Page images
PDF
EPUB

зорити се, зорим се, v. r. impf. vide јуначи- | бови), кад пушка није запета, она је на

TH ce.

ЗОРИЦА, f. 1) dim. v. зора:

Још зорица не забијељела, Ни даница лица помолила — 2) Frauenname, nomen feminae. ЗОРКА, f. Frauenname, nomen feminae. зорли*, beftig, vehementer, ef. јако, силно,

здраво.

ЗОРНИЦА, f. (у кршћана) &rübmeffe, sacra ante- |

lucana.

зOPHO, gewaltig, heftig, violente, vehementer, cf. јако, силно :

Ма Никшићи зорно кидисаше зÔрњак, m.: зора ли је, зорњак ли је: нешто

напело реп, па трчи око куће. cf. зорац. ЗÓРЊАЧА, f. vide даница.

зÒPÔм, adv. ganz früh, primo mane.
ЗРАК, m.) ber Sonnenftrabl, radius solis. cf.
ЗРАКА, f. ждрака.

ЗРАКАВ, а, о, (у Сријему) vide разрок.
ЗРАЧИЦА, f. dim. v. зрака.
ЗРЕЛИНА, f. bie Seife, maturitas.

ЗРЁНУТИ, нём, v. impf. (у Ц. г.) vide зрети
С временом и са сламом и мушмуле зрену.
зрёо, зрела, ло, reif, maturus, cf. здрео, зорен.
ЗРЁТИ, зрём (зрим), v. impf. reifen, maturor
зру јабуке; зри грожђе.

ЗРИЈАВАЦ, јавца, m. (у Славонији) vide зри

кавац.

ЗРИКАВАЦ, кавца, m. ber aumbupfer, gryllus viridissimus, зрикавац пред јесен виче ноћу: зри!

:

:

ЗРМАЊА, f. У Далмацији вода, извире испод
Велебита близу манастира Крупе и ниже
Обровца утјече у море. cf. Баница.
3PHA, f. Frauenname, nomen feminae.
ЗРНЁВЉЕ, n. (coll.) bie Rörner, grana, cf. зрње.
ЗРНКА, f. Frauenname, nomen feminae.
зрно, п. (pl. gen. зрна) 1) Korn, granum.

2) (пушчано) bie Glintenfugel, glans plumbea.
ЗРНЦЕ, n. dim. v. зрно, ein Rörnden, granulum.
ЗРЊЕ, n. (coll.) bie Rörner, grana, cf. зрневље.
ЗРЊКА, f. vide Зрнка.

зP1⁄2кÂшE, n. das Auffreffen der (z. B. Kukuruz-)
Rörner, bie ben фweinen vorge[düttet
den, manducatio granorum.
ЗРЊКАТИ, Кӑм, v. impf. купити зрна (н. п. крме
кад једе окомљене кукурузе), bie Rörner
nad einanber auffreffen, grana depascor.
зрок, m. (у Хрв.) vide узрок.

Доњему зубу, а кад се запне, онда је на
горњему.

ЗУБАК, зупка, m. hyp. v. зуб:
Зеленкаду зубак болн,
Зеленкада мајку зове:
Мајко мила зуб ме боли -
ЗУБАЊЕ, n. i) vide жватање. 2) бав дgen, ос-
catio. 3) vide свађање.

[ocr errors]

ЗУБАТ, а, о, 1) gezannt, mit 3änen verfeben, dentatus. 2) der Haare auf den Zähnen hat, acer, cui non impune illudas : зубат човјек. 3) зубато сунце (у зиму), које сија а не грије, него је опет зима.

зЎБАТАЦ, зўбаца, m. (у Дубр.) некака морска pн6a, Art Seefisch, piscis quidam marinus. ЗУБАТИ, зубам, v. impf. 1) (у Рисну) Eauen, manduco, cf. жватати. 2) (у Славон.) еддеп, occo, cf. Дрљати.

