заљевати, вам, v. impf. (јуж.) [cf. залијевати]| замандалити, лим, v. pf. превући мандал преко 1) н. п. цвијеће, bеgіеßen, irrigo. 2) човјека, cf. залити [2]. 3) vide затапати. 4) заљева вода, jih ergießen, redundo. 5) заљева чокоће, weinen, lacrymo. заљепљивање, п. (јуж.) 1) баз Berfleben, oblitio. - 2) (у Рисну) vide Ђушање. заљепљивати, љепљујем, v. impf. (јуж.) 1) verfleben, oblino. 2) (у Рисну) vide hy: шати. заљести, лезем, v. pf. (јуж.) vide заһи. заљећи. врата, баз 2hor mit einem Balfen perriegeln, obice claudo: Ал' капија пуста затворена, Затворена и замандаљена заманитати, манитам, vide замахнитати. заманица, f. помоћ коју лађари на какијем мјестима узимају к обичнијем коњма или људма који лађе вуку: чинили смо заманицу; био сам на заманици. заманице, adv. vide [узалуд] заман. cf. | заманути, заманём, vide замахнути. замастити, замастим, v. pf. cinfomaljen, pingu заљетити, тим, v. pf. (јуж.) vom Commer über- edine condio. fallen irgenbwo bleiben, überfommern, aestatem | заматорити, рим, v. pf. veralten, senesco. ago (transigo), aestivo. заљећи, заљежем (заљегнём), v. pf. 1) vide заћи. cf. заљести. 2) vorbei fein, transire, cf. [vide] проћи [2]: Док заљеже десета го Дина замаћи, замакиём, (cf, замакнути) v. pf. 1) замаћи се, замакнем се, (cf. замакнути се) у. замахати, замашем (замахам), ѵ. pf. замахао коњ воду, т. ј. не може да мокри; Ти проходај коња каравранца, Можда ти је воду замахао замахивање [замаивање], п. baš Muškolen, ad- замахивати, махујем, [замаивати] v. impf. an замазивати, мазујем, v. impf. vermieren, ob- замашан, шна, шно, fdhwingbar (jo jower, баß lino. замайвање, n. vide замахивање. man es, um es zu heben, schwingen muß), ponderosus, н. п. мач, нож, дрво, сабља, cf. замакнути се, замакнем се, vide замаћи се. нити. замама, f. біе Xodjpeije, esca (um chweine, Финбе | замашћивање, п. баз Sinjcómalzen, zo condire an sich zu locken). pinguedine. замамити, замамим, v. pf. anlođen, allicio: за- | замашћивати, машћујем, v. impf. einjßmaljen, мами исето, да не иде у планину за чо- pinguedine condio. банима; Док нас хајдук у гору замами замедити, замедим, 1 v. pf. н. п. ракију, mit замамљивање, п. baš Rođen, allectio, adescatio. | замедљати, замедљам, Donig würzen, melle замамљивати, мамљујем, v. impf. loden, allecto. заман, umjonft, frustra, incassum, [vide] узалуд, cf. забадава, заманице: Баба баби гребла лан, Да јој заман прође дан condio. замена, f. (ист.) vide замјена. заменити се, заменим се, (ист.) vide замије нити се. заменица, f. (ист.) vide замјеница. замера, f. (ист.) vide замјера. замеравање, п. [ист.] vide замјеравање. [cf. замерање]. замеравати, меравам, (ист.) vide замјеравати. | замеравати се, меравам се, (ист.) vide замје- у каку послу, erjeßen, suppleo. 2) erjesen, compenso: замијенити своју главу, т.