Page images
PDF
EPUB

nobiles quidam Turcarum: Живи као бег на Херцеговини. - 2) у Дубровнику реку свакоме човјеку кад хоће да покажу да га поштују, ber Serr, dominus. [vide] господар, сf. бан. 3) (у Хрв.) vide младожења. 2. бег, м. (ист.) vide биjеr. беганица, f. (у Уж. н.) Wrt Birnen, piri genus [pirus communis L. var.]. бегање, п. (ист.) vide бјегање. бегати, гам, (ист.) vide бјегати. бегац, бекца, m. (ист.) vide бјегац. Бегеј, Бегеjа, m. ein luß in Banat, fluvii nomen. бегенисати,* ишем, v. pf. н. п. дјевојку, јело какво, чоху, Gefalen finben, probo: Ко кога бегенище, с оним и јегленише. бегиња, f. (у Дубр.) vide госпођа [1]. с. бег. беглук,* m. 1) bie Grobne, angaria, opera serva: отишли на беглук [vide кулук]. der Fiscus, das Aerarium, die Kammer, der fürst- 6езàзленôст, f. die Unschuld, innocentia.

дна), bobenlos, fundo carens.

безадњица (јама), f. (у ц. г.) vide бездана [1]: Тако се не амбисао, као јама безадњица! безазлен, a, o, obne Mrg, arglos, unjdulbig, in2) nocens [cf. безилен].

безаконик, m. ein Dlenid olne Religion, carens religione (понајвише калуђери говоре) [cf. безакоњак].

[ocr errors]

lide dag, fiscus: војницима дају барут из беглука; узели му све у беглук (fonjiszirt). беглучење, п. ber Grobubienit, operae servae

praestatio.

беглучити, чим, v. impf. frobnen, angariam prae-
sto [vide кулуковати].
беглучки, ка, ко, н. п. чардак, амбар, бere=
schaftlich, domini.

[ocr errors]

бегнути, нêм, (ист.) vide бјегнути.
бéro, m. hyp. v. [1]бèr.
бегов, а, о, без Wegs, той бег.
беговац, беговца, m. einer von без Begs geuten,
homo то бëг, miles, puer: Беговац је бего-
вац, ако не ће имати ни новац, а магарац
је магарац, ако ће имати и златан покровац.
беговица, f. bie Begin, uxor той бег.

беговски, ка, ко, бем бег деbörig, то бег.
бегунац, нца, m. (ист.) vide бјегунац.
бегуница, f. (ист.) vide бегуница.
бегунче, чета, п. (ист.) vide бјегунче.
беда, f. (ист.) (voc. бêдо) vide биједа : Иди,
бедо, аратос те било
бедан, дна, дно, (ист.) vide биједан.

бедèвиjа[*], f. arabische Stute, equa arabs. cf. ar

киња.

бедевијче, чета, n. ein arabijde3 Gtutenfüllen,
equula arabs: Jош је даље а че бедевијче
бедем[*],
беден[*],

m. vide зид.

Бедин Град, м. (ист.) vide Биједин град.
бедити, бедим, (ист.) vide биједити.
бедник, м. (ист.) vide биједник.
бедра, f. vide бедро: Сломио му бедре обе-
двије

бедрица, f. (ст.) vide бедро: на потрже мача
од бедрице

бедро, п. (pl. бёдра, gen. бёдара) dentel, crus.
cf. бут [бедра, бедрица, стегно].
беђење, п. (ист.) vide бијеђење.
1. бежан, f. (ист.) vide [1] бјежан.
2. бежан, m. (ист.) vide [2] бјежан.
бежање, п. (ист.) vide бјежање.
бежати, жим, (ист.) vide бјежати.
бежунар, бежунара, м. (ист.) vide бјежунар.
1. без, ohne, sine. cf. брез.
2. без,* m. vide платно 1.
безадњи, ња, ње, (у Ц. г.) н. п. јама (која нема

бедрени праг, m, (у Боци) vide довратник.
бедреница, f.
говеђа болест, Milz-
бедреници, ника, m. pl. brans [anthrax. cf. до-
муз].
бедрика, f. eine Battung pfel, mali species
[pirus malus L. var.].
бедриница, f. у пјесми сабља што уз бедру
стоји: Повалише сабље бедринице

