Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Башка ће нам дворе поградити БАШКАЛУЧЁЊЕ, n. baš 2bfonbern, separatio. БАШКАЛУЧИТИ, Чим, v. impf. abfonbern, ѕераго, cf. дијелити. Баш-кнЁЗ, m. cf. кнез.

Башлук*, m. 5) у варошке преслице оно горе на што се повјесмо навија (а сеоска је преслица самотвора, па је мјесто башлука горе као лопатица), ber Kođen, colus. 2) оглавар коњски, ber Halfter, capistrum. БАШОВА ГРАДИНА, f. vide Балшова градина. БАШТИНА, f. 1) очевина, или оно мјесто гдје

се ко родно, ber Bruno und Roben wo einer
geboren, solum natale. 2) das Grundstück, fun-
dus:

Мука наша, а башшина твоја
Нико нема куће ни башшине:
Кућа му је камена пећина,
А башшина зелена планина
БАШЧА*, f. 1) градина,

arten, hortus. 2) шљивик, или оно мјесто куд су посађене јабуке н крушке, Doftgarten, hortus. БАШЧЕНИ, на, но, Sarten, hortensis:

Сретосмо се на башчени врати БАШЧИНА, f. augm. v. башча. БАШЧИЦА, f. dim. v. башча.

БАШЧОВАН*, башчована, m. ber Bärtner, hor

tulanus. cf. вртар.

БАШЧОВАНКА, f. bie Bartnerin, hortulana:

Да су момци к'о румена ружа, Све би Фрајле башчованке биле БАШЧОВАНЏИЈА*, m. vide башчован. БДЕНИЈЕ, n. vide деније.

БЁ, interj. gel! abi :

Бе не лудуј моја снао драга

вÈглук*, m. 1) bie Grobne, angaria, opera serva: отишли на беглук. 2) ber Giscus, bas Hera= rium, die Kammer, der fürstliche Schat, fiscus: војницима дају барут из беглука, узели му све у беглук (Fonfiszirt). БЁГЛУЧЁЊЕ, П. ber Großnbienft, operae servae praestatio.

БЕГЛУЧИТИ, ЧИМ, v. impf. frobnen, angariam praesto.

Беглучки, ка, ко, н. п. чардак, амбар, Бессschaftlich, domini.

Бёгнути, нём, (ист.) vide бјегнути.
БЕго, m. hyp. v. бег.

Бегов, а, о, be§ 2едз, чой бег.
БЕГОВАЦ, беговца, m. einer von bes Begs Eeu=
ten, homo zoî бег, miles, puer: Беговац је
беговац, ако не ће имати ни новац, а ма-
гарац је магарац, ако ће имати и златан
покровац.

БЕГОВИЦА, f. bie едіп, иxог чой бег.
Беговски, ка, ко, Дем бег gehörig, 7ой бег.
БЕГУНАЦ, нца, m. (ист.) vide бјегунац.
БЕГУНИЦА, f. (ист.) vide бјегуница.
БЕГУНЧЕ, чета, п. (ист.) vide бјегунче.
БЕДА, f. (ист.) (voc. бедо) vide биједа :
Идн бедо, аратос те било
БЁДАН, дна, дно, (ист.) vide биједан.
БЕДЕВИЈА, f. Wrabifde Štute, equa arabs. cf. ат-

киња.

[blocks in formation]

БЁДРЕНИ ПРАГ, m. (у Боци) vide довратник.

BÉBA, f. Kinderwort für ein kleines Kind, infans BEAPHкA, f. eine Gattung Uepfel, mali species.

sermone infantium.

БЕБИЦА, f. dim. v. беба.

БЕВУТ, бевута, m. (у Земуну) дошао у бевут, т. j. обезнанно се, vide незнӑн.

Bir", m.) Art Adel, dem Fürsten entsprechend, nobiles quidam Turearum: Живи као бег на Херцеговини. 2) у Дубровнику реку свакоме човјеку кад хоће да покажу да га поштују, ber Sperr, dominus, cf. бан, господар. 3) (у Хрв.) vide младожења. БЕГ, m. (ист.) vide бијег.

