Page images
PDF
EPUB

TOM

[ocr errors]

у нме Бога на ацилук, него ти да не гово- полу; ја сам о

и пјесму слушао, риш за мном ништа зло, док не дођем ку- али се нијесам могао намјерити на пјећи, па ћу ти онда поклонити шнник проса.” вача қоји би ми је лијепо по реду казао.

– „Доброгосподару” одговори злогук, али извдтвоР, m. Der Seino, Berfolger, іnіmіcus: он ако ти не доfеш, ко ће мени дати просо ?” је мој злотвор. злдКЕРА, m. у овој пословици: коме име Зло- злотвОРСкӣ, кa, кo, feinelib, inimicus.

кера, свуд га зло ћера (т.ј. ко је несрећан, злоткањА, f. јФlефte Beberin, textrix mala: свако зло иде на»).

Злошкаља се јаду домишљаше : задкоп, м. vіdе зубача.

Стражње скуте спријед обрташе — зломйшљеник, m. Sеr lеbеlgejinnte, malevolens. злотРБИЦА, f. некака мала риба, која је иззадочник, m. (у Боци) човјек влијех очију, нутра црна, 2rt sifф, piscis quidam.

који (као што се приповиједа) само погле- задъA, f. Sіе Bosbeit, malitia, cf. пакост.

дом својијем другоме може наудити. | злотА, m. (ист.) vidе злоћо. задпAK, а, о, vidе зао, опак.

3.1650, m. (jyx.) ein schlimmes Kind, puer ma3.1ÒNIAMTHAO, m. der eine Beleidignng nicht ver- litiosus.

gißt, der nachträgt, rachsüchtig ist, memor ma- 31ÒRYA, a, o,
li, injuriae.
задъУДАН, дна, дно,

.

bösartig, pravae indolis. 3.AÒNIATA, f. das Elend, miseria.

злотУдност, злоћудности, f. Sіе 23&&artigteit, злопатити, тим, v. impf. Barben, Roth leiдеп, malignitas. egeo, patior.

| зләХРАН, а, о, fфефt perSaueno, digestionis maзадпAтник, m. Ber geisense, male affectus. lae: дијете злохрано. злоПАТЕЊЕ, n. Bas Reisen, miseria.

злочкст, а, о, fФlebt, malus. злопоглЁТА, m. (ст.) Беr erbopt Зlifense, ira- злочинац, нца, m. Bеr ueb eltbüter, sons, maletum tuens:

factor. . Оно јесте Срђа Злопоглеfa

злочинство, п. біe uebelthat, malefieium. задпPЁљА, f. (Фlефte Opinnerin, netrix mala : змАЈ, змаја, m. Ser Draфe, #inswurm, draco. Злопрења се јаду досјетила —

cf. ала, аждаха. змдРАД, m. Bеr фадеnfrоb, laetus damno ali-| змАЈ-дӯспот вЎК, m, vide змајогњенн: orum,

Са унуком Змај-десиошом Вуком задРАН, а, о, vidе злохран.

3MÀJEB, a, o, des Drachen, draconis. злослЁТ, m. vіdе злогук.

зМАЈЕВАЦ, јевца, m, извор у клупцима. злослУТАН, тна, тнo, unheil рrорђезеieno, mala | зміввв дтРЕСинє, f. pl. Ser Slimmer (Ben bie vaticinans :

Zigeunerin für etwas ausgibt, das der Linda Богом браћо два злослушна врана wurm abgeschüttelt habe), exuviae draconis. элдсаутник, т. vіdе злогук.

3MAJÈBHT, a, o, gewaltig wie ein Drache (Lind: задолутница, . Sіе Иnglutspropbеtіn, yates wurm), draconis vim hahens. mali :

зМАЈЌвски, кa, кo, Draфen-, draconum. Од отоле онцо злөслушницо

зМАЈдгЊАНИН ВУК, vide змајогњени : злоСРЕТАН, тна, тнo, vidе злосрећан.

Прибојавам амајогњанин Вука — злдСРЕТњй, ња, њe, unfelig, infelix :

зМАЈдгЊЕни, на, но, (ст.) н. п. Вук, ХеиerОбје тице два злосрешња врана

drache, draco igneus, ein Beiname des De: : Богом браћо, два злосрешња врана spoten Byk aus Königs Mathias Zeit (njeba змдСРЕТњйк, m. Иngl&tliфеr, infelix.

