засути, заснем, (part. pass, зӑсут) v. pf. 1) затевати се, затежем се, v. r. impf. fih jtränben, verschütten, überschütten, obruo. 2) hineinschüt ten, infundo: засуо да меље. obluctor. засучак, чка, m. ber Diel (3. 23. von Zeig), затерати се, рам се, (ист.) vide затјерати се. glomus. засушивање, п. баз Bertrofnen, exsiccatio. ан засушила крава, коза, овца и т. д., т. ј. не даје више млијека. cf. запраћи [(запрагнути), пресушити 2]. затаванак, затаванка, m. leiner ebeuer las im Sebirge, locus planus in monte. cf. [vide] за раванак. затајати, јам, v. pf. ablenguen, abnego; verheim= затапање, п. bas Bujmeljen, obductio, inductio. затеривање, п. (ист.) vide затјеривање. затеривати, терујем, (ист.) vide затјеривати. затеривати се, терујем се, (ист.) vide затјери вати се. затесати, затешем, v. pf. anhanen (wie es ber Zimmermann macht), accido. 3) затекле затесивање, п. баз Миђанен, то аccidere. затилак, затиока, m. (у Грбљу) vide потиљак : тиљак очи искочише затапкати, кам, v. pf. zutreten, zuftampfen, con- затирање, n. баз Hußrotten, exstirpatio. culco. затакао 1. затирати, рем, v. impf. aušrotten, exstirpo. затаћи [затакнути], затакнем, v. pf. 1) н. п. затворати, рам, v. impf. 1) einfperren, gefangen tendo. - 1) einjperren, in- затег, m. (Іос. затегу) біе рannung, intensio: затезати, затежем, v. impf. ipannen, tendo. затискати, затискам, vide затискивати: Он им каткад уста затискаше затискивање, п. баз Berjtopfen, obturatio. [c. затискање]. затискивати, тискујем, v. impf. veritopfen, ob- затиснути, нем, v. pf. verjtopfen, obturo. cf. за- 3) затицати се, тичём се, (зап.) vide затјецати се. затјеривање, п. (јуж.) 1) баз Dineinicolagen, im- : затјецати, тјечём, v. impf. (јуж.) 1) betreten, deprchendo. 2) den Weg vertreten, obsisto. затјецати се, тјечём се, v. r. impf. (јуж.) 1) fic) befinben, sum. 2) geloben, sich anheischig maфen, serio negare aut pertendere. [cf. утјецати се]. затка, f. (у Ц. г.) Hujjorberung (jum Rampfe), provocatio: учини се затка. затљати, љам, v. pf. пола заспати, інфummеrи wollen, obdormisco. зато (за то), barum, ideo. затомити, затомим, v. pf. (ст.) unterbrücđen, unterlagen, interverto, supprimo [cf. сакрити]: царево благо затомише И у црну зеМљу закопаше Од Бога је велика гријота, А од људи зазор и срамота Ђевојачку срећу затомити затон, м. (у приморју) Жеrbujen, maris sinus. [cf. затоњ]. око воде ладне, Ничем трага наћи не мо гаше затрајати, јем, v. pf. (у Ц. г.) vide [заба- затрајати се, јем се, ѵ. г. pf. verweilen, ausblei- затрепетати, трепећем, v. pf. erzittern, intremo: Нешто затрепета, Нешто зазвенета затрептати, затрепћем, v. pf. очима, erzitteru (mit den Augen), blinzeln, mico oculis. затрептети, (ист.) трептим, v. pf. erzittern затрептити, (зап.) / (bom laube), aufranjen, затрептјети, (југоз.)( aufflattern, inhorresco, eзатрепѣети, (јуж.) volo cum strepitu. затријети, затрем, (затро, затрла) (у Ц. г.) vide затрти: Е ће ти се затријет кољено затрка, f. 1) ber Wnlauf (zum pinüberipringen), incursus: скочити (или прескочити штогођ) из затрке. 