Башка ће нам дворе поградити БАШКАЛУЧЁЊЕ, n. baš 2bfonbern, separatio. БАШКАЛУЧИТИ, Чим, v. impf. abfonbern, ѕераго, cf. дијелити. Баш-кнЁЗ, m. cf. кнез. Башлук*, m. 5) у варошке преслице оно горе на што се повјесмо навија (а сеоска је преслица самотвора, па је мјесто башлука горе као лопатица), ber Kođen, colus. 2) оглавар коњски, ber Halfter, capistrum. БАШОВА ГРАДИНА, f. vide Балшова градина. БАШТИНА, f. 1) очевина, или оно мјесто гдје се ко родно, ber Bruno und Roben wo einer Мука наша, а башшина твоја arten, hortus. 2) шљивик, или оно мјесто куд су посађене јабуке н крушке, Doftgarten, hortus. БАШЧЕНИ, на, но, Sarten, hortensis: Сретосмо се на башчени врати БАШЧИНА, f. augm. v. башча. БАШЧИЦА, f. dim. v. башча. БАШЧОВАН*, башчована, m. ber Bärtner, hor tulanus. cf. вртар. БАШЧОВАНКА, f. bie Bartnerin, hortulana: Да су момци к'о румена ружа, Све би Фрајле башчованке биле БАШЧОВАНЏИЈА*, m. vide башчован. БДЕНИЈЕ, n. vide деније. БЁ, interj. gel! abi : Бе не лудуј моја снао драга вÈглук*, m. 1) bie Grobne, angaria, opera serva: отишли на беглук. 2) ber Giscus, bas Hera= rium, die Kammer, der fürstliche Schat, fiscus: војницима дају барут из беглука, узели му све у беглук (Fonfiszirt). БЁГЛУЧЁЊЕ, П. ber Großnbienft, operae servae praestatio. БЕГЛУЧИТИ, ЧИМ, v. impf. frobnen, angariam praesto. Беглучки, ка, ко, н. п. чардак, амбар, Бессschaftlich, domini. Бёгнути, нём, (ист.) vide бјегнути. Бегов, а, о, be§ 2едз, чой бег. БЕГОВИЦА, f. bie едіп, иxог чой бег. киња. БЁДРЕНИ ПРАГ, m. (у Боци) vide довратник. BÉBA, f. Kinderwort für ein kleines Kind, infans BEAPHкA, f. eine Gattung Uepfel, mali species. sermone infantium. БЕБИЦА, f. dim. v. беба. БЕВУТ, бевута, m. (у Земуну) дошао у бевут, т. j. обезнанно се, vide незнӑн. Bir", m.) Art Adel, dem Fürsten entsprechend, nobiles quidam Turearum: Живи као бег на Херцеговини. 2) у Дубровнику реку свакоме човјеку кад хоће да покажу да га поштују, ber Sperr, dominus, cf. бан, господар. 3) (у Хрв.) vide младожења. БЕГ, m. (ист.) vide бијег. БЁДРИНИЦА, f. У пјесми сабља што уз бедру стоји: Поваднше сабље бедринице — БЕДРИЦА, f. (ст.) vide бедро: Па потрже мача од бедрице БЕДРО, n. (pl. бёдра, gen. бедара) dentel, crus. БЕЂЕЊЕ, п. (ист.) vide бијеђење. Бежан, f. (ист.) vide бјежан. БЕЖАН, m. (ист.) vide 6jèжан. БЕЖАЊЕ, п. (ист.) vide бјежање. БЁЖАТИ, ЖИМ, (ист.) vide бјежати. БЕГАНИЦА, f. (у Уж. н.) Wrt 23irnen, piri genus. БЕЖУНАР, бежунара, m. (ист.) vide бјежунар. БЕГАЊЕ, п. (ист.) vide бјегање. БЁГАТИ, гам, (ист.) vide бјегати. БЕЗ, ofne, sine. cf. брез. БЁ3*, m. vide платно 1. БЕЗАДЊИ, ња, ње, (у