жутокора, f. (у Ц. г.) дрво, које рађа гроздиће, којијех су зрна као шеница, црвена и кисела [berberis vulgaris L.]. У Кривошијама се дрветом, које се овако зове, боји као рујевином. 1. жутити, жутим, (зап.) vide жутјети. 2. жутити, жутим, v. impf. gelben, flavum reddo. жутити се, тим се, (зап.) vide жутјети се. жутица, f. 1) bie Selbjucht, icterus. cf. жућаница [2]. 2) ber Dufaten, numus aureus [vide дукат]. 3) н. п. жутица наранча, bie Selbe, flava: Моли Бога Новкиња ђевојка Да јој роди жутица наранча - У жуһак, жуһака, m. 1) Santes, lamina lusoria. авлији жутица наранча 4) (у Уж. н.) 2) Dufaten, aureus [vide дукат]. жуточак, чка, m. (у Грбљу) име овну, Widder Hrt Birnen, piri genus [pirus communis L. | жућаница, f. 1) дивља салата, која се зове и var.] - 5) (у Котору) платно мало чађаво, nicht gut gebleichte Leinwand, linteum non ut decet insolatum. жутјети, тим, v. impf. (југоз.) gelb werben, fio жутјети се, тим се, v. r. impf. (југоз.) gelb beriza citrinella Linn. [cf. жутарица 1]. жутока (жутоока?), f. име овци, hafśnаmе, nomen ovi indi solitum. змијина трава, Cimorie, cichorium [intybus жўч, жучи, f. bie Balle, fel. за, 1) (mit аcc.) für, um, pro: не брини се ти 3 клони се за ме; иде за мном; отиде за За рана нам снаху доведите 10) за два дана, duobus diebus; за годину дана, забавити, ви́м, v. impf. 1) кога, unterhalten, 3) забављање [забаљање], п. 1) баз Unterhalten, забаглати, лам, v. pf. н. п. прст у уста, бен забадава (за бадава), 1) umjonft, unentgeltlich, забалити, лим, v. pf. roßen (Hog unb Bajer wet | забелоглавити се, вим се, v. г. pf. (ист.) vide nen), mucum emittere per nasum et ore. забаљање, n. vide забављање. забаљати, љам, v. impf. vide забављати. забаљати се, љам се, vide забављати се. забаљкање, n. dim. v. забављање. забаљкати, кам, v. impf. dim. v. забављати. забанати, забанам, v. pf. т. ј. штап (у Бач забјелоглавити се. zu забестијати, јам, v. pf. (у Ц. г.) thöricht зи забиберити, рим, v. pf. pfefjern, pipero, pipere кој), беn Stod jo merfen баß er aufprallt, jacio | забијање, п. баз Dineinjmlagen, immissio. ita ut repercutiatus: забанао штап па ме забијати, забијам, v. impf. biningen, imударио. забантати, там,) v. pf. jih verirren, itinere de- забат, m. (у војв.) ber Siebel, fastigium: Куhа кућу, vermahrlojen, negligo. [vide запустити]. забатаљивање, п. баз Berwahrlojen, neglectio. забатаљивати, батаљујем, v. impf. verwarlofen, negligo. забацивање, п. 1) баз Dinein, bas inter etma werfen, conjectio. - 2) baš Berlegen, то роnere in alieno loco. mitto. забијелити, забијелим, v. pf. [1)] weiß maфen, молила забијељети се, бијелим се. v. г. pf. (јуж.) er= забацивати, бацујем, v. impf. 1) binter etmas | 2. забилити, забилим, (зап.) [vide] забијелити. 2) verlegen, in забилити се, лим се, (зап.) vide забијељети се. забилоглавити се, вим се, (зап.) vide забјело werfen, conjicio post alieno loco ponere. забиљежити, жим, v. pf. (јуж.) bezeichnen, merfen, noto. [cf. обиљежити]. забиоградити се, дим се, v. r. pf. (ст.) Belgrab werben, fio Belgradum: Биограде, мој велики јаде! У з'о час се забиоградио 1. забити, забијем, v. pf. bineinjilagen, immitto [cf. закрхати (закрати), залупати, затући]. забацити се, забацим се, v. r. pf. 1) fidh in etmas werfen, conjicere se aliquo: забацио се | 2. забити, забудем, v. pf. (у Боци) vergejfen, у свијет. 