БЁДРИНИЦА, f. У пјесми сабља што уз бедру стоји:

Поваднше сабље бедринице — БЕДРИЦА, f. (ст.) vide бедро:

Па потрже мача од бедрице БЕДРО, n. (pl. бёдра, gen. бедара) dentel, crus. БЕЂЕЊЕ, п. (ист.) vide бијеђење. Бежан, f. (ист.) vide бјежан. БЕЖАН, m. (ист.) vide 6jèжан. БЕЖАЊЕ, п. (ист.) vide бјежање. БЁЖАТИ, ЖИМ, (ист.) vide бјежати.

БЕГАНИЦА, f. (у Уж. н.) Wrt 23irnen, piri genus. БЕЖУНАР, бежунара, m. (ист.) vide бјежунар.

БЕГАЊЕ, п. (ист.) vide бјегање.

БЁГАТИ, гам, (ист.) vide бјегати.
БЁГАЦ, бекца, m. (ист.) vide бјегац.
БЕГЕЈ, Бегеjа, m. cin lug in Manat, fluvii nomen.
БЕГЕНИСАТИ", ишем, v. pf. н. п. дјевојку, јело
какво, чоху, Befallen finben, probo : Ко кога
бегениме, с оним и јегленише.
БЕГИЊА, f. (у Дубр.) vide госпођа. cf. бег.

[ocr errors]

БЕЗ, ofne, sine. cf. брез.

БЁ3*, m. vide платно 1.

БЕЗАДЊИ, ња, ње, (у Ц. г.) н. п. јама (која нема Дна), bobenlos, fundo carens.

Безадњица (јама), f. (у Ц. г.) vide бездана: Тако се не амбисао, као јама безадњица! Безазлен, а, о, обne Wrg, arglos, unfdulbig, in

nocens.

[blocks in formation]

БЕЗВЕРНИК, m. (ист.) vide безвјерник.

БЁЗВИРНИК, m. (зап.) vide безвјерник.

БЕЗДИНАЦ, нца, m. Giner von Бездин. БЕЗДИНСКӣ, ка, ко, von Бездин. БЁЗДРВАН, вна, вно, (у Ц. г.) н. п. земља, т. j. гдје нема дрва, bol zlos, carens lignis. БЁЗДУШАН, Шна, шно, bergloš, fübllos, expers cordis, sensus.

БЕЗДУШНИК, m. човјек, који не мари за душу (као да је и нема), ber Serglofe, ublofe, expers cordis, sensus:

Хајт, отоле Божи бездушници!

Ђаволи вам понијели душу!

БЕЗДУШНИЦА, f. женско, које немари за душу, die Herzlose, Fühllose, mulier expers cordis,

sensus.

БЕЗИЛАН, яна, лно, aufridtig, sincerus. cf. 6e

зазлен.

БЕЗИМЕНА НЕДЈЕЉА, f. beißt bie britte Mode ber großen Faste, hebdomas tertia jejunii magni. Прва се недјеља зове чиста, друга пачисша, трећа безимена, четврта средопосна, пета глува, шеста цвјешна, седма велика.

БЕЗВЈЕРНИК, m. (у Ц. г.) који нема вјере, ber Безименӣ, на, но, namenlos, ofne Kamen, ano-
Ereulofe, ber Ungetreue, infidelis:

-

Од Турчина стара безвјерника БезВОДАН, дна, дно, н. п. земља, мјесто, waffer= Io3, carens aquis.

БЕЗВОНИК, m. (у Грбљу) човјек који нема вола, | der keinen Ochsen hat, bobus carens. Ja oвe ријечи у Србији нијесам чуо, али се опомињем да су они који имају своје волове орали од своје воље без и каке плате онима који их немају; а тако кажу да се отприје и у Грбљу чинило, али већ готово да је престао тај обичај.

[ocr errors]

БЕЗГЛӑВАН, вна, вно, 1) н. п. кућа, обпе Ober= baupt, 3. 25. eine Familie, beren старјешина geftorben, carens principe, patre familias, capite. 2) жена безглавна, која нема мужа, gattenlos, carens marito.

БЕЗГЛАСАН, сна, сно, ftimmloš, voce carens. БЕЗГРЕШАН, Шна, шно, (ист.) vide безгрјешан. БЕЗГРЕШНОСТ, f. (ист.) vide безгрјешност. БЁЗГРИШАН, шна, шно, (зап.) vide безгрјешан. БЕЗГРИШНОСТ, f. (зап.) vide безгрјешност. БЕЗГРЈЕШАН, Шна, шно, (јуж.) fünòlos, sine noxa, sine peccato.