ЗУБАТИ СЕ, бам се, v. r. impf. vide свађати се: зубају се; он се зуба с њим.

ЗУБАТКА, f. Од сијена оно што би (н. п. коњ) у један пут узео у уста да зуба, ber iñ, morsus: Нема сијена ни зубашке.

зУБАЦ, зупца, m. 1) ber 3ayn g. 23. eines Ramms, Rechens u. f. w., dens pectinis. 2) (y II. r.) vide палац. 3) (у Рисну) Корчулански камен који се меће око прозора.

ЗУБАЧА, f. 1) ber Gingerfend, panicum dactylon Linn. 2) (у Хрв. и Славон.) vide Дрљача.

зубити, зубим, v. impf. 1) н. п. тестере, bie Zöhne (der Säge) schärfen, acuo dentes serae,

limae. 2) (у Хрв.) vide дрљати, cf. зубати. зубиЋ, m. dim. v. зуб, a änden, dentulus. ЗУБЉА, f. Н. П. зубља луча, т. ј. цјепчица луча, bie dleiße, assula, ramentum. У Црној гори зубља се зове усукано дрво Љесково или дубово, које се сухо пали мјесто луча. cf. паља.

зӳБЉЕЊЕ, п. 1) baš dürfen ber äge¿äýne,
acutio serae. 2) das Eggen, occatio.
зЎБЉИЦА, f. dim. v. зубља.

Зубни, на, но, Зabnz, dentium: то ми је зуб-
на болест радити, т. j. мрзи ме.
wer=|ЗӰБун, зубуна, m. eine Urt Sade (jupon), tuni-
cae genus. Зубуне у Србији носе и жене и
људи, а у војводству само жене. Зубуни
што се носе у Србији, они су бијели (од
домаћега сукна) и без рукава; женски су
дугачки, готово до земље, а мушки су крат-
ки, мало дужи од појаса; а што носе жене
по војводству они су од картуна, па су
постављени платном и наложени памуком,
имају рукаве и мало су дужи него у Срби-
ји мушкн.

зӳБ, m. (loc. зубу, pl. зуби, зуба) 1) ber 3ayn,
dens; он има зуб на њега, er bat einen
Zahn (Pick) auf ihn, malum meditatur in illum.
Кад малом дјетету изваде који зуб, ваља
да га пребаци преко куће говорећи:
На ти врана коштан зуб,
Дај ти мене гвозден зуб.

ЗУБУНИЋ, m. dim. v. зубун.
ЗУБУНЧИНА, f. angm. v. зубун.

А гдјекоји кад изваде болестан зуб, пре-
баце га преко куће рекавши: „Све зло с
тобом!” 2) у пушке (доњи и горњи, pl. зý-|зўзак, m. (у Ц. г.) vide говноваљ.

зубур*, adj. indecl. vide сиромашан: Или ен
зубур кесом или туткун собом.

ЗУЈАЛИЦА, f. Hrt Brummfreifel, trochi genus, cf. радиш, зујача.

ЗУЈАЊЕ, n. baš umfen, susurrus (apis). cf. зучање.

ЗУЈАТИ, jüm, v. impf. fummen, fumfen, susurro, cf. зучати: зује челе; зуји беспослен (müffig fein).

ЗУЈАЧА, f. vide зујалица.

зӱн, m. (у Барањи) Urt rummÉreifel, trochi
genus, cf. Зујалица.

ЗЎКА, f. baš ummen, susurrus apium.
ЭЎКВА, f. eine ert große fauere Zepfel, mali acidi
majoris genus. cf. зуквара, зуквача.
ЗУКВАЈА, f. (у Шумад.) некака јабука слатка,
у којој сјеме звечи кад се тресне њоме.
cf. Зуква.

