„Време није, нити може бити;
зми, кнеже, књиге староставне, „Те ти гледај, што нам књиге кажу: „Настало је пошљедње вријеме,
„Хоће Турци царство преузети, „Хоће Турци брзо царовати;
„Обориће наше задужбине,
,Обориће наше намастире, „Обориће цркву Раваницу,
„Ископаће темељ од олова, „Слијеваће у топе ђулове, ,Те ће наше разбијат градове; „И цркви ће растурити платна, „Слијеваће на ате ратове; „Хоће цркви покров растурити, „Кадунама ковати ђердане; „Са цркве ће бисер разнизати, „Кадунама поднизат' ђердане; „Повадиће то драго камење, „Ударат га сабљам у балчаке „И кадама у златно прстење;
„Већ ме чу ли, славни кнез-Лазаре!
„Да копамо мермера камена,
„Да градимо цркву од камена,
„И Турци ће царство преузети „И наше ће задужбине служит „Од вијека до суда Божјега:
Од камена ником ни камена. Кад то зачу славни кнез Лазаре, Тад Милошу био говорио: „Вала тебе, војвода Милошу!
„Вала тебе, на твојој бесједи, Истина је, како што говориш.“
Оиеш зидање Раванице.
Собет чини царе у Крушевцу, Све војводе на собет дозвао, Ставља редом једног до другога: У зачеље славни цар Лазаре, А до себе од Коњица Ивка, А до Ивка од Омоља Живка, A А до Живка слугу Божидара, А до слуге Бранковића Вука, А до Вука Косанчић-Ивана, до Ивана Топлицу Милана, до Милана госпођу Милицу, До Милице Милош-Обилића, До Милоша браћу Миличину: Млади Петар и млади Никола, А најмлађи нејаки Момире, Три рођена брата Миличина, С друге стране уз десно кољено Посадио старог Југ-Богдана, А до Југа Бановић-Страхињу, До Страхиње Мусића Стевана, до Стевана Кучаинца Јова, А до Јова Петра Браничевца, А до Петра остала господа. Вино служи слуга Божидаре,
Сваку чашу прије цара пије 36), Чашу пије, цару је наздравља. Царе прима златну купу вина, Купу прима, а пити је не ће, Но је тура на десно кољено, Па војводам својим говораше: „Видите ли, моје војеводе! „Ми пијемо млого вино ладно, „Ми пијемо и господујемо, „Задужбине нигђе не градимо, „Намастира ни бијеле цркве, „Ни на води камене ћуприје, „Ни на друму камене калдрме; „Штогођ било и цара и краља, "Сваки себе задужбину гради, Неки гради, неки начинио: „Цар Стјепане високе Дечане, „Бијеле се насред Метохије, „Градио их дванаест година; „А слуга му цркву у Призрену; „Краљ Милутин висока Девича „У Косову пољу широкоме; „Ђурађ гради Ђурђеве ступове, „Свети Петар бијелу Петрову, „Краљ Симеун Студеницу цркву, „А слуга му цркву Придворицу; „Цркву граде два Мрљавчевића „У Јелици у планини пустој, „Покривају јеловијем клисом;
А ми, море, ниђе не градимо! „Ал' тако ми Бога великога! „Док су мене два мајдана златна: „Један мајдан у Копаонику, „Други мајдан Рудничка планина, Од свијех ћу боље начинити: „Поставићу темељ од олова, „Удараћу челичне диреке,
„Покрићу је жеженијем златом, „Попуњаћу драгијем каменом, „Пострешићу ситнијем бисером,
„Нек се сјаје, нек се моје знаје.“ Ни ко вели: Јесте тако, царе; Ни ко вели: Није тако, царе. Ниско сједи Милош Обилићу, Ниско сједи, ал' добро бесједи: „Можеш, царе, и у руци ти је; "Ал' тако ми Бога великога! Ту ти нема прилике за цркву; Настануће пошљедње вријеме, Па ће зулум настанути тешки, "Развалиће с' твоја задужбина „Око злата и драгог камена; „Царе, ће ти раскивати Турци, „Раскивати челичне диреке, „А од њих ће градити ћулумке, „Ћулумцима биће сиротињу, „Сиротиња клети ће ти душу; „Ту ти, царе, задужбине нема. „Но чу ли ме, славни царе Лазо! „Виђео сам доље у Ресави,
„У Ресави твојој државини
„Под Кучајом високом планином „Један лијеп, царе, заравањак,
„Гради онђе Раваницу цркву,
„Гради, царе, штогођ љепше можеш,
„Од студена креча и камена,
„А покривај плочом и каменом:
„Од камена ником ни камена : „Стајаће ти хиљаду година „Задужбина твоја Раваница.“ Кад то зачу славан царе Лазо, Милошу је купу наздравио :
„Здрав Милошу, моја вјерна слуго!" Па стадоше ладно пити вино Саклет чини славан кнез Лазаре, Саклет чини на своје војводе, А војводе на своје кметове, На кметове и оборкнезове: Саставише хиљаду мајстора И хиљаду младих сараора, А преда њих Рада неимара; А ашчије ") девет Југовића.
37) Ја сам ову пјесму, у многоме којечему друкчије, слушао још као дијете у Тршићу. Опомињем се, да су Југовићи постављени као настојници и управитељи зидања, и да је кнез Лазар одредио:
Ко донесе камен на рамену,
Да се њему по жут дукат даде; Ко донесе воде у ђугуму,
Да се њему по бијел грош даде; но Југовићи Божји несретнићи
« PreviousContinue » |