Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

ЧИНИЛИ СМО

[ocr errors]

ІІати.

пала.

V.

заљевати, вам, v. impf. (јуж.) [cf. залијевати]| замандалити, лім, v. pf. превући мандал преко

1) н. п. цвијеће, bеgiese, irrigo. 2) чо ppata, das Thor mit einem Balken verriegeln, вјека, cf. залити [2]. 3) vide зaгaпaти.

obice claudio: Ал' капија пуста затворена, 4) заљева вода, jih ergiepen, rеdumdo. Затворена и заман ағна 5) заљева чокоће, meinen, lacryто.

заманитати, міністам, vidе замахнитати. заљепљивање, п. (јуж.) 1) баз деrfieleit, obli- заманица , f. помоћ коју лат,ари на какијем tio. — 2) (у Рисну) vide hушање.

мјестима узимају к обичнијем кома заљепљивати, лепљујем, у. impf. (јужж.) 1) људима који лађе вуку: verflebeit, oblino. 2) (у Рисну) vide hy? ницу; био сам на заманци.

заманице, adv, vide [узалуд) заман. заљести, љезём, v. pf. (јуж.) vilе заћи. cf. заманути, за манём, yilе замахнути. заљећи.

заметити, замістім, v. pf. einjbmaljen, pingliзаљетити, тім, v. pf. (јужж.) pont Commer iiber edine condio.

fallen irgendwo bleiben, übersomniern, aestatem såmatoputu, pim, v. pf. veralten, senesco. ago (transigo), aestivo.

замаћи, за макнём, (cf. за макнути) v. pf. 1) jih заљећи, зіљежем (заљегнём), v. pf. 1) vide dem Vlicke entziehen (entrücken), subduco me ocu

заћи. cf. заљести. 2) porbei jeiit, transire, lis: замаче (замче) за бр.10; Кад замакне cf. [vide] проћи [2]: Док заљеже десета го у Нови сђевојком 2) омчу волу на рог, дина

или уже на врат, шт Раlѕ einen Ctrict legent, заљуљати, заљуљам, v. pf. [cf. зацуљати] 1) injicio: и за маче синџир око врата

3) in Bewegung jebeni, commoveo : Bjerap zany.600 (у 14. г.) кога, aujtripfen, suspendo. cf. [vide] ла, у. 2) zu wiegen anfangen, cunas moveo : објесити. ІІто колевка заљуљала, то мотика зако- замаћи се, за макнем се, (cf. замакнути се) у.

r. pf. (у ц. г.) jid) auffnipfei, se sliѕреndere : [заљуљати се, љам се, pf. заљуљати; Ал ће ти се замакнути љуба cf. зацуљати се.]

замахати, зімашём (зі махам), v. pf. замахао заљуштак, тка, т. (у Боци) [vilе додатак). коњ воду, т. і. не може да мокри; Ти проcf. придавак.

ходај коња каравранца, Можда ти је воду заљўштити, заљуштим, v. pf. н. п. нокат, vide заахад загулити.

замахивање [за маивање), п. Ваз 21itely olei, adзамавица, f. (у Рисну) Ser Cominbel, vertigo. ductio brachii. . [vidе вртоглавица].

замахивати, махујем, [замаивати] v. impf. alt 5* замаглити, лім, v. pf. Ran, machen, einen Jianth) - holen, adduco brachium.

itebel ini jih bеr verbreiten, fumum facio ex fi- замахнйтати, міхнітам, [заманитати) [v. pf. ] stula.

1) (у Дубр.) vide полудјети. — 2) auf sume 24rt замаглитн се, лiм се, v. r. pf. nebelig bеrbeit, jid) perirre, aberro stultus. ef. [vile) залудјети.

obnubilor: Новљанско се поље замаглило замахнути, за махнем, [заманути] v. pf. 1) аllѕ. замађијати, јам, у. pf. (у Ц. г.) кога, vide holen um zu schlagen, brachium adduco. [cf. oII чинити. cf. мађије.