ј. кад човјек убије непријатеља прије него погине. Срби кажу да је штета и срамота (једни веле и грјехота) погинути не замијенивши своје главе. замијенити се, замијеним се, v. г. pf. (јуж.) 1) abgelöst werden, a statione recedo, recreor: Што се, синко, не шће оженити Да се стара замијени мајка 2) jein Leben theuer ver= kaufen (seinen Feid umbringen, ehe man auch selbst stirbt), hostem occido antequam ipse moriar. замијесити, замијесим, v. pf. (јуж.) einteigen, das Brot anmachen, misceo aquam farinae. [cf. закухати (закуати, закувати) 1]. замијетити, замијетим, v. pf. (у Дубр.) bemer. 1. замести, метём, v. pf. 1) febren (baš Musfe- fen, animadverto. [vide опазити]. richt in den Winkel), converro. 2) verweђen | замиловати, лујем, v. pf. lieb gewinnen, adamo. (mit фнее), замео снијег; замео вјетар пут. | замина, f. (зап.) vide замјена. 2. замести, метêм, v. pf. umrüßren (mifen) mit заминик, m. (зап.) vide замјеник. bem Rolojjel, misceo [cf. умести], н. п. за- заминити, заминим, (зап.) vide замијенити. мео као свињама (кад се што рђаво зго- заминити се, заминим се, (зап.) vide замијегови). нити се. заместити, тим, v. pf. (ист.) vide замјестити. | заминица, f. (зап.) vide замјеница. замет,* т. біе Ungelegenheit, ber Beitverlujt, mo- заминути, заминем, v. pf. 1) н. п. за брдо, за lestia: уврати се к мени ако ти није за- кућу, inter - деђen, eo post -. cf. заћи [1]. мет; замет ти је, дохвати ми то. 2) кога, vorbei gehen, praetereo [vide заметак, тка, m. ber erfte Infang einer Frucht, проћи 1]: А сватови гору заминуше - Jom foetus, embryo. озад га неки заминуше заметан, тна, тно, н. п. посao, langjam, tarde procedens. cf. заметљив. заметање, п. 1) баз Mnlegen, injectio. 2) 3) vorbeijein (von ber Beit), praetereo, cf. [vide] проћи [2]: Кад Десета замину година замира, f. (зап.) vide замјера. баз Deben in bic Möhe, baš Rehmen аuf біе фи | замиравање, п. (зап.) vide замјеравање. [cf. tern, sublatio. 3) das Anzetteln, excitatio. 4) das Erwerben, acquisitio. заметати, замећем, v. impf. 1) н. п. жицу (на замирање]. замиравати, миравам, (зап.) vide замјеравати. [cf. замирати]. вретено), уже (на колац), wie eine Solinge | замиравати се, миравам се, (зап.) vide замјеbinben, anlegen, injicio: Прасе репом ваздан равати се. [cf. замирати се]. замеће, али нигда узла не завеже. 2) замирање, n. vide замиравање. на раме, аuf bіе фultern Габен, tollo in hu3) anzetteln, excito, н. п. крајину, кавгу. 4) ermerben, acquiro [vide запаҺати], н. п. коза, оваца. meros. заметати се, замећем се, v. r. impf. entiteßen, exorior. заметљив, а, о, што чини замет, vide заметан. заметнути, нём, v. pf. 1) жицу (на вретено); уже (на колац), wie eine linge binben, anlegen, injicio. 2) auf bie hultern laben, tollo. [cf. заврћи 1]. - 3) angetteln, excito. [cf. заврћи 3, закухати 2, затурити 2, извадити 3]. - 4) ermerben, acquiro [vide запатити]. cf. заврћи. заметнути се, нём се, ѵ. г. pf. (cf. заврћи се) 1) entitehen, exorior, н. п. заметнула се кавга, дијете. - 2) чим, auflaben, sibi imponere. замешивање, п. (ист.) vide замјешивање. замешивати, мешујем, (ист.) vide замјеши вати. замештање, п. (ист.) vide замјештање. замештати, там, (ист.) [vide] замјештати. замијенити, замијеним, v. pf. (јуж.) 1) кога - 2) замирати, замирам, vide замиравати. 