запуцукати, кам, v. pf. bineinfchaufeln, intrudo oscillando. зачамати, мам, [v. pf.] 1) permcilen. lange au bleiben, morari diu: Тамо ћемо, бане, зача2) (у Ц. г.) fich verjpäten, sero venio. мати cf. [vide] одоцнити. зачатмити, зачатмам, о. р. ударити чатму између дирека или зида. зачевиљити, чевиљим, v. pf. 1) (bie &linte) ipан nen, intendo telum (Hintam) [vide запети 1]. 2) vide завиличити. -- miror [cf. задивити се, удивити се]: ЗачуДио се пребијеној голијени (кажу, особито жене, ономе који се чему зачуди, да не би оно урекао чему се чуди; а дјетету и другоме млађем кажу: ето ти говна на носу 1 утри се). зачути, чујем, v. pf. Gören, exaudio [cf. заслушати]: Глас зачула ђевојчина мајка заџакати, кам, v. pf. lärmen, tumultum cieo. зашачити, чим, v. pf. vide ћушити. зашећерити, рим, v. pf. zuđern, saccharo condio. зачелити, зачелим, v. pf. jhließen, concludo: зашивање, п. баš Bernäßen, obsutio. Кајицом је совру зачелио зашивати, зашивам, v. impf. vernäben, obsuo. зачеље, п. горње чело, т. ј. мјесто наврх | зашигли, у загонеци, cf. зовути-бати. стола гдје обично старјешина сједи кад се зашиљивање, п. баз Зujpißen, acuminatio. руча или вечера, ber oberfte Blaß am Zijche, зашиљивати, зашиљујем, v. impf. zufpißen, acutriclinii pars. [cf. горње чело, прочеље, mino. чело 2]. зашиљити, зашиљим, v. pf. zujpißen, acumino. [cf. заошиљити]. зашити, зашијем, v. pf. zunähen, obsuo. зачељивати, чељујем, v. impf. mit ber Rüdjeite grenzen, parte aversa finitimum esse: ко с тобом из онога сокака зачељује башчом? [зашкиљити, љим, v. pf. blinzeln, conniveo. cf. зачељустити, чељустим, vide завиличити. зажмирити, захиљити (заиљити).] зачепак, пка, m. vide запушач. зашкрипати, зӑашкрипам (пљем), v. pf. fnarren, I strideo. зашкробити, зашкробим, vide заскробити. зачепити, зачепим, v. pf. verjtopfen, зирünben, | зашкрипити, пйм. epistomio obturo. [vide затиснути]. зачепица, f. (у Ц. г.) vide зађевица: С мале заштедети, (ист.) зачепице веља бива. заштедити, (зап.) штедим, v. pf. erjparen, зачепркати, кам, v. pf. 1) anfangen зи [фаrren заштедјети, (југоз.) comparco. [vide уште jdmarren | | (wie біе реппе), rado ut gallina. - 2) verhar заштеђети, (јуж.) die Henne), ren, radendo obruo. дјети]. [заштикало, п. cf. мора.] заштипивање, п. баз Rneifen, vellicatio. заштипивати, штипујем, v. impf. fneifen, vellico: А ту нађе рањена јунака, Па га пође заштипиват вране Са дно нога таман до Врх главе заштитити, заштитим, v. pf. behirmen, protego. зачети се, зачнём се, v. r. pf. н. п. зачела се заштитити се, заштитим ce, v. r. pf. fich jmir= кавга, enftansen, exorta est rixa. зачилити, лим, v. pf. vide засилити. men, defendo me: Од сунца се штитом заштитио, А од вјетра свиленом марамом зачина, f. Sie üre, condimentum: Тешко заштићивање, п. баз Bejirmen, protectio. лонцу из села зачине чекајући. cf. засмочак. | заштићивати, штићујем, v. impf. bejmirmen, proзачинити, зачиним, v. pf. 1) würzen, condio. [cf. засмочити]. 