Зорац, , рца, т.„Устани снао, зора Ни Даница лица помолила vehementer. malum meditatur in illum. 2) у пуш ке (доњњ и горњи). Зубак, пка, т. һур. у. зуб. Зубаш, ша, о, 1) gezäbnt, mit ä nen versehen, dentatus. 2) der Haare auf den Zähnen hat, acer, cui non impune illudas. Зубац, пца, m. ber Bahn (bes Катті), dens pectinis. Зубача, f. panicum dactylon Linn. Зубиши им, v. impf. н. п. тестере, die Zähne (der Säge) schärfen, acuo dentes serae, limae. 3y6uh, m. dim. das Zähnchen, dentulus, Зубља, f. н. п, зубља луча, т. ј. цјеп. чица луча, cin Španu, assula, ramentum. Зубљење, п. baš härfen ber Gägea zähne, acutio serae. Зубљица, f. dim. 9. зубља. Зубни, на, но, Зађи, dentium. Зубун, m. eine Urt Gađe (jupon), tunicae genus. Зубуне у Србији носе и жене и људи, а у Сријему, у Бачкој и у Банату, само жене. Зубу. ни што се носе у Србији, они су бијели (од домаћега сукна) и без рукава; женски су дугачки, готово до земље, а мушки сукрашки, мало дужи од појаса; а што носе жене по Сријему, по Бачкој и по Банату, они су од картуна, па су пос. шављени платном и наложени памуком; имају рукаве, и мало су дужи него у Србији мушки. radius Зубунић, m, dim. у. зубун. Зубунчина, f. augm. v. зубун. Зујање, п. дав ©umfen, susurrus (apis) cf. зучање Збрњак, т. зора ли је, зорњак ли је : Зрачица, f. dim. . зрака. maturor: зру јабуке; зри грожђе. Зујати, јим, v. impf. fummen, fumfen, Зука, f. дав Cummen, susurrus apium. susurro. 2) ein Bort fallen laffen, ins Ohr sagen, in aurem insusurro. Зулови , m. pl. die Locken, cincinni, cf. витице. Зулум*, щ. діе Bewaltthätigteit, vio lentia. И И. uno, et: ија, и ти, fomoh ih al bu, et ego, et tu; и тамо и амо. И, пе, eos; ihrer, eorum: ја сам и виђео; зовни и; ја и се не бојим. И, сf. ни! Ибар, бра, т. lug in Serbien. Ибар. утјече у Мораву више Карановца. Ибрak*, m. eine kupferne Waschkanne, vas cupreum, aeneum. Ибричић, m. dim.. ибрик. Ибришим*, m. свилени конци, Getdenzwirn, ein Faden Seide, filum seri cum. Ибришим - тканица, f. (ст.) ш. ј. шканица од ибришима : „Притеже му четири колана "А и пету ибришим - тканицу Ива, m. (Рес. и Срем.) vide Иво. Hea, f. eine Art Weide, salicis genus (quod quaere). Иван, m. Тапивнате, (Johann der Täufer) nomen viri (Joannes Baptista). Ивана, f. Gоhanna (Grauennaте), поmen feminae. Иваница, f. dim. 9. Ивана. Иваниш, m. Тапионатe, nomen viri. Иванчић, m. dim. 9. Иван. Ивањдан, ња дне, m. Seft бев 5. 30. hann des Täufers, den 24. Juny, dies festus S. Joanni Baptistae. Србљи припобиједају, да је Ивањ дан тако велики светац, да на њега сун. це на небу трипут од страа стане. Уочи Ивања дне је обично на неким мјестима (као н. п. у Јадру) палиши лилу око тора; нагуле чобани лиле (брезове или трешњове) и метну у процјепове, те начине као велике ките, па у очи Ивања дне, пошто се смркне, запале ше процјепове и обнесу око торова, потом неке зађену у шор ще изго. ре, а неке узму чобани и изнесу на какво брдо, ђе дође и више чобана, ще се играју. Тако се пали лила и у очи Петрова дне. А на неким мјестима (као по Сријему) беру ђевојке (уочи Ивања дне) Ивањско цвијеће те вију вијенце и мећу испред куће по стреи или по плоту. Берући ђевојке цвијеће пјевају раз личне пјесме, а особито ову: "Ивањско цвеће Петровско, ,, Иван га бере те бере: ,,Мајци га баца у крило, "А мајка с крила на земљу Ивања, Е. зидане од намастира, у acuaria. Иглица, f. дав ìäðelchen, acula, scicula, Игњатије, т. Iname, Ignatius. i gumeni. И умански, ка, ко, 1) Бедитenif, и Срем.) vide иждријебити. Иждребитисе (изждребишисе), бесе, (Рес и Срем.) vide иждријебишисе. Иждријебити (изждријебити), им, v. pf. (Epn.) werfen (von Stuten), enitor: ова је кобила иждријебила Те све коње. Иждријебитисе (изждријебишисе), беce, v. r. pf. (Ерц.) м. ј. кобиле, inb gefammt merfen, enititur alia ex alia: све су се кобиле иждријебиле. Ижђенуши, нем, v. pf. (Ерц.) т.