Затуратисе, амсе, v. impf. fi (in òíe in die Welt hineinwerfen, abiisse peregre. Затурчати, ам, v. pf. anfangen tür. kisch zu reden, zu singen, turcice proloquor, accino. Затући, тучем, vide забити. Затућисе, учемсе, vide забитисе. Заћерами, ам, v. pf. (Ерц.) 1) hineins schlagen, immitto. 2) hinter-treiben, ago post Заћератисе, амсе, v. r. pf. (Ерц.) [06. stürzen, impetum facio, Заћеривање, п. (Ерц.) 1) дав Dinein деп,immissio. 2) baš Zreiben bin. fer -, actio post - 3) дав &oêîürjen, impetus. Заћеривати, рујем, v. impf. (Ерц.) 1) hineintreiben, immitto. 2) hinter treiben, ago post Заћериватисе, рујемсе, v. r. impf. (Ep.) losstürzen, impetum facio. Заки, зађем, v. pf. 1) binter - gehen, eo post-2) fich verirren, aberro. 3) nach Der Reihe gehen (z. B. von Haus zu Haus), ex ordine eo. Закопати, им, v. pf. mit Koth vers Закопили, им, v. pf.. [hmieren, luto obliuo. v. pf. einen Geruch Заударати, ам, v. impf. riechen nach etmas, oleo: 3аудара месо,- вино на буре и т. д. Заудариши, им, betommen, adoleo. Зауздавање, п. даš äumen, infrenatio. Зауздавати, ам, v. impf. zäumen, infreno. Зауздаши, ам, v. pf. зäumen, infreno. Заузетисе, змемсе, v. r. pf. c ким, uch zusammenthun mit einem, socior. Заујати, јим, у. pf. bu! mahen (vom Winde, Meere), strideo. Заујатисе, јимсе, v. г. pf. lošfahren (vom Schiffe), cum stridore procurro, feror. Зауками, учем, v. pf. ђи! [ферен, inclamo io ut audiat, uhi sim, absens sodalis. 2) bu! machen in bie Singer vor Frost, foveo digitos anhelitu. Зауларити, им, v. pf. коња, halftern, capistro. Заурлати, ам, v. pf. aufßeulen, exululo, Зауставити, им, v. pf. benmen, inhibeo. Зауставитисе, имсе, v. г. pf. ftіl fе. gen, subsisto, Заустављашисе, амсе, v. r. impf. still stehen, subsisto. Заустити, им, v. pf. ben Типо önn zum sprechen, aperio os ad proloquendum: заусти да рече, па опет не ће. Заучати, чим pf. zu heulen anfans gen (vom Winde, den Bogen des Meeres), strideo. 3aŷш, m. das Umschwemmen (Umdre hen) des Schiffs, das Strom aufwärts fährt, retorsio navis: отишла лађа на зауш; увашно зауш лађу. Заушак, шка, m. vide приушак. Заушитисе, шисе, v. pf. н. п. лађа „ sich umdrehen, umgedreht werden, retorqueor, (vom Schiffe, das stromaufwärts fährt). Заушници, m. pl. bie Dhrbrüfen, glandulae parotides. Захвалити (или зафалиши), им, v. pf. (у Сријему, у Бачкој и у Банату по варошима; а сељаци (кад оће да говоре као и варошани) кажу: за квалити, или завалити) коме, danten, gratias ago. Захваљивање (зафаљивање), п. дав danken, gratiaruni actio. Захваљивати (зафаљивати) љујем, v. impf. Danten, gratias ago. Заценити, им, (Рес. и Срем.) vide зацијенити. Заценутисе, немсе, v. r. pf. den the na verlieren vor heftigem Weinen; schluchs zen, spiritum intercludo plorando singultio. Зацијенити, им, v. pf. (Ерц.) ä hen, einen Preis seßen auf die Waare, pretium constituo. Зацуцукати, ам, v. pf. bineinfauteln, intrudo oscillando. Зачевиљити, им, v. pf. 1) (die Flinte) fpannen, intendo telum (fiintam). 