfbedeckung der Frauen, vittae genus.
(у Сријему) оffejen, cibi genus.
завијевање, n. (јуж.) баз Grimmen, tormina.
завијевати, завијевам, v. impf. (јуж.) н. ..
завијева ме на срцу, т. ј. завија, e3 grimmt
mich im Bauche, torminibus afficior. [vide 13a-
вијати 2].

[ocr errors]
[ocr errors]

И кљусе и говече тежи на свој завичај; С Богом, земљо, с Богом, завичају Већ сам жељан завичаја свога

Art

2) Завиша, м. Mann name, nomen viri. завјеравање, п. (jуж.) bie Gelobung, sponsio. завјеравати се, вјеравам се, v. r. impf. (јуж.) geloben, spondeo.

завјерак, завјерка, m. (јуж.) in bem Slude: триста му завјерака!

завјерити се, рим се, v. r. pf. (јуж.) коме, geloben, spondeo.

завјес, m. (јуж.) бег Borhang, velum. завјесити, сим, v. pf. (јуж.) н. п. дјевојку (кад се удаје), verlängen, velo. [vide превјесити]. завјет, m. (јуж.) баз Gelübbe, votum : завјет

завивати, завичем, v. pf. aufidreien, exclamo:
Завикаше по гори ајкачи
завиличити, чйм, v. pf. н. п. коња, halftern, деп
Halfterstrick statt des Gebisses anlegen, capistro.
[cf. зачевиљити 2, зажвалити, зачељустити].
завилúшити, завилӣшам, v. pf. бркове, т. ј.
засукати их да стоје уз брдо (као виле).
завин, а, о, (у војв.) vide заовин.
завиравање, п. (зап.) vide завјеравање.
завиравати се, вправам се, (зап.) vide завје-

равати се.

2)|

[merged small][ocr errors][merged small][merged small]

ривати.

завирнути, зӑвирнём, v. pf. dim. v. завирити:
Пак на врата завирнуо Иво
завис, м. (зап.) vide завјес.
зависити, сим, (зап.) vide завјесити.
завист, f. ber Weib, invidia.

завит, м. (зап.) vide завјет.
завитак, тка, m. [1] etwas eingewiđeltes, res
involuta. [- 2) cf. прстен 3].
завитан, тна, тно, (зап.) vide завјетан.
завити, завијем, v. pf. 1) verbinben, obligo, ein-
wickeln, obvolvo. 2) (y I. r.) heulen, exu-
lulo, cf. [vide 2] завијати [1]: Зави Томо
како горски вуче

завитина, f. (зап.) vide завјетина.

завитлати, лам,
I v. pf. schwingen (um
завитлити, лім, (у Бачк.) и idleusern), vibro.
завитни, на, но, (зап.) vide завјетни.
завитовати се, тујем се, (зап.) vide завјето-

вати се.

завитрина, f. (зап.) vide завјетрина. завитрно, (зап.) vide завјетрно. завица, f. dim. v. зава.

завичај, т. мјесто гдје се ко родио и навиKao, Ort wo man geboren worden, und woran

man jid gewöbut bat, bie Deimath), solum natale [cf. вилает 1, домаја, постојбина, сент] :

учинити, или завјетовати се.

завјетан, тна, тно, (јуж.) burd ein Gelübbe gee

bunden, voto obstrictus.

[ocr errors]

завјетина, f. (јуж.) [1)] аз Belübbemal, convi

vium voto soluto. cf. завјетовати се. [- 2) У Србији свако село има по један дан који слави и светкује (и то обично бива љети: од васкрсенија до Петрова поста): скупе се сви сељаци (женско и мушко) на какво брдо, или на друго лијепо мјесто у селу: ту изведу своје пријатеље који им дођу из другијех села, и дозову попове и калуђере те чате молитву, свјештају масла и свете водицу, па се онда дигну сви с крстовима и с иконама по пољу (но житима и по ливадама) а гдјешто и од куће до куће; по том дођу опет на оно мјесто, па ондје ручају и читав се дан часте, играју и пјевају. Таково се весеље по Браничеву зове заветина (ајдемо на заветину; сутра је заветина у том селу), а у Јадру говоре: носити [1] крста [2] (крсте ?), или крстоноше (они што иду с крстовима и с иконама по пољу и по селу). У Тршићу, гдје сам се ја родио, носе крста други дан Тројичина дне. Изнесено из чланка завјетовати се. cf. прислава, спасовати].

[ocr errors]
[ocr errors]

завјетни, на, но, н. п. пост, Gelöbnik, sponsi

onis.

завјетовати се, тујем се, v. r. pf. (јуж.) jid

verloben, voto se obstringere. Неки се завјетују (у болести или у другој какој невољи) да не једу рибе никад у петак и у сриједу, неки да посте понедјељник, или читаву недјељу дана каком свецу (као н. п. св. Сави, св. Аранђелу, св. Петки Параскевији, Богородичину покрову) или да светкују какав дан: Колико се ја заклиња и завјетова Да не пијем рујна вина прије ракије, да не љубим удовице прије ђевојке, да не јашем врана коња прије нејана завјетрина, f. (јуж.) ein Drt, ber gegen ben WBinb gejidert ift, locus a vento tutus. [cf. завјетрно]. завјетриније, [adv. comp. гдје је већа завјетрина].

« PreviousContinue »