се како је Ђурђева Јерина казивала ТурэлдсРЕТњицА, f. Die Unglütliфе, іnfelix. цима кад се родно змајогњени Вук: злдСРЕБА, f. Иnglutѕtino, infelix: нан ало- У мог сина, слијепца Гргура, срећо једна !

У њега се мушко чедо нађе; элдСРЕЋАН, ћна, ћно, unfelig, infelix.

Није чедо чеда каквано су: злоСРЕънӣ, нa, нo, vidе злосретњи.

Вучја шапа и орлово крило, злосрЕтник, m, vidе злосретњик.

И змајево коло под пазуом, элдсРЕНИЦА, f. vіdе злосретњица.

Из уста му модар пламен бије, злоставити, злоставим, v. impf. и. pf. 1) ин- Матери се не да задојити - ):

glücklich machen eine Jungfrau), ihr Gewalt Моме брату змајогњеном Вуку anthun, vim inferre virgini, cf. силоватн. змАЈдгӦРЧЕв дГАЊ, m. Гдјекоји прости људи 2) mißhandeln, aspere tractare.

приповиједају да земља стојн на води, возлостављЁње, п. 1) бав Иnglülіф-тафеп, vio- да на огњу, а огањ на амајогорчеву

latio virginis. 2) das Mißhandeln, aspera огњу (Гдјекоји пак ушали кажу да земtractatio.

ља стоји на волу, па кад во макне ухом, защТА ПРдтопопA, m. у Земуну у крчми код онда се земља затресе).

Краљевића Марка видио сам намоловано змЙЈА, f. (pl. змије, змија) bie Oblange, serкако је Змајогњени Вук иод Саљешом pens, cf. гуја, Змији на реп стати (т. ј. на мејдану иогубио Злошу прощо. доћи близу зла). Змију у њедрима носи

знати:

ти (кад онај коме се чини добро човјеку зовл, f. (у Хрв.) vidе боба. зло мисли). Змиј0 шарена! (рече мати здБАЊЕ, n. Sas &fen von sürmern, manducatio дјетету кад га жалећи кара); може бити granorum. да је на ово налик и оно што је Бановић | здБАТи, зобљём, v. impf. (8&rnet) freffen, manСтрахиња казао своме сужњу:

duco fruges: зобље коњ, кокош; људи Ропче моје, амијо од Турака —

зобъу трешње, грожђе. А обадвоје може бити да је сродно е они- зовёни, на, но, н. п. круx, pafer-, avenaceus. јем што се пјева и приповиједа како је зовёницА, f. xњеб од зобн, аfеrbrot, panis нека жена змију родила, од чега је по avenaceus, cf. овсеница. свој прилици постала и она пословица: здвити, бим, v. impf. т. ј. коња, futtern mit Ако је и змија, од срца је. Која се зми- Körnern, sagino frugibus. ја по јесењему крстову дне нађе, за ону | здвиште, n. Хder, wо ефе аfеr gеtаut wat, paсе мисли да је ујела како чељаде, па је feracker, ager in quo avena fuit sata. земља у се не ће да прими. Жесток као здвЉЕЊЕ, П. Бав 8üttern mit Rörnern, pabulatio. змија између госпођа.

BÒBHHIA, f. der Hafersack, aus dem das Pferd змЙЈАЊ, m. у пјесми некако мјесто:

frißt, saccus avenae, saccus pabularis. 306. А нема нам са Змијања Рајка

нице су у нас све од костријети. змЙЈАњски, кa, кo, pon Змијањ:

здьови, зобова, м. р. зобенн усјеви, бавен: Пуна му је змијањске ракије

faaten, sementеѕ avenaceae: ове су године эмизињА ТРАВА, f. многе се траве тако зову,

добри зобови. cf. жућаница.

здвовиНА, f. vіdе зовина. змиињй, ња, ње, ОФlangen, serpentis. 3ÓBA, f. die Holunderstaude, sambucus nigra змилицА, f. dim. р. змија.

Linn. 3MÀJAR, m. junge Schlange, serpens juvenis. 3ÓBHHA, f. Holunderholz, lignum sambuci. эмиэдглАВ, а, о, н, п. кокош, mit einem ©Фlan: зовнути, нём, v. pf. rufen, inсlаmо. genkopfe, capite serpentino.

