БАШИЦА, f. (у Сријему) ber Borlauf, vinum
ustum primum. cf. ртница.
БАШКА*, особито, н. п. он живи башка од
свога оца, т. ј. не живи с оцем, abgefonbert,
separatim:

Башка ће нам дворе поградити БАШКАЛУЧЕЊЕ, n. baš 26fondern, separatio. БАШКАЛУЧИТИ, Чим, v. impf. abfondern, separo, с. дијелити.

БАШ-КНЕЗ, m. cf. кнез.

БАШЛУК*, m. 5) у варошке преслице оно горе

БÈГЛУК*, m. 1) bie Srobne, angaria, opera serva: отишли на беглук. 2) ber Siscus, bas lera= rium, die Kammer, der fürstliche Schat, fiscus: војницима дају барут из беглука, узели му све у беглук (fonfisgirt).

БЕГЛУЧЕЊЕ, n. ber Großnbienft, operae servae praestatio.

БЕГЛУЧИТИ, ЧИМ, v. impf. froßnen, angariam praesto.

БЕГЛУЧКИ, ка, ко, н. п. чардак, амбар, Бестschaftlich, domini.

на што се повјесмо навија (а сеоска је БÈгнути, нём, (ист.) vide бјегнути. преслица самотвора, па је мјесто баш- БЕГО, m. hyp. v. бёг.

лука горе као лопатица), ber Rođen, colus. | БÈгов, а, о, beś 23egs, чой бег.

2) оглавар коњски, ber Salfter, capistrum. | БЕГОВАЦ, беговца, m. einer von bes Begs leu= БАШОВА ГРАДИНА, f. vide Балшова градина. БАШТИНА, f. 1) очевина, или оно мјесто гдје се ко родно, ber Bruno uno Hoben wo einer geboren, solum natale. 2) das Grundstück, fundus:

Мука наша, а башшина твоја
Нико нема куће ни башшине:
Кућа му је камена пећина,
А башшина зелена планина

ten, homo чой бег, miles, puer: Беговац је
беговац, ако не ће имати ни новац, а ма-
гарац је магарац, ако ће имати и златан
покровац.

БЕГОВИЦА, f. bie Begin, uxor чой бег.
Беговски, ка, ко, дет бег gehörig, чой бег.
БЕГУНАЦ, НЦА, m. (ист.) vide бјегунац.
БЕГУНИЦА, f. (ист.) vide бегуница.
БЕГУНЧЕ, чета, п. (ист.) vide бјегунче.

БАШЧА*, f. 1) градина, Sarten, hortus. 2) шљи- | БЕДА, f. (ист.) (voc. бедо) vide биједа :

Бе не лудуј моја снао драга

Иди бедо, аратос те било

-

БЕДРЕНИ ПРАГ, m. (у Боци) vide довратник.

БЕБА, f. Sinderwort für ein fleines Sinb, infans БЕДРИКА, f. eine Sattung Lepfel, mali species.

sermone infantium.

БЕБИЦА, f. dim. v. беба.

БЕВУТ, бевута, m. (у Земуну) дошао у бевут, т.ј. обезнанно се, vide незнан.

Bir*, m.) Art Adel, dem Fürsten entsprechend, no

БЕДРИНИЦА, f. У пјесми сабља што уз бедру стоји:

Повадише сабље бедринице

БЕДРИЦА, f. (ст.) vide бедро:

Па потрже мача од бедрице

biles quidam Turearum: Живи као бег на БЕДРО, п. (pl. бёдра, gen. бедара̂) hentel, crus. Херцеговини. 2) у Дубровнику реку свакоме | БЕБЕЊЕ, п. (ист.) vide бијеђење.

човјеку кад хоће да покажу да га поштују, БЕЖАН, f. (ист.) vide бјежан.

ber Bert, dominus, cf. бан, господар. 3) (у | БЕЖАН, m. (ист.) vide бјежан.

Хрв.) vide младожења.

БЕГ, m. (ист.) vide бијer.