2) [Затрка, мјесто више Равња у Мачви] cf. Засавица. затркати се, затрчём се, vide затрчати се 1. затоњ, т. чини ми се да се негдје испод Оси - | затркивање, n. vide затрчавање. затркљати, љам, v. pf. vide притаћи [1]: И сребрном трељом затркљао, И злаћеном Жицом повезао јека овако зове некако мјесто у Дунаву | затркивати се, тркујем се, vide затрчавати се 1. гдје се риба хвата. cf. [vide] затон. затон, m. (у Ц. г.) кухан и ситно исјецан дроб од каква живинчета, који се послије попржи, пак се остави у каквој чабрици, на преко зиме кад хоће да се једе, извади се мало у таву те се погрије. Овако се и у Србији оставља дроб од свиња кад се у јесен бију за зимину. cf. [подробак, подробац 2, прчор;] цквара. затопити, затоним, v. pf. zujhmelzen, liquando | claudo (baš Gabufaß mit djmal;) [cf. залити 3]: А крв иде из врућа јунака Те затопи злаћена кубура заторе, f. pl. (у Барањи) виме свињеће, баз Euter der Sau, uber suis. заточ, т. (по југоз. кр.) vide опклада. cf. затећи се. заточник, m. (ст.) ber Berpflichtete (ber fich зи etwas anheischig gemacht), obligatus (bejonders der Rampfhels, pugnator): Изиш'о је краљев заточниче Весели се, краљев заточниче затравити, затравим, v. pf. 1) н. п. болесна коња, т. ј. пробости му на врату кожу, па између ње и меса завући сламку и онако оставити неко вријеме. 2) (у Боци) кога, т. ј. опчинити гадавши му некаку траву да попије. затрављивање, п. [verbale v. затрављивати] cf. затравити. затрављивати, трављујем, v. impf. cf. затра вити. затражити, затражим, v. pf. тражити траг, Ериген jифен, vestigia scrutari: Па затражи затрнити, затрним, ѵ. pf. н. п. трешњу, т. ј. nosum. затрњивати, трњујем, v. impf. verbornen, spinis defendo. затровати, затрујем, v. pf. т. ј. рибу у води, бе täubenden Köder streuen, escas venenatas projicio. затроношити, шим, v. pf. т. ј. цркву, біе Rirhe eimmeiben, consecro ecclesiam (von Joóvos?). У Јадру имају два намастира: Троноша и Вотњак. Онуда приповиједају да су их градиле двије сестре (Лазареве кћери), на једна другу запитала (кад су се састале) колико је која начинила; онда она што је градила Троношу рекла: „Ја сам тек затроношила.“ И од тога се назове Троноша. А друга ре кла: "Ја сам нешто начинила као мали вотњачић“ (т. ј. као за воћe). И од тога остане Вотњак. Троноша служи и сад, а Вотњак је пуст Бог зна од кад, пак су му сад у наше вријеме Срби и зидине развалили и камење одвукли у Лозницу те цркву зидали од њега! затрпавање, п. bаѕ lebereinauberwerfen, superinjectio. everto. затрпавати, трпавам, v. impf. übereinanberwerfen, затурчати, чам, v. pf. anfangen türfijd) зи сәбен, 34 fingen, turcice proloquor, accino. затрпати, пам, v. pf. burch Цebereinanderwerfeн затутњити, њим, v. pf. eròröbuen, constrepo. vermachen, zudecken, obruo. затући, тучем, vide [1] забити. затрти [затријети], затрем, (затро, затрла) ѵ. затући се, тучём се, vide забити се. pf. ansrotten, exstirpo. [cf. затаманити, иско- | затуцанӣ, на, но, veritoft, obstinatus. [cf. занати 3, истражити, истријебити, утаманити]. затрти