Page images
PDF
EPUB

завјетрно, (у Доброти) гдје је завјетрина, vide | завратити, завратим, v. pf. 1) ¿uviüziehen, reзавјетрина.

завладати, завладам, v. pf. erobern, in suam potestatem redigere. [cf. овладати (обладати)]. завладичити, чим, v. pf. zum Bijof weiben, consecro episcopum.

завладичити се, чим се, v. r. pf. zum Bifchof geweiht werden, consecror episcopus. завлачење, п. баз iniziehen, Dineinjteđen, im

missio. завлачити, завлачим, v. impf. bincinjteđen, immito. [vide верати].

завлачити се, завлачим се, v. r. impf. fi і neinziehen, immitto me.

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

завојит, а, о, [neđenförmig, intortus, н. п. сврдао, бег oneđenbohrer; дрво, verbrebet, ge wunden.

завојица, f. н. п. пут на завојицу, фneđenweg, Schneckengang, via tortuosa.

завојштити, завојштим, v. pf. Rrieg beginпен, bellum infero [cf. закрајинити]: завојштили Турци на Нијемце.

завоњати, њам, v. pf. (у Дубр.) einen Geruh von fidh geben, olere. cf. замирисати.

traho: Црногорци завратише овце

2)

н. п. рукаве, auffchlagen, aufjchürzen, retorqueo, succingo. 3) [vide замлатити 1] н. п. сјекиру, т. ј. угријану чекићем у оштрице ударати да оштрице постане дебело; пошто се сјекира заврати онда се угријана на ново исклепље и послије наоштри, abftumpfen, retundo.

завраћање, п. 1) baš urücdzichen, retractio. 2) das Aufschlagen, Aufschürzen, retorsio, succinctio. 3) das Abstumpfen, retusio. завраћати, һам, v. impf. 1) zurüdzichen, retracto. 2) н. п. рукаве, aufjchlagen aufjchürzen, retorqueo, recingo [cf. посвртати]: Он завраћа скуте и рукаве 3) сјекиру, ab. ftumpfen, retundo. cf. завратити. завргнути, нём, vide заврћи. завргнути ее, нём се, vide заврћи се. заврети, заврем, (завро, заврла, ло) (ист.) vide завријети.

-

заврети се, заврём се, (ист.) vide завријети се. заврзало, m. vide заврзан : Какву сте нам снау дали! Свекра зове заврзалом

заврзан, m. ein Shimpfwort für einen großen ungeschickten Menschen, convicium in hominem. cf. [клипан,] заврзало.

заврзача, f. himpfwort gegen ein großeš ungejchic= tes Brauenzimmer, convicium in mulierem: Свезаврзивање, n. ber Bormanb, praetextus. кра зове заврзалом, А свекрву заврзачом заврзивати, врзујем, v. impf. заврзује којешта, стао којешта заврзивати, Dormänbe majen, praetexo. завријети, заврем, (завро, заврла, до) v. pf. (јуж.) verbergen, abdere [cf. сакрити]: Једне стране дома понијесмо, А у гору друге завријесмо

[ocr errors]

завријети се, заврём се, (завро се, заврла се, ло ce) v. r. pf. (јуж.) fich wohin einziehen, abdere se aliquo.

заврити, заврём, (завро, заврла, ло) (зап.) vide завријети.

заврити се, заврём се, (зап.) vide завријети се. заворањ, рња, m. ber Boljen an ber Bflugbeidijel | завриштати, штим, v. pf. aufjhreien, exclamo: (an ber 6-8 Dojen vorgefpanut finb), repagulum aratri.

[blocks in formation]

У једној је коњиц завриштао заврљивање, п. баš Bemäfeln, exquisitio vitiorum nimia.

заврљивати, врљујем, v. impf. bemäteln, exquirere vitia.