безаконица, f. Frauenzimmer obne Religion, mulier carens religione. безакоњак, m. (у Ц. г.) vide безаконик. безакоње, п. (ст.) бie 3rreligion, impietas [cf. незаконство]: у Инђији тешко безакоње: Не поштује млађи старијега бёзар, m. vide платнар. безбожан, жна, жно, gottlo3, atheus. безбожник, m. ein Bottlojer, atheus [cf. безбожњак]. безбожница, f. біе Gottloje, athea. безбожнички, ка, ко, бег Bottlojen, atheorum. безбожност, f. bie Gottlojigteit, impietas. безбожњак, m. (у Ц. г.) vide безбожник. безбратница, f. bie Bruberloje, quae caret fratre: Па што те ти сестре безбратнице безбрижан, жна, жно, forglos, forgenfrei, solutus cura, securus. безверник, м. (ист.) безвирник, m. (зап.)

| који нема вје

I

pe, ber Dreuloje, бèзвjернâк, т. [jyx.] (y II. r.) der Ungetreue, infidelis: Од Турчина стара безвјерника безводан, дна, дно, н. п. земља, мјесто, waffer= lo3, carens aquis.

безвоник, m. (у Грбљу) човјек који нема вола, der keinen Ochsen hat, bobus carens. Ja oве ријечи у Србији нијесам чуо, али се опомињем да су они који имају своје волове орали од своје воље без и каке плате онима који их немају; а тако кажу да се отприје и у Грбљу чинило, али већ готово да је престао тај обичај. безглаван, вна, вно, 1) н. п. кућа, обne Ober= baupt. 3. B. eine Gamilie, Seren старјешина gejtorben, carens principe, patre familias capite. 2) жена безглавна, која нема мужа, gattenlos, carens marito. безгласан, сна, сно, jtimmlo3, voce carens. безгрешан, шна, шно, (ист.) vide безгрјешан.

безгрешност, f. (ист.) vide безгрјешност. безобзирке, т. 1. без обзира, обne umzujehen, безгришан, шна, шно, (зап.) vide безгрешан. безобзирце, sine respectu: оде безобзирке, т. безгришност, f. (зап.) vide безгрјешност. ј. тако брзо да се није имао кад обазрети. безгрјешан, шна, шно, (јуж.) ünblos, sine noxa, безобразан, зна, зно, jdamlos, impudens. cf. безsine peccato.

безгрјешност, f. (јуж.) bie Günblojigteit, unjdulò,

innocentia.

очан.

безобразлук, m. vide безобраштина. безобразник, m. Der Edamloje, impudens. ef. безочник [безочњак].

cf. безочница.

бездан, м. (у Ц. г.) vide бездана [1].
бездана, f. 1) ber Mbgrund, abyssus, cf. безад- безобразница, f. bie Edamloje, impudens femina.
њица, бездан, безданица [пропаст 1, амбис,
помбос]: Цар намаче два целата млада, От-безобраштина, f. (y Ц. г.) bie unverjdämtheit,
кида их једног по једнога, Те их баца доле damlofigteit, impudentia. cf. безочанство [бе-
у бездану 2) [Бездана] код града Го- зобразлук].
лупца јама с водом, пом. pr.
безданица (јама), f. (у ц. г.) vide бездана 1:
А то није ледена тавница, но некака јама
безданица
Бездин, Бездина, m. намастир у Банату, Жаме
eines slojters, monasterii nomen.
Бездинац, нца, m. Ciner von Бездин.
бездински, ка, ко, роп Бездин.

бездрван, вна, вно, (у Ц. г.) н. п. земља, т. ј.
гдје нема дрва, boljlos, carens lignis.
бездушан, шна, шна, berzlos, filllos, expers cor-
dis, sensus.
бездушник, m. човјек, који не мари за душу
(као да је и нема), Ser Herzloje, Sublloje, ex-
pers cordis, sensus: Хајт' отоле, Божи без-
душници! Ђаволи вам понијели душу!
бездушница, f. женско, које не мари за душу,
die Herzlose, Fühllose, mulier expers cordis,

[ocr errors]

безбрје, п. некако мјесто (?) [доба прие зорe]: Са безорја Турци кеисаше безочан, чна, чно, (у Дубр.) vide безобразан. безочанство, п. (у Дубр.) vide безобраштина. безочник, m. (у Дубр.) vide безобразник. безочница, f. (у Дубр.) vide безобразница. безочњак, m. vide [безобразни к] безочник. безрибица, f. ber Sejtling, ejterl, cyprinus albur

nus minor [gobio vulgaris Cuv.] безродан, дна, дно, unfrudtbar, infecundus. безродница, f. која нема рода, ein Frauenzimбезроткина, mer bas feine nperwandtidaft bat, mulier carens cognatis: Ja нијесам всето безродница Анђе моја, ти си безроткиња: Свак ми чедо честитује младо, Од рода ти ниђе нико нема безуман, мна, мно, unvernünftig, demens: Све Брђане безумне јунаке - Дробњаци су безумни јунаци

sensus.