Измахнути (изманути)). — 2) н. п. заміхни замазати, мажем, v. pf. 1) зиjdmiere, perjetnie те мрве (или ђубре) мало, теgfebrен, аvеrrо. reit, obino.

2) код господе новцима ка 3) н. п. за махнули коњи некуд, на их кову кривицу, бirch 23ejtet ung gut аttеп.

he mory Aa vahem, davon gehen, abire. замазивање, п. Заз 2erjetymiere, oblіtіо. sämauaj, m. ein Bieb, ictus. (cf. max 1]. замазивати, мазујем, у. impf. perjetmiere, ob- замашан, Шина, но, јpingbar (jo jt wer, раз lino.

man es, um es 311 heben, schwingen muß), ponзамайвање, n. vіdе замахивање.

derostis, н. п. мач, нож, дрво, сабља, cf. замайвати, дујем, vidе замахиватн.

3a MallІнт. замакање, n. Sаз Cinneibeni, (intitute, immersio. зaмaшит, а, о, vide зaмaшau: Лијева је зазамакати, замачем, v. impf. eintufen, immеrgо. машита рука замакнути, замакиём, vidе замаћи.

заматтатн, тім, у. pf. (у . г.) vidе опчизамакнути се , замакнем се, vidе замаћ и ее. zänama, f. die Loltjpeije, esca (um Schweine, Vunde 3amamhúbâie, n. das Ein;chmalzen, condire an sich zu locfen).

pinguedine. замінити, замімім, v. pf. arlotte, allicio: за- і замашћивати, мішћујем, у. impf. einiconiaІздеп,

мами псето, да не иде у планину за чо pinguedine condio.

банима; Док нас хајдук у гору за мами замёдити, зі медім, Iv. pf. н. п. ракију, пnit замамљивање, п. баз Xoctet, аllеctіo, adescatio. замедљати, замедљам, Sonig mirzeit, inelle замамљивати, мімљујем, v. impf. Ioctet, аllеctо. condio. заман, ипjonijt, frustra, incassum, [vide] уза- замена, f. (нет.) vidе замјена.

луд, cf. забадава, за манице: Баба баби заменик, т. (ист.) vidе замјеник. требла лан, Да јој заман прође дан заменити, заменим, (ист.) vidе замијени ги.

НИТИ.

Нити се.

[ocr errors]

Нити се.

к мени

ако

заменити се, заменям се, (ист.) vidе замије у как у послу, erjetseii, suppleo. 2) erjege,

compenso: замијенити своју главу, т.ј. кад заменица, f. (ист.) vidе замјеница.

човјек убије непријатеља прије него погине. замера, f. (ист.) vidе замјера.

Срби кажу да је штета и срамота (једни замеравање, п. [ист.] vilе замјеравање. [cf. веле и грјехота) погинути не замијенивши замерање).

своје главе. замеравати, меріі вам, (ист.) vidе замјеравати. замијенити се, замијенім се, v. r. pf. (јук.) [cf. замерати).

1) abgelöst werden, a statione recedo, recreor: замеравати се, меравам се, (ист.) vidе замје Што се, синко, не шће ояженити да се стара равати се. [cf. замерати се).

3a mujenu majka - 2) jein Leben thener verзамёрање, т. vіdе замеравање.

kaufen (jeinen Feid umbringen, ehe man auch jelbst замёрати, замёрам, vidе замеравати.

stirbt), hostem occido antequam ipse moriar. замёрати се, замёрам се, vidе замеравати се. замијесити, змијесім, v. pf. (јуж.) einteige, замерити, рим, (ист.) vidе замјерити.

das Vrot anmachen, misceo aquam farinae. [cf. замерити се, рим се, [ист.] vіdе замјерити се. закухати (закуати, закувати) 1]. замёсити, замёсим, (ист.) vidе замијесити. замијетити, змијетім, v. pf. (у Дубр.) [enter1. замести, метем, v. pf. 1) febrен (баз 24instea fen, аnіmаdvеrto. [vidе опазитн).

richt in den Winkel), converro. 2) peripebeit замиловати, лујем, v. pf. lieb geminuteit, аlаmо.