БЕЗГРЈЕШНОСТ, f. (јуж.) bie ünblofigfeit, Un= schuld, innocentia.

БЁЗДАН, m. (у Ц. г.) vide бездана.
БЕЗДАНА, f. 1) ber Wbgrunb, abyssus, cf. безад-
њица, бездан, безданица:

Цар намаче два џелата млада,
Откида их једног по једнога,
Те их баца доле у бездану

2) код града Голупца јама с водом, nom. pr. БЕЗДАНИЦА (јама), f. (у Ц. г.) vide бездана 1: А то није ледена тавница, Но некака јама безданица

nymus. БЕЗИСТЕН*, m.:

Асан гради нове безистене
Да идемо нову безистену

БЕЗЈАК, m. ölpel, stolidus : иди безјаче један, sagt z. B. der Vater zum Sohne, der etwas bummes gethan ober gefagt bat (cf. Безјак in den Truberischen Vorreden um A. 1560). БЁЗМАТАК, тка, m. кошница у којој нема матице, weiferlofer 2ienenftod, apes sine regina. БЕЗМИТИЙ ВРАЧИ, m. pl. који нијесу прималн мHта, unbestechliche Aerzte, incorrupti medici (ber beil. Rošmaв ипò Damian). cf. врачи. БЕЗМЛИВНИЦА, f. у приповијеци како је нека најмљена жена жалећи туђега мужа говорила: „Ја сам јадна без мливница, ја сам јадна бесолница” (т. j. која нема млива н coлn), die Mehllose, die kein Mehl hat, quae

caret farina.

[blocks in formation]

БЕЗОБРАЗНИЦА, f. bie damlofe, impudens fe-
mina, cf. безочница.
БЕЗОБРАШТИНА, f. (у Ц. г.) bie unverfdämtheit,
damlofigteit, impudentia, cf. безочанство.
БЕЗôPJE, П. некако мјесто (?):
Са безорја Турци кенсаше
БЕЗОЧАН, чна, чно, (у Дубр.) vide безобразан.
БЕЗОЧАНСТВО, П. (у Дубр.) vide безобраштина.

[ocr errors]

Бездин, Бездина, m. намастир у Банату, Ха= Безочник, m. (у Дубр.) vide безобразник.

me eines Klosters, monasterii nomen.

|

БЕЗОЧНИЦА, f. (у Дубр.) vide безобразница.

[ocr errors][merged small][merged small]

БЕЗОЧЊАК, m. vide безочник. оноо, від п
БЕЗРИБИЦА, f. ber Meftling, Mefterl, cyprinus al-
burnus minor.

БӗЗРОДАН, дна, дно, unfrud tbar, infecundus.
БЕЗРОДНИЦА, f. vide безроткиња: цел реш
Ја нијесам всето безродница
БЕЗРОТКИЊА, f. Која нема рода, ein Frauenzim
mer bas feine Inverwanbtfdaft bat, mulier ca-
rens cognatis:

Анђе моја ти си безрошкиња:
Свак ми чедо честитује младо,
Од рода ти ниђе нико нема
БЁЗУМАН, мна, мно, unvernünftig, demens:
Све Брђане безумне јунаке —
Дробњаци су безумни јунаци
БЁЗУМИТИ, МЙМ, v. impf. bethören, binter baš
it fübren, decipere, cf. варати, завара-

[merged small][ocr errors][merged small][ocr errors]
[ocr errors]

dafšname, no-|

БЕКАВИЦА, f. 1) срицање у буквару, баз иd=
ftabiren, syllabarum prolatio: учи бекавицу;
изучно бекавицу. 2) біе 23 löferin (k. 23.
daf), balatrix: нађох село манитијех људи,
и напросих сто векавица и триста бека-
вица (у приповијеци).iniz) bal
БЁКАРИЦА, f. (у Грбљу) име козн, Зiegenname,
nomen caprae indi solitum.
БЕКЕ, f. (у Ц. г.) надимак женски.
БЕКЕЉЕЊЕ, n. bas aulfletfcen, rictio.
БЕКЕЛИТИ СЕ, бекёљим се, v. r. impf. на кога,
das Maul fletschen, ringor.