безйлан, лна, лно, aufridtig, sincerus. cf. бе

зазлен.

безимена недјеља, f. beißt bie britte 28офе бег großen Faste, hebdomas tertia jejunii magni. Прва се недјеља зове чиста, друга пачи- безумље, n. Unvernuft, dementia: Мој ујаче, од Сибиња Јанко! Немој дати умље за без

безумити, мим, v. impf. bethören, biuter as gidt fibren, decipere, cf. варати [1], заваравати: Да отиде у село Млетичак, Да безуми ЧенгићСмаил-агу, Док окупим младе Морачане

ста, трећа безимена, четврта средопосна,

пета [глуха] глува [глухна, глушница], умље - [ef. беспамет]. шеста цвјетна, седма велика. безумљење, п. баз Bethören, deceptio. безимени, на, нó, namenlos, obne Diamen, ano-безумник, m. ber Unfinnige, demens.

[ocr errors]

бека, f. (у Грбљу) име овци, daj name, nomen

ovi indi solitum.

nymus.

безистен,* m. [мјесто и зграда, гдје се продаје платно]: Асан гради нове безистене Да идемо нову безистену безјак, m. gölpel, stolidus [vie лудак]: иди, безјаче један, jagt 3. 2. ber Bater zum Eohue, der etwas dummes gethan oder gejagt hat (cf. Be3jak in den Truberischen Vorreden um A. 1560). безматак, тка, m. кошница у којој нема ма- бекарица, f. (у Грбљу) име кози, Зiegenname,

бекавица, f. 1) срицање у буквару, bas Budjtabiren, syllabarum prolatio: учи бекавицу; изучио бекавицу. 2) die Blökerin (3. B. daf), balatrix: нађох село манитијех људи, и напросих сто векавица и триста бекавица (у приповијеци).

тице, weijerlojer Bienenjtod, apes sine regina. nomen caprae indi solitum. безмитни врачи, m. pl. који нијесу примали Беке, f. (у Ц. г.) надимак женски.

мита, unbejteclide Merzte, incorrupti medici бекељење, п. баз Тaulfletjden, rictio.

(ber beil. Rosmas unb Damian). cf. врачи [бе- бекељити се, бекељим се, v. r. impf. на кога, das Maul fletschen, ringor. бекица, f. Rinderwort für eфaj, ovis sermone

сребрни врачи: 1. новембра]. безмливница, f. у приповијеци, како је нека најмљена жена жалећи туђега мужа говорила: „Ја сам јадна безмливница, ја сам јадна бесолница“ (т. ј. која нема млива и солн), die Mehllose, die kein Mehl hat, quae caret farina.

--

infantium.

Бекна, f. (у Ц. г.) надимак женски. бекнути, бекнем, v. pf. 1) blöten, ballare.

2) не зна ни бекнути, т. ј. не зна ништа, ни проговорити.

бекута, f. dimpfmort für ein idledtes Tajden- белонога, f. (ист.) vide бјелонога. meffer, convicium in cultrum plicatilem obtu- белоња, м. (ист.) vide бијелоња.

sum, pravum.

белопандара, f. (у Рудн. н.) бијела крупна шљива. cf. [vide] jajapa.

бел, бела, м. (ист.) vide бјел.

1. бела, f. (ист.) само у овој загонеци: Бела белћим,* [vide бојсе] cf. ваља да, може бити: белу зове: дај ми, бело, бела леба испод белким ће и он доћи. бела скута (т. 1. овца и јагње) [cf. бјела]. белуг, м. (ист.) vide бјелуг. 2. Бела, f. Frauenname, nomen feminae: И пред белуга, f. (ист.) vide бјелуга. њима Белу Станишића

лика.