БЕЖАЊЕ, П. (ист.) vide бјежање.
БЕЖАТИ, ЖИМ, (ист.) vide бјежати.

БЕГАНИЦА, f. (у Уж. н.) 2rt 23irnen, piri genus. | БЕЖУНАР, бежунара, m. (ист.) vide бјежунар.

БЕГАЊЕ, п. (ист.) vide бјегање.

БЕГАТИ, гам, (ист.) vide бјегати,

БЁГАЦ, бекца, m. (ист.) vide бјегац.

БЕГЕЈ, Бегеја, m. ein Sluß in Banat, fluvii nomen.

БЕЗ, обпе, sine, cf. брез.

БЁЗ*, m. vide платно 1.

БЕЗАДЊИ, ња, ње, (у Ц. г.) н. п. јама (која нема
Дна), Боденов, fundo carens.

БЕГЕНИСАТИ*, ишем, v. pf. н. п. дјевојку, јело | БЕЗАДЊИЦА (јама), f. (у Ц. г.) vide бездана:

какво, чоху, Befallen finden, probo : Ко кога бегениме, с оним и јегленише. БЕГИЊА, f. (у Дубр.) vide госпођа. с. бег.

Тако се не амбисао, као јама безадњица! БЕЗАЗЛЕН, а, о, обne Xrg, arglos, unub, in

nocens.

БЕЗАЗЛЕНОСТ, f. bie un, innocentia.

БЕЗДИНАЦ, Нца, m. Siner von Бездин. БЕЗАКОНИК, m. ein enfone Religion, carens | БЕЗДИНСКИ, ка, ко, во Бездин. religione (понајвише калуђери говоре). БЕЗАКОНИЦА, f. Grauenzimmer ohne Religion, mulier carens religione.

БЕЗБОЖАН, Жна, жно, gottlos, atheus.
БЕЗБОЖНИК, m. ein Sottlofer, atheus.
БЕЗБОЖНИЦА, f. bie Sottlofe, athea.

БЕЗБОЖНИЧКИ, ка, ко, ber Sottlofen, atheorum.
БЕЗБОЖНОСТ, f. bie Sottlofigfeit, impietas.
БЕЗБОЖЊАК, m. (у Ц. г.) vide безбожник.

БЕЗДРВАН, вна, вно, (у Ц. г.) н. п. земља, т. ј.

гдје нема дрва, hollo, carens lignis.
БЕЗДУШАН, Шна, шно, Безз, ü, ехрег
cordis, sensus.

БЕЗДУШНИК, т. човјек, који не мари за душу
(као да је и нема), ber Berglofe, Süblofe,
expers cordis, sensus:

Хајт отоле Божи бездушници!
Баволи вам понијели душу!

БЕЗДУШНИЦА, f. женско, које немари за душу,
die Herzlose, Fühllose, mulier expers cordis,

sensus.

БЕЗИЛАН, Лна, лно, aufrimtig, sincerus. cf. бе

зазлен.

БЕЗБРАТНИЦА, f. bie 23ruberlofe, quae caret fratre: | БЕЗИМЕНА НЕДЈЕЉА, f. beißt bie britte Bohe ber

Па што те ти сестре безбрашнице

БЕЗБРИЖАН, Жна, жно, forglos, forgenfrei, solutus

БЕЗВИРНИК, m. (зап.) vide безвјерник.

großen Faste, hebdomas tertia jejunii magni.
Прва се недјеља зове чиста, друга па-
чисша, трећа безимена, четврта сре-
допосна, пета глува, шеста цвјешна,

седма велика.

БЕЗВЈЕРНИК, m. (у Ц. г.) који нема вјере, ber | БЕЗИМЕНИ, на, но, namenlos, оnе Катеп, апо

Treulose, der Ungetreue, infidelis:

Од Турчина стара безвјерника
БЕЗВОДАН, дна, дно, н. п. земља, мјесто, waffer=

los, carens aquis.

