Даде њему дванаест дуката: Те се рани и ода зла брани, , Од како сам баба изгубио?“ Кад то чуо бане Милутине Удрише му сузе од очију, Угна ђога у мермер-авлију, Опази га двоје ђеце лудо, Па побјеже у бијеле дворе, Те казују својој милој тетки : „Тето наша, Јелице ђевојко! „Неко дође у мермер-авлију, „И он јаше ђога бабовога!“ 245 250 255 260 265 270 А кад чула Јелица ђевојка, Те изиђе пред бијеле дворе, 0дмах позна свога мила брата, Ila му паде млада око врата, Рони сузе низ бијело лице; А тјеши је бане Милутине: „Немој, сестро, више туговати! „Та доста си млада туговала У рукама Дуке зулумћара.“ Те с ђевојка мало утјешила, Доведе му два нејака сина, Оде бане ђецу миловати, А Јелици тихо говорити : „Отвори ми пребијелу кулу.“ Ал' му сестра тихо одговара: „Кучка једна, а не снаха моја, „Од куле је кључе однијела, „И отишла с Дуком зулумћаром „Ка Тројици пребијелој цркви. Кад је бане сестру саслушао, Он подвикну тридесет делија, Те на кули обише капију. Бан се пење на бијелу кулу, Те отвора попете сепете, Нађе бане ђечине хаљине: Од кадиве зелене доламе, И нађе им танке преобуке, Он обуче два нејака сина И Јелицу своју милу сеју, Па он оби Дукине подруме, Напоји их вином црвенијем, 66 275 280 285 290 295 300 305 А нарани љебом бијелијем, 310 315 320 325 Са својијем перним буздованом, 330 Удари га у чело јуначко, Дука паде у зелену траву, Дука паде, а бане допаде, 335 Стаде бјегат' млада низ авлију, Не дадоше два банова сина, Веће одмах кују уватише, Ꭹ руке је бану додадоше. Бане викну на своје делије, Донесоше б'јелу крпу платна, Залише је лојем и катраном, Па увише кују Иконију Саврх главе до зелене траве, Па он сједе пити рујно вино, А њој русу косу запалише. Кад догоре доље до очију, Она с' моли бану Милутину: „Господару, бане Милутине! „Не дај, бане, твоје очи чарне, „Доста си их пута пољубио, “ Али вели бане Милутине: „Док љубио, дотле и бранио, „Сад нек брани Дука зулумһару, “ Кад догоре до бијелих дојки, Она зове два нејака сина: „Бецо моја, ако Бога знате! „Ви не дајте двије б’јеле дојке, Доста су вас мл’јеком задојиле „И лудијех до сад одраниле.“ Али вели двоје ђеце лудо: „Јесу, мајко, ал' је скупо стало „Та дворећи Дуку зулумһара „Голи, боси за три годинице. Тако згоре кучка Иконија Саврх главе до зелене траве. 66 340 345 350 66 355 360 365 + Бане скочи од земље на ноге, Ту му дође земља Босна славна, С преко мора отуд од Латина : Вог му дао са животом здравље! 32. Женидба кнеза Лазара. 370 375 380 385 390 |