Page images
PDF
EPUB

Жико, m. (Ерц.) һур. 9. Живан. Kina, f. 1) die Ader, vena. 2) die Wur gel, radix. 3) волујска, или овнујска, der (Ochfen-) Ziemer, nervus. Жилав, ва, во, aberig, venosus, Жилиши, им, v. impf. н. п. крме,

т.

.]. везати му стражњу ногу изнад кољена, да не може бјежати, bas Aniegelent unterbinden (3. 23. дет Schweine am hintern Fuße, daß es nicht davon laufen könne), interligo pedem (sui fugitivae).

лnya, f. dim. 1) das Aederchen, venula. 2) die kleine Wurzel, radicula. Hao, m. ein Magerer (dem man die Adern sieht), macer.

Жиљење, п. да Unterinden, interligatio, cf. жилити.

Жнова, f. као мала гредица, што се њи више прибија по роговима у кућа и у други зграда, òіе gatte,

asser.

Жиочење, п. bas latten (дев Дафв), asserum affixio.

Жночити, им, v. impf. прибијати жио

ке за рогове, latten, alfigo asseres. Жир, m. bie Sibeln, glandes; крупно брашно као жир (а ситно као прена).

[ocr errors]

Kupeme, n. das Mästen mit Eicheln, sagina glandaria, Жириши, им, v. impf. н. п. свиње, mit Eicheln mästen, glandibus sagino. Жарка, f. bіе Sichel, glans. Жирван, вна HO, 1) mit Eicheln ge= mäßet, glandibus saginatus. a) година, ein iheljahr (fruchtbar an i≠ cheln), annus glandibus felix. Жировница, f. плаша за свиње што једу жир, дав Lichelgelo, ресиціа glandaria.

Жирчица, f. dim. . жирка.

[ocr errors]

Житак (comp. жићи), шка, ко, vide

жидак.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Omnшao), heimlich, auf einem Schleich. wege, clam. Житомиљић (Житомишљић?), т. намастир у Ерцеговини (може бити да је сад и пуст?).

Жица, f. 1) ber Зaben, filum, s) бес Drat, filum metallicum (ferreum, aureum).

Жицнути, нем, v. pf. einen Streid versehen (mit einem ruthenartigen Köra per), virga percutio.

Жича, f. 1) Bah am linten Ufer без Зadar, unmeit Љешница, 2) loftec an der Morama:

"Да видите Жичу на Морави „И на Ибру више Карановца Жичина f. vide жидина. Жічица, f. dim. 9. жица. Жачко поље, п. Љешнице).

bene von Жича (код

Жишка, f. eine glüßenbe Roble, pruna,
Жішчица, f. dim. у. жишка.
Жлеб, m. (Рес. и Срем.) vide жлијеб.
Жлебити, им, (Рес. и Срем,) vide
Жлијебии.

Жлебљење, п. (Рео. и Срем.) vide жли јебљење.

me

Жлезда, f. (Рес. и Срем.) vide жлијезда. Жлијеб (говорисе и ждлијеб), m. (Ерц.) Дрво ископано, као корито вода иде њим, bie Rinne, canalis. Жлијебити, им, v. impf. (Epu.) zu ei ner Rinne aushöhlen, excavo. Жлијебљење, п. (Ерц.) баз Хи

excavatio,

[blocks in formation]

Жовњаши, ам, v. impf, an der Sano muble mahlen, molo mola manuali. Жубор, 1. дав Gelifpel, susurrus. Жуборење, п. baš gifpeln, susurrus. Жуборика, f. (ст.) „Жубори му брада „Као жуборика.

Жубориши, им, v. impf. ¿mitfhern, lifpein, fäufeln, riefeln, susurro: жу. бори поток, тице, и т, д, Жуванце, цета, п. жуманце, жујце, der Dotter (im Eŋ), vitellus (ovi). Жудан, дна, но, burg, sitiens: жу.

дан и гладан.

Жуја, f. eine gelbe hwein (Sau), рог

e. flava.

Жуан, m. ein falber Dos, bos flavus. ж 10, т. һур. у. жујан.

Жујце, п. vide жуванце.

, m. die Schwiele, callus. Жуљање, п. дав Drüden дeв

pressio calcei.

Жељати, ам, v. impf,

chen, callum facio.

Жуљење, ц. vide жуљање.

фиђев,

wielen ma.

Жуљити, им, vide жуљати.

Жуманце, цета, n. vide жубанце. Жуња, f. (црна и зелена) дес Shwarz ivet, picus martius.

Жуњин, на, но, дет © ma де= borig, pici martii. Жуњић, m. ein junger pullus pici martii.