бёлугов, а, о, (ист.) vide бјелугов. 3. бела, f. adj. (ист.) vide бијела. белутак, тка, m. (ист.) vide бјелутак. белаисати, ишем, v. pf. ударити на белај, белушает, а, о, (ист.) vide бјелушаст. vide [награбусити ограисати. белушина, f. (ист.) vide бјелушина. белај,* белájа, m. ber unfall, bas Unglüd, ma- 1. бељ, м. (у Славонији) vide [бакуља] бјеlum, [vide] биједа, cf. зло: белај! ударио сам на бела); Но да видиш ала и белаја бела недеља, f. (ист.) vide бијела недјеља. белàица, f. (ист.) vide бјелаица. беланце, п. (ист.) vide бјеланце. беласање, п. (ист.) vide бјеласање. белӑсати се, са се, (ист.) vide бјеласати белац, лца, м. (ист.) vide бијелац. Бела Црква, f. (ист.) vide Бијела црква. белача, f. (ист.) vide бјелача. бёлаш, м. (ист.) vide бјелаш. белега, f. (ист.) vide биљега. белегија,* f. vide гладилица. бележење, п. (ист.) vide биљежење. бележити, жим, (ист.) vide биљежити. белензуке,* зука, f. pl. vide наруквица [1]. белети, белим, (ист.) vide бијељети. белети се, лим се, (ист.) vide бијељети се. белидба, f. (ист.) vide бјелидба. белија, f. т. j. погача бијела, Sie Weiße, alba: Арами им погачу белију белило, п. (ист.) vide бјелило. бели.ља, f. (ист.) vide бјелиља. белина, f. (ист.) vide бјелина. белити, белим, (ист.) vide бијелити. белити се, белим се, (ист.) vide бијелити се. белица, f. (ист.) vide бјелица. беличаст, а, о, (ист.) vide бјеличаст. белнук* [бенлук], m. cin langes weiblides Unterfleid mit Vermeln, tunicae muliebris genus: Ој ђевојко дилберчићу! У бијелу белиучићу, Ко ти среза бијел беднук, Отишло му све у беглук белнучић, m. dim. v. белнук. белобрк, m. (ист.) vide бјелобрк. 1. белов, белова, м. (ист.) vide [1] бјелов. 2. белов, а, о, (ист.) vide [2] бјелов. Беловар, Беловара, м. (ист.) vide Бјеловар,

mit allen Ableitungen.

2. бел, м. (ист.) vide бијељ.
Беља, м. (ист.) vide Бјеља.

бељар, бељара, м. (ист.) vide бјељар.
бељара, f. (ист.) vide бјелара: Платно беле
бељаре девојке

се.

бељарица, f. (ист.) vide бјељарица: Гледале је с брега бељарице, Бељарице, њене дру

гарице

беловина, f. (ист.) vide бјеловина.
беловьев, а, о, (ист.) vide бјеловьев.
белограб, м. (ист.) vide бјелограб.
белогрли, ла, ло, (ист.) vide бјелогрли.
белогуз, м. (ист.) vide бјелогуз.
белогуза, f. (ист.) vide бјелогуза.
белодано, (ист.) vide бјелодано.
белојуг, м. (ист.) vide бјелојуг.
белокорац, окорца, m. (ист.) vide бјелокорац.
белолик, а, о, (ист.) vide бјелодик.

:

бељење, п. (ист.) vide бијељење.
бељина, f. (ист.) vide бјељина.
Бембаша, f. некако мјесто у Сарајеву [дио
вароши]: Колика је на Бембаши трава
бембељ, m. (у Дубр.) [чељаде с маском]. Из-
лазио је 1. Маија (као турица на срете-
није); имао је хаљину сву искићену зелени-
јем лишћем и свакојакијем цвијећем; око
њега су се вили блавори, и једнога је у
руци носио и с њиме се играо. Ишао је онај
дан и к намастиру св. Јакова (око 1, са-
хата од града) [cf. машкарe].
бен, *

9

m. das Muttermal, naevus. cf. [vide 2] младеж. Туркиње а и наше гдјекоје жене по варошима мисле да је лијено имати бене по лицу, и за то их црном бојом граде и које немају: Досто моја и два бена твоја, И два бена међу обрвама

бёна[*], m. (у Херц. и у Хрв.) vide [лудак]

будала: иди, бено једна; иди, бено бенаста. бенав, а, о, vide [сулуд] бенаст. бенавити се, бенавим се, v. r. impf. чинити се

бенав, fid) närrijd) ftellen, stultitiam simulare. бенáвљење, п. ба3 fid-närrijd) jtellen, simulatio stultitiae.