2) vide завиличити. Зачеље, п. горње чело, ш. ј. мјесто навр стола, ђе обично старјешина сједи кад се руча, или вечера, дес oberste Play am Tische, triclinii pars. Зачељустити, им, vide завиличити. Зачепити, им, v. pf. vertopien, u= spunden, epistomio obturo. Зачепркати, ам, v. pf. 1) anfangen scharren (wie die Henne), rado ut gallina. 2) verscharren, radendo obruo. Зачетак, шка, m. der Infang, initium, cf, почетак. Зачёти, чнем, v. pf. 1) vide започели. 2) empfangen, concipio (von der Kuy, Stute, бет фате). 3) зачела се кавга, entftanben, exorta est rіха. Зачина, f. bie Búje, coudimentum. Тешко лонцу, из села зачине чекајући. Зачиниши, им, v. pf. 1) würzen, condio. 2) fig. ,,Све је коло главом надмашила, ,,А господским лицем зачинила Зачињање, п. 1) vide започињање. 2) die Empfängniß, conceptio. Зачињање, п. дas Bürgen (öfterr. Bet= machen), conditio. Зачињати, њем, v. impf. 1) vide за. почињати. 2) empfangen, concipio. Зачињати, ам, v. impf. würzen, (ver. machen), condio. Зачкати, ам, v. pf. (eine Riße) perfo pfen, obturo, obstruo. Зачкољина, f. bie verflopften Rigen, rimae oppilatae. Зачудитисе, имсе, v. pf. fih bermun. Dern, miror. Зачудиосе пребијеној голијени (кажу, особито жене, ономе, који се чему зачуди: да не би оно урекао, чему се чуди; а ђетету, и другоме млађем кажу: ето ти говна на носу, уприсе). Зачути, чујем, v.pf. bören, exaudio. Заџакати, v. pf. lärmen, tumultum cieo. Зашећерити, им, v. pf. juđern, saccharo condio. Зашивање, п. дав Bernähen, obsutio. Зашивати, ам, v. impf. vernähen, obsuo. Зашиљивање, n. babufpigen, acuminatio Гра= геп, ,,Сд сунца се штитом заштитио .. А од вјетра свиленом марамом Зашто, 1) marum? quare? 2) weil, quoniam. , Зашушкати, ам, v. pf. 1) raufen wie die fliehende Eidere), constrepo, iuhorreo. 2) leicht bebeđen (6.5. etmaš mit laub), contego leviter. Збабашисе, амсе, v. r. pf. fi runzeln wie ben einem alten Beibe, consenesco (als Replik auf die Begrüßung mit баба): А. Баба! збацивање, п. das Herunterwerfen, dejectio. Збацивати, цујем, v. impf. berabwer= fen, dejecto. Збацити, им, v. pf. Бесабwerfen, do herabwerfen, jicio. Збег, т. (Рес. и Срем.) vide збјег. Збећисе (говорисе и збегнутисе), збегнемосе, (Рес и Срем.) vide збјећисе. Збивање, п. да$ Selmeben, bie fü lung, effectus. Збиватисе, васе, v. г. impf. in Ærfül» lung geben, abeo in effectum. Збијање, n. vide сабијање. Збијаши, ам, vide сабијаши. Збијашисе, амосе, vide сабијашисе. 36ла, f. 1) die Wirklichkeit, der Ernst, veritas: serium: говориш ли ти мо од збиље? 2) збиља! a propos! по eins! audi, heus, quid ais. Збиљски, adv. im Srnfte, serio. Збити, збијем, vide сабити. Збишисе, збијемосе, vide сабитисе. Збитисе, будесе, v. г. pf. in Érfül. lung gehen, exeo, fio. Збјег, т. (Ерц.) ber Bufammenlauf ber Flüchtlinge, confugium. Збјећисе (говорисе и збјегнутисе), збјегнемосе, v. r. pf. (Ерц.) 1) зат menlaufen, concurro. 2) zusammenlaus fen (vom Tuch), contrahor. Због (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) wegen, ob. cf. c. 36ôj, m. am Pfluge, pars aratri. 