зовути Вати, у загонеци: Зовути батн, зазмЙЈЧЕ, чета, р. vіdе змијић.

шигли мигли, заремет'ли петели, за свему знівАЊЕ, n. vіdе знање.

селу пергаторија. знівати, знавам, v. impf. (у ц. г.) vidе зблота, f. eine Runje, oбer aunur kефnung

münze von dreißig Paren, numus quidam: E ја њима добру згоду знавам

Ишћерао грош голошу (кад се изгуби знАЈА, f. (у ц. г.): Не знало ти се внаје, на какој трговини); колико попу Почеку!

Нема ћара ни шићара, BHÂK, m. das Zeichen, signum.

Док не дође Каро нз Мостара: 3HÀMEHHT, a, o, ausgezeichnet, insignis.

Гроше даје, а золоше прима. эңін, а, о, Беғапnt, notus: Од анана зеља збља, f. Sіе 2Вејpe, vespa vulgaris, cf. ос: ле

глава не боли, fast man wenn einer unter ти уочи као зофа. Bekannten heirathet.

збпЦА, f. dim. E. зоб: знанАЦ, нца, m. Зећапnter, familiaris, cognitus. Сви су коњн вопцу позобали, знаниЦА, f. bie Befannte, femina familiaris. А мој доро ни такнуо није – знаЊЕ, p. Bas Biffen, scientia: даје се на здр“, збра, m. Die бeftigteit, vehеmеntia, impe

знање. знати, знам (знадём), v. impf, wifen, scio. 30PA, f. (acc. 3opy) 1) die Morgenrothe, aurora. ЗНАЧЕЊЕ, n. bie Bepeutung, nоtіо.

2) Frauenname, nomen feminae. значити, значим, v. impf. Бебеten, significo. зӦРАН, pнa, pнo, (у ц. г.) gewaltis, violentus, зно, знӧја, т. (loc. зноју) беr офbeip, su- cf, силан, оснон : dor, cf. пот.

Оно слуша једно Type порно эндJAB, а, о, im Офweige, sudans, cf. знојан. Да изгуби зорна каурина знӧЈАК, знојка, m. hyp. р. зној:

3ÒPAHA, f. Frauenname, nomen feminae. Јесте њега знојак пропануо

збPAЦ, рца, m. „Устанн снахо, зора је” (звао знӧЈАН, а, о, vide знојав.

свекар снаху), „Зора ли је, зорац зндэЁње, п. бав Офwigen, ѕudаtiо.

ли је: нешто напело реп, па трчи око эндити ск, jйм се, v. г. impf. fфwigen, sudo. куће (одговорила снаха; а оно се обадала адв, зобн, f. 1) Оer faber, avena, cf. овас, говеда око куће).

зобови, 2) свако друго жито које се коњма здРЕН, а, о, vidе зрео: даје мјесто праве зоби или овса. Турци Зорене вишње тргали, своје коње зoбe највише јечмом (и у нас зорене и презорене се мисли да је то за коње најбоља зоб, као збРЕЊЕ, n. vіdе јуначење. што се н говори : Јечам трче а ракија | здрити, рим, v. impf. (ст.) roth fein (oon Ber виче), а сељаци кукурузима. Подајте коњ- Morgenröthe), rubeo: ма аоб; јесу ли коњи воб позобали ? Зора вори, петли поју

tus,

cf. сила.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

збрити CE, зӧрим се, v. r. impf. vіdе јуначи- бови), кад пушка није запета, она је на ти се.

доњему зубу, а кад се запне, онда је на здРИЦА, f. 1) dim. ь, зора:

горњему. Још аорица не забијељела,

ЗУБАК, зўпка, m. hyp. р. зуб: Hн даница лица помолила

Зеленкаду зубак боли, 2) Frauenname, nomen feminae.

Зеленкада мајку зове: 30PKA, f. Frauenname, nomen feminae.