бенаст, а, о, (у Хрв.) vide [сулуд] будаласт: иди, бено бенаста.

берберин, m. (у Ц. г.) vide берберин : Те доведи Петра бенберина

[ocr errors]

бендеш, m. у загонеци: подигле се рогољаче, сусрете их рендисало, хоћаше их рендисати, не да бендеш ни гледати (овце, курјак и пас).

бенђелук,* м. трава, што се међе у вино и у
ракију да се човјек опије и да заспи као
мртав, баз Edlaftraut, herba soporifera.
беневреке, f. pl.
\ (у Хрв.) біе ein-
беневреци, беневрека, m. pl. fleiber, caligae,
[vide] чакире[1], с. лаче.

беневрке, f. pl. (ider baft) vide пеленгаье.
бенетало, m. Der langweilige Edmiger, fabulator
longus, taedium ciens.
бенетање, п. баз langmeilige dwagen, fabulatio
longa [cf. банање 1].
бенетати, бенеьем, v. impf. говорити којешта,
langmeilig jdmagen, fabulari taediose. [cf. ба-
нати].

Бенковац, ковца, м. варошица у Котару из-
међу Задра и Скрадина са зидинама од ста-
рога градића.

бенлук, m. (у Барањи) vide белнук.

берберина, f. (у Рисну) vide љекарина.
берберити, рим, v. impf. vide бријати: Но ти
зови два бербера млада, Берберимо главу
на хајдучку
берберлук,* m. bie Barbierevei, ars tonsoria.
берберница, f. bie Barbierbube, tonstrina.
берберски, ка, ко, barbierijd), tonsorius.
бердо? патрол поврбај! (wer ba? Patroll' nor=
bei) der Ruf der Schildwache, vox excubiarum
apud Germanos, recepta et in Serbia: под
старост бердо (рече се кад ко што у не-
вријеме почиње, као да под старост отиде
у солдату).

бено [бена ?] m. Sunbsname, nomen canis; aber jpridw.: Оба, бêно! - па ни једнога (vom бердокање, п. баз бердо-rufen, dico бердо. Sager, bem jein бено beibe Sajen fangen follte). бердокати, бердочем, v. impf. бердо-rufen, clamo Ја сам ово у овоме смислу слушао у Тр- бердо.

шићу; али бих сад (1850) рекао да је овдје бердóкнути, бердокнем, v. pf. бердо aufrufen, бено мјесто бено од бена, па гдје ова ријеч exclamo бердо.

није позната, онамо јој промијењен глас. Бери, f. pl. поље (и Турско и Црногорско) [село бент[*], m. (у Хрв.) vide брана 1. у Црној Гори у љешанској нахији]. бео, бела, ло, (бели, ла, лó, comp. бељи), (ист.) Берисав, м. Жапnšname, nomen viri. vide бијел. берићет,* m. 1) vide љетина: Бије се као ала с берикетом. 2) das Gedeihen, incrementum, successus, [vide] напредак, cf. срећа: Да Бог наспори и берикет учини! берићетан, тна, тно, н. п. година, geveiělid),

Београд, м. (ист.) mit allen bleitungen, vide Био

град.

fruchtbar, glücklich, optatus.

Беркасово, п. село у Сријему, ein Dorf in Eur. mien, nomen pagi: Трчи брже мјесту Беркасову

бедна, f. (ист.) vide биона.

Беочин, Беочина, m. 1) намастир у Фрушкој

гори. 2) село код тог намастира. Беочинац, нца, м. човјек из Беочина. Беочински, ка, ко, роп Беочин. бебчут, м. (ист.) vide биочуг. бепка, f. iе uppe, pupa. cf. [vide] лутка. бепче, чета, п. баз uppden, pupula. берак, рка, м. (у Сријему) ber ein, nemus. ef. [vide 1]ayr [1].