Која глоба давати не може

Ни трпљети Турскога зулума — зулумнар*, зулумћара, m. ber Eyrann, Unter= drücker, tyrannus. ЗУЛУМ-ЧАЛМА, f.:

Бежи царе низа своје дворе,

За њиме се вулум-чалма суче зỳMBA*, f. ein Durchschlageisen, um runde Löcher damit ins Leder zu stechen, z. B. zu einem Siebe, ferrum efficiendis foraminibus in corio, cf. пробојац.

зумбул*, f. bie Hyacinthe, hyacinthus orientalis. |ЗУНДАРАЧА, f. Некака велика муха, Urt Kliege, muscae genus.

зўнзік, зунзака, m. (у Подг.) vide говноваљ. зупци, Зубаца, m. pl. кнежина у Требињском кадилуку, Матe einer Segenb, regionis nomen. ЗУРЕЊЕ, n. vide зјање.

ЗЎКВАН, m. Као сулудаст човјек, vide звекан. ЗУКВАРА, f. vide зуква. ЗЎКВАЧА, f. 1) vide зуква. 2) (у Шумад.) vide Зурити, рим, v. impf. vide зјати: шта зуриш зукваја. туда, те не идеш кући? зукнути, зўкнем, v. pf. 1) fummen, insusurro.|ЗЎРЛА, f. онај који зури, ber Saffer, qui hiat. 2) ein Wort fallen lassen, ins Ohr sagen, in 3ỳPHA, f. die Pfeife bei der türkischen Musik, aurem insusurro: он ми нешто зукну. зулови*, m. pl. bie Cođen, cincinni, cf. витица. зулум", m. bie Bewaltthätigteit, violentia, cf. насиље, неправда:

Ал' је рада сиротиња раја,

fistula turcica.

зўц! Stimme ber Diene, susurrus apis.
зуцнути, нём, vide зукнути.
ЗУЧАЊЕ, n. vide зујање.
ЗУЧАТИ, ЧИМ, vide зујати.

[merged small][ocr errors]

Ивана и Јована); тако се у њих разликује и Јовањ дан (7 јан.) од Ивања дне (24 јун.).

ИБАР, бра, m. Gluß in Serbien. Ибар утјече ИВАНА, f. Jobanna (Frauennamen), nomen fe

у Мораву ниже Карановца.

ИБРЕТ*, m. vide чудо:

Од њега је ибреш заузела

minae. cf. Иван.

ИВАНЂЕЉЕ, п. vide јаванђелије:
Па узима књигу иванђеље —

ЙБРЕТИТИ СЕ, Тим се, v. r. impf. vide чудити се. | ИВАНИЦА, f. dim. v. Ивана.

ИБРЕЋЕЊЕ, n. vide чуђење.

ИБРИК*, ибрика, m. eine Eupferne Bafdfanne,
vas cupreum, aeneum.

ИБРИЧИЋ, m. 1) dim. v. ибрик, 2) fleine metal-
lene Kaffeekanne, hirnea coffeae metallica.
ИБРИШИМ*, m. свилени конци, Šeibenzwirn,
ein Faden Seide, filum sericum.
ИБРИШИМ-ТКАНица, f. (ст.) т. j. тканица од
ибришима:

Притеже му четири колана,
А и пету ибришим-шканицу
ИВА, m. (ист.) vide Иво.

йвА, f. 1) die Bachweide, salix helix Linn. 2) шлaнина у Србији.

ИВАН, m. 1) у кршћана (као и у Руса) Иван значи Јован. 2) У хришћана Иван и Јован два су различна имена, као и Ивана и Јована (у Тршићу су биле у једнога човјека, Јована Старчевића, двије кћери

ИВАНИШ, m. annšname, nomen viri.
ИВАН-ЦВИЈЕТ, m. (у Паштр.) некака трава,
Urt Pflanze, herbae genus.
ИванчиЋ, m. dim. v. Иван.