Мајко мила зуб ме боли : збен”, Беftis, vеhеmеntеr, cf. јако, силно, зӯВАЊЕ, n. ) vidе жватање. 2) бав Едеп, осздраво.

catio. 3) vide свађање. збениця, f. (у кршћана) Хrubmeffe, sacra ante- зӯВАТ, а, о, ) se;&bnt, mit 3Gpnen verfepen, den- . lucana. .

latus. 2) der Haare auf den Zähnen hat, acer, 30PHÔ, gewaltig, heftig, violente, vehementer, cui non іmрune illudas: зубат човјек. 3) зуcf. јако, силно :

бато сунце (у зниу), које сија а не грије, Mа Никшићи горно кидисаше

него је опет зима. зӦРњак, m: зора ли је, ворњак ли је; нешто зӯБАТАЦ, зубаца, m. (у Дубр.) некака морска

напело реп, па трчи око куће. cf. зорац. puba, Art Seefisch, piscis quidam marinus. збрЊАЧА, f. vіdе даннца.

ЗУВАТИ, зубам, v. impf. 1) (у Рисну) tauen, 3ÒPÔM, adv. ganz früh, primo mane.

manduco, cf. жватати. 2) (у Славон.) e98еп, 3PÂK, m. der Sonnenstrahl, radius solis. cf. occo, cf. дрљати. ЗРАКА, f. Jждрака.

зӯВАТИ СЕ, бам се, у. е. impf. vіdе свађати се: : ЗРАКАВ, а, о, (у Сријему) vide разрок.

зубају се; он се зуба с њим. ЗРАчицА, f. dim. р. зрака.

ЗУБАТКА, f. од сијена оно што би (н, п, коњ) ЗРЕЛИНА, f. Sіе Reife, maturitas.

у један пут узео у уста да ауба, беr зір, ЗРЁНУти, нём, у. impf. (у Ц. г.) vidе зрети : morsus: Нема сијена нн аубашке.

С временом и са сламои и мушмуле зрену. ЗЎВАЦ, зупца, m. 3) Ser Зађn 8. 23. eines Ramms, ЗРЁо, зрела, лo, reif, maturus, cf. здpео, зорен, ЭХефепв и. f. Ф., dens pеctіnis. 2) (у ц. г.) ЗРЁти, зрём (зрим), v. impf. reifen, maturоr : vide палац. 3) (у Рисну) Корчулански казру јабуке; при грожђе.

мен који се меће око прозора. ЗРИЈАВАЦ, јавца, m. (у Славонији) vidе зри- зӯВАЧА, f. ) беr Singerfen, panicum daкавац.

сtylon Linn. 2) (у Хрв. и Славон.) vide ЗРИКАВАЦ, кавца, т. бer 23aumkupfet, gryllus дрљача.

viridissimus, зрнкавац пред јесен виче но- з'Бити, зубим, v. impf. 1) н. п. тестере, Sie ћу: ари!

Zöhne (der Säge) schärfen, acuo dentes serae, ЗРМАЊА, f. у Далмацији вода, извире испод limae. 2) (у Хрв.) vidе дрљати, cf. зубати.

Велебита близу манастира Крупе и ниже зувит, т. dim, p. зуб, дав 3dbnфеn, dеntulus.

0бровца утјече у море, cf. Баница. | ЗУБЉА, f. н, п, зубља луча, т.ј. цјепчица лу3PHA, f. Frauenname, nomen feminae.

ya, die Schleiße, assula, ramentum. y Uphoj ЗРНЁвљЕ, т. (coll.) bie &&rner, grana, cf. зрње. гори зубља се зове усукано дрво љесково 3 HKA, f. Frauenname, nomen feminae.

или дубово, које се сухо пали мјесто луча. ЗРНо, п. (pl. gen. зрна) 1) баg Sorn, granum.

cf. паља. 2) (nymyaho) die Flintenkugel, glans plumbea. 3ýb.bÉHE, n. 1) das Schärfen der Sägezähne, ЗРНЦЕ, n, din. р. зрно, ein Rornфеп, granulum. acutio serae. 2) das Eggen, occatio. ЗРЊЕ, т. (coll.) бie Sörnet, grana, cf. зрневље. зўвљИЦА, f. dim. ь, зубља. ЗРњКА, f. vide Зрнка.

| ЗЎBнӣ, на, но, Зађne, dentium: то ми је аубЗРЊКАЊЕ, т. дав 21uffreffen Ser (. 3. Жuturиза) на болест радити, т. б. мрзи ме.