1. берат,* берáта, m. ein Diplom. diploma: Док

се лисици проуче берати, оде кожа на пазар. Бёсац, сца, m. y Црмници градина на кршу : 2. Берат, м. град у Арбанији. кажу да су ондје негда Чивути сједили. бератлија, m. ber ein Diplom befigt, diplomate беседа, f. (ист.) vide бесједа. ornatus. Бератлије су се звали и наши кне- беседити, дим, (ист.) vide бесједити. зови који су берате имали, а у Цариграду бесеђење, п. (ист.) vide бесјеђење. се бератлије разликују од остале раје и по бесида, f. (зап.) vide бесједа. одијелу (чини ми се да смију носити жуте бесидити, дим, (зап.) vide бесједити. местве и црвене јеменије), те их по сока- бесиђење, n. (зап.) vide бесјеђење. цима не смију устављати и питати јесу ли бесједа, f. (јуж.) біе be, sermo. [vide говор; платили харач и имају ли тескеру. cf. разговор 1]. берач, берача, m. ber (2Bein, Rufuruz-) Lejer, бесједити, дим, (јуж.) v. impf, jpreden, sermolector (vindemiator, messor). cf. [јемач,] cinor [vide говорити]. тргалац. бесјеђење, п. баз preden, sermocinatio. бескорка, f. 1) н. п. бритва, obne Deft, Edale, sine cortice, sine manubrio. - 2) бијела бундева. vide [бундева 2] мисирача. бескућаник, m. Dienjd ohne Saus unb of, cui nec ara nec focus: Купи, побро, под барјак јунаке: Све крвнике и бескућанике бесмртан, тна, тно, unjterblic, immortalis. бесмртност, f. bie unjterblidteit, immortalitas. беснило, п. (ист.) vide бјеснило. беснети, ним, (ист.) vide бјешњети. бесноћа, f. (ист.) vide бјесноћа.

берачев, а, о, bes gejers, legentis (metentis).
берачица, f. біе (2Bein=) Qejerin, vindemiatrix
[cf. јемачица].
берачки, ка, ко, н. п. плата, ejer-, vindemia-
torius [cf. jемачки].

берба, f. (у војв., а у Србији би се рекло
виноградско брање, а у Боци јемање [ја-
мање] bie Deinleje, vindemia. [cf. брање,
јаматва (јематва), тргање 2, винобер].
бербер [*], m. vive берберин.
берберење, n. vide бријање.

берберин [бенберин], m. ber Barbier, tonsor. [cf. бесолнца, f. Dangel an Galz, inopia salis.
1 бесолница, f. која је без соли, bie alzloje,

бербер].

бермет, m. 2ëermuthwein, vinum absinthiatum. [vide пеленаш].

бес, м. (ист.) vide бијес.

бесан, сна, сно, (бêсни, на, но, adv. бêсно, comp. бěшни) (ист.) vide бијесан.

Grauenzimmer bas mangel an Gals leibet, quae бећарина, f. 1) augm. v. бебар.- 2) Jungge caret sale. cf. безмливница. fellidaft, coelibatus. бесомучан, чна, чно, (ист.) vide бјесомучан. бећаровање, n. баз junggejellenleben, vita coelebs. беспамет, Г. (у Кучима): Шта учини, беспа-бећаровати, бећарујем, v. impf. Sunggejelle jein, мети! Особито реку дјевојци која пође за als solcher leben, coelibem vitam agere. удовца. vide безумље. бећарски, ка, ко, junggejellijd, coelibis aut coeбеспара[*], f. vide [судопера 1] опирњача. libum. беспослен, а, о, gejdäft3los, otiosus: Беспослен Бећко, m. (у Ц. г.) мушки надимак: Те кажује пон и јариће крсти [cf. доколан (докон), ластан]. беспослица, f. 1) bie uße, otium: отићи ћу гдјегод на беспослици [cf. доколица]. 2) bie änbelei, nugae: прођи се беспослице; то је беспослица [cf. опрдица]. - 3) бег der Dìüfjiggänger, Zändler, otiator, homo nugax иди, беспослицо једна! [cf. бадаваџија 2]. беспосличење, n. баз Müßiggeben, otiatio (?). беспосличити, чим, v. impf. müßiggeben, otiari

Бекку Бајовићу

бехар, * бехара, m. (у Босни по варошима) біе Blüthe, flos, cf. [vide] цвијет [1]: Сние пе на бехар на воће Да сашијем јорган од бехара - Да навезем јорган од бехара Беч, Беча, m. Wien, Vienna. :беча, f. (у Ц. г.) некака велика змија, за коју се говори да има на себи крељушт као риба, али се само приповиједа да има ова змија, а слабо ко може доказати да ју је видио, као ни скора и грабоноса, Mrt Gdlangen, serpentis genus.

Бечанин, m. ber 23iener, Viennensis. cf. Бечлија.