Но да видиш ала и белаја -)
БЕЛА НЕДЕЉА, f. (ист.) vide бијела недјеља.
БЕЛАИЦА, f. (ист.) vide бјеланца,:) 3.78.
БЕЛАНЦЕ, п. (ист.) vide бјеланце. отв
БЕЛАСАЊЕ, П. (ист.) vide бјеласање. Прия
БЕЛӑСАТИ CE, са се, (ист.) vide бјеласати се.
| БЕЛАЦ, лца, m. (ист.) vide бијелац.
БЕЛА ЦРКВА, f. (ист.) vide Бијела црква.
БЁЛАЧА, f. (ист.) vide бјелача.
БЁЛАШ, m. (ист.) vide бјелаш.
БЕЛЕГА, f. (ист.) vide биљега.
БЕЛЕГИЈА*, f. vide гладилица.
БЕЛЕЖЕЊЕ, п. (ист.) vide биљежење.
БЕЛЕЖИТИ, ЖИм, (ист.) vide биљежитн.
БЕЛЁНЗУКЕ*, Зўка, f. pl. vide наруквице.
БЕЛЕТИ, белим, (ист.) vide бијељетн.
БЕЛЕТИ СЕ, Лӥм се, (ист.) vide бијељети се,
БЕЛИДБА, f. (ист.) vide бјелидба.
БЕЛИЈА, f. т. ј. погача бијела, bie Beiße, alba
Арами им погачу белију
Белило, п. (ист.) vide бјелило.
БЕЛИЉА, f. (ист.) vide бјелиља.
БЕЛИНА, f. (ист.) vide бјелина.
БЕЛИТИ, белим, (ист.) vide бијелити.
Бѣлити се, белим се, (ист.) vide бијелити се.
БЕЛИЦА, f. (ист.) vide бјелица. 94111.
БЕЛИЧАСТ, а, о, (ист.) vide бјеличаст. Ок
BÈлнук", m. ein langes weibliches Unterkleid mit
Wermeln, tunicae muliebris genus.

БЕКИЦА, f. Rinberwort für daf, ovis sermone|

infantium.

Ој ђевојко Дилберчићу!
У бијелу белнучићу,
Ко ти среза бијел белнук,
Отишло му све у беглук
БёлнучиЋ, m. dim. v. белнук.
БЕЛОБРК, m. (ист.) vide бјелобрк.
Белов, белова, m. (ист.) vide бјелов.
Белов, а, о, (нст.) vide бјелов.
БЕЛОВАР, Беловара, m. (ист.) vide Бјеловар,
mit allen Ableitungen.

БЕЛОВИНА, f. (ист.) vide бјеловина.
БЕЛОВЉЕВ, а, о, (ист.) vide бјеловљев.
БЕЛОГРАБ, m. (ист.) vide бјелограб.
БЁКНА, f. (у Ц. г.) надимак женски.
БЕЛОГРЛИ, ла, лô, (ист.) vide бјелогрлн.
Бӗкнути, бекнём, v. pf. 1) blöfen, ballare. 2) не БелОГУЗ, m. (ист.) vide бјелогуз.
зна ни бекнуши, т. ј. не зна ништа, ни про-| БелоГУЗА, f. (ист.) vide бјелогуза.
БЕЛОДАНО, (ист.) vide бјелодано.
afden=| БЕЛӦЈУГ, m. (ист.) vide бјелојуг.

говорити.

БЕКУТА, f. dimpfwort für ein fdledtes

sum, pravum.

meffer, convicium in cultrum plicatilem obtu-| БЕЛОКОРАЦ, ОКОрца, m. (ист.) vide бјелокорац. 1 КРАСНЫЕ БЕЛОЛИк, а, о, (ист.) vide бјелолик. Бёл, бела, m. (ист.) vide бјел, МЕЧЧИНА БЕЛòНОГА, f. (ист.) vide бјелонога. БЁЛА, f. (ист.) само у овој загонеци: Бела БЕЛОЊА, m. (ист.) vide бијелоња.

белу зове: дај ми бело бела леба испод белЋим*, с. ваља да, може бити : белким ће бела скута (т. ј. овца и јагње).

БЕЛА, f. Grauenname, nomen feminae:

[ocr errors]

пред њима Белу Станишића Бела, f. adj. (ист.) vide бијела. БЕЛАИСАТИ, аншём, v. pf. ударити на белај, vide ограисати.

БелаЈ*, белаја, m. ber Unfall, baš Unglüc, malum, cf. зло, биједа: белај! ударно сам на белај;

и он доћи.