БЕЗВОНИК, m. (у Грбљу) човјек који нема вола, | der keinen Ochsen hat, bobus carens. Ja oвe ријечи у Србији нијесам чуо, али се опомињем да су они који имају своје волове орали од своје воље без и каке плате | онима који их немају; а тако кажу да се отприје и у Грбљу чинило, али већ готово | да је престао тај обичај.

БЕЗГЛАВАН, вна, вно, 1) н. п. кућа, обие Dber=
baupt, 3. 23. eine Samilie, beren старјешина |
geftorben, carens principe, patre familias, ca-
pite. 2) жена безглавна, која нема мужа,
gattenlos, carens marito.

БЕЗГЛАСАН, сна, сно, [timmloš, voce carens.
БЕЗГРЕШАН, шна, шно, (ист.) vide безгрјешан.
БЕЗГРЕШНОСТ, f. (ист.) vide безгрјешност.
БЕЗГРИШАН, Шна, шно, (зап.) vide безгрјешан.
БЕЗГРИШНОСТ, f. (зап.) vide безгрјешност.
БЕЗГРЈЕШАН, Шшна, шно, (јуж.) fünòloś, sine |
noxa, sine peccato.

БЕЗГРЈЕШНОСТ, f. (јуж.) bie unblofigfeit, Un=
schuld, innocentia.

БЕЗДАН, m. (у Ц. г.) vide бездана.
БЕЗДАНА, f. 1) ber 2lbgrunb, abyssus, cf. безад-
њица, бездан, безданица:
Цар намаче два џелата млада,
Откида их једног по једнога,
Те их баца доле у бездану

2) код града Голупца јама с водом, nom. pr.
БЕЗДАНИЦА (јама), f. (у Ц. г.) vide бездана 1:
А то није ледена тавница,
Но некака јама безданица -

nymus. БЕЗИСТЕН*, m.:

Асан гради нове безистене
Да идемо нову безисщену
БЕЗЈАК, m. ölpel, stolidus : иди безјаче један,
fagt z. B. der Vater zum Sohne, der etwas
dummes gethan oder gesagt hat (cf. Beзjak in
den Truberischen Vorreden um A. 1560).
БЁЗМАТАК, тка, т. кошница у којој нема ма-
тице, weiferlofer Bienenftod, apes sine regina.
БЕЗМИТИЙ ВРАЧИ, m. pl. који нијесу примали
мMита, unbestechliche Aerzte, incorrupti medici
(ber beil. Rośmaš uno Damian). cf. врачи.
БЕЗМЛИВНИЦА, f. у приповијеци како је нека
најмљена жена жалећи туђега мужа гово-
рила: „Ја сам јадна безмливница, ја сам
јадна бесолница” (т. ј. која нема млива н
сoлн), die Mehllose, die kein Mehl hat, quae
caret farina.

БЕЗОБЗИРКЕ, Т. j. без обзира, овие итеп,
sine respectu: оде безобзирке, т. ј. тако
брзо да се није имао кад обазрети.
БЕЗОБЗИРЦЕ, vide безобзирке.
БЕЗОБРАЗАН, Зна, зно, famlos, impudens, cf.
безочан.
БЕЗОБРАЗЛУК, m. vide безобраштина.
БЕЗОБРАЗНИК, m. ber hamlofe, impudens, cf.

Са безорја Турци кенсаше
БЕЗОЧАН, чна, чно, (у Дубр.) vide безобразан.
БЕЗОЧАНСТВО, П. (у Дубр.) vide безобраштина.

Бездин, Бездина, m. намастир у Банату, Ма=| Безочник, m. (у Дубр.) vide безобразник.

me eines Klosters, monasterii nomen.

БЕЗОЧНИЦА, f. (у Дубр.) vide безобразница.

БЕЗОЧЊАК, m. vide безочник.

БЕЗРИБИЦА, f. ber Neftling, Nefterl, cyprinus alburnus minor.

БЕЗРОДАН, дна, дно, unfruchtbar, infecundus.