[cf. баздркати, ластовати, левентовати]. беспутан, тна, тно, ungeziemens, unanjtändig, indecorus.

[ocr errors]

беспутно, пiсt auf redtem Dege, ungerect, inique. Бечеј, Бечеја, м. Стари Бечеј (или Српски) у беснуће, п. (у Ц. г.) без пута, Sie Ungereintheit, Бачкој, и Нови (или Турски) у Банату. ineptiae: говори у беслуће; ти си обрнуо Бечејац, јца, m. Giner von Бечеј.

бечејски, ка, ко, роп Бечеј.

у беслуће; Обрнуше у беслуће Турке бесребрни врачи, m. pl. vide безмитни врачи. бест, f. (ист.) vide бијест. бестија, f. (у војв. бештија) біе Bejtie, bestia (als dimpfmort). [vide лудак] . будала, бена. бестијање, n. vide лудовање. бестијати, јâм, v. impf. (у Ц. г.) vide лудо-бечка, f. пиварско буре, аз Bierfaß, dolium cerevisiarum: Тумба као пивар бечку.

бечење, п. баз idief-unjenen, torvus aspectus. бечити, бечим, v. impf. т. ј. очи, біе Mugen stier richten, stieren, rigidos figo oculos. бечити се, бêчим се, v. r. impf. jdjief aujehen, torve tueri: Бечу граде, не бечи се на ме

вати: Не бестија Комнен барјактару бестијнски, ка, ко, (у Боци) thörict, stultus. Бечкерек, m. Stant im Banat.

[vide сулуд] cf. будалает. Бечкеречанин, m. човјек из Бечкерека. бестијнство, п. (y Ц. г.)) sie Thorbeit, stultitia. бечкеречки, ка, ко, роп Бечкерек. бестилук, м. [vide лудост 1] cf. бечки, ка, ко, 23iener, wienerifd, Viennensis. будалаштина. Бечкиња, f. bie Wienerin, femina Viennensis. бестиљ[*], бестиља, m. (у Босни) као густ пекмез Бечлија, m. бег 23iener, Viennensis. cf. [vide] од шљива, laumen-Syrup, syrupus prunorum. Бечанин. бестужан, жна, жно, (у Дубр.) fabrläßig, negligens. cf. [vide] немарљив. бесуђе, п. кад гдје нема суда, Geridtslojigfeit, defectus judicum.

бесцен, а, о, (ист.) vide бесцјен: И у свакој бесцен камен драги

Бешеново, п. 1) намастир у Фрушкој гори. —
2) село близу тог намастира.
бешеновачки, ка, ко, рои Бешеново.
бешика,* f. 1) vide колијевка.
vesica. cf. [vide] мjexyp.
бешкот, м. (ст.) некакав хлеб (Biscott ?), ра-
nis delicatior ser 3wiebad]: И бешкота љуба
бијелога -

2) bie Blaje.

[ocr errors]

бесцене, п. (ист.) vide бесцјење.

бештија, f. (у војв.) vide бестија.

бесцин, а, о, (зап.) vide бесцјен. беспиње, п. (зап.) vide бесцјење. бесцјен, а, о, (јуж.) unjdagbar, inaestimabilis. бешчает, f. (у Паштр.) Chrlojigteit, infamia. бесцјење, п. (јуж.) in ber Nebensart: продао у Биаћ, Бишћа, m. vide Бихаћ.

condio.

бесијење, Gpottgels, pretium vilissimum [cf. бибер[*], m. feffer, piper. cf. папар. буд' за што]. биберење, п. баз $fejjern, piperatio. бекар[*], бекара, m. 1) човек неожењен, Sung- биберити, рим, v. impf. pfeffern, pipero, pipere gejelle, coelebs: у бекара свакога шићара, Понајвише буха и ушију. - 2) у Србији биберњача, f. fefferbüdje, pyxis У piperis. за Карађорђијева времена звали су се бе- биберни, на, фари војници који су онамо били дошли из биберов, а, о, н. п. зрно, fejjer, piperis. другијех земаља, и тако нијесу војевали за бивање, n. aз oftmalige Gein, to frequenter esse. своје куће, него за плату. cf. [vide] голи бивати, бивам, v. impf. fein, esse: не бива, син. 3) (у војв.) frember Zaglobner obne es geht nicht. Haus und beständigen Aufenthalt.

HÔ,

биво, бивола, m. ber Buffel, bubalus.

« PreviousContinue »