[ocr errors]

Жупа, f. 1) ein fonnigee land, mo ent. weder kein Schnee fällt, oder der ges fallne gleich wieder schmilzt, z. B. die Küfte des adriatischen Meers, terra aprica: отишао к мору у жупу; у питомој жупи. 2) nom. propr. einer Gegend in Dalmatien.

Жупан, пна, но, н. п. земља, fonnig, apricus.

Hypa, f. ein kleiner und dürrer Mensch, homo parvus et macer: приповиједасе да је краљ Вукашин плакови био: „Књигу пише жура Вукашине „Те је шаље на Ерцеговину. Журав, ва, во, tlein und dürr, parvus

et macer,

-

Hypбa, f. das Gedränge, das Richten (der Soldaten, wenn der General kommt), turba, concursus.

Журење, п. дав puben, festinatio. Журишисе, имсе, v. r. impf. Гри деп, eilen, accelero.

Жустар, шра, po, vide срчан, окретан. Жут (comp. жући), та, то, gels, flavus, gilvus.

Жушење, п. (Рес.) vide жућење. Жутети, ушим, (Рес.) vide жућеши. Жушетисе, жутимсе, (Рес.) vide жу Кешисе.

[blocks in formation]

Жутити, жушим, v. impf, gelben, flavum reddo.

Жутищное, жушимсе, (Срем.) vide жуКешисе.

Жупица, f. 1) bie Gelbuht, icterus 2) ber Ducaten, numus aureus, Жутовољка, f. дав Hothelmen, rubecula (motacilla rubecula Linn). Жућак, m. 1) Dantes, lamina lusoria, 3) Ducaten, aureus.

Жућење, п. (Ерц. и Срем.) дав Bele ben, flavefactio.

Жућети, жутим, v. impf. (Ерц.) gel werden, fio flavus.

Жућетисе, жушимсе, v. r. impf. (Ерц.) aelb aussehen. flavum esse aspectu. Жућкаст, та, то, gelblich, subflavus. Жуч, f. bie Balle, fel.

[ocr errors]

3.

à, 1) für, um, рго: не брини се ши за њега; ко ће бити јемац за ше? за новце свашта доста; „Бе ја нађем за мене ђевојку, „Онђе не ма за те пријатеља „Да за цара на мејдан изиђе

2) hinter, паф, post: иде за мном; сједи за кућом ; за мном не ко сmamи (an mir foll's nicht liegen); sa новцима све стоји (auf Selo Fommt's an); ја сам за пушом (іф тив аб. reifen); удаласе за старца (fie bat einen Alten geheurathet); „Сунце зађе за гору

[ocr errors]

Оћеш брате не зван за ујаком „У сватове поћи назорице? „Јасно пјева за гором ђевојка „Пођи ћери за козара, добро ће т бити

3) während, tempore: за Лазара, за Лазарева владања; за живота мога; за два дана; за годину дана; Дошао за вида (поф беі хage); ,,Заш се синко не шће оженити „За љепоте и младости твоје? , За ран куме! за ран' стари сваше! „За рана нам снаў доведите

[ocr errors]
[ocr errors]

4) зa mpисmа, an dreihundert, ad tercentos. 5) уватити за руку, bеі der Hand fassen, adprehendit manum

illius.

Забава, f. bie Unterhaltung, ber Beite vertreib, oblectamentum.

Забавити, им, v. pf. 1) көга, unter

balten, oblecto, н. п. дијете да не плаче. 2) aufhalten, distineo. 5) чему, aus tellen, Zabel finden, aив. fchlagen, reprehendo, recuso. Забавитисе, имсе, v. г. pf. i vet. meilen, detineor.

Забављање, п. 1) baš Unterhalten, oblectatio. 2) ber lufenthalt, mora. 3) дав Zabeln, reprehensio. Забављати, ам, v. impf. 1) unterhal= ten, oblecto. 2) aufhalten, detento. 3) auszustellen finden, reprehenso, Забављатисе, амсе, v. г. impf. 1) unterhalten, oblector, occupor. 2) і aufhalten, morer. Забаглаши, ам, v. pf. н. п. прст у yoma, den (ganzen) Finger in den Mund tecken, insero digitum ori. Забадава (за бадава), 1) umfont, un entgeltlich, gratis. 2) umsonst, verge ben, frustra. cf. залуду. Забадање, п. дав Sineinteen, insertio. Забаданти, ам, v. impf. hineinstecken, iusero, immitto. Забада тон у здраву Hoгy, prov. Verdruß und Schaden suchen. Забалити, им, v. pf. roßen (Rob unð Wasser weinen), mucum emittere

nasum et ore.

per

[merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

1

Забелетисе, лисе, (Рес.) vide забије

[ocr errors]
[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors]

Забијаши, ам, v. impf. bininflagen, immitto.