БЕЗРОДНИЦА, f. vide безроткиња:

Ја нијесам всето безродница

Но да видиш ала и белаја -) л.
БЕЛА НЕДЕЉА, f. (ист.) vide бијела недјеља.
БЕЛАИЦА, Г. (ист.) vide бјеланца,1) 37
БЕЛАНЦЕ, П. (Ист.) vide бјеланцед опта
БЕЛАСАЊЕ, П. (ист.) vide бјеласање.
БЕЛАСАТИ СЕ, Сâ се, (ист.) vide бјеласати се.

БЕЗРОТКИЊА, f. Ккоја нема рода, ein Grauenzim=|БЕЛАЦ, лца, m. (ист.) vide бијелац.

mer baš Feine Inverwanbtfchaft bat, mulier ca- БЕЛА ЦРКВА, f. (ист.) vide Бијела црква. rens cognatis:

Анђе моја ти си безрошкиња:

Свак ми чедо честитује младо,
Од рода ти ниђе нико нема

БЕЗУМАН, мна, мно, unvernünftig, demens:
Све Брђане безумне јунаке -
Дробњаци су безумни јунаци
БЕЗУМИТИ, МИМ, v. impf. bethören, binter baš
lit führen, decipere, cf. варати, завара-

вати:

Да отиде у село Млетичак,
Да безуми Ченгић-Сманл-агу,
Док окупим младе Морачане —
БЕЗУМЉЕ, п. Иnvernuft, dementia :
Мој ујаче од Сибиња Јанко!
Немој дати умље за безумље
БЕЗУМЉЕЊЕ, n. baš Bethören, deceptio
БЕЗУМНИК, m. ber Unfinnige, demens,
БЁКА, f. (у Грбљу) име овци,

men ovi indi solitum.

БЕЛАЧА, f. (ист.) vide бјелача.
БЕЛАШ, m. (ист.) vide бјелаш.
БЕЛЕГА, f. (ист.) vide биљега.
БЕЛЕГИЈА*, f. vide гладилица.
БЕЛЕЖЕЊЕ, П. (ист.) vide биљежење.
БЕЛЕЖИТИ, ЖИм, (ист.) vide биљежити.
БЕЛЕНЗУКЕ*, Зука, f. pl. vide наруквице.
БЕЛЕТИ, белим, (ист.) vide бијељети.
БЕЛЕТИ СЕ, лим се, (ист.) vide бијељети се,
БЕЛИДБА, f. (ист.) vide бјелидба.
БЕЛИЈА, Г. Т. ј. погача бијела, біе Beiße, alba
Арами им погачу белију
Белило, п. (ист.) vide бјелилогик ринуде
БЕЛИЉА, Г. (ист.) vide бјелиљаде и
БЕЛИНА, f. (ист.) vide бјелина.

СИЛА БЕЛИТИ, белим, (ист.) vide бијелити, таб
БЕЛИТИ СЕ, белим се, (ист.) vide бијелити се.
БЕЛИЦА, f. (ист.) vide бјелица и

фafôname, по- | БЕЛИЧАСТ, а, о, (ист.) vide бјеличаст. ии» БЕЛНУК", m. ein langes weibliches Unterfleib mit Hermeln, tanicae muliebris genus.

БЕКАВИЦА, f. 1) срицање у буквару, баз 23uh=
ftabiren, syllabarum prolatio: учи бекавицу;
изучно бекавицу. 2) bie 23löferin (3. 23.
haf), balatrix: нађох село манитијех људи,
и напросих сто векавица и триста бека-
вица (у приповијеци).

БЁКАРИЦА, f. (у Грбљу) име кози, Зедеппате,
nomen caprae indi solitum.
БЕКЕ, f. (у Ц. г.) надимак женски.
БЕКЕЉЕЊЕ, П. bas Maulfleten, rictio.

БЕКЕЉИТИ СЕ, бекељим се, ѵ. r. impf, на кога,
das Maul fletschen, ringor.

Ој ђевојко дилберчићу!