заврнути, заврнем, v. pf. 1) н. п. славину, zudrehen, claudo. 2) zurückschicken, remitto, cf. [vide] повратити [1]: А четири грдна заврнуо - 3) vide обрнути: Наопако барјак заврнуше 4) aufschlagen, retorqueo, cf. узгрнути: Када зачу лијепа ђевојка, Пак заврну од злата мараму и угледа свога господара 5) у пјесми, vermirren, conturbo, [vide замрсити] ef. помренти: Ко је твоју косу помрсно? Вјетар ми је косу заврнуо 6) (у Ц. г.) wegführen, abigo, [vide по

-

тјерати] с. зајмити, отјерати: И удрише на загажња, f. ein Sifherneß, баš zwei watenbe бијеле овце, И бијеле овце заврнуше Fischer gespannt halten, retis genus.

заврети, врзем, v. pf. binben (mit ber Spalfter beп | загазити, зим, v. pf. у што, bineinmaten, vadum Ochsen), obligo. ingredior: загазио сам већ у трошак, морам трошити.

заврсти се, врзём се, v. r. pf. fidh verwicđeln, impedio me: заврзао се коњ, wenn eз ан бет | загаламити, загаламим, v. pf. vide [запреSeile weidet, und sich darin nach und nach ver- мити] закрчити.

wickelt.

-

завртаљка, f. (у Бачкој) [Dreher].
завртање, п. baš Subreben, obtorsio.
завртати, врћем, v. impf. 1) breђen, torquendo |
claudo. 2) колом у игри, wenben, torqueo.
3) auffchlagen, retorqueo, cf. узгртати: И
заврће руке до лаката cf. заврнути.
завртети, тим, (ист.) vide завртјети.
завртети се, тим се, (ист.) vide завртјети се.
завртити, тим, (зап.) vide завртјети.
завртити се, тим се, (зап.) vide завртјети се.
завртјети, вртим, v. pf. (југоз.) bincinbohren,
terebram adigo.

завртјети се, тим се, v. r. pf. (југоз.) завр-
тио ми се мозак, беп фwinbel befommen, ver-
tigine corripi.

заврѣети, вртим, (јуж.) vide завртјети.

загалаћити, һим, v. pf. entblößen, nudo [cf. зазагалити, лим, грнути 2]: Загали руке, засучи брке

загалити се, лим се, v. [r. pf.] impf. fich ent=
blößen, nudor. [cf. загрнути се, открити се,
оцапарити се].

загалица, f. cf. цицибан (само у оној загонеци).
загар[*], m. vide orap: Поведите рте и загаре
Загари те Удбински познају
[Загарач, рча, m. поље и капетанија (племе)
у Црној Гори; види s. v. Будош.]
загарија, f. Wrt Seug zu гуњ, panni genus.
загарити се, рим се, v. r. pf. (у пјесми) біе
oberen Lippen vom Schnurrbart schwarz bekommen,
den Schnurrbart bekommen, pubescere: 3azapuo
с мрком наусницом
загасит, а, о, vide угасит.

заврћети се, вртим се, (јуж.) vide завртјети се. | загасити, загасим, v. pf. н. п. креч, жеђ, 1ӧ= заврћи, вргнем, (завргох, завргао, гла) (cf. jchen, exstinguo, macero calcem.

завргнути) v. pf. 1) auflaben (auf bіе multer), загатити, загатим, ѵ. pf. vide зајазити [1]. tollo. [cf. заметнути 2]. 2) nach und nach зaгаhúвâнс, n. das Verdämmen, objectio molis. erzielen, sensim accipio [vide запатити]: за- загаћивати, гађујем, v. impf. verbämmen, moles вргао коза, оваца, марве. 3) н. п. бој, objicio. кавгу, anftiften, moveo. [vide заметнути 3].

загашивање, п. баз öjen, exstinctio, maceratio заврћи [завргнути] ее, вргнём се, v. r. pf. | загашивати, гашујем, v. impf. н. п. креч, же), [vide заметнути се] 1) ent[tehen, existo, exо Löschen, exstinguo.

[ocr errors]

rior: завргла се кавга. 2) auflaben, sibi | Загвозд,
imponere: Туре иде гредицом, завргло се
седлицом (т. ј. пуж); Заврг'о се дреновом
батином

заврћивање, n. baš Dineinbobren, terebrae adactio.
заврћивати, врћујем, v. impf. bineinbohren, te-
rebram adigo.