Забијељети, ли, v. pf. (Ерц.) н. п. зора, erglängen, affulgeo. Забијељешисе, лимсе, v. г. pf. (Ерц.), erglängen, affulgeo: забијељеласе зора. Забијоградитисе, имсе, ѵ. г. pf. (сіп.) Belgrad werden, fio Belgradum: „Бијограде мој велики јаде! "У з'о час се забијоградио. Забиљежити, им, v. р. (Ерц.), безеіф. nen, merten, noto,

-

Забити, бијем, v. pf, bineinf$lagen,

immitto.

[blocks in formation]

Заборављаши, ам, v. impf. vergeffen, obliviscor.

Забости, бодем, v. pf. bineinteen, immitto.

Забравати, ам, v. pf, f verirren (mie ein Schaf), aberro. Забравиши, им, v. pf. flістеп, зер verschließen, sera claudo. Забражђивање, п. дав (zu meite) Singrei= fen in etmas, aratio quasi agri alieni. Забражђивати, ђујем, ѵ. і. ( reit) um sich greifen, aro agrum alienum. Забраздими, им, v. pf. (n meit) um sich greifen, agrum alienum aro: ga^еко си забраздио.

Забрајање, п. bas Berzählen, lapsus in numerando.

Забрајати, јам, v. impf. verzählen, labor in numerando.

[blocks in formation]

Забрањивање, п. дав Berbieten, probibitio.

Забрањивати, њујем, v. impf, verbie. ten, prohibeo.

Забоблати (забобљаши), ам, v. pf. daherplappern, "obblatero.

[blocks in formation]

"Завалисе жути лимун на мору: ,,Данас не ма ништа љепше од мене. Заваљивање, п. 1) дав Bäljen, volu 2) das Verwälzen, conseptio. 3) cf. захвалити и захваљивање.

tatio.

Забрдњача (забрдњача), 1, на разбоју Заваљивати, љујем, v. impf. 1) nieber

f.

као мала гредица, што стоји од озго преко стативица, те о њој висе шипила и брдила. 3a6phe, u. Gegend hinter dem Berge, transmontana regio. Забрежје, п. Dorf uns

hanje an čer

Cave, unmeit Палеж: „Вино пију Српски капетани „На Забрежју украј воде Саве Забрекнути, нем, v. pf. anziehen (om ausgetrockneten Gefäße, das man ins Bajfer felt), irrigari; кад се кабао расане на сунцу, па не може да држи воде, онда се метне у воду да забрекне.

e.

Забринути, нем, v. pf. кога, in Cor= ge verfeken, curam injicio. Забринутисе, немсе, v. г. pf. bie forgniß bekommen, iu curam incido. Забокати, ам, v. pf. 1) bermengen, misceo. 2) чеrimirren, misceo. Забројити, им, v. pf. verzählen, fallo (aut fallor), in numerando.

Забројишисе, имсе, v. г. pf. fiber

sählen, fallor in numerando. Забун човек, забун жена, verblüfft, perturbatus.

Забуниши, им, v. pf. vermirren, vere blüffen, perturbo.

Забуњивање, п. дав Betolüffen, perturbatio.

Забуњивати, њујем, v. impf, verblüf= fen, perturbo.

Зава, f. (у Сријему и у Бачкој) vide

заова.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors]

mäljen, voluto. 2) verzäunen, consepio. 3) cf. захвалити и захваљи

вати.

Заваљивашисе, љујемсе, v. r. impf. sich umherwälzen, volutor. Заварати, ам, v. pf. н. п. коме очи, eines Augen täuschen, fallo oculos alicujus. Заварчити, им, v. pf. ben Fortgang (z. B. einer Wunde) verwehren, cohibeo progressum, н. п. заварчити (травама или бајањем) какву бољетицу да не иде у напредак, него да уда ри на траг. Крадљивца у почетку Заварче башином, или из пушке, Да не краде више.

Заватање, п. дав öpfen, haustus. Завашати, ам, v. impf. föpfen, haurio. Забашиши, им, v. pf. fhöpfen, haurio, воде, кашиком јела, чанком жита. Завежљај, m. 11) etwas EingebundeЗавезак, ска, m. a.fnes, z. B. Geld im Tü chel. 2) der Merkknoten im Tüchel selbst, nota, cf. узао.

Завезаши, вежем, v. pf. verbinden, col

ligare.

Завезивање, п. дав Berbinden, colligatio.