ИВАЊ ДАН, Ивања дне, m. Geft bes. Sobann
des Täufers, den 24. Juni, dies festus St.
Joanni Baptistae. Срби приповиједају да
је Ивањ дан тако велики светац да на
њега сунце на небу трипут од страха
стане. Уочи Ивања дне је обично на не-
кијем мјестима (као н. п. у Јадру) палити
лилу око тора: нагуле чобани лиле (бре-
зове или трешњове) и метну у процје-
пове, те начине као велике ките, па уочн
Ивања дне, пошто се смркне, запале оне
процјепове и обнесу око торова, по том
неке задјену у тор те изгоре, а неке уз-
му чобани и изнесу на какво брдо, гдје
дође и више чобана, те се играју. Тако

се пали лила и уочи Петрова дне. А найГДА (и гда), je, aliquando, cf. икад : потрчи некијем мјестима (као по Сријему) беру колико идда можеш; ударио га колико игдјевојке (уочи Ивања дне) Ивањско цви- да може.

јеће те вију вијенце и мећу испред куће|ЙГДЕ (и где), (ист.) vide игдје. по стреси или по плоту. Берући дјевојке|игди (и гди), (зап.) vide нгдје.

цвијеће пјевају различне пјесме, а осо- йгдЈЕ (н гдје), (југов.) irgenowo, usquam.

бито ову:

Ивањско цвеће Петровско,

Иван га бере те бере:

Мајци га баца у крило,

А мајка с крила на земљу

ЙГЂЕ (н гђе), (јуж.) vide игдје.

игла, f. (йглу, pl. йгле, игала) bie Mabel, acus.

Кад ко да коме иглу у наруч, ваља да га њом прије мало боцне, као да се не би свадили.

Гдјешто дјевојке метну на Ивањ дан иглар, иглара, m. ber Mabler, opifex acuarius. у лонац земље и у њу посију неколико |иглёнӣ, на, но, н. п. уши, baš Mabel-Deђr, зрна шенице, па на Петров дан гледају foramen acus.

како је никла или уклијала: ако су кли-|игленица, f. bie Mačelbüdfe, pix acuaria. це савијене као прстен, онда веле да he ce оне године удати. Уочи Ивања дне гдјекоје дјевојке метну бјеланце од јајета у чашу воде те преноћи под стрехом, па на Ивањ дан ујутру по њему некако погађају хоће ли се скоро удатн. ЙВАЊА, f.` зидине од манастира у Шабачкој нахији накрај Цера под Видојевицом. ИВАЊАЧА, f. јабука, која о Ивању дне до- ИГЊАТ, m. спијева, Johanni$=2pfel, pomum circa diem игЊАТИЈА, festum St. Joanni maturans.

иглица, f. 1) dim. v. игла, baš Mäbelden, acula, acicula. 2) (понајвише pl. иглице) bie Oproße, gradus, cf. карва. 3) (у Дубр.) некака риба морска, Urt eefifd, piscis marini genus.

ИВАЊЕ ЗЕЉЕ, П. (у Дубр.) Urt Kraut, herbae

genus.

ИВАЊИЦА, f. варошица у Србији иза Ужица.
ИВАЊСКО ЦВИЈЕЋЕ, п. (жуто и бијело) bas
Labkraut (Waldstroh, Unser Frauen Bettstroh),
galium verum Linn.

ИВЕР, йвера, m. ber Golfpann beim Rimmer=
mann, sarmentum: Куд ће ивер од кладе ?
ИВЁРАК, рка, m. hyp. v. ивер.

ЙВЕРАК, йвёрка, m. Bebirge ¿wifden bem Gluße
Јадар unb bem Berge Цер.

ИВЕРЈЕ, n. coll. bie panne, Soljabfälle, sar

menta.

ИВЁРЧИЋ, m. dim. v. ивер.

ÀBĤK, HBÁKA, M. ein Bachweidenwald, salicetum, cf. ивљак.

ИВИЦА, f. 1) dim. v. ива. 2) bas nbe (am Xud), an der Leinwand), latus panni.