се, затрем се, (затро се, затрла се) ѵ. r. pf. 34 Öruнбе деђен, pereo. [cf. дотаманити се, затаманити се, ископати се]. затрубити, бим, v. pf. blajen ins Dorn (in biс Trompete), buccinor. затрудити, затрудим, v. pf. bemüßen, ermüòен, fatigo. [vide утрудити]. затруднети, (ист.)) трудним, v. pf. fhwanger затруднити, (зап.) werben, ingravidor. [ef. за затрудњети, (јуж.)) бређати, задјетињити, затешчати, заходити (заодити) 4, осјетити се 2, понијети 4]. затруђивање, п. баз Bemühen, defatigatio. затруђивати, труђујем, v. impf. bemüßen, fatigo. затрчавање, п. баз Wntaufen (jum Sprunge), in cursio. [cf. затркивање]. затрчавати се, трчавам се, v. r. impf. 1) ан Laufen, Mnlauf nehmen, incurro [cf. затркивати ce]. 2) затрчава се, entfährt ihm (waš er jonji eben nicht gejagt hätte), elabitur ei quandoque, quod mallet non dixisse. затрчати се, чим се, ѵ. г. pf. 1) anlanfen, incurro. [cf. затркати се]. 2) затрчао се, es ift ibm (bie Hebe) entjabren, excidit ei inter loquendum. затубаст, а, о, abgejtumpft, obtusus. затуљивање, n. verbal. v. затуљивати. затуљивати, туљујем, v. impf. bie Balle туљац genannt vor das Fuchsloch stellen, laqueos pono. затуљити, затуљим, v. pf. н. п. рупу какву, т. ј. метнути на њу туљац да се ухвати лисица или јазавац, eine eigene Wrt Galle, туљац, por baš u šlod) ftellen, laqueos pono, cf. туљац [2]. затупити, затӳпим, v. pf. abjtumpfen, obtundo, retundo. затупљивање, п. баз Wbjtumpfen, obtusio. затупљивати, тупљујем, v. impf. abjtumpfen, obtundo, retundo. затурати се, затурам се, ѵ. г. impf. fid) (in біс цонани]. зађељак, затијељка, m. (у Паштр.) vide [по- заћерати, рам, (јуж.) vide затјерати. заћи, зађем, (зашао, зашла) v. pf. [cf. заићи, gehen (z. B. von Haus zu Haus), ex ordine eo: зашао од куће до куће као водичар. 5) зашло ми за нокте, кад руке врло озебу па пошто се дође у топлину под ноктима стане здраво бољети. [cf. залазити 5]. закопати, законам, v. pf. mit Roth perjomieren, закопити, законим, luto oblino. заувӑр (за увар),) н. п. зауварно, заувар је, биће зауJваp, von Nugen, prodest [cf. ухар (увар)]: С туђе њиве И чанак прге заувар је. заударање, п. баз Rießen nah etmas, odor. заўдарати, рам, v. impf. rіemen nah etmas, oleo [vide задисати 2]: заудара месо, вино на буре, и т. д. заўдарити, рим, v. pf. einen Serud) befommen, затурити се, рим се, v. г. pf. у свијет, і ін, заузи (Христови, први и други), m. pl. (у die Welt hineinwerfen, abiise peregre. Рисну) покладе месне и бијеле. Ришњани umdrehen, umgedreht werden, retorqueor (vom Schiffe das Strom aufwärts fährt). заушница, f. (у Дубр.) vide приушак. се заузима и заклињу, н. п. Тако ми ови- заушити се, ши се, v. r. pf. н. п. лађа, fіф јех зауза Христовијех! Тако ме не смели и не помамили заузи Христови! А и у напијању спомињу их, н. п. Здрав си ми, брате, Данашњи заузи Христови да нам на добро | заушнице, f. pl. (у Грбљу) vide заушници. завежу а на боље раздријеше! заузимање, п. 1) з Жеmen, To capere. 