заврћкола, f. bie Berjon sie баз Rolo{$ließt,

im Gegentheil der коловоhа, die es anführt, postremus aut postrema chori serbici. [cf. прикуцало, притупало].

завршак, шка, ( m. ber luß, finis: дошао на завршетак, тка, завршетак.

завршивање, п. баз 23ollenben, perfectio. завршивати, вршујем, v. impf. 1) vollensen, per

ficio. 2) сијено, баз peu aufjdjobern, accu-
mulo foenum.

завршити, завршим, v. pf. 1) volenben, фен, |
perficio. [vide свршити]. 2) сијено, аuf=
schobern, accumulo foenum.
завршње покладе, f. pl. (у Дубр.) уторник у
очи пепељаве сриједе.

завући, вучем, v. pf. 1) Бінeinziehen, bineinftecfen,
immitto. 2) hinterzieben, duco post -: Кад
човјек иса убије ваља да га и за плот за-
вуче.

m. село И око њега планина са

источне стране Биокове. Близу ондашње цркве али изван порте, има неколико великијех стећака, за које ми ондашњи сељаци, који су сви кршћани, на моје питање какво је оно камење? одговорише да је „старовирско.“

загицати се, цам се, v. r. pf. aufipringen, ex-
silio, cf. [vide] заскакати се: Загица се доље
низ планину

заглава, заглавка, m. ber Swiđel (womit bie Wrt
verfeilt wirb), cuneus.
заглавити, заглавим, v. pf. 1) н. п. сјекиру,
мотику, verfeilen, cuneis firmo. 2) verfom=
men, pereo: заглавио негдје. 3) топ, біе
Kanone vernageln, tormenta clavis adactis inu-
tilia reddere.

[ocr errors]
[ocr errors]

-

заглављивање, п. 1) баз Berfeilen, cuneatio. -
2) das Verkommen, interitus. 3) das Verna-
geln (von anonen).
заглављивати, глављујем, v. impf. 1) verfeifen,
cuneo. 2) verfommen, periturus sum, non
me expediam. 3) vernageln (die Kanonen),
tormenta clavis adactis inutilia reddere.
заглаврњати, њам, v. impf. fid) verirren, deerrare
[cf. забантати, забасати, залутати].

завући се, вучём се, v. r. pf. fich wohin cingic | загладити, дим, v. pf. verglätten, laevitatem hen, abdere se.

reddo (eig. und fig.).

загледање, п. баз Šeђen auf etmas, intuitus.
1. загледати, загледам, v. impf. што, у што, fe
hen auf etwas, intueor.

2. загледати, дам, v. pf. 1) einen Blid thun, introspicio. - 2) дјевојку, erbliđen und fich in fie verlieben, adamo [vide замјерити 16]: Ја усади вишњу на игришту, И загледа у селу | ђевојку

загледати се, дам се, v. r. pf. 1) jih ver[chaцеп

загође, п. іn ber Rebenšart: из загођа, bei ber Gelegenheit, data occasione.

загојатити, гојатим, v. pf. н. п. собу, т. ј. закотржити, фи инь Иногоnung maфen im Simmer, sordes spargere per cubiculum. [vide запрзнити 1].

загојаћивање, п. баз фтик ип Ипотónungmachen im Zimmer, to spargere sordes per cubiculum.

in etmas, attente intueor: загледао се као | загојаћивати, јаһујем, v. impf. mu un unorbтеле у шарена врата. 2) sich verlieben, nung machen im Zimmer, sordes spargere per adamo. [cf. задражити се]. cubiculum.

загледач, загледача, m. (у Лици) онај који иде да гледа дјевојку, па послије да је проси (ако му буде по вољи), ber Becauer, qui oculis collustrat.

загон, m. (у Ц. г.) 1) ngriff, impetus [cf. ударац 2, удорац]: Па на Турке загон учинише 2) за краву која се не да мусти, Serüft eine Kuh zu bändigen.