ИВКА, f. Frauenname, nomen feminae, cf. Ивана. ивко, m. Mannšname, nomen viri.

йвљак, ивљака, т. Вафweibenwalb, salicetum, cf. ивик.

Ивница, f. планина у Херцеговини (у Дроб-
њацима):

Сан уснила љуба војводина,
Анђелија Стоја Караџића,

Ђе вас Дробњак магла притиснула
Са Ивнице високе планине

иво, m. (јуж.) һур. v. Иван.

йвов, а, о, von Badweiven, salicis helicis.
йвовинА, f. das Bachweidenholz, lignum salicis
helicis.

ЙГАЛО, m. (у примор.) Meerufer, littus :
Пошетале ђевојчице

По иғалу слана мора

ЙГМАН, m. планина, под којом извире Босна,
Name eines Berges, nomen montis.
ИГЊА, m. (ист.) vide Игњо.

ИГЊАТИЈЕ,

Sgnatius (ein Mannšname), Ig(natius.

игњо, m. (јуж.) hyp. v. Игњат.
ИГРА, f. (асс. игру) 1) baš piel, lusus, luduš:.
клис, прстен, крмача, вино, зец, скакање,
метаљка, обртаљка, рвање, нишан. 2) ber
Xan, chorea.

ЙГРАЛИЦА, f. у пјесми мјесто играчица:
А ђевојке игралице,
Надиграће ме

ИГРАЛИШТЕ, n. ber Opiel-, Zangplag, locus sal-
tatorius:

Шатор пење Угрин Јанко
Украј Саве воде ладне
На вилино игралиште
На јуначко разбојиште
И на вучје вијалиште —

ИГРАЛО, п. у приповијеци, baš pielzeug, in-
strumentum lusorium.

ИГРАЊЕ, п. 1) baš Zanzen, saltatio. 2) baš pie= len, lusus.

ИГРАТИ, играм, v. impf. 1) tanžen, salto. 2) fpie= len, ludo : да играмо карте, cf. играти се. 3) коња играти, баз Mferb tummeln, equum agito:

[blocks in formation]

sum dimittuntur. Који не донесе играције,[нжимати, ижимам, v. impf. ausbrüden, exprimo. онога (кашто) затвори учитељ у школу,|ЙЖИНА, f. vide хижина.

те учи сам читав дан (тако је било до на- | Йжљевање, n. (јуж.) vide излијевање.

шега времена).

ИГРАЧ, играча, m. 1) ber Spieler, lusor. 2) ber
Tänzer, saltator.

ИГРАЧИЦА, f. 1) Spielerin, femina ludens. 2) bie
Tänzerin, saltatrix.

ИГРАЧКА, f. (у војв.) bie pielerei (für Rinber),
crepundia.

ИГРИШТЕ, п. (ст.) vide игралиште:

Ја усади вишњу на игришту
Дол, по игришшу, по девојачком

[ocr errors]

ИЖЉЕВАТИ, вам, (јуж.) vide налијевати.
ижљести, љезём, v. pf. (йжљезох, ижљезао,
зла), vide изљести:
Пиле пишти у љусци:
Ја не смијем ижљесши,
Шале ће ме изјести.

-

[ocr errors]

ЙЖЉЕЋИ, љегнём, vide нжљести: Ижљећи ће Ваљевац Филипе Ижљегоше пред бијелу цркву — И ижлегне јагње за заклање ЙГУМАН, мна (игумана), m. (проv Evos) ber Sgu=|ижљубити, йжљубим, vide нзљубити. men eines Rlofters, hegumenos coenobii: Пу-|ижЉУБИТИ СЕ, Йжљубимо се, vide изљубитуј ти оче игумане, не брини се за нама- TH ce.