(mit сфее), замео снијег; замео вјетар пут. замина, f. (зап.) vidе замјена. 2. замести, мётем, v. pf. untrübrен (nmijфен) шit заминӣк, т. (зап.) vidе замјеник. деп ?офlijjet, misceo [cf. умести], н. п. за- заминити, за мінім, (зап.) vidе замијенити.

свињама (кад се што рђаво зго- заминити се, зі мінім се, (зап.) vidе замијегови). заместити, тім, v. pf. (ист.) vidе замјестити. заминица, f. (зап.) vidе замјеница. замет, * m. Sie ungelegenheit, Ser Зеіthеrlujt, mо- | заминути, замінём, v. pf. 1) н. п. за брдо, за lestia: уврати се ти није за kyhy, hinter geben, eo post

cf. заћи [1]. мет ; замет ти је, дохвати ми то.

2) кога, porbei gebet, praetereo [vide заметак, тка, т. беr erjte 21njаng einer ruft, проћи 1]: A сватови гору заминуше — J опи foetus, embryo.

озад га неки заминуше 3) vorbeijein (von заметан, тна, тно, н. п. посао, Iangjan, tаrde der Zeit), praetereo, cf. (vide) npohu [2] : kan рrосеdens. cf. заметљив.

десета замину година заметање, п. 1) Ваз 24nlegen, injectio. — 2) замира, f. (зап.) vidе замјера.

das Heben in die Höhe, das Nehmen auf die Schul. samupábâre, n. (san.) vide sanjeparane. [cf. tern, sublatio.

3) das Anzetteln, excitatio. замирање). 4) das Erwerben, acquisitio.

замирівати, міравам, (зи.) vidе замјеравати. заметати, замећем, v. impf. 1) н. п. лицу (на [cf. замирати).

вретено), уже (на колац), mie eine eblіngе замиравати се, міравам се, (зал.) vidе замјеbioeit, anlegent, injicio: Прасе реном ваздан равати се. [cf. замирати се). замеfе, али нигда узла не завеже. 2) замирање, п. vіdе замиравање. на раме, auf Sіе с фиltern labeit, tollo in hu- замирати, замирам, vidе замиравати.

3) апjеttеіn, excito, н. п. крајину, замирати ее, замирам се, vide за миравати се. кавгу. 4) erwerben, acquiro [vide valla- 3amupúbâže, n. 1) das Stillen, sedatio. 2) ћати], н. п. коза, оваца.

das Zuwachsen, ducere cicatricem. заметати се, замећем се, у. r. impf. entitebe, замиривати, мирујем, v. impf. jtille, sedo. exorior. .

замиривати се, мірујем се, у. r. impf. зі всіфзаметљив, а, о, што чини замет, vidе заметан. je, cicatricem ducere. cf. [vide] зарастати. заметнути, нём, v. pf. 1) жицу (на вретено); замирисати, миришем, v. pf. аnfаngен и rіеttуеп,

уже (на колац), wie eine Clinge bilet, аnteger, оlеrе соері. [cf. завоњати]. injicio. — 2) auf dіе ефultern labet, tollo. [cf. 1. замирити, замірім, v. pf. jtillet, selo: Tпра заврћи 1]. — 3) аnjеttеlіt, excito. [cf. заврти 3, иде те кавгу замири закухати 2, затурити 2, извадити 3]. — 4) 2. замирити, рим, (зап.) vidе замјерити.