360p, m. die Versammlung, Gesellschaft, Unterhaltung, Gespräch, concio: ,, Збор зборила господа Ришћанска. ,, Збор збориле младе Земункиње, „Збор збориле, па су говориле Зборење, и дав preфen, confabulatio. Збориши, им, v. impf. fprehen, loqui, confabulari. Збориште, п. Plan, mo man fid ver= fammelt, locus conventus. Званица, f. највише се говори у млож. броју званице, ш. ј. они који се ЗОБУ на крсно име. У пјесмама се налази и у завнице, н. п. „У Марка је млого узавница: „Двјеста попа, триста калуђера geladene Gäste (sum крсно име, welches f.) conviva vocati. 3вáme, n. dcs Rufen, vocatio. Звати, зовем, v. impf. tufen, voco. Зватисе, зовемсе, v. r. impf. beiten, vocor: како се зове? Звезда, f. (Рес. и Срем.) vide зви језда. Звездица, f. dim. . звезда. Б. Иди ноге ти се збабале, није. Звекан, m. ber Dummbart, stultus. сам ја баба. Звеке, m, vide збека: „Ја ћу бити на чардаку, Дукате бројиши, Дукати ће звекстати, по звекету дођи Звекешање, n. vide звечање. Звекешати, кећем, vide звечати. Звекнути, нем, v. pf.ettlingen, resono: Звекнути, нем., pf. v. auf ben Sopf schlagen (daß es erklingt), ferio caput alicui ut resonet : Звекнуо га пс глави. Звер, 1. (Рес. и Срем.) vide звијер. Зверање, п. (Рес. и Срем.) vide звjeрање. Зверами, ам, (Рес. и Срем.) vide звјерати. Звере, ета, п. (Рес. и Срем.) vide звијер. Звериње, п. (Рес. и Срем.) vide звјеРиње. , Звёрка, f. (Рес. и Срем.) vide звјерка. Звецкање, п. dim. . звечање. Звецками, ам dim. у. звечати. Звецнути, нем, dim. у. цвекнути. Звечак, чка, m. bet Glodenfhmengel, pistillum campanae. Звечан, т. град у Косову. Звечански, ка, ко, yon Звечан. Звечање, и baš Klingen, sonus; Звечати, чим, v. impf. tlingen, sono. Звечка, eine eiferne platte, bie in ben Klöstern, befonders in der Türken, flatt der Glocke dient, campanae ferreae genus simplicissimum (tabula ferrea). Звижд, m. eine Gegend der наија Пожаревачка. Звиждање, п. bas pfeifen, sibilatio. Звијезда, f. (Ерц.) ber Stern, stella. Звјерка, 1. (Ерц.) ein Balothier, ein Звонар, т. 1) ber Slodengießert, fusor campanarum. 2) ber Glödner, Glo. denläuter, Kuster,pulsator campanarum. Звонара, f. bert Glodenthurm, turris campanaria. Звонарев, ва, во, без звонар, tusoris Звонароз, ва, во, aut pulsatoris campanac. Звонарски, ка, ко, ber звонари, ц sorum aut pulsatorum campanarum. Звонити, им, v. impf. läuten, palso campanam. Звонце, цета, n. dim. у. звоно, бай Glöckchen, campanula. Звоњење, n. as' Läuten, sonus et pub satio campanae: 3ворнik, m. Stadt und Festung am lins ten Ufer der Drina, eine Tagreise yon ber Save. Србљи (око Звор ника) приповиједају, да је Зворник зидао некакав Звонимир незна божац прије Риста на 800 година Зворничанин, т. човек из Зворника. Зворнички, ка, ко, у. Зворник. Звоцање, п. дав Офиаррen mit dem Zähnen, captatio, frendor. Звоцати, ам, v. impf, mit ben за nen schnappen, capto dentibus. Звоцнути, нем, v. pf. (фиаррен, Нар pen (wie der Hund, Storch), capto, dentibus, strepo. Зврцање, п. дав фпіррфен ($lagen talitratio. Звоцнути, нем v. pf. кога, cinem ein Schnippchen geben, talitro percutio. 