загледачина, f. (у Хрв.) кад загледач иде да загоначкê,{ (у Ц. г.) н. п. скочити, т. ј. из гледа дјевојку, баз Вејфацеn, conspectus. загоначки, затрке, mit nlauf, incursim. заглибити се, заглибим се, v. r. pf. verfinten | загоненути, гоненем, v. pf. ein Räthjel aufgeben, (in Roth), immergor. aenigma propono. [cf. гоненути]. заглибљивање, n. baš Berfinfen (in Roth), im- загонетање, п. baš Rätbjel-aufgeben, aenigmatum mersio. propositio. [cf. гонетање]. заглибљивати се, глибљујем се, v. r. impf. загонетати, гонећêм, v. impf. Häthfel aufgeben, verfinten (in Roth), immergor." заглунути, нём, vide заглухнути. заглух, m. bie Betäubung, obtunsio: Хвала вама, браћо, на послуху! Опростите мене на за2луxy (рекне пјевајући кашто пјевач на свршетку пјесме).

заглухнути [заглунути], нём, v. pf. заглухнуше ми уши (н. п. кад на близу пукне топ), беtäubt werben, obtundi.

заглушање, п. baš Betauben (bur Seräuf), strepitus.

заглушати, заглушам, v. impf. betäûben, obtundo: иди, не заглушај (ми).

aenigmata propono. [cf. гонетати]. загонетати се, гонећем се, ѵ. [r.] impf. einanber

Räthsel aufgeben, aenigmata invicem proponere. загонетка, f. баз Rätbjel, aenigma. [cf. гонета, гонеталица 1].

загонит, а, о, у загонеци: Пуна јама загонита јада (пушка).

загонити, загоним, v. impf. 1) bineintreiben (ben Reil), adigo. 2) hinter etwas treiben, ago post

загонити се, загоним се, v. r. impf. fi ftürzen (3. B. auf die Beute, in die Feinde), ruo, impetum facio.

-

заглушити, заглушим, v. pf. коме, betäuben, | загоњење, п. 1) баз Dineintreiben, adactio. obtundo. 2) das Treiben hinter etwas, to agere post. 3) der Anfall, Anlauf, impetus. загорац, загорца, m. ber Mann von jenjeit ber Berge, transmontanus.

,

н. п. говеда за

загнати, нам (заженём и, зажденём), v. pf. 1) bineintreiben (ben Reil), adigo. - 2) binter etwas treiben, ago post брдо. загоревање, п. (ист.) vide загоријевање. загнати се, нам (заженем) сe, v. r. pf. los[tür= |загоревати, горевам, (ист.) vide загоријевати. jen auf etmas, ruo in aliquem [vide затјерати загорел, f. (ист.) vide загоријел. се], н. п. загнао се у (или међу) Турке; загнао се кобац да ухвати кокош. загњуривање, п. баз Untertauchen, mersio.

загорелица, f. (ист. ц. јуж.) н. п. ракија, апgebrannter Branntmein, adustus: дајде оне загорелице.

загњуривати се, гњурујем се, v. r. impf. unter | загорети, рим, v. pf. (ист. ц. јуж.) anbrennen, adutauchen, mergi.

загњурити се, загњурим се, v. r. pf. untertau en, mergi. cf. [vide] заронити [1]. заговарање, п. баз Mufhalten bur Небен, detentio per allocutionem.

заговарати, говарам, v. impf. кога, einen bит Gespräche aufhalten, alloquio detineo. заговнити, заговним, v. pf. verjäuen, male rem gero.

заговорити, говорим, v. pf. кога, aufhalten burch Gespräche, alloquio detineo.

заговорити се, говорим се, v. r. pf. fich bur Gespräche verweilen, alloquio distineor.

ВУКОВ РЈЕЧНИК

|

ror. [cf. загорјети, закадити 2, прикотњети]. загоривање, п. (зап.) vide загоријевање. загоривати, горивам, (зап.) vide загоријевати. загоријевање, п. баз Mnbrennen, adustio. загоријевати, горијевам, v. impf. anbrennen, aduror.