ј. име Ижђести, ђенем. v. pf. Jeinen pf.ver рівnаmеn gеbеn, aufbringen, impono nomeu irrisorium. Иженими (изжениши), им, v. heuraten, colloco filios. Иженитисе (изженитисе), нимосе, v. r. pf. ich nach einander verheuraten, uxores duxere alius ex alio. Ижимање (изжимање), п. баз Иив. drücken (des Wassers), expressio. Ижимати (изжимати), ам, v. impf. ausdrücken, exprimo. Ижина, f. vide клијет. Ижљевање, п. (Ерц.) vide излијевање. Ижљевати, ам, (Ерц.) vide излијевати. Ижљубиши, им, vide изљубити. Ижљубишисе, имосе, vide изљубитисе. Hз, aus, ex. Иза (из за), von ber hintern Seite. von jenfeits, a parte postica: дође иза брда; иза зиме то пло, иза кише сунце; ласно је иза града стријељати. Изабрати, берем, v.pf. crwählen, eligo. Изагнати, ам, v. pf. auštreiben, ejicio, exturbo. Изадирање, п. дав lušreißen, evulsio; fuga. Изадирати, рем, v. impf. 1) außrei= Ben, evello. 2) Reißaus nehmen, fus gio. Изадрети, ем (и задерем), изадрѣо, (Рес. и Срем.) vide изадријети, Изадријеши, рем (и изадерем) иза. дро, v. pf. (Ерц.). 1) beraubreißen, evello. 2) Reißaus nehmen, aufugio: једва је изадръо. Изазвати, зовем, v. pf. heraußrufen, evoco. Изазивати, ам (и изазивљем), v, impf, herausrufen, evoco. Изанђати, ђа, v. pf. fiberliegen, jacendo corrumper (de panno). Изапрати, перем, vide испрати. Изасипање, п. 1) дав Цифten, cf. fusio. 2) das Ausschlagen, eruptio. Изасипати, ам (и изасипљем), v. impf, ausschütten, effundo. Изасипатисе, пасе (и изасипљесе), г. Изасраши, серем, v. pt. beransfe r. impf. ausschlagen, erumpo. Ben, procaco. Који његову иглу изједе, онај треба чувалдуз да иза cepe, wer seine (Des bosen Mächtigen) Nähnadel frißt, muß dafür wenigstens Изасрашисе, серемсе, v. r. pf. lapic. eine Packnadel sch**. Изасути, спем, ten, evacuari. V. pf. ausschütten, effundo. Изасушисе, спесе, v. г. pf. außф. gen (aus der Haut) erumpo, prodeo. Изашкати, изачем, v. pf. fertig we ben, Изатога, д. і. иза тога, Sarauf, ex- Изба, f. (по Ерцеговини и по Србији око Новог пазара) vide соба. bero. Избацивати, цујем, v. impf. 1) бет. auswerfen, ejicio. 2) ausschießen, rejicio. 3) [obfchießen, abfeuern, ejaculor. Избацити, им, v. pf. 1) berauswerfen, ejicio. 2) quіеß, rejicio. 3) пушку, топ, abfeuern (oie glinte), ејаculor (glandes). Избегнути, нем, vide избећи. Избежати, жим, (Рес. и. Ср.) vide избежами. Избелети, лим, (Рес.) | vide избиИзбелиши, лим, (Срем.) јељети. Избећи (говорисе и избегнути), бегнем, (Рес. и Срем.) vide избјећи. Избечити, им, v. pf. m. ј. очи, ftiere Augen machen, oculis rigidis tueor. Избивати, ам, v. impf. не избива, као куга из Сарајева, er i nie abmefenò, ift immer daheim, wie die Pest in Sarajewo. Избjaшe, u. das Herausschlagen, extusio. Нзбjamн, ам, v. impf. herausschlagen, extuudo. Избирати, ам, v. impf. aušlefen, wäh len, eligo. Избирач, m. ber Bähler, ber viel lub tlaubt, difficilis. Избирач нађе отирач (кад се који жени). Избистритисе, рисе, v. pf. tlar, bell werden, sich klären, claror, limpidus fio. Избити, бијем, v. pf. 1) berausfla. gen, elido, extundo. 