Ц. г.) н. п. јама (која нема Дна), bobenlos, fundo carens. Безадњица (јама), f. (у Ц. г.) vide бездана: Тако се не амбисао, као јама безадњица! Безазлен, а, о, обne Wrg, arglos, unfdulbig, in nocens. БЕЗВЕРНИК, m. (ист.) vide безвјерник. БЁЗВИРНИК, m. (зап.) vide безвјерник. БЕЗДИНАЦ, нца, m. Giner von Бездин. БЕЗДИНСКӣ, ка, ко, von Бездин. БЁЗДРВАН, вна, вно, (у Ц. г.) н. п. земља, т. j. гдје нема дрва, bol zlos, carens lignis. БЁЗДУШАН, Шна, шно, bergloš, fübllos, expers cordis, sensus. БЕЗДУШНИК, m. човјек, који не мари за душу (као да је и нема), ber Serglofe, ublofe, expers cordis, sensus: Хајт, отоле Божи бездушници! Ђаволи вам понијели душу! БЕЗДУШНИЦА, f. женско, које немари за душу, die Herzlose, Fühllose, mulier expers cordis, sensus. БЕЗИЛАН, яна, лно, aufridtig, sincerus. cf. 6e зазлен. БЕЗИМЕНА НЕДЈЕЉА, f. beißt bie britte Mode ber großen Faste, hebdomas tertia jejunii magni. Прва се недјеља зове чиста, друга пачисша, трећа безимена, четврта средопосна, пета глува, шеста цвјешна, седма велика. БЕЗВЈЕРНИК, m. (у Ц. г.) који нема вјере, ber Безименӣ, на, но, namenlos, ofne Kamen, ano- - Од Турчина стара безвјерника БезВОДАН, дна, дно, н. п. земља, мјесто, waffer= Io3, carens aquis. БЕЗВОНИК, m. (у Грбљу) човјек који нема вола, | der keinen Ochsen hat, bobus carens. Ja oвe ријечи у Србији нијесам чуо, али се опомињем да су они који имају своје волове орали од своје воље без и каке плате онима који их немају; а тако кажу да се отприје и у Грбљу чинило, али већ готово да је престао тај обичај. БЕЗГЛӑВАН, вна, вно, 1) н. п. кућа, обпе Ober= baupt, 3. 25. eine Familie, beren старјешина geftorben, carens principe, patre familias, capite. 2) жена безглавна, која нема мужа, gattenlos, carens marito. БЕЗГЛАСАН, сна, сно, ftimmloš, voce carens. БЕЗГРЕШАН, Шна, шно, (ист.) vide безгрјешан. БЕЗГРЕШНОСТ, f. (ист.) vide безгрјешност. БЁЗГРИШАН, шна, шно, (зап.) vide безгрјешан. БЕЗГРИШНОСТ, f. (зап.) vide безгрјешност. БЕЗГРЈЕШАН, Шна, шно, (јуж.) fünòlos, sine noxa, sine peccato. БЕЗГРЈЕШНОСТ, f. (јуж.) bie ünblofigfeit, Un= schuld, innocentia. БЁЗДАН, m. (у Ц. г.) vide бездана. Цар намаче два џелата млада, 2) код града Голупца јама с водом, nom. pr. БЕЗДАНИЦА (јама), f. (у Ц. г.) vide бездана 1: А то није ледена тавница, Но некака јама безданица nymus. БЕЗИСТЕН*, m.: Асан гради нове безистене БЕЗЈАК, m. ölpel, stolidus : иди безјаче један, sagt z. B. der Vater zum Sohne, der etwas bummes gethan ober gefagt bat (cf. Безјак in den Truberischen Vorreden um A. 1560). БЁЗМАТАК, тка, m. кошница у којој нема матице, weiferlofer 2ienenftod, apes sine