еrреrbеn, acquiro [vidе запатити). cf. заврћи. 1. замирити се, замірім се, у. r. pf. н. п. заметнути се, нем се, ч. r. pf. (cf. заврћи се) замирила се ра на , т. ј. зарасла, zilmachjen, 1) entjteben, exorior, н. п. заметнула се кавга,

cicatricem ducere. [vilе за младити се). дијете. — 2) чим, аnjlaben, sibi imponere. 2. замирити се, рим се, (зап.) vide за мјезамешивање, п. (ист.) vidе замјешивање.

рити се. замешивати, мешујем, (ист.) vidе замјеши- замйсити, замісім, (занг.) vilе замијести.

замислити, лім, v. pf. Seiteit, anino concipio : замештање, п. (ист.) vidе замјештање.

Више ум замисли него море інонссе. замештати, там, (ист.) [vide) замјештати. замислити се, дім се, v. r. pf, jit) in (Seautен замијенити, замијенім, v. pf. (јуж.) 1) кога vertiefen, immergi meditatione.

meros.

вати.

veo.

вати.

пак

замистити, тим, (зап.) vidе замјестити.

апітафеn, farinam misceo aquae. [cf. закухазамицање, п. 1) bie &ntruсtung, subduсtiо. вати (закуавати, закувавати) 1].

2) Sag 24nlegen (з. 2. eineg Strites бет Офjen замјештање, т. (јуж.) [verbal. p. замјештати] um den Dals), injectio. --- 3) das Auffnüpfen, cf. банати се. suspensio.

замјештати, там, v. impf. (јуж.) т.ј. штап, cf. замицати, мичём, у. impf. 1) entruden, submo банати се.

2) anlegen (3. V. dem Ochjen einen Strick sâmka, f. 1) die Schlinge, laqueus. 2) свезати um den Hals), injicio. 3) (у Ц. г.) auffnip на замку, т. б. кад се повуче за крај да се fent, suspendo. 4) замичу му очи за дје одријеши, Sie Rajbe, macula. [cf. мепут, војком, jiebt jie gerie.

манлија]. Кад није на замку свезано онда замишивање, п. (зап.) vidе замјешивање.

је мртво узице. зам иш йвати, мишујем, (зап.) vidе замјеши- | замкнути, зімкнём, v. pf. vіdе замћи.

зaмлaдити ее, за млади се, v. r. pf. н. п. рана, зам иштање, п. (зап.) vidе замјештање.

sich schließen, vernarben, clauditur vulnus ibique замиштати, там, (зап.) vidе замјештати.

caro quasi juvenescit (млад). cf. [заразамјена, f. (јуж.) беr rjag , Sie 23ertretung, yi сти, 1] замирити се.

carius [cf. одмјена): мајка је себи родила | замлађивање, п. Заз 23ernarben Ser Bunse, clauзамјену; Ожени се, мој премили сине,

sio vulneris. Да замјену стечем за живота Каква је замлађивати ее, млађује се, v. r. impf. зubeilеп, то царева замјена Већ ja жалим ће ћу

clauditur vulnus. [vide зарастати). погинути Погинути данас без замјене

замлажење, п. Sag Дnnelfe, admulsio. cf. за мијенити се.

замлаз, т. (у Херц. и у ц. г.) кисело млизамјеник, т. (јуж.) Ser 23ertretеr, vicarius: Jали

јеко које се овако прави: успе се у какав за се нађи замјеника

суд киселе сурутке, се у њу у музе замјеница, f. Sіе Bertreterint, vicaria: Себе љубу,

слатко млијеко, докле се сурутка не згусне, мајци замјеницу

по том ко хоће сурутку исциједи, ако не

ће, он замлаз скида капиком те једе, а су[замјењивати, замјењујем, v. impf. (јуж.) vide одмјењивати.]