У бијелу белнучићу,

Ко ти среза бијел белнук,
Отишло му све у беглук
БелучиЋ, m. dim. v. бенук.
БЕЛОБРК, m. (ист.) vide бјелобрк.
БЕЛОВ, белова, m. (ист.) vide бјелов.
БЕЛОВ, а, о, (ист.) vide бјелов.

БЕЛОВАР, Беловара, m. (ист.) vide Бјеловар,
mit allen Ableitungen.

БЕЛОВИНА, Г. (ист.) vide бјеловина.

БЕКИЦА, f. Rinderwort für haf, ovis sermone | БЕЛОВЉЕВ, а, о, (ист.) vide бјеловљев.

infantium.

БЕЛОГРАБ, М. (ист.) vide бјелограб. БЁКНА, f.'(у Ц. г.) надимак женски. БЕЛОГРАЙ, ла, ло, (ист.) vide бјелогрли. Бекнути, бекнем, v. pf. 1) blofen, ballare. 2) не БЕЛОГУЗ, m. (ист.) vide бјелогуз. зна ни бекнуши, т. ј. не зна ништа, ни про- | БЕЛОГУЗА, f. (ист.) vide бјелогуза. БЕЛОДАНО, (ИСТ.) vide бјелодано. БЕКУТА, f. фimpfwort für ein [hletes afфen=|БЕЛОЈУГ, m. (ист.) vide бјелојуг. meffer, convicium in cultrum plicatilem obtu- БЕЛОКОРАЦ, Окорца, m. (ист.) vide бјелокорац. Проза БЕЛОЛИК, а, о, (ист.) vide бјелолик.

говорити.

sum, pravum.

Бёл, бела, т. (ист.) vide бел. ДЕЛИЧЧАЧЫЛ БЕЛОНОГА, f. (ист.) vide бјелонога.
БЕЛА, f. (ист.) само у овој загонеци: Бела| БЕЛОЊА, m. (ист.) vide бијелоња.

белу зове: дај ми бело бела леба испод | Белим*, с£. ваља да, може бити : белким ће бела скута (т. ј. овца и јагње).

БЕЛА, f. Grauenname, nomen feminae:

И

пред њима Белу Станишића

БЕЛА, f. adj. (ист.) vide бијела.

и он доћи.

БЕЛУГ, m. (ист.) vide бјелуг.

БЕЛУГА, f. (ист.) vide бјелуга.
БЕЛУГОВ, а, о, (ист.) vide бјелугов.

БЕЛАИСАТИ, апшем, v. pf. ударити на бела), | БЕЛУТАК, тка, m. (ист.) vide бјелутак.

vide ограисати.

БЕЛУШАСТ, а, о, (ист.) vide бјелушает. БЕЛАЈ*, белаја, m. ber infall, baš Unglüd, ma- БЕЛУШИНА, f. (ист.) vide бјелушина. lum, cf. зло, биједа: белај! ударно сам на БЕЉ, m. (у Славонији) vide бјелика. белај; БЕЉ, m. (ист.) vide бијељ.

БЕЉА, м. (ист.) vide Бјеља.
БЕЉАР, бељара, m. (ист.) vide бјељар.
БЕЉАРА, f. (ист.) vide бјељара:

Платно беле бељаре девојке —
БЕЉАРИЦА, f. (ист.) vide бјељарица :
Гледале је с брега бељарице,
Бељарице, њене другарице
БЕЉЕЊЕ, П. (ист.) vide бијељење.
БЕЉИНА, f. (ист.) vide бјељина.

БÈМБАША, f. некако мјесто у Сарајеву:
Колика је на Бембаши трава

bеm fein бено beibe Pafen fangen folte). Ја сам ово у овоме смислу слушао у Тршићу; али бих сад (1850) рекао да је овдје бено мјесто бено од бёна, па гдје ова ријеч није позната, онамо јој промијењен

глас.

БЕНТ, м. (у Хрв.) vide брана 1.

БÈо, бела, ло, (бели, ла, лӧ, сотр. бељй.),
(ист.) vide бијел.