3врчка, f. der Nafenstüber, Schneller, talitrum. нијесам га ни зврчком ударно. Згадиписе, имсе (ди ми се), vo pf ekelhaft werden, anekeln, attaedet: зra Дно сам се на -, згадило ми се. Згађање, п. дав Zreffen, collineatio. Згледање, n. das Anblicken, aspectio. Згледати, ам, v. pf. eróliđen, couspicor. Згледашисе, амосе, ѵ.г. pf. I sich gegen Згледашисе, амосе, v. r. impf. feitig ane blicken, invicem se aspicere. Зглобити, им, v. pf. н. п. лијес (ба Betpreute, Berlegte) zufammenlegen. das Geschirr zusammenbringen, comропо, colligor Зглобљавање, п. дав uаmmenfügen. consertios Зглобљавати, ам, v. impf. žufammens fügen, consero. Згњечити, им, v. pf, zufammeninten subigo, depso. згода, Згода, f. vie Belegenßelt, Bequemlids teit, opportunitas : жива браще! Згодан, дна, но, qang recht, ведет opportunus. Згодна пушка, пул, H Згодити, им, v. pf. treffen, ferio, col lineo. Згорелисе, рисе, v. г. pf. m... ватра, zu Glut zusammenbrennen, ardore con fici. Зготовити, им, v. pf. н. п. ручак, јело, bereiten, adparo. Зграбити, им, v. pf. ergreifen, corripio. 3гpaд.a, f. das Gebäude, aedificium. Зградица, f. dim, v. зграда. Згрејати, јем, (Рес. и Срем.) vide згризати.. Згрешити, им, (Рес. и Срем) vide згријешити. Згризање, п. 46freffin, 26weiben, depastio. Згризати, ам, v. impf abfreffen, de pascor. Згрнути, мем, v. pf. 1) jufammen. fcharren, corrado. 2) wegscharren, derado. Згрозитисе, имсе, v. r. pf. zufaттен. schaudern, cohorreo. Згртање, п. 1) baš ufammenfaffen, collectio. 2) дав Huseinanberbreiten, dispersio. Зготами, грћем, v. impf. 1) ¿ufam. menfaffen, colligo. 2) auseinanderscharren, dispergo. Згрувати, ам, v. pf. zerftoßеn, cоn'tundo. Згрштитисе, шти ми се, v. r. pf. Art Ekels, wenn man z. B. Fettes ißt, oder ein Stein im Brot ist, horret palatum. Згубити, им, (ст.) vide сагубити: „Милош згуби Турског цар Мурата, „И Турака дванаест иљада Згулити, им, v. pf. abreißen, фіндеп, deripio, excorіо: аљину, кожу. Згуљивање, п. baš utblößen, denu datio. Здрављице, п. һур. 9. здравље. Здраво, 1) деfuno, integra valet@dine. 2) tühtig, Part, valide: здраво га је ударио; немој здраво отезаши. Здравцит, на, то, сí. здрав. Здробити, им, v. pf. jerbrofeln, perfrio. Здрозгаши, ам, v. pf, mttern, zerschmettern, comminuo. Здопитисе, имсе, . г. pf. fih ents aweyen, bis zu Thätlichkeiten, rixor. 366a, der Fink, fringilla. Зев, m. (Рес. и Срем.) vide зијев, Зевање, п. (Рес. и Срем.) vide зије вање. Зевати, ам, (Рес. и Срем.) vide зије ваши. Зебнути, нем, (Рес. и Срем.) vide зијевнути. Зезање, п. eine Art fhwingenber Be wegung, agitatio futuentis. 3èзamи, ам, v. impf. sich schwingend bewegen, agitari futuendo. Зезнути, нем, v. pf, eine {$wingenbe Bewegung machen, agitari futuendo. Зейтин *, m. дав Del (Baumöl), oleum. cf. уље. Зейтинити, им, v. impf, mit Del würzen, oleo condio. Зейпиница, f. суд, што се у њему држи зеитин, дав Delfäффен, атpulla olearia. Зейтињење, п. дав Deten (Würzen mit Del), oleatio. Зейтин - тане*, vide маслинка. Зеимуни*, adj. olivengtün oleaginus. Зејо, т. һур. у. зец: мени зејо! мени зејо! (вичу ђеца кад се играју зеца). Зелембаћ (зеленбаћ), m. Die grüne Eibechse, lacerta viridis. Зелен, f. діе Grüne, да6 Srüne, viriditas. 