Page images
PDF
EPUB

37.

Милош у Маш ин и м а.

10

Боже мили, чуда великога! Када славни Српски кнез Лазаре Посла зета Милош-Обилића У Латине да купи хараче: Латини га дивно дочекаше, и господском части угостише, Па га воде пред бијелу цркву, Пред бијелу цркву Димитрију, Пак се вале Латинска господа: „Гле, видиш ли, војвода Милошу! „Видиш нашу цркву Димитрију, „Какова је и колика ли је? „Ви нејмате таковијех цркви.“ Вели њима војвода Милошу: „Ви сте мудри, господо Латинска, „Јесте мудри, ал' зборите лудо : „Да ви знате наше намастире, „Наших славних цара задужбине, „Какови су и колики ли су! „Да видите лавру Студеничку „Не далеко од Новог Пазара; „Да видите Ђурђеве Ступове „Код Дежеве старијех дворова, „Задужбине цара Симеуна; „Да видите чудо невиђено, „Б'jел Вилиндар усред горе Свете, „Задужбину Саве светитеља

њима

О

15

25

[ocr errors]

„И његова оца Симеуна;
„Да видите Жичу код Мораве
И код Ибра више Карановца;
„Сопоһане Рашки на извору,
„Задужбине светога Стевана,
„Српског краља првовјенчанога ;
„Да видите Папраһу велику
„Виш” Зворника Спречи на извору
„Под високом гором Бороговом,
„Задужбину Вукана жупана ;
„Да видите високе Дечане
„Код Призрена града бијелога,
„Задужбину краља Дечанскога;
„Да видите Рачу пребијелу
„Код Сокола украј воде Дрине;
„Да видите лијепу Троношу
„Код Лознице на рјеци Троноши,
„Задужбину браће Југовића;
„Да видите славну Раваницу
У Рeсaви ниже Параћина
„На студеној р'јеци Раваници,
„Задужбину нашег господара,
„Господара, славног кнез-Лазара;

нез Лазара:
„И остале Српске намастире,
„Да видите, пак да се дивите,
„Какови су и колики ли су!
„Шта је ваша црква Димитрија ?
„Ја ћу вам је сада претурити
„А из руке тешким буздованом.“
Ал' Латини то не вјероваше,
Но с Милошем они с опкладише

[merged small][ocr errors]

70

У хиљаду жутијех дуката. Узе Милош перна буздована и засука бијеле рукаве, Пак се моли Богу истиноме: „Прости, Боже и бијела цркво! „Да се једном бацим преко тебе: „Не һу на те, него преко тебе.“ Пак потеже перним буздованом, Буздован се замче у облаке : Једни веле: „Јесте претурио ,“ Други веле: „Није претурио,“ Трећи веле: „Јесте, те високо.“ Кад се врати перни буздоване Изнад б'jеле цркве из облака, Он удари у банове дворе, Те полупа срчали чардаке, иту уби два банова сина и четири морска ценерала и дванаест великих властела. Кад то виђе господа Латинска, Увaтише војводу Милоша, Бацише га на дно у тамницу. Често Милош кроз прозор погледа, Не би л' мог'о кога угледати; Ал угледа Косту Циганина, Па га поче Богом братимити: „Богом брате, Коста Циганине! „Ево тебе три дуката жута, „Донеси ми један лист хартије, „Лист хартије књиге без јазије.“ То је Коста за Бога примио,

та

МИ

ТО

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][merged small]

Донесе му један лист хартије,
Лист хартије књиге без јазије,
Милош сједе ситну књигу писат
Своме тасту Српском кнез-Лазару,
Не пише је, чим се књиге пишу,
Већ је пише крви од образа;
Све му каза што је и како је,
Кад Лазару ситна књига дође,
и он виђе, што му књига каже,
Ону гледа, другу ситну пише,
Те је шаље господи Латинској,
У књизи им овако бесједи:
„Чујете ли, господо Латинска!
„Пустите ми мог зета Милоша,
„Подајте му од земље хараче,
„И опкладе хиљаду дуката;
„Ако ли га одмах не пустите, ,
„Вјера моја тако ми помогла!
„Дић” һу на вас Србље и Мацаре,
„Сву һу вашу земљу похарати.
„Похарати, огњем попалити.“
Кад Латини књигу проучише,
Брже-боље пустише Милоша,
Дадоше му од земље хараче,
и опкладе хиљаду дуката. *")

105

110

") у Котору се приповиједа, да се то ондје догодило,

и још се показује једна кућа, за коју се говори, да је на ономе мјесту, гдје су били банови двори.

38.

10

Марко Краљевић и вила. Појездише до два побратима Преко красна Мироча планине, Та једно је Краљевићу Марко, А друго је војвода Милошу, Напоредо језде добре коње, Напоредо носе копља бојна, Један другом бело лице љуби, Од милоште до два побратима; Паке Марко на Шарцу задрема, Пак беседи побратиму своме: „А мој брате, војвода Милошу! „Тешко ме је санак обрвао, „Певај, брате, те ме разговарај.“ Ал беседи војвода Милошу: „А мој брате, Краљевићу Марко! „Ја би тебе, брате, попевао, „Ал' сам синоћ млого пио вино „У планини с вилом Равијојлом, „Пак је мене запретила вила, „Ако мене чује да попевам, „Ohе мене она устрелити „И у грло и у срце живо.“ Ал' беседи Краљевићу Марко: „Певај, брате, ти се не бој виле „Док је мене Краљевића Марка „И мојега видовита Шарца И мојега шестоперца златна.“

15

« PreviousContinue »