regina. БЕЗМИТИЙ ВРАЧИ, m. pl. који нијесу прималн мHта, unbestechliche Aerzte, incorrupti medici (ber beil. Rošmaв ипò Damian). cf. врачи. БЕЗМЛИВНИЦА, f. у приповијеци како је нека најмљена жена жалећи туђега мужа говорила: „Ја сам јадна без мливница, ја сам јадна бесолница” (т. j. која нема млива н coлn), die Mehllose, die kein Mehl hat, quae caret farina. БЕЗОБРАЗНИЦА, f. bie damlofe, impudens fe- Бездин, Бездина, m. намастир у Банату, Ха= Безочник, m. (у Дубр.) vide безобразник. me eines Klosters, monasterii nomen. | БЕЗОЧНИЦА, f. (у Дубр.) vide безобразница. БЕЗОЧЊАК, m. vide безочник. оноо, від п БӗЗРОДАН, дна, дно, unfrud tbar, infecundus. Анђе моја ти си безрошкиња: dafšname, no-| БЕКАВИЦА, f. 1) срицање у буквару, баз иd= Но да видиш ала и белаја -) БЕКИЦА, f. Rinberwort für daf, ovis sermone| infantium. Ој ђевојко Дилберчићу! БЕЛОВИНА, f. (ист.) vide бјеловина. говорити. БЕКУТА, f. dimpfwort für ein fdledtes sum, pravum. meffer, convicium in cultrum plicatilem obtu-| БЕЛОКОРАЦ, ОКОрца, m. (ист.) vide бјелокорац. 1 КРАСНЫЕ БЕЛОЛИк, а, о, (ист.) vide бјелолик. Бёл, бела, m. (ист.) vide бјел, МЕЧЧИНА БЕЛòНОГА, f. (ист.) vide бјелонога. БЁЛА, f. (ист.) само у овој загонеци: Бела БЕЛОЊА, m. (ист.) vide бијелоња. белу зове: дај ми бело бела леба испод белЋим*, с. ваља да, може бити : белким ће бела скута (т. ј. овца и јагње). БЕЛА, f. Grauenname, nomen feminae: пред њима Белу Станишића Бела, f. adj. (ист.) vide бијела. БЕЛАИСАТИ, аншём, v. pf. ударити на белај, vide ограисати. БелаЈ*, белаја, m. ber Unfall, baš Unglüc, malum, cf. зло, биједа: белај! ударно сам на белај; и он доћи. БЁЛУГ, m. (ист.) vide бјелуг. Беља, m. (ист.) vide Бјеља. Платно беле бељаре девојке — БЕЉАРИЦА, f. (ист.) vide бјељарица : Гледале је с брега бељарице, Бељарице, њене другарице БЕЉЕЊЕ, п. (ист.) vide бијељење. БЁЉИНА, f. (ист.) vide бјељина. БЁМБАША, f. Некако мјесто у Сарајеву: Колика је на Бембаши трава БЁМБЕЉ, m. (у Дубр.) Излазно је 1. Манја (као Турица на сретеније); имао је хаљину сву искићену зеленијем лишћем и свакојакијем цвијећем; око њега су се вили блавори, и једнога је у руци носио и с њиме се играо. Ишао је онај дан и к намастиру св. Јакова (око 1/2 сахата од града). BÊн*, m. das Muttermal, naevus. cf. млàдêж. Туркиње а н наше гдјекоје жене по варошима мисле да је лијепо имати бене по лицу, и за то их црном бојом граде и које немају: Досто моја и два бена твоја, И два бена међу обрвама БЕНА́ВИТИ СЕ, бенавим се, v. r. impf. чинити БЕНÁВЉЕЊЕ, n. bas fid-narrifd=ftellen, simulatio stultitiae. БЁНАСТ, а, о, (у Хрв.) vide будаласт: идн бено бенаста. БЁНБЕРИН, m. (у