рутка остане на дну. 24rt jare 20til, oxyзамјера, f. (јуж.) (мени се чини да се ова ри- | вам лазити, за млазим, v. impf. [pf.) аптеllен (з.

gala quaedam. cf. заљева. јеч не говори у Србији ни у Херцеговини, него само по војводству и то понајвише но

B. in Mund eines jungen Thieres, das nicht selbst

јанgе fаші), admulgeo: замлазити јагње неBapomima) das Uebelnehmen, die Beleidigung, offensio.

јако, млијека коме у око. замјеравање, п. (јуж. cf. замјера) bas uebet | замлітити, зaмлaтим, v. pf. 1) (да# Beil) abnehmen, acceptio in malam partem. [cf. 32

jtpfeit, um e3 бапп 8 јфürfen (повратити),

retundo, daher von einem Dummen: samjatho мјерање).

ra Бог, па не повратио. cf. завратити [3]. замјеравати, мјеравам, v. impf. (јуж. cf. за

— 2) (у Боци) vide hушити. mjepa) kome, übel nehmen, succenseo. [cf. 3a

зaмлaтница, f. (у Боци) vide приушак. мјерати].

замлаћивање, п. 1) Ваз 21bjtimipfeli, retunѕiо. замјеравати се, мјеравам се, у. е. [im ]pf.

2) (у Боци) vide ћушање. (ју :. cf. замјера) коме, или код кога, übel | замлаѣйвати, млаћујем, v. impf. 1) аbjtipfe, anfoumen bei einem, gratia excido. [cf. 3amje

retundo, cf. за млатити.

2) (у Боцн) vide рати се).

Тушати. замјерање, п. vіdе замјеравање.

замлечивање, т. (ист.) vidе замечивање. замјерати, замјерам, vidе замјеравати. замлечивати, млечујем, (ист.) vidе замљечивати. замјерати ее, замјерім се, vidе замјеравати се. І зямлёчити, зiмлёчим, (ист.) vide зaмлијечити. замјерити, рим, v. pf. 1) што или гдје (оком), замлијечити, зам.лијечим, v. pf. (у ц. г.) каeinen Blick werfen, conjicio oculos quo: (a)]

кав вир или крај у језеру, т. і. утући много гдје замјери убиће из пушке; [cf. смјерити 2 ; млијеча, да се риба потрује и изиђе наврх

б)] замјерити дјевојку. cf. загледати [2]. воде. Тако у Србији рибу трују дивизмом 2) немој ми замјерити, übel nebntен, ас

и зеленијем орасима, него се то и забраcipio in malam partem (cf. zamjepa).

њује чинити, јер се потрују имале рибе замјерити се, рим се, v. r. pf. (јуж. cf. за које нијесу за јело, и тако се риба затире. Mjepa) aus der Gunst kommen, displiceo.

Риба се тако може тровати само на онијем замјестити, тим, v. pf. (јуж.) т. ј. тап. cf. мјестима гдје вода не отјече. банати се.

замличивање, п. (зап.) vidе замљечивање. замјешивање, т. (јуж.) Ваз 2011ntabet Seg Broteg. | замличивати, майчујем, (зап.) vidе замљечи

panis mixtio. [cf. закухаванье (закуавање, закупавање) 1].

замлйчити, за млӣ чӣ м, (зап.) vide за млијечити. замјешивати, мјешуј“м, v. impf. (јуж.) ба3 Brot | замљечивање, п. perbal. p. замљечивати.

вати.

замљечивати, мљечујем, у. impf. (јуж.) ef. за Saber замркао, а не осван уo, pon einem 23erмлијечити.

jmmunsenen. [cf. омрћи (омркнути)]. Замна, f. ријека [Земна) у крајини Неготин- і замрцање , п. баз рот Duntel überfalen mеrbеп,

ској (утјече у Дунаво ниже Брзе Паланке). то inveniri a crepusculo. [cf. омрцање, призамолити, замолим, у. pf. кога, еіnе Bitte tbu мрцање). an wen, rogo quem.