1. замирити, замирим, v. pf. ftillen, sedo: Kupa 2. замирити, рим, (зап.) vide замјерити. замиенти, зампейм, (зап.) vide замијесити. замистити, тим, (зап.) vide замјестити. замицати, мичём, v. impf. 1) entrüđen, submo- замишивање, п. (зап.) vide замјешивање. ЗАМЉЕЧИВАЊЕ anmadjen, farinam misceo aquae. [cf. закухазамјештање, п. (јуж.) [verbal. v. замјештати] вати (закуавати, закувавати) 1]. cf. банати се. замјештати, там, v. impf. (јуж.) т. ј. штап, сf. банати се. замка, f. 1) bie linge, laqueus. 2) свезати на замку, т. ј. кад се повуче за крај да се одријеши, біе Таfфe, macula. [cf. шепут, машлија]. Кад није на замку свезано онда је мртвоузице. замишивати, мишујем, (зап.) vide замјеши- | замкнути, замкнём, v. pf. vide замћи. вати. замиштање, п. (зап.) vide замјештање. замиштати, там, (зап.) vide замјештати. замјена, f. (јуж.) ber Érjas, bie Bertretung, vi замладити се, замлади се, v. r. pf. н. п. рана, sich schließen, vernarben, clauditur vulnus ibique caro quasi juvenescit (млад). cf. [зарасти, 1] замирити се. sio vulneris. carius [cf. одмјена]: мајка је себи родила | замлађивање, п. баз Bernarben ber 2 unbe, clauзамјену; Ожени се, мој премили сине, Да замјену стечем за живота Каква је то царева замјена Већ ја жалим ђе ћу погинути Погинути данас без замјене cf. замијенити се. замјеник, т. (јуж.) ber Bertreter, vicarius: Јали за се нађи замјеника замјеница, f. bie Bertreterin, vicaria: Себе љубу, мајци замјеницу [замјењивати, замјењујем, v. impf. (јуж.) vide одмјењивати.] замјера, f. (јуж.) (мени се чини да се ова ријеч не говори у Србији ни у Херцеговини, него само по војводству и то понајвише по варошима) баз Цebelnehmen, bie Beleibigung, offensio. замјеравање, п. (јуж. cf. замјера) баз lebelnehmen, acceptio in malam partem. [cf. замјерање]. замјеравати, мјеравам, v. impf. (јуж. cf. за- замјеравати се, мјеравам се, ѵ. замјерање, п. vide замјеравање. б)] замјерити дјевојку. cf. загледати [2]. 2) немој ми замјерити, übel nehmen, асcipio in malam partem (cf. замјера). замјерити се, рим се, v. r. pf. (јуж. cf. замјера) из ber Sunft fommen, displiceo. замјестити, тим, v. pf. (јуж.) т. ј. штап. cf. банати се. замјешивање, п. (јуж.) баз Мumaфen без Brotes, panis mixtio. [cf. закухавање (закуавање, закувавање) 1]. замлађивати се, млађује се, v. r. impf. zußeilen, замлатити, замлатим, v. pf. 1) (baš Beil) ab- retundo. cf. замлатити. замлечивање, п. (ист.) vide замљечивање. замлечити, замлечим, (ист.) vide замлијечити. замлечивати, млечујем, (ист.) vide замљечивати. замлијечити, замлијечим, v. pf. (у Ц. г.) какав вир или крај у језеру, т.