загоријел, f. (јуж.) баз Инbrennen, adustio:
удара на загоријел (н. п. ракија, млијеко).
загорил, f. (зап.) vide загоријел.

| загорилица, f. (зап.) vide загорелица.
загорити, рим, (зап.) vide загорети.
Загорје, п. баз ëand binter sen Bergen, 3. B. alg
nomen propr. des Landes jenseits des Timok;
12

audh in ber Merzegovina, terra transmontana : | загристи, загризем, v. pf. 1) anbeißen, admor-
Долећеше до равна Загорја - Од Ченгијћа deo. 2) у кога, reizen, irrito.
паше са Загорја
загрлити, лим, v. pf. umarmen (eig. umhaljen),
omplector.

загорјелица, f. (јуж.) vide загорелица.
загорјети, рим, (јуж.) vide загорети.
зàгôрка, f. 1) das Weib (Madchen) von jenseit der
Berge, transmontana. cf. загоркиња. 2)
[Загорка] таuenname, nomen feminae: Цар
Загорку проси за нећака: Пођ, Загорка,
за нећака мога

загоркиња, f. vide загорка 1.

загрлити се, лим се, v. r. pf. einanber umarmen, amplecti se invicem: ми смо се загрлили, ја сам се с њим загрлио: С Ружицом се загрлио Раде

[ocr errors]

загрљача, f. (у Фрушк. г.) водена тиква (у које је као грло гдје се може везати [vide тиква 12]. загрмети, (ист.)

заграбити, бим, v. pf. eine Данб voll неђшен, загрмити, (зап.) manibus haurio, capio.

ми, ѵ. pf. стбоннети, intono.

загрмјети, (југоз.) заград, m. vide [ограда] заграда: Од за- | загрмљети, (јуж.) града винов лозе, Од мириса босиока - загрнути, загрнем, v. pf. 1) н. п. виноград, заграда, f. ber Saun, sepes. [vide] ограда, cf. бротњак, bebeđen, zubeđen, consterno. [cf. закрити].

заград, заграђа.

2) н. п. кошуљу, г....у, entblö= Ben, nudo [vide загалити]: На загрте кафтанима скуте

заградити, заградим, v. pf. verzäunen, sepіо. заграднице, f. pl. (у Ц. г.) дрва што се носе у град, баз Dolz, baš in bie tabt auf бен | загрнути се, загрнем се, v. r. pf. fich entblößen, Markt gebracht wird, ligna in urbe veno po- nudo me. [vide загалити се]. nenda.

заграђа, f. (у Ц. г.) vide [ограда] заграда:
Не мога ми ни коњ прећи Од заграђе бо-
Сиока Од заграђе зелене наранче
заграђе, п. (у Спљету) біе Bor[tast, suburbium.
заграђивање, п. баз Cingäunen, septio.
заграђивати, грађујем, v. impf. verzäunen, sepio.
1. заграјати, јем, v. pf. (у Ц. г.) 1) vide за-
грактати: Како пале, упут заграјале
Вран заграја у јелове гране - 2) aufjdreien,
exclamo: Заграјаше момчад Црногорска
2. заграјати, јим, v. pf. н. п. заграјаше људи,
т. ј. стадоше говорити, in Renge rufen, con-
clamo.

заграктати, загракћем, v. pf. auffräd zen, сго-
cito. [cf. 1 заграјати 1, загроктати].
загранак, загранка, m. (у Дубр.) каулин од
загранака, т. ј. који нема глава, него се
разграна, 3weig, folium.

загргутати, гргућем, v. pf. anjangen zu gizren,

загрдити, загрдим,
зarрauru, зàr3⁄4Ãñм, v. pf. verderben, Schaden ma-
chen, corrumpo.

Загреб, т. Igram, Zagrabia.

загрејати се, јем се (ист.) vide загријати се.

2) Reißaus nehmen,

загроктати, загрокћем, vide заграктати. загртање, п. 1) баз Žubeđen, constratio. [cf. закривање]. - 2) baš Entblößen, nudatio. загртати, грћем, v. impf. 1) zubeđen, consterno. [сf. закривати]. 2) entblößen, nudo. загртати се, грћем се, v. r. impf. fich entblößen. nudo me.