Завезивати, зујем, v. impf. verbinden, colligo.

Заверак, рка, m. (Рес. и Срем.) vide завјерак.

Заверитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide завјериписе.

Завес, m. (Рес. и Срем.) vide завје. Завесити, им, (Рес. и Срем.) vide Завести, ведем, v. pf. 1) binter etma$ завјесити. führen, duco post-2) verführen, irres führen, seduco.

Завести, везем, v. pf. лађу, дав фі bei der Ueberfahrt stromaufwärts lena ken, adverso flumine dirigo navem. Завестисе, веземсе, v. r. pf, in bie G stechen, solvo.

Завет, т. (Рес. и Срем.) vide завјет Заветан, тна, но, (Рес. и Срем.) vide

завјешан,

[ocr errors]

Заветина, f. (Рес. и Срем.) vide завјетина.

Заветовашисе, ветујемсе, (Рес. и Срем.) vide завјетовашисе. Заветрина, f. (Рес. и Срем.) vide завјетрина.

Завидети, дим, (Рес.) vide завиђети. Завидити, им, (Срем.) vide завиђети. Завидљив, ва, во, і, invidus. Завиђеши, дим, v. impf. (Ерц.) коме,

einen beneiden, invideo. Завијање, п. дав Berbinden, obligatio. Завијати, ам, v. impf, verbinden, obligo. Завијати, јем, v. pf. beulen, exululo:

-

„Завијала три зелена вука Завијач, т. і. q. завој. Завиличити, им, v. pf. н. п. коња, halftern, capistro, den Halfterstrick statt des Gebisses anlegen.

Завин, на, но, (у Сријему и у Бачкој) vide заовин.

Завирање, п. дав Umßerfmeifen, vagatio.

Завиратисе, ремсе, v. r. impf, fi um.

bertreiben, vagor, erro. Завириване, n. baš Sineinfehen, introspectio.

Завиривати, рујем, v. impf. bineinfeben, introspecto.

Завирити, им, v. pf. bineinbliden, introspicio.

Завист, f. ber Reid, invidia. Завишак, ка, m. etmas eingemiđeltes, res involuta.

Завиши, вијем, v. pf. verbinden, obligo, einmideln, obvolvo. Завишлаши, ам, v. pf. fwingen (um zu schleudern), vibro. Завица, f. dim. . зава.

Завичај, т. мјесто, ђе се ко родио и навикао, Drt, mo man geboten mor= den, und woran man sich gewöhnt hat, solum natale: и кљусе и говече тежи на свој завичај;

„С Богом земљо, с Богом завичају Завиша, т. Тапивате, nomen viri. Завјерак, рка, m. (Ерц.) in dem lu Фе: триста му завјерала! Завјеритисе, имсе, v. p. (Ерц.) коме, gelosen, spondeo. Завјес, m. (Ерц), ber Borhang, velum. Завјесиши, им, v. pf. (Ерц.) н. п. ђе

војку (кад се удаје), umßängen, velo. Завет, т. (Ерц.), дав Belübbe, votum: завјет учинити, или завјето.

вашисе..

Завјетан, шна, но, (Ерц.) burh сіп

Gelübde gebunden, voto obstrictus. зáвjешина, f. (Epr.) das Gelübdemal, convivium voto soluto. cf. завјето.

вашисе.

Завјешовашисе, тујемсе, т. г. р. (Ерц.)

sich verloben, voto se obstringere. Некя се завјетују (у болести, или у другој каквој невољи), да не једу рибе никад у петак и у сриједу, неки Да посте понеђељник, или читаву неђељу дана каквом свецу (као н. п. св. Сави, св. Аранђелу, св. Пешки Параскевији, Богородичину покрову), или да светкују какав дан. У Србији свако село има по један дан, кога слави и свешкује (и то обично бива љети: од васкрсенија до Петрови поста): скупесе сви сељаци (женско и мушко) на какво брдо, или на друго лијепо мјесто у селу : му изведу своје пријатеље, који им дођу из другије села, и дозову попове и калуђере ше чате молитву, свјештају масла и свете водицу, па се онда дигну сви, с крстовима и с иконама, по пољу (по житима и по ливадама), а ђешто и од куће до куће; потом дођу опет на оно мјесто, па онђе ручају и читав се дан часте, играју и пјевају. Таково се весеље по Браничеву зове завешина (ајдемо на заветину; сутра је завешина у том селу), а у Јадру говоре: носити крста (крсте?), или крстоноше (они што иду с крстовима и с иконама по пољу и по селу). У Тршићу, ђе сам се јa poдио, носе преша други дан троји

[blocks in formation]
« PreviousContinue »