БЕОГРАД, М. (ист.) mit allen 2lbleitungen, vide
Биоград.

БЕМБЕЉ, m. (У Дубр.) Излазно је 1. Маија (као БЕОНА, f. (ист.) vide биона. Турица на сретеније); имао је хаљину сву | БЕОЧИН, Беочина, m. 1) намастир у Фрушкој искићену зеленијем лишћем и свакојаки- гори. 2) село код тог намастира. јем цвијећем; око њега су се вили блаво- | БЕОЧИНАЦ, нца, т. човјек из Беочина. ри, и једнога је у руци носно и с њиме се БЕОЧИНСКИ, ка, ко, von Беочин. играо. Ишао је онај дан и к намастиру св. | БЕОЧУГ, m. (ист.) vide биочуг. Јакова (око 1/2 сахата од града). БЕН*, m. baš muttermal, naevus. cf. младеж. Туркиње а и наше гдјекоје жене по варошима мисле да је лијепо имати бене по лицу, и за то их црном бојом граде и које немају:

Досто моја и два бена твоја,

И два бена међу обрвама
БЕНА, М. (у Херц. и у Хрв.) vide будала: иди
бено једна; иди бено бенаста.
БЁНАВ, а, о, vide бенаст.

БЕНАВИТИ СЕ, бенавим се, v. r. impf. чинити
ce бenae, sich närrisch stellen, stultitiam si-
mulare.

БЕНАВЉЕЊЕ, П. baš fich=nårrich=fteen, simulatio stultitiae.

БЁНАСТ, а, о, (у Хрв.) vide будаласт: иди бено бенаста.

БЕНБЕРИН, m. (у Ц. г.) vide берберин:

Те доведи Петра бенберина
БЕНДЕШ, М. у загонеци : подигле се рогољаче,

сусрете их рендисало, хоћаше их ренди-
сати, не да Бендеш ни гледати, (овце,
курјак и пас).

БЁПКА, f. bіе Фирре, pupa. cf. лутка.
БЕПЧЕ, чета, п. ба иррфен, pupula.
БЁРАК, рка, m. (у Сријему) ber Pain, nemus.
cf. луг.

БЕРАт*, берáта, m. ein Diplom, diploma : Док се
лисици проуче бераши, оде коже на пазар.
БЕРАТ, м. град у Арбанији.
БЕРАТЛИЈА, m. ber ein Diplom befit, diplomate

ornatus. Бератлије су се звали и наши кнезови који су берате имали, а у Цариграду се бератлије разликују од остале раје и по одијелу (чини ми се да смију носити жуте местве и црвене јеменије), те их по сокацима не смију устављати и питати јесу ли платили харач и имају ли тескеру. БЕРАЧ, бера́ча, m. ber (2Bein, Rufuruz=) Refer, lector (vindemiator, messor). cf. тргалац. БЕРАЧЕВ, а, о, без Refers, legentis (metentis). БЕРАЧИЦА, f. bie (Bein=) leferin, vindemiatrix. БЕРАЧКИ, ка, ко, н. п. плата, lefer=, vindemiatorius.

БЕРБА, f. (у војв., а у Србији би се рекло
виноградско брање, а у Боци јемање)
die Weinlese, vindemia.

БЕНЂЕЛУК*, m. трава, што се меће у вино и | БЕРБЕР, m. vide берберин.
у ракију да се човјек опије и да заспи као | БЕРБЕРЕЊЕ, n. vide бријање.
мртав, das Schlafkraut, herba soporifera.
БЕНЕВРЕКЕ, f. pl. (у Хрв.) біе Beinfleiber, cali-
gae. cf. беневреци, лаче, чакшире.
БЕНЕВРЕЦИ, бенёврека, m. pl. (у Хрв.) vide
беневреке.

БЕНЕВРКЕ, f. pl. (fherzhaft) vide пеленгаће.
БЕНЕТАЛО, m. ber langweilige

lator longus, taedium ciens. БЕНЕТАЊЕ, П. baš langmeilige

latio longa.