загрцнути се, нём се, v. r. pf. verjin (vom Getränfe), ingurgitari; кад се дијете загрцне, обично му се рече: миш! миш! миш! показујући прстом у висину да би горе погле

дало.

загрчивање, п. баѕ Berbitteru, To amarare. загрчивати, грчујем, v. impf. verbittern, amaro. загрчити, загрчим, v. pf. verbittern, bitter machen,

amaro.

загубити, загубим, v. impf. [pf.] што, verlieren, perdo [vide изгубити].

загубити се, загуби се, ѵ. г. pf. perfommen, per-
dor [vide изгубити се].

загудети, (ист.) гудим, v. pf. 1) einen Stri
| загудити, (зап.)
zaryanTH, (3011.) auf der Geige machen, inci-
загулети, (југоз.) ( pio fidibus canere: Загу
загуђети, (јуж.)

Дио слијепи Гргуре
ertrönen, intono: кад загуде топови.

-

2)

гузицом: загузила ова кућа, vide заклонити. загулити, загулим, v. pf. ein wenig jhälen, excortico leviter, н. п. дрво, нокат. [cf. заљуштити].

загрепсти, гребём, v. pf. 1) einen Sriff thun | загузити, загӳзим, v. pf. заклонити што као (mit dem Löffel), capio. fugio. загрибити, загрибим, v. pf. (у Ц. г.) грибом захватити по води, беп гриб ins 2Baffer jenten, то гриб in aquam mergere. загризак, загриска, m. vide угризак. загризање, п. 1) baš nbeißen, admorsus. das Quälen, Reizen, irritatio. загризати, загризам, v. impf. 1) што, anbeißen, admordeo. 2) н. п. у дијете, reizen, irrito [vide заједати].

2)

загријати се, јем се, v. r. pf. (јуж. и зап.)

warm werben, calefio: не може соба да се загрије (кад се из почетка стане ложити).

загуљивање, n. bjchälen, excorticatio.
загуљивати, гуљујем, v. impf. jdmälen, excortico.
загушивати, гушујем, v. impf. erjticđen, suffoco.
загушивати се, гушујем се, v. r. impf. 1) er=
ftiđen, suffocor. - 2) im Sortiließen gebenunt
gehemmt
werden (von einer Menge Waffer), praecludi.
загушити, загушим, v. pf. erjtiđen, suffoco. [cf.
задушити, угушити, удушити].
загушити се, загушим се, v. r. pf. 1) erticđen,
suffocor. 2) загушила се вода, кад не

кукуљити.

може да отјече колико би требало, im Sort задеветити, деветим, v. pf. у загонеци, cf. заfließen gehemmt werden (von einer Menge Wasser), | praecludi. задевица, f. (ист.) vide задјевица. загушљив, а, о, engbrüftig, feißenb, asthmaticus. | задевојчити се, чим се, (ист.) vide задјевојзад, m. (у Ц. г.) vide зид: Њу удрио камену од зада

задавање, п. баз Berurjachen, Beibringen, effectio, illatio.

задавати, задајем, v. impf. beibringen, verurjaфен, infero [cf. 1 залагати 2]: Па се ђешто из пушака туку, Један другом ране не задаје Како дође помама га нађе : Вјерној љуби јаде задаваше

задавача, f. (у Херц.) као оје у плуга од кола до првијех крпела. cf. [vide] гредељ [1]. задавити, задавим, v. pf. erwürgen, strangulo [vide удавити].

чити се.

задејати се, јам се, [ист.] vide [2] задијати се.
заденути, нем, vide задести.

заденути се, нём се, vide задести се.
задерати, задерём, vide задријети.
задесетити, задесетим, v. pf. у загонеци, cf.

закукуљити.

задесити, задесим, v. pf. treffen (Ungliüd), attingo, ferio [vide десити]: јади га задесили! задести, денем (дедем), [заденути] (ист.) vide задјести.