2) fig.: Све је коло главом надмашила, А господским лицем зачи 1. зачињати, њём, v. impf. 1) vide започињати: зачкати, кам, v. pf. н. п. пукла врата паму- зачудити се, дûм се, v. r. pf. fich perwundern, tego. зашто (за што), 1) warum? quare? [cf. зарашта, крошто, порашта, рашта, чему, што 2]. 2) weil, quoniam. cf. [vide] jep. зашутети, (ист.) шутим, v. pf. vertummen, зашутити, (зап.) obmutesco. cf. замукнути зашутјети, (југоз.)( [(замући), умући (умукнузашућети, (јуж.) ти), ушутјети, уһутјети]. зашушкати, кам, v. pf. 1) raufchen (wie bie flie= hende Eidere), constrepo, inhorreo. cf. [vide] запуштати. 2) leicht bedecken (z. B. etwas mit Laub), contego leviter. зашуштати, тим, v. pf. raujmen, constrepo. cf. збабан, бна, бно, (у Далм.) збабна жена, [фwan- einem alten Weibe, consenesco (als Replik auf vide измршавити. bie Begrüßung mit баба): А. Баба ! Б. Иди, | збонџати се, џам се, v. [r.] pf. (mehr veräýtlich), ноге ти се збабале! нијесам ја баба. збагљати, љам, v. pf. zujammenbinben, colligo. cf. багља, багљати. збӑоч [збалач?], m. vide крснице, балчак: Опери ми сабљу до збаоча збацивање, п. баз Deruntermerfen, dejectio. збацивати, збацујем, v. pf. Kerabwerfen, dejecto. збацити, збацим, v. pf. berabwerfen, dejicio. збёг, m. (ист.) vide збјег. збећи се, збёгнём се, (ист.) vide збјећи се. збивање, п. баз Вејфеђен, біе Erfüllung, effectus. збивати се, збива се, v. r. impf. in Érfüllung gehen, geschehen, fio, abeo in effectum. збиг, m. (зап.) vide збјег. збијање, n. vide сабијање. збијати, збијам, (cf. сабијати) v. impf. 1) ftop= fen, dicht machen, denso. 2) н. п. свиње, zuаmmentreiben, cogo. Трговац најприје свиње погоди и капарише, па кад хоће да их тјера на скелу онда их збија на једно мјесто. Ово се у Шумадији зове и лучити [2] свиње. 3) збијати шалу, treiben, moveo. збијати се, збијам се, ѵ. г. impf. vide сабијати се. збор, збора, m. bie Berfammlung, Befellfchaft, Un= terhaltung, Bejpräd), concio: Збор зборила господа Ришћанска Збор збориле младе Земункиње, Збор збориле, па су говориле -зборбиљ, зборбиља, m. (у Шумад.) у овце кад отврдне оно што прежива, и нађе се као орах око слезине. Кажу да се така овца познаје по стењању или као јечању кад прежива. Гдјекоји остављају зборбиљ лијека ради. зборење, п. баз Eprehen, confabulatio. зборити, рим, v. impf. iprehen, loqui, confabulari, [vide] говорити, cf. бесједити: Добро збори краљу Мијаило збориште, п. Blag wo man fih verjammelt, Sam melplay, locus conventus. зборни, на, но, (у Ц. г.) Gammel, conventus, н. п. зборна главица, Sügel wo man fich ver= jammelt, cumulus conventus. У Црној гори готово у сваком селу има зборна главица, гдје се сељаци збирају: Вино пију млади Црногорци Насред Чева на зборну главицу збости, збодем, v. pf. in ber Rebenšart: збоде па оде, ging bavon, evasit. збрати, зберем, v. pf. vide сабрати. збратити се, тим се, v. r. pf. fid verbrübern, fratres existimus: они су се збратили. 