стир (рекао некакав ђак или калуђер из ижЉУТИТИ CE, ижљутим се, vide изљутяти се. прикрајка, кад је игуман умирући говорно из, (mit gen.) 1) auš, ех : из воде, из горе, што ће намастир без њега).

ИГУМАНИЈА, f. (ùyovuérn) bie Dberin in einem
Alofter, hegumena monasterii.

ИГУМАНОВ, а, о, bes Guardians, hegumeni, cf.
игумнов.

ИГУМАНСКИ, ка, ко, begumeni, hegumenicus. ИГУМАНСТВО, П. bie Segumenfdaft, munus et 2. dignitas hegumeni.

йгумнов, а, о, vide игуманов.

йдиди! ols interj. auf unò bavon, avolat. ИБЕ (И ђе), vide urђе.

йЂирот, m. ber Salmus, acorus calamus. ИЖДЕНУТИ, нём, v. pf. vide изагнати. ИЖДРАЧИТИ, ИЖдрачим, v. р. н. п. очи, vide избечити.

ИЖДРЕБИТИ, Йждребим, (ист.) vide иждрнјебити.

ИЖДРЕБИТИ СЕ, иждребе се, (ист.) дријебнти се.

ИЖДРИБИТИ Йждрибйм, (зап.) vide јебити.

из куће; украшће из очију ; из ока из бока (наћи што), von wo immer; из дан у дан, т. ј. сваки дан. 2) (у Ц. г. и по Зети) vide од: донеси из Јована сјекиру.

ИЗА, (mit gen.) 1) von ber fintern Seite, von jen=
feits, a parte postica: дође иза куће; Ласно
је иза града стријељати. 2) nad, post (in
ber Beit): иза тога; иза зиме топло; иза
кише сунце; дођоше један иза другога.
3) vide из : виче иза гласа.

ИЗАБРАТИ, берём, v. pf. ermäblen, eligo.
ИЗАВРЕТИ, ВРÉ, v. pf. bervorfprubeln, scaturio.
ИЗАГНАТИ, гнӑм (изаженём), v. pf. auštreiben,
ejicio, exturbo.

изӑгњити, њим, v. pf. (по југоз. кр.) ver=
faulen, putrefio, cf. иструхлити.
ИЗАДЕСТИ, денем, (ист.) vide изадјести.
ѵіденж-|ИЗАДЕТИ, денем, (ист,) vide изадјети.

нждрн

ИЖДРИБИТИ СЕ, иждрибе се, (зап.) vide нждрн-| јебити се.

ИЗАДИРАЊЕ, П. 1) bas Wušreißen, evulsio. 2) ludt, fuga.

ИЗАДИРАТИ, Рêм, v. impf. 1) aušreißen, evello. 2) Reißaus nehmen, fugio.

изÀдисти, динём, (зап.) vide изадјести. ИЖДРИЈЕБИТИ, иждријебим, v. pf. (јуж.) wer=|изадити, динём, (зап.) vide нзадјети.

fen (von Stuten), enitor : ова је кобила иждријебила те све коње. ИЖДРИЈЕБИТИ се, иждријебе се, v. r. pf. (јуж.) т. j. кобиле, insgefammt werfen, enititur alia ex alia: све су се кобиле иждријебилә. йжѣенути, нём, (јуж.) vide издјенути. йжѣести, ижђенем (ђедем), (јуж.) vide изДјести.

иЗАДЈЕСТИ, дјенем, vide издјести.
ИЗАДЈЕТИ, Денем, vide издјети :

Лијепо јој име изадјео ИЗАДРЁТИ, (ист.) )йзадрем (нзадерём), йзаИЗАДРИЈЕТИ, (јуж.) дръо, изадрла, v. pf. 1) ber= ИЗАДРИТИ, (зап.) außreißen, evello. 2) Reiß: aus nebmen, aufugio : једва је изадрбо. ИЗАЖДЕНУТИ, нêм, vide изагнати. иженити, йженим, v. pl. nad einanber verbei=|изӑжети, йзажмём, v. pf. (у Дубр.) auspreffen, rathen, colloco filios: све је синове иженио. ИЖЁНИТИ СЕ, йженимо се, v. r. pf. fid) паф einanber verheirathen, uxores duxere alius өх alio: сви су се иженили. ижёти, ижмём, vide изажети. ИЖИВАЊЕ, П. vide ижимање. иживати, иживам, v. impf. (у Барањи) vide

нжимати.