задести се, денем (дедем) се, [заденути се] (ист.) vide задјести се.

задаждјети, дії, v. pf. (југоз.) anfangen zu regnen, | задетињити, њим, (ист.) vide задјетињити.

pluere. задаждјети се, діӣ се, v. r. pf. (југоз.) задаждјело се отуда, т. ј. иде дажд, regnen, pluere.

задажђети, дажди, (јуж.) vide задаждјети. задажђети се, дажди се, (јуж.) vide задаждјети се.

задај, m. vide задах. задаја, f. vide задаха.

1. задајање, п. баз ängen, nutritio.

2. задајање, п. баз Riehen nah etmas, odor.
1. задајати, задајам, v. impf. fängen, mammam
praebere. cf. задојити.

2. зàдаjати, jêм, v. impf. riechen nach etwas (übel),
oleo [vide задисати 2]: задаје месо дивином.
заданити, заданим, v. pf. vom Zage überfallen
werden, und denselben über wo bleiben, luce su-

perveniente commorari alicubi, н. п. хајдуци

заданили у селу.

заданути, заданём, vide задахнути.
Задар, дра, m. Bara, Jadera.
Задарка, f. Eine von Задар.
задарски, ка, ко, Заа, Jadertinus.
задати, дам, v. pf. beibringen, infero, do: за

дао му рану; Ниједна му ране не зададе задах [задај], m. ein übler Serum, malus odor. задаха [задаја], f. [ef. апа, воњ, воња; задух]. задахнути, задахнем, [заданути] v. pf. кога, anhauchen, adspiro.

[ocr errors]

задива, f. (зап.) vide задјева.
задивање, п. (зап.) vide задијевање.
задивати, задивам, (зап.) vide задијевати.
задивати се, задивам се, (зап.) vide задије-

вати се.

задивити се, задивим се, v. r. pf. (ријетко се говори) vide зачудити се, удивити се. задивица, f. (зап.) vide задјевица.

задивојчити се, чим се, (зап.) vide задјевој

чити се.

1. задијати се, задијам се, vide задихати се. 2. задијати се, јам се, ѵ. г. pf. [јуж. и зап.]

задијало се дијете, т. ј. заметнуло се, ent= fteben, oriri, concipi. cf. задејати се. задијевање, п. (јуж.) 1) баз Dineinjteđen, immissio. 2) vide дирање.

--

задијевати, задијевам, v. impf. (јуж.) 1) Біпeinjteđen, immito, н. п. нож за појас, цвијеће за капу. 2) кога или у кога, vide дирати. сf. задевати.

задијевати се, задијевам се, v. r. impf. (јуж.)
fleben, ftefen bleiben, adhaeresco.

задимити, мим, v. pf. Hauh majen, fumum fa-
cio, infumo. [cf. закурњавити, запушити 3].
задимити се, ми сe, v. r. pf. raußen, fumo.
задирање, п. баз Streifen, strictio.
вадирати, рем, v. impf. ftreifen, stringo.
задиривање, n. vide задиркивање.

Задварје, п. више Омиша на свршетку планине | задиривати, задирујем, v. impf. vide задиркиБиокова зидине од старога градића и око

вати.

њега двије куле. Од Задварја се силази к задиркивало, m. ber Ređer, petulans. [cf. дирЦетини низ велику камениту врлет и стр

кало].

Диривање].

мен, и може се рећи да је оно за владања | задиркивање, п. баз Refen, cavillatio. [cf. заМлетачкога било као кључ или врата (cf. Двери мјесто двари) од свега онога краја низ Цетину до Омиша.

[merged small][merged small][ocr errors]

задиркивати, диркујем, v. impf, кога, neden, cavillor. [ef. задиривати].

задисање, п. баз Инђaußen, adspiratio.

задисати, дишем, v. impf. 1) anhauchen, adspiro.

[ocr errors]

2) задише месо, т. ј. смрди, übel riechen, male oleo. cf. [2 задајати, тукнути 2,] ударати [4], заударати, пашити.

задисти, динём (дидем), (зап.) vide задјести.

« PreviousContinue »