2) zerschlagen, jerblauen, contundo. Избјегнути, нем, vide. избјећи. Избјежати, жим, (Ерц.) vide избјећи. Избјећи (говорисе и избјегнути), бјегнем, v. pf. (Ерц.) binausffichen, ser. fliehen, diffugio. Изблиза (изблиза, m. ј. из близа), топ nahe, cominus. Избљувак, вка, m. оно што се у један пут избљује, бес lušmurf, sputum, ejectamentum. Избљувати, љујем, v. pf. außfpeien, Избубати, ам, v. pf. (onomatop.) bläuen, contundo. Избудити, им, v. pf. паф деr еібе meden, excito alium ex alio, Избушити, им, v. pf. ¿erlöhern, perforo, pertundo. Извадити, им, v. pf. 1) beraušзиевтен, bervorholen, promo. 2) (cm.) кавгу, m. . заметнути : „Шкаше Милош извадити кавгу Извалити, им, v. pf. ummerfen, everto, prosterno. Извалитисе, имсе, v. r. pf. sich hins merfen, procumbo. Изваљаши, ам, v. pf. beraußmäljen, evolvor. Изваљашисе, амсе, т. г. pf. 1) fi herauswälzen, provolvor. 2) sich satt wälzen, satior volutando. Изваљивање, п. даš Ummerfen, Sine merfen, prostratio. Изваљивати, љујем, v. impf, ummer. fen, prosterno. Изваљиватисе, љујемсе, v. r. impf, sich hinwerfen, prosternor. Изван, (по Ерц.) außer, extra: он је изван себе. Извараши, ам, v. pf, betriegen, decipio. Извесно, (Рес. и Срем.) vide извјесно. Извести, ведем, v. pf. binausfubren, educo. Извести, извезем, v. pf. ftiden, acu perscribere. Извести, извезем, v. pf. Geraufü ren, eveho. Известисе, извеземсе, v. r. pf, er ausfahren, evehor. Известити, (Рес. и Срем.) vide извијестити. Известитисе, имсе, (Рес. и Срем.) viде зивијеститисе. Изветрити, им, (Рес. и Срем.) vide извјетрити. Извешагли, ам, (Рес. и Срем.) vide извјешати. Извидати, ам, v. pf. beilen, außcuriren, medeor. cf. излијечити. Извидети, дим, У. .pf. (Рес. ingen Извидити, дим, v. pf. (Срем.) schein Извиђети, дим, v. pf. (Ерц.) першеп, beaugenscheinigen, coram inspicio. Извијање, п. дав Srftunen, lusipinti= siren, excogitatio. Извијати, ам, v. impf, erfinnen, au frintifiren, excogito: извија којекаква јела. Извијашисе, јамсе, v. r. pf. fich win. ben, evehor, sublimis feror: извијаосе орао под облаке. Извијестити, им, v. pf. (Ерц.) berі. ten, certiorem facio. Извијеститисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) Auskunft bekommen, certior fio. Извир, m. (ст.) vide извор: ,,Извир вода извирала, „Бјелу пјену изметала Извирање, п. baš Servorfprübeln, sca turitio. Извираши, pe, impf. m. j. вода, ent: Избиркивање, пn. dim. 9. извиривање, Изволевати, ам, (Рес. и Срем.) vide изволијевати. Изволети, лим, (Рес.) vide извољети. Изволијевање, п. (Ерц.) дав Hustlau ben, Wählen, delectio, Изволијевати, ам, v. impf. (Ерц) див. Flauben, deligo: немој ти мени шу изволијевати којешта, него једи што ти се донесе. Изволити, им, (Срем.) vide извољети. Извољени, лим, v. pf. (Ерц.) belieben, sich würdigen (in den Klöstern, und in den Städten), placeat, dignetur (in Ungern). 1 Извор, m. ber Urfprung eines lunes, die Quelle, scaturigo. ИЗБО, son oben herab, desub: тече вода извр брда. Извратити, им, v. pf. wenden (um wenden), verto. Извраћање, п. дав Benben, versio. Извраћати, ам, v. impf. menden, verto. Избрачати, ам, v. pf. ermaßrfagen, aequiro vaticinando. Извргнути, нем, vide изврћи. Извргнутисе, немсе, vide изврћисе. Извонути, нем, v. pf. 'ummerfen, everto. Извртање, п. дав Ummerfen, eversio. Извртати, рћем, v. impf. ummerfen, everto. Извршети, шим, v. pf. (Рес.) 1) Jete Извршити, им, v. pf. (Срем.) 6obren, Изврћети, вршим, v. p. (Ерц.) perforo. 2) herausziehen (den Schuß aus der Flinte), evacuo telum. Изврћи (говорисе и извргнути), пргнем, v. р. н. п. пушку, entlaven, losichießen. Изврћисе (говорисе и извргнутисе), вргнемсе, ѵ. г. pf. 1) werfen (vom Holze), rejicior, resilio. 2) ausarten, degenero. Извршивање, п. дав ВоШендеп, lutio. abso. |