БЁЛУГ, m. (ист.) vide бјелуг.
БЕЛУГА, f. (ист.) vide бјелуга.
БЁЛУГОВ, а, о, (ист.) vide бјелугов.
БЕЛУТак, тка, m. (ист.) vide бјелутак.
БЕЛУШАСТ, а, о, (ист.) vide бјелушаст.
БЕЛУШИНА, f. (ист.) vide бјелушина.
Бељ, m. (у Славонији) vide бјелика.
БЕЉ, m. (ист.) vide бијељ.

Беља, m. (ист.) vide Бјеља.
БЕЉАР, бељара, m. (ист.) vide бјељар.
БЕЉАРА, f. (ист.) vide бјељара :

[ocr errors]

Платно беле бељаре девојке — БЕЉАРИЦА, f. (ист.) vide бјељарица : Гледале је с брега бељарице, Бељарице, њене другарице БЕЉЕЊЕ, п. (ист.) vide бијељење. БЁЉИНА, f. (ист.) vide бјељина. БЁМБАША, f. Некако мјесто у Сарајеву: Колика је на Бембаши трава БЁМБЕЉ, m. (у Дубр.) Излазно је 1. Манја (као Турица на сретеније); имао је хаљину сву искићену зеленијем лишћем и свакојакијем цвијећем; око њега су се вили блавори, и једнога је у руци носио и с њиме се играо. Ишао је онај дан и к намастиру св. Јакова (око 1/2 сахата од града). BÊн*, m. das Muttermal, naevus. cf. млàдêж. Туркиње а н наше гдјекоје жене по варошима мисле да је лијепо имати бене по лицу, и за то их црном бојом граде и које немају:

Досто моја и два бена твоја,

И два бена међу обрвама
БЁНА, m. (у Херц. и у Хрв.) vide будала : идн
бено једна; иди бено бенаста.
БЁНАВ, а, о, vide бенаст.

БЕНА́ВИТИ СЕ, бенавим се, v. r. impf. чинити
ce бenae, sich närrisch stellen, stultitiam si-
mulare.

БЕНÁВЉЕЊЕ, n. bas fid-narrifd=ftellen, simulatio stultitiae.

БЁНАСТ, а, о, (у Хрв.) vide будаласт: идн бено бенаста.

БЁНБЕРИН, m. (у Ц. г.) vide берберин:

Те доведи Петра бенберина БЕНДЕШ, m. у загонеци : подигле се рогољаче, сусрете их рендисало, хоћаше их рендисати, не да Бендеш ни гледати, (овце, курјак и пас).

dem sein бено beide Hasen fangen sollte). Ја сам ово у овоме смислу слушао у Тршићу; али бих сад (1850) рекао да је овдје бено мјесто бено од бена, па гдје ова ријеч није позната, онамо јој промијењен

глас.

БЕНТ, m. (у Хрв.) vide брана 1.

вво, бела, ло, (бели, ла, ло, сотр. беља.),
(ист.) vide бијел.

БЕОГРАД, m. (ист.) mit allen 2bleitungen, vide
Биоград.

БЕОНА, f. (ист.) vide биона.
БЕОЧИН, Беочина, m. 1) намастир у Фрушкој
гори. 2) село код тог намастира.
БЕОЧИНАЦ, нца, m. човјек из Беочина.
БЕОЧИНСКЙ, ка, ко, von Беочин.
БЕОЧУГ, m. (ист.) vide биочуг.
БЁПКА, f. bie Фирре, pupa. cf. лутка.
ьÊпчE, четa, n. das Püppchen, pupula.
БЁРАК, рка, m. (у Сријему) ber pain, nemus.
cf. луг.

БЕРАТ*, берáта, m. ein Diplom, diploma : Док се
лисици проуче бераши, оде коже на пазар.
БЕРАТ, m. град у Арбанији.
БЕРАТЛИЈА, m. ber ein Diplom befigt, diplomate

ornatus. Бератлије су се звали и наши кнезови који су берате имали, а у Цариграду се бератлије разликују од остале раје и по одијелу (чини ми се да смију носити жуте местве и црвене јеменије), те их по COкацима не смију устављати и питати јесу ли платили харач и имају ли тескеру. БЁРАЧ, берача, m. ber (2Bein, Rufuru}=) Refer, lector (vindemiator, messor). cf. тргалац. БЕРАЧЕВ, а, о, bes Refers, legentis (metentis). БЕРАЧИЦА, f. bie (Bein-) Referin, vindemiatrix. БÈРАЧКИ, ка, ко, н. п. плата, Cefer-, vindemiatorius.