2) das Einnehmen, occupatio. заузимати, мам (мљем), v. impf. 1) пеђтен (3. заузимати се, мам (мљем) се, v. r. [im]pf. с ким, заујати се, јам се, ѵ. г. pf. Iosfahren (vom hijje), | заушници, пика, m. pl. bie Dhrbrüjen, glanduзаушњаци, њака, lae parotides. cf. заушнице, подушнице. зафаит,* m. [bie Çinfünfte]: Да госпођи зафаита [т. ј. све је понијела, нема више ништа да тражи]. нема зафалити се, зафалим сe, vide захвалити се: Па се Ајке тврдо зафалио заујести се, једем се, v. г. pf. с ким, или зафаљање, п. vide зафаљивање. дити се. између себе: заујели се људи. vide зава- зафаљати, зафаљам, (по југоз. кр.) vide зафаљивати: Теке њима Ново не зафаља зафаљивање, n. vide захваљивање. зафаљивати, фаљујем, v. impf. vide захваљивати: Они њему на том зафаљују зафуздати, дам, v. pf. (у Грбљу) vide зауздати: А зафузда једном жицом златном захајкати [заајкати], кам, v. pf. anftreiben (auf ber Zrcibjago), excito: Захајкаше и планди заукати, заўчём, v. pf. 1) bu! freien, inclamo | io ut audiat, ubi sim, absens sodalis. - 2) hu! machen in die Finger vor Frost, foveo digitos anhelitu. зауларити, уларим, [зајуларити] v. pf. коња, balftern, capistro. заупити, пијем, v. pf. aufrufen, exclamo. [vide повикати]. заўрлати, лам, v. pf. aufbeulen, exululo. зауставити, вим, v. pf. aufhalten, detineo: кола, воденицу, кога на ручак. зауставити се, вим се, v. r. pf. ftiljteßen, sub ште дивље захвала (cf. зафала), f. баз gob, laus. захвалан, лна, лно, bantbar, gratus. [vide 2 харан]. захвалити, захвалим, [завалити 3, зафалити] v. pf. baufen, gratias ago. захвалити се, захвалим се, [завалити се 2, зафалити се] v. r. pf. fih riühmen, glorior: Захвали се жути лимун на мору: Данас нема ништа љепше од мене А знате ли, моја браћо драга, Да се Арап цару захвалио Да ће моју изгубити главу захвалност, захвалности, f. bie Danfbarfeit, gratus animus. [vide харност]. заустезање, п. баз Burüdhaften, retractio. заустезати, устёжем, v. impf. н. п. коња уз- захваљање [зафаљање], n. vide захваљивање. дом, узду коњу, zurüdhalten, zurüdziehen, re- захваљати, захваљам, [зафаљати] vide захваtraho, retineo. љивати. заустити, заўстим, v. pf. бен Тіннò öffnen zum | захваљивање [заваљивање 3, зафаљивање], п. [prehen, aperio os ad proloquendum: заусти да рече, па опет не хтје. зауцајтити, тим, v. pf. у загонеци, cf. уини штити. заучати, чим, v. pf. zu beuten anfangen (vom баз Danfen, gratiarum actio. [cf. захваљање (зафаљање)]. захваљивати, хваљујем, [заваљивати 3, зафаљи*вати] v. impf. banfen, gratias ago. [cf. захваљати (зафаљати)]. захвата [завата], f. земља што комшија од комшије захвати, ein Stüd, welches ciner von des Nachbars Felde zu dem jeinigen einschließt. [cf. захватина]. захватина, f. vide захвата. захватити [заватити], тим, v. pf. (cf. захитити [заитити, залатити]) 1) [фӧреп, haurio: воде, кашиком јела 2) н. п. чанком жита, ожицом соли, fajfen, capio. 