ј. утући много млијеча, да се риба потрује и изиђе наврх воде. Тако у Србији рибу трују дивизмом и зеленијем орасима, него се то и забрањује чинити, јер се потрују и мале рибе које нијесу за јело, и тако се риба затире. Риба се тако може тровати само на онијем мјестима гдје вода не отјече. замличивати, мличујем, (зап.) vide замљечизамличивање, п. (зап.) vide замљечивање. вати. замличити, замличим, (зап.) vide замлијечити. замјешивати, мјешујем, v. impf. (јуж.) baš Brot | замљечивање, п. verbal. v. замљечивати. замљечивати, мљечујем, v. impf. (јуж.) cf. замлијечити. Замна, f. ријека [Земна] у крајини Неготин- | ској (утјече у Дунаво ниже Брзе Паланке). замолити, замолим, v. pf. кога, eine Bitte 1ђин an wen, rogo quem. замолити се, замолим се, v. r. pf. коме, eine Bitte thun an wen, rogo quem. baђer замркао, а не освануо, von einem Ber= [munbenen. [cf. омрћи (омркнути)]. замрцање, п. baš vom Dunfel überfallen werben, zo inveniri a crepusculo. [cf. омрцање, примрцање]. замрцати, мрчём, v. impf. vom Dunfel überfallen werben, invenior a crepusculo. [cf. омрцати, примрцати]. заморити, заморим, v. pf. ermüben, lasso, cf. | замрчити, чим, v. pf. (jcherzweife) auff$reiben, ad[vide] уморити [2]: Ја сам мога заморио noto, in chartam conjicio. дору замотавање, п. баӡ inwiđeln, involutio. замршивање, n. baš Bermirren, perturbatio, perplexio. замотавати, мотавам, v. impf. cinwiđeln, in- | замршивати, мршујем, v. impf. vermicren, turbo. volvo. замотати, там, v. pf. einwiđeln, involvo. замотрити, замотрим, v. pf. erjehen, crbliđen, aspicio. [vide угледати]. замотуљак, љка, т. баз Bünbel, sarcina. [cf. смотуљак]. замћи [замкнути], замкнём, (зӑмкох, замче; замкао, кла), vide замаћи: И далеко замкли у планину замука, f. беr Berbienft, lucrum, meritum. cf. замучити [2]. замукивање, n. ber Berjtummen, silentium. замукивати, мукујем, v. impf, veritummen, obmutesco: Замукује Мамут-Беговићу obmutesco. [cf. зашутјети]. замотуљати, љам, v. pf. einwiđeln, involvo. замочити, замочим, v. pf. eintunfen, mergo. замрачити, замрачим, v. pf. verbunfeln, obscuro. | замукнути, нём, (cf. замући) v. pf. verftummen, замрачити се, замрачи се, v. r. pf. bunfel wer ben, obscuror. [cf. смрачити се]. замрежити, жим, v. pf. 1) wie mit einem Невс überzichen, irretio: да нема вјетра пауци би небо замрежили. 2) н. п. замрежило поље, wie mit einem Reße überzogen werben (3. 2. von einem großen Deere), irretior: Какопо је поље замрежило замрети, замрем, (замро, замрла, ло) (ист.) vide замријети. замрзавање, п. баз Sufrieren, congelatio. замрзавати, мрзавам, v. impf. gefrieren majen, congelo. замрзавати се, мрзавам се, v. r. impf. zufrieren, замрзити, зим, v. pf. на кога, beginnen зи бај замрзнути се, нём се, v. r. pf. zufvieren, con- замријети, замрем, (замро, замрла, ло) v. pf. (јуж.) ausfterben, exstinguor, intereo [cf. изумријети]: замрла кућа, село. замрити, замрем, (замро, замрла, ло) (зап.) vide замријети. замркнути, нём, vide замрћи. замукнути ее, кнём се, (cf. замући се) v. г. pf. verftummen, obmutesco: Мучи, вило, муком се замукла - Мучи, мајко, замукла се замумуљити, замумуљим, v. pf. у загонеци, сf. закукуљити. замусти, замӳзём, v. pf. теле кад не може да замучити, чим, v. pf. 1) кога, bemüßen, mole- што, verbienen, mereo. cf. [vide] зарадити. замучити се, чим се, v. r. pf. коме, куда, sich zu Jemand bemühen, convenio: Веh у име Бога истинога И светога краља Дечанскога, Коме сам се данас замучио А што сам се стара замучила Од мојега до твојега