БЁРБА, f. (у војв., а у Србији би се рекло
виноградско брање, а у Боци јемање)
bie Beinlefe, vindemia.

БЕНѣЁлук*, m. трава, што се меће у вино и| БЕРБЕР, m. vide берберин.
у ракију да се човјек опије и да заспи као|
мртав, das Schlafkraut, herba soporifera.
БЕНЕВРЕКЕ, f. pl. (у Хрв.) біе Meinfleiber, cali-|
gae. cf. беневреци, лаче, чакшире.
БЕНЕВРЕЦИ, бенёврека, m. pl. (у Хрв.) vide
беневреке.

БЕНЁВРКЕ, f. pl. (fderzhaft) vide пеленгаће.
БЕНЁТАЛО, m. ber langmeilige

БЕРБЕРЁЊЕ, n. vide бријање. БЕРБЕРИН, m. ber Marbier, tonsor. БЕРБЕРИНА, f. (у Рисну) vide љекарина. БЁРБЕРИТИ, Рӣм, v. impf. vide бријатн: Но ти зови два бербера млада, Берберимо главу на хајдучку БЕРБЕРЛУК*, m. біе Marbiererei, ars tonsoria. dräger, fabu-| БЕРБЕРНИЦА, f. bie Barbierbube, tonstrina. БЕРБЕРСКИ, ка, ко, barbierifd), tonsorius. БÈРДӦ? ПАТРОЛ поврБал! (wer ba? Patrol' vorbei) der Ruf der Schildwache, vox excubiarum apud Germanos, recepta et in Serbia : под старост бердо (рече се код ко што у невријеме почиње, као да под старост отиде у солдате). БЕРДÓкање, п. баз бердо-rufen, dico бердо. БЕРДОКАТИ, бердочем, v. impf. бердо rufen, claмо бердою

dwagen, fabu-|

lator longus, taedium ciens.
БЕНÉТАЊЕ, n. bas langweilige
latio longa.
БЕНÉТАТИ, бèнећем, v. impf. говорити којешта,
langweilig schwagen, fabulari taediose.
БЁНКОВАЦ, ко́вца, m. варошица у Котару из-
међу Задра и Скрадина са зидинама од
старога градића.

БЁНлук, m. (у Барањи) vide белнук.
Бено, т. Риновнаme, nomen canis; baber fpridw.:
Оба, бêно! - па ни једнога (vom Säger,|

БЕРДóкнути, бердокнем, v. pf. бердо sufrufen, exclamo бердо.

БЁРИ, f. pl. Поље (и Турско и Црногорско). БЁРИСАВ, m. Mannšname, nomen viri. БЕРИЋЕТ*, m. 1) vide љетина: Бије се као ала с берићемом. 2) baš Sebeiben, incrementum, successus, cf. cрећа, напредак: Да Бог наспорн и берикеш учини!

БЕРИЋЕТАН, тна, тно, н. п. година, деbeißlid, fruchtbar, glücklich, optatus.

БЕРКАСОВО, п. село у Сријему, ein Dorf in Syr= mien, nomen pagi:

---

Трчи брже мјесту Беркасову БЁРМЕТ, m. Bermuthwein, vinum absinthiacum. БЕС, m. (ист) vide бијес.

БЕСАН, сна, сно, (бёснӣ, на, нô, adv. бесно,
comp. бешњи) (ист.) vide бијесан.
БЁСАЦ, сца, m. у Црмници градина на кршу ;
кажу да су ондје негда Чивути сједили.
БЕСЕДА, f. (ист.) vide бесједа.

БЕСЕДИТИ, ДИМ, (ист.) vide бесједити.
БЕСЕЂЕЊЕ, П. (ист.) vide бесјеђење.
БЁСИДА, f. (зап.) vide бесједа.

БЁСИДИТИ, дим, (зап.) vide бесједитн.
БЕСИЂЕЊЕ, П. (зап.) vide бесјеђење.
БЕСЈЕДА, f. (јуж.) біе Хебе, ѕеrmo.
БЕСЈЕДИТИ, дим, (јуж.) v. impf. fpreden, sermo-
cinor.