Rörner, Sie Sen Офweinen bordefфuttet wer: зӯБЎН, зубуна, m. eine art gate (jupon), tuniden, manducatio granorum.

cae genus. Зубуне у Србији носе нжене и ЗРњКАТи, кам, у. impf. купити зрна (н. п. крме људи, а у војводству само жене. Зубуни

кад једе окомљене кукурузе), бie Rérner што се носе у Србији, они су бијели (од

nach einander auffressen, grana depascor. домаћега сукна) и без рукава; женски су ЗРӘк, т. (у Хрв.) vidе узрок.

дугачки, готово до земље, а мушки су кратЗУБ, т. (loc. зубу, pl. зуби, зуба) :) Ser Зап, ки, мало дужи од појаса; а што носе жене

dens ; он има зуб на њега, et bat einen по војводству они су од картуна, па су Bahn (Pick) auf ihn, malum meditatur in illum. постављени платном и наложени памуком, Кад малом дјетету изваде који зуб, ваља имају рукаве и мало су дужи него у Србнда га пребаци преко куће говорећи:

ји мушки. На ти врана коштан зуб,

ЗУБЎния, т. dim. р. зубун. Дај ти мене гвозден зуб.

зувЎHчинА, f. augm. р. зубун. А гдјекоји кад изваде болестан зуб, пре- зӯБУР°, adj. indecl. vide сиромашан : Или си баце га преко куће рекавши: „Све зло с зубур кесом или туткун собом. тобом !? 3) у пушке (доњи и горњи, pl. зу-|зӯЈАк, т. (у ц. г.) vidе говнова..

зуЈАЛИЦА, f. Art Зrummtreifet, trоchi genus, Која глоба давати не може cf. радиш, зујача.

Hн трпљети Турскога зулума зуЈАЊЕ, п. бав биmfen, ѕuѕurrus (apis). cf. JзуЛУМТАР”, зулумћара, m. Der Sprann, unterзучање.

drücker, tyrannus. зуЈАти, јим, v. impf. jummen, jumfen, ѕuѕurrо, зӯЛУМ-ЧАлмА, f.:

cf. зучати : Вује чeлe; ayu беспocлeн Бежи царе низа своје дворе, (müssig sein).

За њиме се зулум-чалма суче зӯЈАЧА, f. vіdе зујалица.

39MBA", f. ein Durchflageisen, um runde löcher зӯН, m. (у Барањи) Лrt Brummtreifer, trochi damit ins Leder zu stechen, f. B. zu einem genus, cf. зујалица.

Siebe, ferrum efficiendis foraminibus in coзӯКА, f. Сав биттеп, ѕuѕurrus apium.

гio, cf. пробојац. 39KBA, f. eine Art große fauere depfel, mali acidi 39M6yA*, f. die Hyacinthe, hyacinthus orientalis.

majoris genus, cf. зуквара, зуквача. ЗУНдАРАЧА, f. некака велика муха, Лrt Sliege, зўКВАЈА, f. (у Шумад.) некака јабука слатка, muscae genus. у којој сјеме звечи кад се тресне њоме. ЗЎHзак, зунзака, т. (у Подг.) vidе говнова.

зӰпци, Зубаца, m. pl. кнежина у Требињском ЗУКВАН, m, као сулудаст човјек, vidе звeкан. Kaqunyky, Name einer Gegend, regionis nomen. ЗУКВАРА, f. vіdе зуква.

ЗЎРЁњЕ, n. vіdе зјање. зӯКВАЧА, f. 1) vide зуква. 2) (у Шумад.) vide |ЗУРИти, рим, v. impf. vіdе зјати: шта вуриш зукваjа.

туда, те не идеш кући ? зукнути, зӯкнём, v. pf. ) jummen, inѕuѕurrо. ЗЁРЛА, f. онај који зури, Ser Gaffеr, qui hiat.

2) ein Wort fallen lassen, ins Ohr sagen, in 3ÝPHA, f. die Pfeife bei der türkischen Musik, aurem inѕuѕurrо: он ми нешто зукну.

fistula turcica. зӯлови”, m. pl. Sіе Roden, cincinni, cf. витица. |зўц! Фtіmmе per Biene, ѕuѕurrus apis. зӯЛУМ”, m. Die Semalttpätigteit, violentia, cf. зўцнути, нём, vide зукнути. насиље, неправда:

ЗУЧАЊЕ, п. vіdе зујање. Ал' је рада сиротиња раја,

| ЗЎЧАти, чим, vide зујатн.

ef. зуква.