БЕРБЕРИН, m. ber Barbier, tonsor. БЕРБЕРИНА, f. (у Рисну) vide љекарина. БЕРБЕРИТИ, РИМ, v. impf. vide бријати: Но ти зови два бербера млада, Берберимо главу на хајдучку БЕРБЕРЛУК*, m. bie Barbiererei, ars tonsoria. hrwäger, fabu-| БЕРБЕРНИЦА, f. bie Barbierbube, tonstrina. БЕРБЕРСКИ, ка, ко, barbierif, tonsorius. hwagen, fabu- | БЕРДО? ПАТРОЛ ПОВРБАЈ! (wer ba? Patrol' borbei) der Ruf der Schildwache, vox excubiarum apud Germanos, recepta et in Serbia : под старост бердо (рече се код ко што у невријеме почиње, као да под старост отиде у солдате). БЕРДОКАЊЕ, n. baš бердо-rufen, dico бердо. БЕРДОКАТИ, бердочем, v. impf. бердо rufen, elaмо бердо.

БЕНЕТАТИ, бенêћем, v. impf. говорити којешта,
langweilig schwagen, fabulari taediose.
БЕНКОВАЦ, ковца, m. варошица у Котару из-
међу Задра и Скрадина са зидинама од
старога градића.

БЕНЛУК, М. (у Барањи) vide белнук.
БЕНО, м. Виновнаme, nomen canis; baber fprimw.:
Оба, бено! - па ни једнога (vom Säger,

БЕРДóкнути, бердокнем, v.pf. бердо aufrufen, exclamo бердо.

БЕРИ, f. pl. поље (и Турско и Црногорско).
БЕРИСАВ, М. Mann name, nomen viri.
БЕРИЋЕТ*, m. 1) vide љетина: Бије се као ала
с берићешом. 2) baš Sebeißen, incrementum,
successus, cf. срећа, напредак: Да Бог на-
спори и берићеш учини!

БЕРИЋЕТАН, THА, тно, н. п. година, gebeißlich,
fruchtbar, glücklich, optatus.

БЕРКАСОВО, п. село у Сријему, ein Dorfin Syr= mien, nomen pagi:

---

Трчи брже мјесту Беркасову
БЕРМЕТ, m. Bermuthwein, vinum absinthiacum.
БЕС, м. (ист) vide бијес.

БЕСАН, сна, Сно, (бесни, на, нô, adv. бесно,
comp. бешњи) (ист.) vide бијесан.
БЁСАЦ, сца, m. у Црмници градина на кршу;
кажу да су ондје негда Чивути сједили.
БЕСЕДА, f. (ист.) vide бесједа.

БЕСЕДИТИ, ДИМ, (ист.) vide бесједити.
БЕСЕБЕЊЕ, П. (ист.) vide бесјеђење.
БЕСИДА, f. (зап.) vide бесједа.

БЕСИДИТИ, дим, (зап.) vide бесједити.
БЕСИЂЕЊЕ, п. (зап.) vide бесјеђење.
BÈCJEдА, f. (jуx.) die Rede, sermo.
БЕСЈЕДИТИ, дим, (јуж.) v. impf. fprehen,

cinor.

Не бесшија Комнен барјактару БЕСТИЈНСКИ, ка, ко, (у Боци) thöriot, stultus. cf. будаласт.

БЕСТИЈНСТВО, п. (у Ц. г.) bie horheit, stultitia. cf. будалаштина.

БЕСТИЛУК, m. vide бестијнство.

Бестиљ, бестиља, m. (у Босни) као густ пекмез од шљива, Фlaumen=yrup, syrupus prunorum.

БЕСТУЖАН, Жна, жно, (у Дубр.) fabrläßig, negligens. cf. немарљив.

БЁСУБЕ, п. кад гдје нема суда, Berichtslofig= feit, defectus judicum.

БЕСЦЕН, а, о, (ист.) vide бесцјен:

И у свакој бесцен камен драги
БЕСЦЕЊЕ, П. (ист.) vide бесцјење.
sermo-|БЕсцин, а, о, (зап.) vide бесцјен.
БЕСЦИЊЕ, п. (зан.) vide бесцјење.