замрљати, замрљам, v. pf. übertünchen, überftrei= | занављати, занављам, v. impf. (у Сријему) н. chen, obduco. замомлати, лам, замриљати, љам, vide забрблати. п. виноград, т. ј. носити нову земљу, те засипати око чокоћа, erneueru, innovo. [vide младити]. замрсак, ска, m. etmas verwiđelteš (3. B. Smirn), зӑнаго, (у Ц. г.) vide заиста: Да се оће поimpeditum quid, tricae? замренти, замрейм, v. pf. verwiđeln, intrico. [cf. помрсити 1, спутити 2, заврнути 5, 2 запутити]. замрћи (сf. замркнути), замркнём, v. pf. vom Duntel überfallen werben, invenior a crepusculo; ВУКОВ РЈЕЧНИК занатак, тка, m. dim. v. занат. занатлија, */ m. der Handwerfer, opifex. занација, * ( занемети, мим, (ист.) vide занијемљети. занемоћи, немогнём, v. pf. [vide] разбољети ce, erfranfen, morbo corripior. занеобриванити, бриваним, (у Дубр.)) v. pf. занеобријанити, бријаним, / längerc Beit jich nicht rafiren. diu non radi. занети, занесём, (занео, занёла, ло) (ист.) vide запијети. занети се, занесём се, (ист.) vide занијети се занијемјети, мим, (занијемно, занијемјела, [ло]) занимити, мим, (зап.) vide занијемити: Мисли мајка да је занимила, Ал' се Јела с душом раздилила занити, занесём, (занио, зӑнила, ло) (зап.) vide занијети. зановитање, п. (зап.) vide зановијетање. зановитати, новитам, (зап.) vide заповијетати. зановиташ, зановиташа, m. (зан.) vide зановјеташ. зановјеташ, зановјеташа, m. [јуж.] који зановијета којешта, баз lappermanul, blatero. [cf. зановијетало, куретало]. заноктице, заноктица, f. pl. bie Hagelwurzel, paronychia. cf. [покиљ, нокиља, ноктиља,] накојеђа. занорити, занорим, v. pf. (у Ц. г.) vide заро der verschiedene Akzent, accentus proprius. зањијати, зањијам, vide зањихати. зањихати, зањихам (зањишем), [зањијати] ѵ. jolimm, malus. [cf. зловаран, злопак, опак 1]. заоблица, f. (по југоз. кр.) бравче цијело с главом испечено или само одрто за таково печеже, ein ganzes gebratenes Schaf oder Ziege, animal integrum assum: одро на заоблицу; У божића три ножића: Једним реже чесвицу, Другим реже заоблицу, Трећим реже кобасицу занити се, занесём се, (зап.) vide занијети се. заова (cf. зава), f. мужевља сестра, біe hwä зановет, f. (ист.) vide зановијет. gerin (des Mannes Schwester), glos: CHа' зa06у папучицом чена заовин [завин], а, о, ber hwägerin, gloris. заовица, f. dim. v. заова. зановетало, п. (ист.) vide зановијетало. bujchicht werben, fruticem imito. cf. огумак. заод, m. vide заход. зановијет, f. (јуж.) (loc, зановијети) 1) eiß | заогртати, грћем, v. impf, vide огртати. flee, cytisus [capitatus, cyt. austriacus, cyt. | заогумчити се, чим се, v. r. pf. н. п. брада, nigricans Jacq.]. - 2) (у Далм.) као сметња, или досада. cf. зановијетати. зановијетало, m. vide зановјеташ. зановијетање, п. (јуж.) баз lappern, blate ratio. зановијетати, новијетам, v. impf. (јуж.) plap pern, blatero. [cf. куретати, оподити 2]. зановит, f. (зап.) vide зановијет. зановитало, m. (зап.) vide зановијетало. заоденути, нём, vide заодести. заодести се, денем (дедем) се, [заоденути се] заодети, денем, (ист.) vide заодјети. |