Ц. г.) vide берберин: Те доведи Петра бенберина БЕНДЕШ, m. у загонеци : подигле се рогољаче, сусрете их рендисало, хоћаше их рендисати, не да Бендеш ни гледати, (овце, курјак и пас). dem sein бено beide Hasen fangen sollte). Ја сам ово у овоме смислу слушао у Тршићу; али бих сад (1850) рекао да је овдје бено мјесто бено од бена, па гдје ова ријеч није позната, онамо јој промијењен глас. БЕНТ, m. (у Хрв.) vide брана 1. вво, бела, ло, (бели, ла, ло, сотр. беља.), БЕОГРАД, m. (ист.) mit allen 2bleitungen, vide БЕОНА, f. (ист.) vide биона. БЕРАТ*, берáта, m. ein Diplom, diploma : Док се ornatus. Бератлије су се звали и наши кнезови који су берате имали, а у Цариграду се бератлије разликују од остале раје и по одијелу (чини ми се да смију носити жуте местве и црвене јеменије), те их по COкацима не смију устављати и питати јесу ли платили харач и имају ли тескеру. БЁРАЧ, берача, m. ber (2Bein, Rufuru}=) Refer, lector (vindemiator, messor). cf. тргалац. БЕРАЧЕВ, а, о, bes Refers, legentis (metentis). БЕРАЧИЦА, f. bie (Bein-) Referin, vindemiatrix. БÈРАЧКИ, ка, ко, н. п. плата, Cefer-, vindemiatorius. БЁРБА, f. (у војв., а у Србији би се рекло БЕНѣЁлук*, m. трава, што се меће у вино и| БЕРБЕР, m. vide берберин. БЕНЁВРКЕ, f. pl. (fderzhaft) vide пеленгаће. БЕРБЕРЁЊЕ, n. vide бријање. БЕРБЕРИН, m. ber Marbier, tonsor. БЕРБЕРИНА, f. (у Рисну) vide љекарина. БЁРБЕРИТИ, Рӣм, v. impf. vide бријатн: Но ти зови два бербера млада, Берберимо главу на хајдучку БЕРБЕРЛУК*, m. біе Marbiererei, ars tonsoria. dräger, fabu-| БЕРБЕРНИЦА, f. bie Barbierbube, tonstrina. БЕРБЕРСКИ, ка, ко, barbierifd), tonsorius. БÈРДӦ? ПАТРОЛ поврБал! (wer ba? Patrol' vorbei) der Ruf der Schildwache, vox excubiarum apud Germanos, recepta et in Serbia : под старост бердо (рече се код ко што у невријеме почиње, као да под старост отиде у солдате). БЕРДÓкање, п. баз бердо-rufen, dico бердо. БЕРДОКАТИ, бердочем, v. impf. бердо rufen, claмо бердою dwagen, fabu-| lator longus, taedium ciens. БЁНлук, m. (у Барањи) vide белнук. БЕРДóкнути, бердокнем, v. pf. бердо sufrufen, exclamo бердо. БЁРИ, f. pl. Поље (и Турско и Црногорско). БЁРИСАВ, m. Mannšname, nomen viri. БЕРИЋЕТ*, m. 1) vide љетина: Бије се као ала с берићемом. 2) baš Sebeiben, incrementum, successus, cf. cрећа, напредак: Да Бог наспорн и берикеш учини! БЕРИЋЕТАН, тна, тно, н. п. година, деbeißlid, fruchtbar, glücklich, optatus. БЕРКАСОВО, п. село у Сријему, ein Dorf in Syr= mien, nomen pagi: --- Трчи брже мјесту Беркасову БЁРМЕТ, m. Bermuthwein, vinum absinthiacum. БЕС, m. (ист) vide бијес. БЕСАН, сна, сно, (бёснӣ, на, нô, adv. бесно, БЕСЕДИТИ, ДИМ, (ист.) vide бесједити. БЁСИДИТИ, дим, (зап.) vide бесједитн. БЕСЈЕЂЕЊЕ, n. baš preden, sermocinatio. БЕСКОРКА, f. 1) Н. п. бритва, обnе Seft, dale, sine cortice, sine manubrio. 