И

, und, et: u ja, u tu, fowohl ich als du, et Ивана и Јована); тако се у њих разego, et tu; и тамо и амо; то изна.

ликује и Јован дан (7 јан.) од Ивања й, 1) vidе нx, 2) vidе ин.

дне (24 јун.). ЙБАР, бра, m. Slup in Berbien. Ибар утјече йВАНА, f. Зораппа (Seauenna men), потеn feу Мораву ниже Карановца.

minae, cf. Иван. йВРЕТ”, m. vіdе чудо:

иванъЕЉЕ, n, vide jаванђелије: од њега је бреш заузела

Па узима књигу иванђеље — ЙБРЕтити CE, тим се, v.r. impf. vіdе чудити св. Иваницо, f. dim. ь. Ивана. ЙБРЕТЕЊЕ, p. vіdе чуђење.

ИВАНӣш, m. Shann&name, nomen viri. ЙВРИк“, ибрика, т. еіnе fupferne 28afФғаппе, йВАН-цвйJET, m, (у Паштр.) некака трава, vas cupreum, aeneum.

Urt Pflanze, herbae genus.

. ИБРИчит, т. ) dim. , ибрик, 2) fleine metal- иванчин, m. dim. p. Иван.

lene Kaffeekanne, hirnea coffeae metallica. ИВАЊ дін, Ивања днe, m. Seft peg Б. Зођапп ИБРИшим", m. свилени конци, беivеngmirn, des Täufers, den 24. Juni, dies festus St. ein Faden Seide, filam sericum.

Joanni Baptistae. Срби приповиједају да ИБРИшим-тканиЦА, f. (ст.) т. ј. тканица од је Ивањдан тако велики светац да на нбришима :

њега сунце на небу трипут од страха Притеже му четири колана,

стане. Уочи Ивања дне је обично на неА и пету ибришим-шканицу

кијем мјестнма (као н. п. у Јадру) палити йвА, m. (ист.) vide Иво.

анлу око тора: нагуле чобани лиле (бреЙВА, f. 1) pie Зафweite, salix helix Linn. 2) пла- зове или трешњове) и метну у процјенина у Србији.

пове, те начине као велике ките, па уочи ЙВАН, m. 1) у кршћана (као и у Руса) Иван Ивања дне, пошто се смркне, запале оне

значи Јован. 2) У хришћана Иван и Јо- процјепове и обнесу око торова, по том ван два су различна имена, као и Ивана неке задјену у тор те изгоре, а неке узи Јована (у Тршнћу су биле у једнога му чобани и изнесу на какво брдо, гдје човјека, Јована Старчевића, двије кћери дође и више чобана, те се играју. Тако

[ocr errors]

бито ову:

се пали мила и уочи Петрова дне. А на игДА (и гда), је, aliquando, cf. икад : потрчи некијем мјестима (као то Срнјему) беру колико игда можеш; ударио га колико игдјевојке (уочи Ивања дне) Ивањско цви

да може. јеће те вију вијенце и меѓу испред куће йГДЕ (и где), (ист.) vidе игдје. по стреси или по плоту. Берући дјевојке йгди (и гди), (зап.) vidе нгдје. цвијеће пјевају различне пјесме, а осо-йгдJE (и гдје), (југоз.) irgenywo, usquam.

йгъЕ (и гђе), (јуж.) vidе игдје. Ивањско цвеће Петровско,

игли, f. (иглу, р. йгле, игaлa) Sie Rabel, acus. Иван га бере те бере:

Кад ко да коме иглу у наруч, ваља да га Мајци га баца у крило,

њом прије мало боцне, као да се не би А мајка с крила на земљу

свадили, Гдјешто дјевојке метну на Ивањдан йг ААР, иглaрa, m. Ser Tablet, opifex acuarius. . у лонац земље и у њу посију неколико иглЕнй, на, но, н. п. ушн, баѕ Raselebebe, зрна шенице, па на Петров дан гледају foramen acus. како је никла или уклнјала: ако су кли- иглЁНИЦА, f. Die zavelbüфfe, pix acuaria. це савнјене као прстен, онда веле да иглицА, f. ) dim. ъ, игла, баѕ іѕеlеп, асће се оне године

удатн. Уочи Ивања la, acicula. 2) (понајвише pl. иглице) vie дне гдјекоје дјевојке метну бјеланце од @prope, gradus, cf. карва. 3) (у Дубр.) нејајета у чашу воде те преноћи под стре- кака риба морска, 21xt Ceejif, piscis mariхом, па на Иваю дан ујутру по њему не

ni genus. . како погађају хоће ли се скоро удати. йгмАН, m, планина, под којом извире Босна, ЙВАЊА, f" знанне од манастира у Шабачкој Name eines Berges, nomen montis.