2) забацило се негдје, eš ift verlegt (vermorfen), nescio ubi reliquerim. забашити, забашим, v. pf. (у Ц. г.) ударити у бах, verneinen, nego. забашуривање, п. баз Bertufen, occultatio, dissimulatio. obliviscor, cf. [vide] заборавити: не забуди на којој си (кад ко хоће ријеч коме да пресијече). забити се, забијем се, ѵ. г. pf. fid verilаден, se immittere. [cf. закрхати (закрати) се, затући се]. забашуривати, шурујем, v. impf. vertujchen, ос- забићи, бигнем, (зап.) vide забјећи. culto. забашурити, башӯрӣм, v. pf. vertujchen, dissimulo [vide забушити 1]. забедити, забедим, v. pf. vide [обиједити] обедити. забезебнути се,, нём се, v. pf. in Sebaufen ver tieft ftehen, immersus sto cogitationibus. cf. [убезекнути се;] безјак. забележити, жем, (ист.) vide забиљежити. забелети, лим, (ист.) vide забијељети. [cf. 1 за белити]. забелети ее, лим се, (ист.) vide забијељети се. [cf. забелити се]. 1. забелити, лим, (у Сријему) vide забелети. забјелоглавити се, вим се, v. г. pf. (јуж.) бен забјећи, бјегнём, v. pf. binter etmas flieben, fu- -- заблејати се, јим се, vide заблехнути се. забленут, а, о, vide заблехнут. забленути се, нём се, vide заблехнути се. Палеж [Обреновац]: Вино пију Српски капетани На Забрежју украј воде Саве забрекнути, забрекнем, (забрекох, забрекао, забрећи, У забрекла) v. pf. anzieben (vom au3getrofneten Gefäße, das man ins Wasser stellt), irrigari: кад се кабао расахне на сунцу, па не може да држи воду, онда се метне у воду да забрекне. забринути, нём, v. pf. кога, іn Sorge verjeßen, curam injicio. забринути се, нём се, v. r. pf. bie Bejorgniß befommen, in curam incido [cf. застарати се, раздертити се, раскарити се, убринути се, узбрижити се]: Забринуо се као јемин о Марту. забркати, забркам, v. pf. 1) н. п. како житко јело од брашна, т. ј. рђаво га зготовити, vermengen, misceo. 2) какав посао, verwir ren, misceo. [cf. збркати, побркати]. забројити, забројим, v. pf. verzählen, fallo (aut fallor) in numerando. забројити се, забројим се, v. r. pf. fich verzälh= len, fallor in numerando. забости, бодем, v. pf. bineinjtedhen, immitto. забрабоњчити, чим, v. pf. пиће. забравати, v. pf. fidh verirren (wie ein haf), забрујати, јим, v. pf. н. п. забрујаше челе, aberro. fummen, susurro. булом, verfiegeln, obsignare [vide запечатити]: Црном бјеше булом забулана забравити, вим, v. pf. ver][ißen, sera claudo. | забулати, лам, v. pf. (у Паштр.) запечатити забрављање, n. baš Serihließen, praeclusio. забрављати, љам, v. impf. verfchließen, sera claudo. забраживање, п. баз (зи weite) Singreifen in et was, aratio quasi agri alieni. 1. забун, m. vide жубор: Они забун чине пла Нинама забражђивати, бражђујем, v. impf. (zu weit) unm | 2. забун[*], adj. indecl. verbliifjt, perturbatus: fich greifen, aro agrum alienum. Забун аста, ма ослади уста забраздити, забраздим, v. pf. (zu weit) um jid) | забуна, f. bie Berwirrung, perturbatio. greifen, agrum alienum aro: далеко си за- забунити, забуним, [збунити] v. pf. vermirren, браздио. verblüffen, perturbo. забрајање, п. baš Serzählen, lapsus in nume-| забуњивање [збуњивање], п. баз Berblüffen, perrando. turbatio. забрајати, забрајам, v. impf. verzählen, labor