2) бијела бундева, vide мисирача. БЁСКУЋАНИК, m. „Menfd ofne Hau unò oof, cui nec ara nec focus: Купи побро под барјак јунаке: Све крвнике и бескућанике БЕСМРТАН, тна, тно, unfterblid, immortalis. БЕСМРТНОСТ, f. bie unfterblid feit, immortalitas. Беснило, п. (ист.) vide бјеснило. БЁСНЕТИ, НИМ, (ист.) vide бјешњети. БЕСНОЋА, f. (ист.) vide бјесноћа. БЁСОЛИЦА, f. angel an alz, inopia salis. БÈСОЛНИЦА, f. Која је без соли, bie Galzlofe, Frauenzimmer das Mangel an Salz leidet, quae caret sale. cf. безмливница. БЕСОМУЧАЙ, Чна, чно, (ист.) vide бјесомучан. БЕСПАРА, f. vide опирњача. БЕСПОСЛЕН, a, o, gefdäftšloš, otiosus: Бeспослен поп и јариће крсти. БЕСПОСЛИЦА, f. 1) bie Muße, otium: отићи ћу Гдјегод на беспослици. 2) bie Eänbelei, nugae: прођи се беспослице; то је беспослица. 3) ber Müffiggänger, Eänbler, otiator, homo nugax: иди беспослицо једна! БЕСПОСЛИЧЕЊЕ, n. baš Müßіддеben, otiatio (?). БЕСПОСЛИЧИТИ, чим, v. impf. müßiggeben, otiari. БЕСПУТАН, тна, тно, ungežiemenb, unan tänbig, indecorus. БЕСПУТНО, nidyt auf redtem Wege, ungeredt, inique. БЁСПУЋЕ, п. (у Ц. г.) без пута, bie Ungereimt= beit, ineptiae: говори у беслуће; ти си обрнуо у беслуће; БЕСТУЖАН, Жна, жно, (у Дубр.) fabrläßig, negligens. cf. немарљив. БЁСУЂЕ, п. кад гдје нема суда, Beridtšlofig= feit, defectus judicum. БЕСЦЕН, а, о, (ист.) vide бесцјен: - И у свакој бесцен камен драги У бекара свакога шићара, 2) у Србији за Карађорђијева времена звали су се бећари војници који су онамо били дошли из другијех земаља, и тако нијесу војевали за своје куће, него за плату. cf. голи син. 3) (у војв.) frember Zag= löhner ohne Haus und beständigen Aufenthalt. БЕЋАРИНА, f. 1) augm. v. бећар. 2) Sungge= fellfdaft, coelibatus. BEKAPÒBÂHE, n. das Junggesellenleben, vita coelebs. БЕЋАРОВАТИ, бећарујем, v. impf. Sunggefelle fein, als folder Ieben, coelibem vitam agere. БЕЋАРСКИ, ка, ко, junggefellifd, coelibis aut coelibum. - БЁЋко, m. (у. Ц. г.) мушки надимак: Те кажује Бекку Бајовићу БЕХАР*, бехара, m. (у Босни по варошима) bie 23lüthe, flos, cf. цвијет: Снијег паде на бехар на воће — Да сашијем јорган од бехара Да навезем јорган од бехара Беч, Беча, m. Bien, Vienna. БЁЧА, f. (у Ц. г.) некака велика змија, за коју се говори да има на себи крељушт као риба, али се само приповиједа да има ова змија, а слабо ко може доказати да ју је видно, као ни скора и грабоноса, Urt Schlangen, serpentis genus. |