1. збиља, f. 1) bie Birflichfeit, ber Crnjt, veritas, serium [cf. 2 збиља]: Говориш ли ти то од збиље? У доста шале има мало и збиље. | збријати, збријем, v. pf. abrafiren, derado. - 2) збиља! а propos! по eins! audi, heus, збркати, збркам, v. pf. vermifchen, vermirren, conquid ais. [cf. Ђерчек]. 2. збиља, f. (у Хрв.) vide [1] збійља [1]. збиљски, adv. im Érnjte, serio. збирање, n. vide сабирање. збирати, збирам, v. impf. vide сабирати. збирштина, f. baš ingejammelte, collecta. збити, збијем, vide сабити. 1. збити се, збијем се, vide сабити се. fundo. [vide забркати 2]. збубати, збубам, v. pf. ohne gehörigen Sejmmad etmas verfertigen, inepte conficere. [vide здепати]. збукати се, збӳчу се, ѵ. г. pf. н. п. говеда, nach dem Brüllen zusammenlaufen, concurrere ad mugitum. збунити, збуним, v. pf. vide забунити. 2. збити се, збудê се, v. r. pf. in Grfüllung ge | збуњивање, n. vide забуњивање. hen, exeo, fio. збићи се, збигнем се, (зап.) vide збјећи се. збјег, збјега, m. (јуж.) ber Bufammenlauf ber lüstlinge, confugium: уз ратове збјегови су по планинама. збјежати се, жим се, v. r. pf. [јуж.] fich зиjаm= menflüchten (von einer Menge), confugio. [cf. збјећи се 1]. збјећи се, збјегнем се, (збјегао се, гла се, гло се; збјёгох се, бјеже се) ѵ. г. pf. (јуж.) 1) vide збјежати се. 2) хаљина, eingeben, einlaufen, fich zufammenziehen (vom Zuh), contrahor. [cf. покупити се]. због, (у војв.) wegen, ob. cf. [vide] c [3]. збуњивати, збуњујем, vide забуњивати. званик, m. (у Ц. г.) ein gelavener Bajt, conviva vocatus. cf. [vide] званица. званица, f. највише се говори у мн. броју званице, т. ј. они који се зову на крсно име, делабене Säjte (zum крсно име, welches j.), convivae vocati [cf. званик, узавница]: ПоУ пјесмама се частио госте и званице налази и узавнице, н. п. У Марка је много узавница: Двјеста попа триста калуђера звање, п. баз Rufen, vocatio. звати, зовём, v. impf. [1)] rufen, voco. [cf. викати 2, гласити 2, кликовати, упијати. 2) vide звати се; види s. V. гласити 3]. вбој, збоја, m. 1) (у Ц. г.) еіn zujammengebräng | звати се, зовём се, v. r. impf. beißen, vocor ter Daufe, caterva: A hерају овце на збојеве 2) на плугу, ein Zheil без Blues, aratri pars. збојак, збојка, m. ein fleiner fefter D3, bos robustus. [cf. звати 2, гласити 3, гласити се 2, позивати се]: како се зове? А. Како се зове у вас курјак? Б. Не зову га никако, сам дође. звезда, f. (ист.) vide звијезда. него звездан, m. (у Сриј.) vide [звјездан] гу-1 Звездана, f. (ист.) vide Звјездана. звёздаст, а, о, (ист.) vide звјездаст. звек, m. (у Дубр.)) ber lang, sonus: ово звоно limpern, tinnitus. звизга сивога сокола звенетати, звèкећем, v. impf. flimpern, tinnio. | звизгац! како то рече, а он њега звизгац по звекир, звекира, m. (ст.) 1) ber Zhürring, anu- ушима. lus, cf. [vide] халка [1]: Ударише звекиром | 1. звізда, f. vide звизга: Стоји звизда сивога на врата 2) на сваком прсту по прстен, сокола а на малом звекир (у приповијеци), ваља 2. звизда, f. (зап.) vide звијезда. да прстен? [cf. зећир]. 