замрцати, мрчем, у. impf. ppm Duntel überfalen замоанти се, замолим се , v. r. pf. коме, eine mеrbеn, invеnіоr a сrеpusculo. [cf. омрцати, Bitte thun an weit, rogo quem.

примрцати). заморити, заморі м, v. pf. erwise, lasso, cf. замрчити, чим, v. pf. (jcbergmeije) aufјфreiber, ad

[vide] уморити [2]: Ја сам моrа заморио noto, in chartam conjicio. дору

замршйвање, п. Ваз 23ermirret, perturbatio, perзамотавање, п. Sug Cinviteln, invоlutiо.

plexio. замотавати, мотавам , v. impf. einviteln, in- замршивати, мрш ујем, v. impf, permirrеn, turbo. volvo. .

замћи (замкнути), зімкнём, (замкох, замче ; замотати, там, v. pf. einviteln, involvo.

замкао, кла), vidе замаћи: и далеко замзамотрити, замотрим, v. pf. erjeben, erblictet, as кли у планину picio. [vidе угледати).

замука, f. Ser Berienjt , lucrum, meritum. cf. замотуљак, љка, m. Sas Bunkel, sarcina. [cf. замучити [2]. смотуљак).

замуживање, п. беr Berjt time, silentium. за мотуљати, љам, v. pf. einmitelin, involvo. замукивати, мукујем , v. impf. perjtuттеп, obзамочити, замочі м, v. pf. eintunten, mergo. mutesco: Замукује Мамут-Беговићу замрачити, замрачим, v. pf. реrоunteln, obscuro. | замукнути, нём, (cf, замући) v. pf. perftunітет, замрачити ее, замрачії се, Y. r. pf. Suntel per obnutesco. [cf. запі утјети). деп, obscuror. [cf. смрачити се].

замукнути ее, киём се, (cf. замући ее) v. г. замрежити, жим, v. pf. 1) mie mit einem Rese pf, perftиттеп, obmutesco: Mучи, вило, муком

übеrbieben, irretio : да нема вјетра пауци би се замукла Мучи, мајко, замука се небо замрежили. 2) н. п. замрежило зам умуљити, зам з мӯљим, v. pf. у загонеци, cf. 10.be, wie mit einem Neße überzogen werden (3. закукуљити. 23. pon einem gropen Seere), irretіor: Каколо замисти, зам ўзём, v. pf. теле кад не може да је поље замрежило

ce, anmelken (3. B. in Mund einem jungen Thiere замрёти, замрём, (замро, замрла, ло) (ист.) das nicht selbst jaugen fann), admulgeo. vidе замријети.

замутити, замутії м, v. pf. trüb тафеn, turbo. замрзавање, п. баз Зufriere, cоngеlаtiо. замући, мукнём, vide замукнути. замрзавати, мрзавам , v. impf. gefriеrеt mаdуен, замући се, мукнём се, vide замукнути се. congelo.

BAMÝâne, n. das Verdienen, meritum. замрзавати се, мрзавам се, v. r. impf, jujrieren, зам ўчати, замучам, у. impf. реrѕiеnеп, mereo. congelor.

[vide зарађивати). замрзити, зім, v. pf. на кога, beginnen 3 baj. замучити, чим, у. pf. 1) кога, bеntüben, molejen, feind werden, coepi odisse.

stiam cui exhibeo. [vidе потрудити). 2) замрзнути, нём, v. pf. gejrieren mache, congelo што, реriеnеп, mereo. cf. [vide] зарадити.

[cf. смрзнути): овај ће вјетар замрзнути замучити ее, чим се, v. r. pf. коме, куда, Дунаво.

sich zu Jemand bemühen, convenio : Beh y ume замрзнути се, нём се, v. r. pf. sufrieren, con Бога истинога и светога краља Дечанскога, gelor. [cf. смрзнути се].