БЕСЈЕЂЕЊЕ, n. baš preden, sermocinatio. БЕСКОРКА, f. 1) Н. п. бритва, обnе Seft, dale, sine cortice, sine manubrio. 2) бијела бундева, vide мисирача.

БЁСКУЋАНИК, m. „Menfd ofne Hau unò oof, cui nec ara nec focus:

Купи побро под барјак јунаке: Све крвнике и бескућанике БЕСМРТАН, тна, тно, unfterblid, immortalis. БЕСМРТНОСТ, f. bie unfterblid feit, immortalitas. Беснило, п. (ист.) vide бјеснило. БЁСНЕТИ, НИМ, (ист.) vide бјешњети. БЕСНОЋА, f. (ист.) vide бјесноћа. БЁСОЛИЦА, f. angel an alz, inopia salis. БÈСОЛНИЦА, f. Која је без соли, bie Galzlofe, Frauenzimmer das Mangel an Salz leidet, quae caret sale. cf. безмливница. БЕСОМУЧАЙ, Чна, чно, (ист.) vide бјесомучан. БЕСПАРА, f. vide опирњача. БЕСПОСЛЕН, a, o, gefdäftšloš, otiosus: Бeспослен поп и јариће крсти. БЕСПОСЛИЦА, f. 1) bie Muße, otium: отићи ћу Гдјегод на беспослици. 2) bie Eänbelei, nugae: прођи се беспослице; то је беспослица. 3) ber Müffiggänger, Eänbler, otiator, homo nugax: иди беспослицо једна! БЕСПОСЛИЧЕЊЕ, n. baš Müßіддеben, otiatio (?). БЕСПОСЛИЧИТИ, чим, v. impf. müßiggeben, otiari. БЕСПУТАН, тна, тно, ungežiemenb, unan tänbig, indecorus.

БЕСПУТНО, nidyt auf redtem Wege, ungeredt, inique.

БЁСПУЋЕ, п. (у Ц. г.) без пута, bie Ungereimt= beit, ineptiae: говори у беслуће; ти си обрнуо у беслуће;

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

БЕСТУЖАН, Жна, жно, (у Дубр.) fabrläßig, negligens. cf. немарљив.

БЁСУЂЕ, п. кад гдје нема суда, Beridtšlofig= feit, defectus judicum. БЕСЦЕН, а, о, (ист.) vide бесцјен:

-

И у свакој бесцен камен драги
БЕСЦЕЊЕ, П. (ист.) vide бесцјење.
БЕСЦИН, а, о, (зап.) vide бесцјен.
БЕСЦИЊЕ, п. (зан.) vide бесцјење.
БЕСЦЈЕН, а, о, (јуж.) unfdägbar, inaestimabilis.
БЕСЦЈЕЊЕ, п. (јуж.) in ber Mebensart: продао
у бесцјење, Špottgelo, pretium vilissimum.
БЕЋАР, бећара, m. 1) човјек неожењен, Sung=
geselle, coelebs:

У бекара свакога шићара,
Понајвише буха и ушију.

2) у Србији за Карађорђијева времена звали су се бећари војници који су онамо били дошли из другијех земаља, и тако нијесу војевали за своје куће, него за плату. cf. голи син. 3) (у војв.) frember Zag= löhner ohne Haus und beständigen Aufenthalt. БЕЋАРИНА, f. 1) augm. v. бећар. 2) Sungge= fellfdaft, coelibatus.

BEKAPÒBÂHE, n. das Junggesellenleben, vita

coelebs.

БЕЋАРОВАТИ, бећарујем, v. impf. Sunggefelle fein, als folder Ieben, coelibem vitam agere. БЕЋАРСКИ, ка, ко, junggefellifd, coelibis aut

coelibum.

[ocr errors]

-

БЁЋко, m. (у. Ц. г.) мушки надимак: Те кажује Бекку Бајовићу БЕХАР*, бехара, m. (у Босни по варошима) bie 23lüthe, flos, cf. цвијет: Снијег паде на бехар на воће — Да сашијем јорган од бехара Да навезем јорган од бехара Беч, Беча, m. Bien, Vienna. БЁЧА, f. (у Ц. г.) некака велика змија, за коју се говори да има на себи крељушт као риба, али се само приповиједа да има ова змија, а слабо ко може доказати да ју је видно, као ни скора и грабоноса, Urt Schlangen, serpentis genus.

« PreviousContinue »