ИЖИМАЊЕ, n. baš usbrüden (bes Baffers), expressio.

exprimo, cf. нжети, исциједити. излжимање, n. bas Serauspreffen, expressio. изӑжимати, мам, v. impf. (у Дубр.) auspreffen, exprimo, cf. ижимати, извијати. ИЗАЗВАТИ, изазовём, v. pf. beraušrufen, evoco. ИЗАЗИВАЊЕ, n. bas peraušrufen, evocatio. ИЗАЗИВАТИ, изазивам (вљём), v. impf. beraus: rufen, evoco.

ИЗАЛАЖЕЊЕ, n. vide излажење.

ИЗАЛАЗИТИ, ЗИм, v. impf. vide излазити.

изÀнъати, Ђам, v. pf. fid verliegen, jacendo cor-| извÉчити, избечим, v. pf. т. ј. очи, ftiere Nugen rumpor (de panno).

ИЗАПРАТИ, перем, vide испрати.

ИЗАСИПАЊЕ, п. 1) bas usdütten, effusio. 2) bas Ausschlagen, eruptio.

ИЗАСИПАТИ, пам (пљем), v. impf. ausfdütten, effundo.

ИЗАСИПАТИ СЕ, пам (пљем) се, v. r. impf. aus | fdlagen, erumpo: изасипају се већ красте

[blocks in formation]

|

machen, oculis rigidis tueor.

ИЗБИВАТИ, избивам, v. impf. in ber Mebenšart Не избива, er ift nie abwefenb, ift immer ba= beim, semper ibi moratur: Hé избива као куга из Сарајева.

извигнути, нём, vide избићи. извИЖАТИ, жим, (зап.) vide избјежатн. иЗБИЈАЊЕ, n. a Serauflagen, extusio. ИЗБИЈАТИ, избијам, v. impf. 1) berausfdlagen, extundo. 2) избијају сахати, fdlagen, pulso. 3) избија кључ (у води, н. п. кад извире), hervorschießen, hervorsprudeln, scateo, prosilio. ИЗБијелити, (избијелим, v. pf. (јуж.) weif mer= ИЗБИЈЕЉЕТИ, (ben, albesco : избијељела чоха. избилити, лим, (зап.) vide избијељети. ИЗБИРАК, избирка, m. bas leterbleibfel, ber Meft, residuum, reliquiae.

изӑсути, изаспêм, v. pf. ausfdûtten, effundo. ИЗАЗУТИ СЕ, Изаспём се, v. г. pf. ausflagen| ИЗБИРАЊЕ, n. bas Zušlauben, Bäßlen, electio. (aus ber aut), erumpo, prodeo: већ су се ИЗБИРАТИ, избирам, v. impf. auslefen, mällen, изасуле красте.

eligo.

изӑткати, изачём (нзаткам), v. pf. fertig we=|ИЗБИРАЧ, избирача, m. ber äbler, ber viel ausben, pertexo. Elaubt, difficilis: Избирач нађе отирач (кад се који жени).

ИзӑТОГА, b. і. иза тога, barauf, exin. cf. иза. изати, изађем, vide изићи.

ИЗБА, f. (по Херцеговини и по Србији око Новог пазара) vide соба. ИЗБАВИТИ, Вӥм, v. pf. befreien, libero. ИЗБАВЉАЊЕ, П. baš 2efreien, liberatio. ИЗБАВЉАТИ, Љам, v. impf. befreien, libero. извадаЊЕ, п. as lufteen, effossio, excisio. изБадати, избадам, v. impf. aušftedjen, effodio, excido.