in | забуњивати [збуњивати], буњујем, v. impf. verblüffen, perturbo. numerando. забрајати се, забрајам се, v. r. impf. fid ver | забусати, сам, v. pf. ударити у земљу (cf. буzählen, fallor in numerando. сен), cinlagen, figo: Пред дворе је копље забусала забран, m. ein gehegter ober auch ofjener Bals, in забрблати, лам, ( v. pf. Saђerplappern, obblatero. | забређати, ђам, v. pf. (у Боци) jdmwanger werben, Забучје, п. брдо код Ужица. завада, f. ber Bant, Sroll, discordia [cf. свађа; завадити, дим, v. pf. zertragen, in Swietradit bringen, amicitiam turbo. завадити се, дим се, v. r. pf. fidh zertragen, rumpo amicitiam cum aliquo [cf. задјести се 3, заујести се, посвадити се, посвађати се, увјести се]: ја сам се завадио с њим; Ми смо се завадили. завађање, п. бaš Bertragen, Berfeinden, inimiciti- | завевање, п. (ист.) vide завијевање. arum motio aut susceptio. завевати, завевам, v. impf. (ист.) vide зави завађати, ђам, v. impf. н. п. људе, verfeinben, inimicitias moveo. јевати. завежљај, 3. m. 1) etwas Eingebundenes, завађати се, ђам се, v. impf. fich verfeinben, ini- завезак, веска, B. Selo im Düchel. 2) ber Merffnoten im Züchel felbjt, nota. cf. [vide] micitias suscipio. ein lofter in ber Sperzegovina, monasterium | завезати, завежём, v. pf. 1) verbinben, colligo. Hercegovinae. 2) даћу ти те ћеш завезати, т. ј. не ћу ти дати (новце да их завежеш у што). завезивати, везујем, v. impf. verbinben, colligo. завезице, завезица, f. pl. Wrt Manòfeffel, manicae genus [cf. лисице]: И на руке троје завезице завалити, завалим, v. pf. 1) зи Вобен wäljen, humi volvo. 2) burh etmas Dingewälztes| завезивање, п. baš Berbinben, colligatio. veräunen, consepio [cf. заваљати]: завали градину. 3) vide захвалити. завалити се, завалим се, v. r. pf. 1) fich bar= піеbеrmälen, convolvere se: завалио се у дуг; завалио се коњ у блато. 2) vide захва- завејати, јем, (ист.) vide [2] завијати [2]. лити се: Завали се жути лимун на мору :|| заверавање, п. (ист.) vide завјеравање. Данас нема ништа љепше од мене заверавати се, веравам се, (ист.) vide завјезаваљати, заваљам, v. pf. vide завалити 2. равати се. заваљеник, заваљеника, m. који се већ готово | заверак, заверка, m. (ист.) vide завјерак. завалио (тако у Црној гори зову Турке који | заверити се, рим се, (ист.) vide завјерити се. живе даље од границе, јер нијесу јунаци, завес, m. (ист.) vide завјес. као н. п. Никшићани), ber Beige, imbecillus | завесити, сим, (ист.) vide завјесити. timidusque. [vide мртван]. 1. завести, ведём, v. pf. 1) binter etmas führen, duco post 2. завести, везём, v. pf. лађу, баз фiff bei ber Ueberfahrt stromaufwärts lenfen, adverso flumine dirigo navem. завести се, везём се, v. r. pf. 1) у море, in sich vertiefen, se defigere. заваравати, варавам, v. impf. täufen, deludo | заветий, на, но, (ист.) vide завјетни. [vide безумити]. заварати, рам, ѵ. pf. кога, или коме очи, Сine Augen täuschen, fallo oculos alicujus. заветовати се, тујем се, (ист.) vide завјето вати се. заветрина, f. (ист.) vide завјетрина. заваривање, п. (у Дубр.) баз Beizen, maceratio | заветрно, (ист.) vide завјетрно. liquore. заваривати, варујем, v. impf. [1)] (у Дубр.) beizen, liquore macero. [- 2) vide припојавати]. заварити, заварим, v. pf. [1)] (у Дубр.) н. п. сирһетом дивљач, beizen, liquore macero | Завија, f. некако мјесто: И довести на Завију [- 2) vide припојити]. заварчити, чим, v. pf. ben Gortgang (3. 