1. звекнути, звёкнём, v. pf. erflingen, resono. звектање, п. баз &lingen, resonatio. срце јекће звере, зверета, п. (ист.) vide звијере. зверин, а, о, (ист.) vide звијерин. зверинац, зверинца, m. (ист.) vide звјеринац. зверје, п. (ист.) vide звијерје: Еда би те на- звёрка, f. (ист.) vide звјерка. звецкање, n. dim. v. звечање. звёцнути, нём, v. impf. dim. v. [1]звекнути. звечански, ка, ко, рон Звечан. звечање, п. баš Rlingen, sonus. звечати, чим, v. impf. flingen, sono. Звиздана, f. (зап.) vide Звјездана. 1. звизнути, звизнём, v. pf. einen Wfiff thun, si- 2. звизнути, нём, v. pf. н. п. по ушима, еіnen Hieb geben (daß es pfeift), alapam cui do (ut sibilet). [cf. Фиснути]. звијезда, f. (pl. dat. loc. instr. звјездама) (јуж.) 1) ber Stern, stella: ковати или подизати кога у звијезде. 2) ударио га по звијезди, т. ј. по челу. 3) (ст.) град некакав: О Иване од Звијезде града - звијер, f. (у пјесмама има и m.) 1) баз wilbe Zhier, fera [cf. звијере]: И кренуше звијера арслана 2) coll. das Pelzwerk, pelles [cf. звјериње 2]: изишли трговци па купе звијерац, рца, m. (у Ц. г.) vide вук [1], курјак. звијере, звјерета, n. vide звијер [1]: Зло је звар, f. (зап.) vide звијер. звирад, f. (зап.) vide звјерад. звирање, п. (зап.) vide звјерање. звирати, рам, (зап.) vide звјерати. звире, звирета, п. (зап.) vide звијере. звёчка, f. eine eijerne Blatte, bie in ben Rlöjtern, звирин, а, о, (зап.) vide звијерин. befonbers in ber Zürfei, jtatt ber Slođe bient, звіринац, звіринца, m. (зап.) vide звјеринац. campanae ferreae genus simplicissimum (ta-| звирињак, т. (зап.) vide звјерињак. bula ferrea). Звечка пред црквом виси по- звириње, п. (зап.) vide звјериње. пријеко па се гвозденијем чекићима у њу звирје, п. (зап.) vide звијерје. звирка, f. (зап.) vide звјерка. удара. Звижд, m. (loс. Звижду) eine Ведень бег нахија | звјездан, m. (у Ц. г.) некаква трава, у које је цвијет као у дјетелине, само што је жут, Art Kraut, herbae genus [lotus corniculatus L.; cf. звездан, звиждан]. Звјездана, f. Grauenname, nomen feminae. звјездаст, а, о, н. п. коњ, који има на челу као звијезду, gejtirut, stellatus. звјездица, f. dim. v. звијезда. звјерад, f. coll. (јуж.) біe Zhiere bes Babes, feгае: Па му хајкни звјерад у планину звјерање, п. (јуж.) баз [феиe Umberblicfen, circumspectio formidolosa. жац прије Христа на 800 година. сf. Звонимир. зворниклија, f. (у Ужичк. н.) некаква трешња, Зворничанин, m. човјек из Зворника. звоцати, цам, v. impf. mit ben Зäђнен [фпаррен, звјёрати, рам, v. impf. (јуж.) [фen umberbliđen, pavide circumspicio. [cf. вјетрити 2]. звјеринац, звјеринца, m. ber Bittrich, herpes. | 1. зврка, f. (у Сарајеву) vide чекрклија. cf. [vide] лишај. Кажу да звјеринац прође | 2. зврка, f. baš Sejchnuvre, fremitus. звоцнути, нём, v. pf. [фиаррен, Паррен (wie ber Hund, Storch), capto dentibus, strepo. кад се намаже машћу од курјака (звијерца). звркетнути, звркетнем, v. pf. auf ben Ropf icolaзвјерињак, т. ber Zhiergarten, vivarium. gen (daß es knurrt), ferio caput alicui (ut resonet). звјериње, п. coll. (јуж.) 1) bie Zhiere beš alбез, ferae. [cf. звијерје]. - 2) vide звијер 2. звркнути, звркне, v. pf. [фuurren, fremo. звјерка, f. (јуж.) ein Balothier, Stüd 20i15, fera. | Зврено, n. adj. поље на граници Аустријској звонар, звонара, m. 1) ber Slodengießer, fusor близу Грахова, Hame cines Selbeš, nomen campanarum. 