3) ftreifen, perstringo [vide задјести 5], н. п. захватио га мало ножем; тане није кости захватило; Удари га по десном рамену, Раздвоји га на седлу бојноме, Бојно седло на коњу дорату, А дората на земљици црној, И још мало земље захватио захиљити [заиљити], љйм, v. pf. vide зашки љити. захитање [заитање], n. vide захватање [1]. захитати [заитати], там, vide захватати [1]. захитити [заитити], тим, vide захватити: Још ћу мало коже захитити ernäßren, sustento: Зарањује своју стару мајку захрањивати се, храњујем се, [зарањивати се] v. r. impf. sich ernähren, sustentor. захтевање, п. (у војв.) баз Begehren, desiderium. захтевати, захтевам, v. impf. [ист.] begehren, cupio. захтети, тем, v. pf. (у војв.) begehren, concu pisco: једи шта ти срце захте. захуктати се, захукһем се,) v. r. pf. rennen, захуктити се, тим се, 1 ruo. зацарити, рим, v. pf. zum Raifer mahen, creo imperatorem. зацарити се, рим се, v. r. pf. fid) zum Raifer machen, Raijer werben, fio imperator. зацвилети, (ист.) цвилим, (сf. зацмиљети) ѵ. зацвилити, (зап.) pf. Alagegchrei ereben, striзацвиљети, (јуж.)) do, ejulo. заценити, заценим, (ист.) vide зацијенити. захладити, захлади, [заладити] v. pf. Shatten | заценути се, заценем се, ѵ. г. pf. ben Wthem merben, umbra fit: пред ноћ кад захлади, ниб кад захлади сунце. falt werben, захладнети [заладнети], (ист.) дий, v. pf. захладнити [заладнити], (зап.) захладњети [заладњети], (јуж.)) frigesco. захлађе [залађе], п. (ст.) [chattiger Drt, umbrae: verlieren vor heftigem Weinen, schluchzen, spiritum intercludo plorando, singaltio. зацијенити, зацијеним, v. pf. (јуж.) [фäвен, einen Preis sezen auf die Waare, pretium constituo: ако много зацијени, не купуј; подај му штагод зацијени. Ђурађ коси по побрђу, ладоле миле! Коња | [зацијепити, зацијепим, v. pf. anfpaften. infindo; пење по залађу, ој ладо! ој! захлађивање [залађивање], п. баз laolajjen ber Sonnenhige, remissio aestus solaris. захлађивати, хлађује, [залађивати] v. impf. kühler werden (wenn die Sonnenhiße nachläßt), remittit aestus. захлапити (захлáпити), захлапим (захлашим), [залапити] v. pf. umzüngeln uno vor fich bertret ben, cogo. [vide потјерати]. cf. зајмити. заход [заод], m. 1) ber Riebergang, occasus: Када буде мјесец на заоду, А даница зв'језда на истоку 2) то ми је на заход, баз ist außer meinem Wege, extra viam, de via. [cf. облазак 2, залаз 3]. 3) ber 2lbtrift, secessus (latrina). [cf. исход (изод), походница, проход 2, серница, 1 ала, дјестро (естро)]. заходити, заходим, [заодити] v. impf. 1) nie dergehen, occido. 2) umbergeben, aberro. cf. [vide] залазити. 3) vide затрудњети: Не бил љуба трудна заходила заходно [заодно], auз бет Bege, devium est: то ми је заходно. захођење [заођење], п. baš Seђen binter-, recessus post cf. залажење. захранити, захраним, [заранити] v. pf. enä. ren, vor dem Verhungern schüßen, a fame prohibeo. захранити се, захраним се, [заранити се] v. г. pf. і без ungertobes ermehren, famem depello. -. захрањивање [зарањивање], п. баз Érnähren, sustentatio. захрањивати, храњујем, [зарањивати] v. impf. ВУКОВ РЈЕЧНИК і види s. v. писник.] зацинити, зацйним, (зап.) vide зацијенити. зацииљети, цмилим, v. pf. (по југоз. кр.) vide защопани, на, но, (у сјев. Хрв.) vide затузацвиљети: Зацмиљеше два Мећикукића |