ИЗБАЖЂЕТИ, баздим, v. pf. (у Ц. г.) vide ис-| прдјети.

ИЗБАЛИТИ, лим, v. pf. rogig mader, muco maculo.

ИЗБАЦИВАЊЕ, n. 1) baš Serauswerfen, ejectio. 2) das Ausschießen, rejectio. 2) das Abfeuern der Flinte, ejaculatio.

ИЗБАЦИВАТИ, бацујем, v. impf. 1) berauswerfen, ejicio. 2) ausfdießen, rejicio. 3) Iosfdießen, abfeuern, ejaculor.

ИЗБИСТРИТИ СЕ, избистрим се, v. r. pf. Elar, hell werden (von Flüßigkeiten), claror, limpidus fio.

извити, избијем, v. pf. 1) beraus clagen, elido, extundo. 2) zerschlagen, zerblauen, contundo: избили га на суду. 3) (у Боци) избила дијете, т. ј. побацила. 4) fdlagen, pulsare: сад су избила два сахата.

ИЗБИЋИ, бигнём, (зап.) vide избјећи. ИЗБЈЕГНУТИ, нём, vide избјећи. ИЗБЈЕЖАТИ, ЖИм, v. pf. (јуж.) vide избјећн: Те избјежа из бијеле куле — ИЗБЈЕЋИ, бјегнём, (избјегох, избјеже; избјегао, гла) v. pf. (јуж.) Sinausflieђen, jerflieben, diffugio, cf. избјегнути.

ИЗБЛЕЈАТИ СЕ, јим се, v. г. pf. изговорити што лудо, aufdwagen, effutio. ИЗБЛИЗА (изблиза, из близа), von naђe, cominus. ИЗБЉУВАК, Избљувка, m. оно што се у један пут избљује, ber Zušwurf, sputum, ejecta

mentum.

избацити, избацим, v. pf. 1) beraušwerfen, eji-
cio. 2) aus dießen, rejicio : избацио му де-
сеторо свиња (трговац који их купује -
нашао да ово десеторо није добро као
што су остали, и за то их није хтио у ре-
ду с осталнма да купи ; тако се избацују ИЗБЛЕТИ, Лӥм, (ист.) vide избољети.
и говеда, и коже и остале оваке ствари у изволити, лим, (зап.) vide избољети.
трговини). 3) пушку, топ, abfeuern (bie &lin=|иЗБОЛОВАТИ, болујем, vide избољети.
te), ejaculor (glandes).

ИЗБЉУВАТИ, избљујем, v. pf. ausfpeien, expuо.
ИЗБЉУВАТИ СЕ, избљујем се, v. r. pf. fid auš:
fpeien, satis spuisse.

ИЗБЕГНУТИ, нём, vide избећи.

ИЗБЕЖАТИ, ЖИм, (ист.) vide избјежати. ИЗБЁЗУМИТИ, Мим, v. pf. кога, vide обезу

мити.

ИЗБЕЗУМИТИ се, мим се, v. г. pf. vide обезумн

TH ce.

ИЗБЕЛЕТИ, лим, (ист.) vide избијељети. ИЗБÉлити, лим, (у Сријему) vide избелети. ИЗБЕЋИ, бегнем, vide (ист.) избјећи.

ИЗБОЉЕТИ, болим, v. pf. (јуж.) abmagern (burd Krankheit), morbo macresco. Избор, m. bie ušwabl, delectus: По избору бољи од бољега избости, бодем, v. pf. 1) аufteden, expungo, н. п. коме очи. 2) jerftedjen, compungo, н. п. избости кожу.

ИЗБРАТИ, берём, vide изабрати. ИЗБРЕЖАК, избрешка, т. біе Иньође, clivus, cf. брежуљак.

[ocr errors]
« PreviousContinue »