2) der Glöckner, Glockenläuter, campi. Rifter, pulsator campanarum. 3) (у Грбљу) ован на коме је звоно, ber Slofenträger (2vib ber), aries tintinnabulum gestans. звонара, п. бer Slođenthurm, turris campanaria, cf. звоник. звонарев, а, о, vide звонаров. звонарица, f. бравче које носи звоно (чактар). звонарка, f. bie Brau eines Blođengießers обет зврет, т. (у Ц. г.) мекан камен, од кога се кад се стуче мијесе пријепње, Wrt Stein, lapis quidam. зврцање, п. баз фиіррфен- [agen, talitratio. звÌпати, ¤Âм, v. pf. einem ein Schnippchen schla. gen, talitro percutio. зврцкало, m. ber gern ірреn lägt, qui talitro percutere solet. Slofenläuters, campanarum fusoris aut pulsa-|зврцнути, нём, v. pf. кога, еіnеm ein піррен toris uxor. geben, talitro percutio. радиш [1, жарк 2, 2 зврчка, зујалица, зујача, зук]. звонаров [звонарев], а, о, без звонар, fusoris зврчак, чка, т. біе фnurre, crepitaculum. cf. aut pulsatoris campanae. звонарски, ка, ко, бег звонари, fusorum aut pulsatorum campanarum. Звониград, m. зидине од градића у Хрватској на десној страни ријеке Зрмање, Name einer Ruine, parietinae quaedam. зврчање, п. baš Sonurren, fremitus. звоник, звоника, m. (у Дубр.) vide звонара. Звонимир, Звонимира, т. Око Зворника се ириповиједа: Дође Звонимир незнабожац и начини град Зворник на води Дрини арије | 2. звѣчка, f. (у Ц. г.) ber Brummfreijel, trochus Христа на осам стотина година! [vide зврчак]. cf. зујалица. једна! звонити, ним, v. impf. läuten, pulso campanam | згад, f. ein efelhaftes Ding, taedium: иди, згади [cf. славити 2]: звони на јутрењу, на летурђију, на вечерњу, на мртваца, на ватру. звонич, m. (у Паштр.) некака трава, Irt Pflanze, herbae genus. звоно, п. (pl. звона, звона) біе lođe, campana. звонцати, цам, v. impf. vide звоцати. згадити, дим, v. pf. efelyaft mahen, fastidium згадио сам се на згрштити се]. згађање, п. 1) baš Zrejjen, collineatio. згађати, згађам, v. impf. 1) treffen, collineo: добро згађа из пушке. 2) treffen, finden, invenio, cf. погађати [4]: Који згађа у пла нину кланце Зворник, Зворника, m. tabt unb Bejtung am згорјети се, рû се, (јуж.) vide згорети се. згергетити, тим, v. pf. кога, свезати, zufammen | згорити, рим, (зап.) vide згорети. binben, colligo. згорити се, рû се, (зап.) vide згорети се. згёџати се, џам се, v. pf. (у Сријему) zwergeln, | згорјети, рим, (јуж.) vide згорети. ausmagern, emacresco. згиб, m. (у Ц. г.) (pl. згибови) vide прегибао. | згоропадити се, згоропадим се, v. r. pf. vide зглавак, зглавка, т. б$ Selent, articulus: ухватио зглавак месо. cf. зглоб [(жглоб), жлоб]. зглавац, вца, m. (у Хрв. у