Коме сам се данас замучио

А што сам замријети, замрём, (зiмро, зайрла, ло) v. pf. се стара замучила од мојега до твојега

(jym.) aussterben, exstinguor, intereo [cf. uzy двора мријети): замрла кућа, село.

замчица, f. (у Рисну) Сфimpfmоrt für ein jblintзамрити, замрём, (замро, замрла, ло) (зап.) mes Kind, convicium in puerum petulantem. vidе замријети.

cf. замаћи [3]. замркнути, нём, vidе замрћи.

занављäње, п. Заз Crneuern, innovatio. замрљати, замрљам, у. pf. iibertünchen, iiberitrei» занављати, занављам, v. impf. (у Сријему) н. chen, obduco.

п. виноград, т. і. носити нову земљу, те зазамрилати, лам, vidе забрблати.

сипати око чокоћа, еrnеtеr, innovo. [vide замрмљати, љам,

младити]. замрсак, ска, т. еtmas permitеltеg (з. В. Зmirn), знаго, (у Ц. г.) vidе заиста: Да се оће поimpeditum quid, tricae ?

турчит” занаго Али ћу га ояженит” зазамренти, за мрсим, v. pf, permitelit, intrico, наго

[cf. помрсити 1, спутити 2, заврнути 5, 2 за- занадити, дим, v. pf. н. п. сјевиру, мотику, путити).

verstählen, chalybe denuo induco. [vide sobaзамрћи (cf. замркнути), замркнем, v. pf. рот рити 2]. cf. надо [3]. Dunkel überfallen werden, invenior a crepusculo; såhâr,* sauára, m. das Handwerk, ars.

13

Вуков Речник

нити.

занатак, тка, m. din. р. занат.

зановйтање, п. (зап.) vide зановијетање. занатлија,*,

зановитати, новітім, (зап.) vide заповијетати. занација, * У m. der Vandwerfer, opifex.

зановиташ, зановиташга, м. (зан.) vide занозанемети, мім, (ист.) vidе занијемљети.

вјетані. занемоћи, немогнём , v. pf. [vide] разбољети зановјеташ, зановјетана, т. (јуж.) који заноco, erfranken, morbo corripior.

Bajera kojeura, das Plappermaul, blatero. [cf. зaнeoбpивaнити, бряванім, (у Дубр.)| v. pf. зановијетало, курeтaло). зaнeoбpијанити, бријанім,

j langеrс заноктице, заноктица, f. pl. Sіе tagefoursel, раZeit jid) nicht rasiren. diu non radi.

ronychia. cf. [покиљ, нокиља, ноктиља, назанети, занесём, (зiнео, зiнела, ло) (ист.) којеђа. уіdе занијети.

занорити, заноріїм, v. pf. (у ц. г.) vide зарозанети се, занесём се, (ист.) vidе занијети се занёћати, занёһам, v. pf. кога, сіне зишт 21113, занос, т. 1) кад се човјек занесе н. п. у бо

idlagen bestimmen, indem man auf Antrag eine necTH, die Fantasie (von Kranfen), perturbatio Dritten, wie ein Bevollmächtigter statt seiner jagt mentis. — 2) der unterschiedliche Afzent, accendaß er etwas nicht wolle (na ne he), dico quem tus proprius. nolle.

заносити, заносії м, y. impf. 1) pertragen, deзанећивање, п. аз 23ejtine Cinteg 3шт 24 11:32 fero, aufero. 2) mit einem verschiedenen Afichlagen, dicere quem nolle.

zente sprechen, diverso accentu loquor: Naturзанећивати, нећујем, v. impf. Ginен 3шт 24 uga ски му говори, Арбанаски заноси ichlagen bestimmen, dico quem nolle.

зандћити, заноћим, v. pf. pon Ser Rabt überfal. [занијемити, мим, vidе занијемљети; види ѕ. len irgendwo bleiben, pernocto. y. занимити. ]

заношење, п. 1) Sag 23ertragen, dеlаtiо. 2) занијемјети, мім, (занијемно, занијемјела, [ло)) der verschiedene Afzent, accentus proprius. (југоз.) vidе за нијемљети.