3. einer заватити, тим, vide захватити. И кљусе и говече тежи на свој завичај; С Богом, земљо, с Богом, завичају Већ сам жељан завичаја свога зàвиша, м. Mannsname, nomen viri. завјеравање, п. (јуж.) біe Belobung, sponsio. завјеравати се, вјеравам се, v. r. impf. (јуж.) geloben, spondeo. ста му завјерака! завјерити се, рим се, ѵ. г. pf. (јуж.) коме, geloben, spondeo. завјес, т. (јуж.) ber Borhang, velum. завјесити, сим, v. pf. (јуж.) н. п. дјевојку (кад се удаје), verhängen, velo. {vide превјесити]. завјет, т. (јуж.) baš Selübbe, votum: завјет учинити, или завјетовати се. завијева ме на срцу, т. ј. завија, eз grimmt | завјерак, завјерка, m. (јуж.) in bem fuße: триmich im Bauche, torminibus afficior. [vide 13aвијати 2]. завикати, завичем, v. pf. äuffreien, exclamo: Завикаше по гори ајкачи завиличити, чим, v. pf. н. п. коња, balftern, беп Halfterstrick statt des Gebisses anlegen, capistro. [cf. зачевиљити 2, зажвалити, зачељустити]. | завилишити, завилашам, v. pf. бркове, т. j. засукати их да стоје уз брдо (као виле). завин, а, о, (у војв.) vide заовин. завиравање, п. (зап.) vide завјеравање. завиравати се, виравам се, (зап.) vide завјеравати се. завиран, завирка, m. (зап.) vide завјерак. завирање, п. baš Berbergen, Berfriehen, abditio. завирати, рем, v. impf. н. п. главу у што, ver= bergen, abdere. [cf. крити]. завирати се, рём се, v. r. impf. fih mobin einziehen, abdere se aliquo. завиривање, n. baš Dineinjeђen, introspectio. завиривати, вирујем, v. impf. bineinjeђen, introspecto. завирити, рим, v. pf. bineinbliđen, introspicio. завирити се, рим се, (зан.) vide завјерити се. завиркивање, п. dim. р. завиривање. завиркивати, виркујем, v. impf. dim. v. завиривати. завирнути, завирнём, v. pf. dim. v. завирити: Пак на врата завирнуо Иво завис, m. (зап.) vide завјес. завитак, тка, m. [1)] etwaš eingewifeltes, res micfeln, obvolvo. 2) (y II. r.) heulen, exu- завитлати, лам, вати се. завитрина, f. (зап.) vide завјетрина. завитрно, (зап.) vide завјетрно. завица, f. dim. v. зава. завичај, т. мјесто гдје се ко родио и навиKao, Ort wo man geboren worden, und woran man jih gewöbnt hat, bie Deimath, solum na-| tale [cf. вилает 1, домаја, постојбина, сент]: завјетан, тна, тно, (јуж.) burdh ein Seliübbe geo bunsen, voto obstrictus. зáвjетина, f. (jyæ.) [1)] das Gelübdemal, convi vium voto soluto. cf. завјетовати се. [- 2) cf. прислава, завјетни, на, но, н. п. пост, Selöbniß-, sponsionis. завјетовати се, тујем се, ѵ. г. pf. (јуж.) fi verloben, voto se obstringere. Неки се завјетују (у болести или у другој какој невољи) да не једу рибе никад у петак и у сриједу, неки да посте понедјељник, или читаву недјељу дана каком свецу (као н. п. св. Сави, св. Аранђелу, св. Петки Параскевији, Богородичину покрову) или да светкују какав дан: Колико се ја заклиња и завјетова Да не пијем рујна вина прије ракије, Да не љубим удовице прије ђевојке, Да не јашем врана коња прије нејана завјетрина, f. (јуж.) ein Drt, ber gegen sen 2Binb gefichert ift, locus a vento tutus. [cf. завјетрно]. завјетриније, [adv. comp. гдје је већа завјетрина]. |