кршћана) vide пријеклад. [помамити се] згранути се. зготовити, вим, v. pf. н. п. ручак, јело, Бе reiten, adparo. [cf. уготовити, узготовити, увиђати, упарићати]. зграбити, бам, v. pf. ergreifen, corripio. [vide шчепати]. зграда, f. 1) баз Sebäube, aedificium. [cf. грађе- 1. згледати се, згледамо се, ѵ. r. pf. ) fi де 2. згледати се, згледамо се, ѵ. г. impf. genjeitig anblicfen, invicem se aspicere. зглоб, зглоба, [(жглоб), жлоб] m. 1) (у Далм.) vide зглавак: види му се сваки зглоб (кад згранути ее, згранём се, v. r. pf. rajens werben, је ко у тијесне хаљине обучен). 2) (y in furorem verti. [vide помамити се]. Паштров.) муж и жена, Chepaar, conjuges: | зграњивање, п. баš Rajenòwerben, furor. лијеп зглоб; да ружна зглоба! зграњивати се, зграњујем сe, v. r. impf, rajenb merben, in furorem verti. зглоби, f. pl. (у Ц. г.) vide ковче. зглобити, зглобим, v. pf. н. п. лијес, (баз 3er | згргукљати се, љам се, v. r. pf. у загонеци : streute, Zerlegte) zusammenlegen, das Geschirr zu- Гргур, мргур, згргукљала ти се цријева доsammenbringeu, compono, colligo. кле не угонеташ (вериге). зглобљавање, n. baš Sujammenfügen, consertio. | згрејати, јем, (ист.) vide згријати. згњечити, згњечим, v. pf. zufammenfneten, subigo, згодан, дна, дно, gan recht, bеquem, opportunus: згодити, згодим, v. pf. 1) treffen, ferio, collineo. [cf. сагодити]. 2) (у пјесми) учинити да се догоди, gefcheђen laffen, esse jubeo: Бог згодио и Богородица згризање, п. 24bfreffen, Abweiben, depastio. згризати, згризам, v. impf. abfrefjen, depasco. згријати, јем, v. pf. (јуж. и зап.) ermärmen, calefacio: нигдје мјеста згријати не може. згријешити, згријешим, v. pf. (јуж.) vide caгријешити. згристи, згризем, v. pf. abfrejjen, depasco. згришити, згрішим, (зап.) vide згријешити. згрнути, згрнем, v. pf. 1) зиjammenjarren, corrado, colligo. - 2) wegjharren, derado: згрни пљеву са жита. згрнути се, згрнем сe, v. r. pf. zujaminenlaufen, confluo, cf. [vide] слећи се [2]: Вас се серат и крајина згрну згодити се, згодим се, 1) vide догодити се. | згрозити се, згрозим се, v. r. pf. zufammenu 2) vide погодити се. згодно, adv. bequem, opportune. згоља, (у Цетини) са свијем, бифан, prorsus [cf. сасвијем]: згоља црна вуна; згоља бијела. згон, згона, m. (у Далм.) онај комад земље између два мргиња. згонити, згоним, v. impf. vide сагонити. згончић, m. dim. v. згон. згонцати се, џам се, v. r. pf. vide [измршавити] збоннати се. згорети, рим, v. pf. (ист. и јуж.) [cf. згорјети] 1) zujammenbrennen, conflo: Тако згоре кучка Иконија - 2) verbrennen, comburo. cf. [vide] спалити. згорети се, ри се, ѵ. г. pf. (ист. и јуж.) [cf. згорјети се] т. ј. ватра, зи Ölut zufammenbrennen, ardore conficior. bern, cohorreo. згртање, п. 1) баз Зијатmenjarren, collectio. 2) das Wegscharren, derasio. згртати, згрћем, v. impf. 1) зијаmmenfarren, згрувати, згруӳвам, vide згрухати. згрухати се, згрӳхам се, [згрувати се] v. г. згрушати се, шам се, vide [прогрушати истуци макар и покрупно. |