заю (т. ј. за њега), jir ibat, binter ibit, post ilзанијемљети, мим, (јуж.) v. pf, perjtinuitеп, ob lum, pro illo. mutesco. cf. Занимити.

зањйјати, зањијам, vide зањихати. занијети, занесём, (зінно, зінијела, ло) v. pf. зањйјати се, зањијам се, vide зањихати ее :

(јуж.) 1) н. п. што за кућу, binter еtipas tra ил' се сиње море зањијало gen, fero post

2) pertragen, aufero: зањйхати, зањйхам (зањйшем), [зањијати) у. занијела та вода, коњ, младост : Ако сам pf. in Bewegung seßen, commoveo. ти брата погубио, Мене јесте младост за- зањйхати ее, заміхам (зањйшём) се, [зањијати нијела, и ја сам се давно покајао 3) ce] v. r. pf. in Bewegung gerathen, commoveor: irre führen, überhalten, in rationibus fallo (vide Зањиха се из темеља кула

закинути 2), н. п. 3анио ме десет гроша. зао, злі, злї, (з. ii, зла, зло, comp. гӧрії), bije, занијети се, занесём се, (зівно се, занијела jcblin, malus. [cf. зловаран, злопак, опак 1].

се, ло се), v. r. pf. (јуж.) н. п. у болести, заоблица, f. (по југоз. кр.) бравче цијело с außer sich fommen, perturbor.

главом испечено или само одрто за таково занимити, мійм, (зап.) vidе занијемити: Мисли nedene, ein ganzes gebratenes Schaf oder Ziege,

мајка да је занимила, Ал' се Јела с ду animal integram assum: oдро на заоблицу; Іном раздилила

У божића три ножића: Једним реже чесзанити, занесём, (зінио, зініїла, ло) (зап.) ницу, Другим реже заоблицу, Трећим реже vide за нијети.

кобасицу заняти се, занесем се, (зап.) vidе занијети се. заова (cf. зава), f. мужевља сестра, bie ёфтазановёт, f. (ист.) vilе зановијет.

gerin (des Mannes Schwester), glos : Cha' 3a0cy зановётало, п. (ист.) vide зановијетало.

папучицом чета зановетање, т. [ист.] vide зановијетање. заовин [завин), а, о, беr ефтägeriii, gloris. зановётати, новетам, (ист.) vide зановијетати. заовица, f. dim. р. заова. зановеташ, зановeтiлia, m. (ист.) vide зано- заогрн ути, дернём, v. pf. vіdе огрнути. вјета.

задгртање, п. vіdе огртање. зановијет, f. (јуж.) (loc, зановијети) 1) Beiр за огртати, грћем, v. impf. vіdе огргатн.

flee, cytisus [capitatus, cyt. austriacus, cyt. задгумчити се, чим се, у. r. pf. н. ш. брада, nigricans Jacq.). — 2) (у Далм.) као сметња, buschicht werden, fruticem imito. cf. orymak. или досада. cf. за новијетати.

заод, т. vіdе заход. зановијетало, т. vіdе зановјета.

за оденути, нём, vidе заодести. зановијетање, п. (јуж.) баз lappern, blate- заоденути се, нем се, vidе заодеети се. ratio.

заодести, денём (дедём) [заоден ути) (ист.) vide зановијетати, новијетам, v. impf. (јуж.) plap заодјести.

pern, blatero. [ef. куретати, онодити 2). заблести ее, денём (дедім) се, [заоденути се] зановит, f. (зап.) vide зановијет.

(ист.) vidе заодјести се. зановйтало, т. (зап.) vilе зановијетало. зайдети, денём, (ист.) vidе заодјети.

« PreviousContinue »