БЕСЈЕЂЕЊЕ, П. baš prechen, sermocinatio.
БЕСКОРКА, f. 1) н. п. бритва, обnе Heft,

hale,

sine cortice, sine manubrio. 2) бијела бундева, vide мисирача.

БÈСКУЋАНИК, m. Men оnе Баив und of, cui nec ara nec focus:

Купи побро под барјак јунаке: Све крвнике и бескућанике БЕСМРТАН, ТНА, тно, unfterblich, immortalis. БЕСМРТНОСТ, f. bie Unfterblichteit, immortalitas. БЕСНИЛО, п. (ист.) vide бјеснило. БЕСНЕТИ, НИМ, (ист.) vide бјешњети. БЕСНОЋА, f. (ист.) vide бјесноћа. БЕСОЛИЦА, f. Rangel an alt, inopia salis. БЕСОЛНИЦА, Г. која је без соли, bie alslofe, Frauenzimmer das Mangel an Salz leidet, quae caret sale. cf. безмливница. БЕСОМУЧАЙ, ЧНАа, чно, (ист.) vide бјесомучан. БЕСПАРА, f. vide опирњача. БЕСПОСЛЕН, а, о, gefäftslos, otiosus: Беспослен поп и јариће крсти. БЕСПОСЛИЦА, f. 1) bie Muße, otium: отићи ћу гдјегод на беспослици. 2) bie Zändelei, nugae: прођи се беспослице; то је бесnocлuya. 3) der Müssiggänger, Tändler, otiator, homo nugaх: иди беспослицо једна! БЕСПОСЛИЧЕЊЕ, n. baš müßeben, otiatio (?). БЕСПОСЛИЧИТИ, чим, v. impf. müßiggeben, otiari. BÈCHYTAH, THа, THо, ungeziemend, unanständig, indecorus.

БЕСПУТНО, nicht auf rehtem еде, ungert, inique.

БЕСПУЋЕ, п. (у Ц. г.) без пута, біе Ungereimt= beit, ineptiae: говори у беспуће; ти си обрнуо у беслуће;

-

БЕСЦЈЕН, а, о, (јуж.) инфäar, inaestimabilis.
БЕСЦЈЕЊЕ, П. (јуж.) in ber Жебenôart: продао
у бесцјење, pottgelb, pretium vilissimum.
БЕЋАР, бећара, m. 1) човјек неожењен, Sung=
geselle, coelebs:

У бећара свакога шићара,
Понајвише буха и ушију.

2) У Србији за Карађорђијева времена звали су се бећари војници који су онамо били дошли из другијех земаља, и тако нијесу војевали за своје куће, него за плату. cf. голи син. 3) (у војв.) frember Zag= löhner ohne Haus und beständigen Aufenthalt. BERAPHHA, f. 1) augm. v. 6ehap. 2) Jungge= felfhaft, coelibatus.

BEKAPÒBÂHE, n. das Junggesellenleben, vita

coelebs.

БЕЋАРОВАТИ, бећарујем, v. impf. Sunggefelle fein, als foldher leben, coelibem vitam agere. БЕЋАРСКИ, ка, ко, junggefelif, coelibis aut coelibum.

-

БЁЋКО, m. (у. Ц. г.) мушки надимак:
Те кажује Бећку Бајовићу
БЕХАР*, бехара, m. (у Босни по варошима)
bie 23lithe, flos, cf. цвијет:
Снијег паде на бехар на воће -
Да сашијем јорган од бехара
Да навезем јорган од бехара
вÊч, ьéча, m. Wien, Vienna.
БЕЧА, f. (У Ц. г.) некака велика змија, за коју
се говори да има на себи крељушт као
риба, али се само приповиједа да има ова
змија, а слабо ко може доказати да ју је
видио, као ни скора и грабоноса, Xrt
Schlangen, serpentis genus.