2) (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide поврће. Зелен, на, ног, 1) дейn, viridis. 2) grün, b. i. unrelf, immaturus: млад и зелен (као гушчје говно), ber Gelbschnabel, imberbis. Зелена када, f narcissus pseudonarcissus Linn! „Плави зумбул и зелена када Зеленеми, ним, (Рес.) vide зелењети. Зеленешисе, нимсе, (Рес.) vide зеле њетисе. Зеленика, f. m, j. јабука : ,,О јабуко зеленико! "Шішо с толики род родила Зеленило, п. bie grüne Sarbe, деüneв Färbemittel, pigmentum viride. Зеленити, им, v. impf. 1) grün färben, colorem viridem induco, colore viridi inficio. 2) (Срем.) vide зелењеши. Зеленишисе, имсе, (Срем.) vide аеле њетисе. Зеленкаст, та, то, grünlich, sub-. viridis. Зеленко, т. зелен коњ, ber pfelfhim= mel, equis albi genus. Зелењак, њка, m. зелен кукуруз, grüner (unzeitiger) Kukuruz (Mais). Зелењети, ним, v. impf. (Ерц.) grü. nen, viresco. Зелењетисе, нимсе, v. г. impf. (Ерц.) grünen, vireo. Зеља, m. (Рес и Срем.) vide зељо. Зељан, на, но, н. п. пиша, von wil. bovis cani. Земљак, 'm. Der Canoemann, popularis. Земљакиња, f. bie Sanòêmännin, popularis femina. Земљан, на, но, {cben, terreus, fictilis, Земљаница, 4 чинија, или чаша, од sembe, ein irdenes Geschirr, vag fictile. Земљица, f. dim. у. земља, дав п chen, das Erdlein, regiuncula, Земљичка, f. bie Gemmel, simila. Земљурина, f. augm. . земља. Земун, m. Semlin, Zemlinum. Земунац, нца, m. Gemliner, Zcmli nensis. Земуница, f. ble rohütte, antrum. Земункиња (Земункиња), f. bie Gemli. netin, Zemlinensis femina: „Збор збориле младе Земункиње Земунски, ка, ко, Semliner., Zemlinensis. Зенђил , ла, ла, vide богат. Зенбилук *, m. vide богаство. Зеница, 1. (Рес. и Срем.) vide зјеница. Зепсти, зебем, v. impf. frieren, frigeo. Зердав, m. 1) ber Зobel, Zibellina, 3) Das Zobelfell, pellis zibellinica. Зерде*, ета, n. eine Xrt falter Dreble fpeife, mit ponig, cibi genus: "Жуто зерде у сребрну сану 3em, m. der Schwiegersohn, gener. Зета, f. ријека у Ерцеговини. Зетов, ва, во, дев Ohwiegerfon, generi. Зетовски, ка, ко, 1) ber Sowiegers föhne, generorum. 2) adv. wie ein sem, more generi. Зец, m, ber Safe, lepus. Плашив као зец. Зечина, f. 1) augm. у. зец. 2) дав Ба fenfel, pellis leporina. Зечић, m. dim. у. зец, дав Бäвфеп, lepusculus. Зечица, f. дав Веіbchen bom Dafen, lepus femina. Зечји, чја, чје, Safen, leporinus. Зечји три, т. діе Баиђефеl, ononis spinosa Linn. Зивкање, n. dim. у. звање. Зивками, ам, dim. 9. звати. 3д, m. die Mauer, murus. Зидање, п. дав Таuern, operis latericii molitio. Зидар, m. ber Maurer, faber mura rius. Зидарев, ва, во, beš Maurers, muЗидаров, ва, во, rarii. mu Зидарски, ка, ко, 1) Maurers, rariorum, 2) adv. mie ein Maurer, moro murarii. Зидати, ам, v. impf mаuссп, ори latericium molior. Зидина, f. augm. у. зид. На |