нахији накрај Цера под Видојевицом. игњА, m. (ист.) vide Игњо. йВАЊАЧА, f. јабука, која о Ивању дне до- игњАТ,

m. Ignatius (ein Mannsname), Igспијева, Зорапnis-2Ipfel, pomum circa diem | игњАТИЈА,

natius, . festum St. Joanni maturans.

.

ИгњатиЈЕ, йваЊЕ ЗЕЊЕ, т. (у Дубр.) 2rt Seaut, herbae игњо, m. (јуж.) hyp. p. Игњат. genus.

ИГРА, f. (асс. игру) ) дав бріеl, lusus, ludu8:. йВАЊИЦА, f. варошнца у Србији иза Ужнца. клис, прстен, криача, вино, зец, скакање, ИВАЊско цвйJETE, п. (жуто и бијело) Bas металька, обртаљка, рвање, нишан. 2) бер

Labkraut (Waldstroh, Unser Frauen Bettstroh), Sana, chorea. galium verum Linn.

ИГРАЛИЦА, f. у пјесми мјесто играчица: ЙВЕР, йвера, т. See pols Грапn beim Simmer- Ађевојке игралице,

тапn, sarmentum: Куд ће ивер од кладе ? Надиграће ме ивЁРАК, pкa, m. hyp. р. ивер.

ИГРАЛИШТЕ, n. Sеr Opiele, Sansplap, locus salЙВЕРАК, йверка, т. Sеbіrge 3wifфеп бет 31ире tatorius: Јадар ипо бет Berge Цер.

Шатор пење Угрин Јанко ÀBĒPJE, n. coll. die Spänne, Holzabfälle, sar- Украј Саве воде ладне menta. .

На вилино игралиште ИВЕРЧия, m, dim. E. ивер.

На јуначко разбојиште йвик, ивика, m. ein 25афweibenwalt, salice- и на вучје вијалните tum, cf. ивљак.

ИГРАЛО, п. у приповијеци, раз бріеljeus, inйвиЦА, f. 1) dim. . ива. 2) Уав &nse (ат Хи), strumentum lusorium. an der Leinwand), latus panni.

ИГРАЊЕ, п. 3) Sas Sansen, saltatio. 2) сав бріе: йвKA, f. Зrauenname, nomen feminae, cf. Ивана.

len, lusus. ÎBKO, m. Mannsname, nomen viri.

ИГРАТи, играм, v. impf. 1) tangen, salto. 2) pieйвљак, ив.љака, m. 23афweibenealo, salicetum, Іen, ludo : да играмо карте, cf. играти се. cf. Hвик.

5) коња игратн, бав Рfers tummeln, equam йвница, f. планина у Херцеговинн (у Дроб- agito: њацима):

Игра коња комар момче младо Сан уснила љуба војводина,

ИГРАТИ СЕ, играм се, v. г. impf. 5) fpielen, InАнђелија Стоја Караџића,

do : прстена, кинса, зеца и т. д.; Те вас Дробњак магла притиснула

Играше се игре свакојаке Са Ивнице високе планине

2) не играј се главом, баmіt іt fein pap йво, т. (јуж.) hyp. p. Иван.

zu machen. À BOB, a, o, von Bachweiden, salicis helicis. ИГРАЦИЈА, f. (angeeignеt unt Terbijirt ftatt peHBOBHHA, f. das Bachweidenholz, lignum salicis грација, Xetrеаtіоn, pоп играти се, јpielen) helicis. .

das Ei, das am Donnerstag dem Schullehrer ЙГАло, т. (у примор.) эReerufеr, littus:

dargebracht wird, damit er bie Knaben, statt Пошетале ћевојчице

des Lernens, spielen läßt, munusculumovi По игaлу слана мора

datum ludimagistro die Jovis, quo pueri lu

[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »