Page images
PDF
EPUB

Књиге учи, грозне сузе рони:
Нете, синци, ако Бога знате!
Милица је Лазу суђеница,

[ocr errors]

„На њему ће останути царство,
„Са њоме ће царовати Лазо
У Крушевцу код воде Мораве.“
Кад то зачу силан цар Стјепане,
Он се маши руком у џепове,
Те извади хиљаду дуката,
И извади од злата јабуку,
У јабуци три камена драга,
Обиљежје Милици ђевојци,

33.

Смри Душанова.

(комади од пјесме).

Побоље се Српски цар Стјепане
У Призрену мјесту питомоме,
Побоље се, умријети хоће.
Кад то виђе царица Роксанда,
Пером пише, како мушка страна,
Она пише три, четири књиге,
Пошиље их на четири стране
По свој њиној редом царевини,
Сву господу по реду позива:

[ocr errors]

Чујете ли, сва наша господо!

„Тешко болан Српски цар Стјепане, „Болан јесте, умријети хоће;

[ocr errors]

,Но хајдете у Призрена града,

„Не би л 2 цара у животу нашли,

155

160

5

10

„Да чујете, шта ће наручити,

66

И на ком' ће царство оставити.
Кад се таке књиге растурише,
Сва господа редом разумјела,
Хитро иду, како који може,
Сви одоше у Призрена града
Код силнога Српског цар-Стјепана,
Затекоше цара у животу;
Код њега се сва господа саста,
И ту дође Вукашине краље,
Диже цара са свил’на душека,
Прислони га у наручје свил’но
Па над њиме грозне сузе рони.
Погледује Српски цар Стјепане,
Погледује сву редом господу,
Погледује, паке проговара:
,Мили куме, Вукашине краље!
Аманет ти моја царевина!

[ocr errors]
[ocr errors]

..

И аманет сви моји градови! „И аманет све моје војводе „По свој мојој редом царевини! „И аманет мој нејак Урошу „У кол’јевци од четръест дана! „Царуј, куме, за седам година, „Осме подај мојему Урошу.“ Ал' говори Вукашине краље:

15

20

25

30

35

40

„Мили куме, Српски цар-Стјепане !

„Ни је за ме твоја царевина,

„Ја не могу, куме, царовати;
„Јер ја имам сина самовољна,
„Сина мога, Краљевића Марка,

99

99

66

,,Кудгођ иде, никога не пита,
Бегођ сједне, свуђе пије вино,
„А све ради, кавгу да огради.
Рече њему Српски цар Стјепане:
,Мили куме, Вукашине краље!
,, Кад ја заптих све моје војводе
„По свој мојој редом царевини,
..А ти не мо`ш, кога си родио ?
„Но аманет моја царевина!
„И аманет сви моји градови !
..И аманет све моје војводе
,По свој мојој редом царевини!
„Аманет ти нејаки Урошу

[ocr errors]

„У колјевци од четръест дана!
„Царуј, куме, за седам година,
„Осме подај мојему Урошу.“
То говори Српски цар Стјепане,
То говори, а с душом се бори;
То изусти, лаку душу пусти.

50

55

60

Он царова шеснаест година;

65

Колико је зулум поставио,
Што ношаше раја сиротиња,
Што ношаше од свиле хаљине,
Тад' обуче сукнене хаљине.
Млади Урош соја господскога
Довати се снаге и памети,

70

Па дозива стару своју мајку:

[ocr errors]
[ocr errors]

,Мати моја, царице Роксанда!

„Дај ми, мајко, комад љеба бабов "
Стара њему мајка говорила :
„Чујеш ли ме, мој млади Урошу!
„Има љеба, но је у другога,
Баш у кума Вукашина краља:
„Каде ти је бабо починуо,
„На самрти царство наручио
„Баш на кума Вукашина краља,
„Да царује за седам година,
Осме тебе да предаде царство ;
„Он царује шеснаест година.“

75

80

34.

Урош и Мрњавчевићи.

Састала се четири табора
На убаву на пољу Косову
Код бијеле Самодреже ") цркве:
Једно табор Вукашина краља,
Друго табор деспота Угљеше,
Треће табор војеводе Гојка,

А четврто царевић-Уроша ;
A
Цареви се отимљу о царство,

2) Једни пјевају код Грачанице.

5

Међу се се хоће да поморе,
Злаћенима да пободу ножи,
А не знаду, на коме је царство.

Краљ Вукашин вели: „На мене је;“
Деспот Угљеш: „Није, нег' на мене;“
Војвод Гојко: „Није, нег' на мене;“
Ћути нејак царевић Урошу,
Ћути дјете, ништа не бесједи,
Јер не смије од три братијенца,
Братијенца, три Мрњавчевића.
Пише књигу Вукашине краљу,
Пише књигу, и шиље чауша
До Призрена града бијелога
До онога протопоп-Недељка,
Нека дође на Косово равно,
Да он каже, на коме је царство;
Он је свјетла цара причестио,
Причестио и исповједио,
У њега су књиге староставне.
Пише књигу деспоте Угљеша,
Пише књигу, и шиље чауша
До Призрена града бијелога,
До онога протопоп-Недељка;
Трећу пише војевода Гојко,
И он шиље огњена чауша;
А четврту царевић Урошу,
Пише књигу и шиље чауша.
Сва четири ситне књиге пишу
И пошиљу огњене чауше
Све потајно један од другога.
Састаше се четири чауша

10

15

20

25

30

35

« PreviousContinue »