исписник, т. војник који је исписан из службе исповедник, исповедника, m. (ист.) vide испо[у исто вријеме кад и који други, н. п. он је мој исписник, т. ј. у исто доба смо се исписали из војске].

испитивати, питујем, v. impf. erforjen, ex- исповидати се, повидам се, (зап.) vide испоquiro. виједати се.

йспичутура, m. (im Sdherze) ber futura-luštrin= |исповидити, дим, (зап.) vide исповједити.

исповидни, на, но, (зап.) vide исповједни. неповидник, исповидника, m. (зап.) vide исповједник.

исповиђети, повједим, (јуж.) vide исповједити. исповиђети се, повједим се, (јуж.) vide исповједити се.

исповијати се, повијам се, ѵ. г. pf. fih winben, volvi: Ситна се трава исповијала Дол' по игришту, по девојачком |йсповијед, f. (јуж.) bie Beichte, confessio. [cf. иоповијест].

испљувати, йспљувам, v. impf. aušjpeien, ех- испогибати, испогибамо, v. pf. (у Ц. г.) ит= spuo. fommen, fallen (von einer Menge), pereo. cf. [vide]

непљувати, испљујем, v. pf. ausfpeien, exspuo. непод, mit gen. von unten weg, ab imo, desub:

den, und sich die Hände gewaschen hat, elutio: йcпратнâ, f. adj. der Abschied, das Geleite auf нема вина ни за исполаканије; дајде још den Weg, salutatio (osculum, verbera) viatica. једну (чашу) за исполаканије. испраћање, п. baš Dinausbegleiten, comitatio disйсполац, исполца, m. као издубена лопата ко- cedentis. јом се пљуска вода из лађе, Wrt höpf[öffel (für den Schiffer, um das Wasser aus dem Schiffe ön), haustrum quoddam, cf. паљ [1, пала, испо]: Чунови му водом плове,

испраћати, һâм, v. impf. Jinausbegleiten, comitor discedentem.

испрашити, йспрашӥм, v. pf. н. п. хаљину, а beftäuben, pulvere adspergo. cf. упрашити. йспрва, / апängli, primitus. [cf. спрва, сприспрвице, вице].

испоразболијевати се, болијевамо се, [јуж.] v. г. pf. ertranfen (bon einer Renge), morbo corripior. испоредити, дим, v. pf. an bie Seite jtellen, comparo. [vide упоредити].

испрдак, испртка, m. Grzeugniß без Jurjers, crepitus (?): колишно је дијете, као испрдак (österr. Furzknödel).

испрдељускати, дељускам, v. pf. (у Дубр.) Einem mehrere Ohrfeigen geben, colaphis per

cutio.

vide испрдјети се. испрдити се, (зап.) [испрдјети, дим, v. pf. ausfarzen. cf. избажђети.]

испоредити се, дим се, v. r. pf. с ким, fich in | непрдети се, (ист.))
eine Reihe stellen mit einem, comparo me.
непорити, йспорим, v. pf. ausweiben, exentero.
испоручити, чим, v. pf. (у Хрв.) бити идрук
за што. vide подјемчити се.
испословати, послујем, v. pf. vide израдити.
испосник, т. калуђер који отиде у испосницу
те се само моли Богу и пости, ein Saftenber,

jejunator.

испрдјети се, дим се, v. г. pf. (југоз.) fich au-
farzen, satis pepedisse.
испрднути, нём, v. pf. aušfarzen, expedo.
непрђети се, прдим се, (јуж.) vide испрдјети се.
испребијати, пребијам, v. pf. 1) кога, шта,
vilan, contundo. [cf. искомардити].

2) једно за друго, gegen einanber berechnen, compenso, cf. пребити: И да ова зла испребијамо испрегнути, испрегнем, vide испрећи. испрегризати, прегризам, v. pf. vielfah zerbeifßen,

dimordeo. испред, рос

binweg, e conspectu: иди испред
мене; прође испред куће; испред Божића;
Свак испред своје куће нека мете.
непреда, у пјесми мјесто испред: Често гледа
испреда механе

непредавати, предајем, v. pf. na einanber er-
geben, dedo unum ex alio.
испредање, п. баз Éripinnen, acquisitio nendo.
непредати, испредам, v. impf. erfpinnen, nendo

acquiro: није му мати језик испредала (да
је мали и слаб, него је велики).
испрезање, п. baš Mušipannen, solutio.
испрезати, испрежем, v. impf. aušjpannen, solvo
jugo.

йспрека, (ист.) vide испријека.

испрекивати, прекивам, v. pf. inßgefammt über schmieden, recudo.

испреко, von jenfeits, ex illa parte: испреко
Саве, испрско Дунава, испреко мора.
испрекрштати, прекрштам, v. pf. nah einan-
испрекршћати, прекршћам, ber in Arens legen,
decusso.

испреламати, преламам, v. pf. nadh einanber zer=
brechen, confrigo.
[испреплетати, испреплећем, v. pf. mit einanber
flechten, perplecto; ouдu s. v. крошже.]
испресецати, пресецам, (ист.) vide испресије-

цати.

испресијецати, пресијецам, v. pf. (јуж.) паф einander zerhauen, disseco unum ex alio. испрескакати, прескачем, ѵ. pf. кога, einen (im Sejpräche) befiegen, ju hanben rebеп, übеrrебен,

[испробијати, испробијам, v. pf. nacheinanber bur breen, pertundo; види s. v. прогрушити.]

испровлачити, провлачим, v. pf. nadh einauber supero sermone. durchziehen (die Fäden, Riemen, Heftel), trajicio. испрести, испредём, v. pf. erfpinnen, nendo ac- испроврћивати, врћујем, v. pf. nad einanber quiro. durchbohren, durchlöchern, perforo unum ex alio. испрестризати, престризам, v. pf. (mit hee- испродавати, продајем, v. pf. ganz verfaufen, ren) nacheinander zerschneiden, disseco unum ex divendo. alio.

испрозебати, прозебамо, v. pf. fich erfühlen (von непрећи, испрегнем, (испрéгох, преже; испре- einer Menge), refrigeror. гао, испрегла) (cf. испрегнути) v. pf. aušjpan= | непрорезивати, резујем, v. pf. inšgejammt burchnen, solvo equos. schneiden, discindo. испречати, испречам, (ист.) vide испријечати. испрос, т. (у Ц. г.) кад се испроси дјевојка. испречити, испречим, (ист.) vide испријечити. | непросéцати, просецам, (ист.) vide испросијеиспречити се, испречим се, (ист.) vide испријечити се.

испрешивати, прèшивам, v. pf. nah einanber zusammen nähen, consuo aliud ex alio.

йспржити, жим, v. pf. brennen, röften, frigo (каву, дијете).

цати.

испросијецати, просијецам, v. pf. (јуж.) па einander durchschneiden, unum ex alio disseco. испросити, испросим, v. pf. 1) erbetteln, emendico. - 2) дјевојку, erbitten, erfrcien, impetro. [cf. вјерити].

испросицати, просицам, (зап.) vide испросије

непржити се, жам се, v. r. pf. fich verbrennen, aduror. исприбадати, прибадам, v. pf. nah einanser an- |йспросни, на, нӧ, erbeten, precibus impetratus.

fteden, adfigo unum ex alio. исприбијати, прибијам, v. pf. nad einanber an schlagen, adfigo unum ex alio.

непригати, гам, v. pf. vide попригати: М’jeсила му погачицу, Исаригала просуљицу, Наточила бокарицу

йспријека, (јуж) von ber Geite, a latere. cf. [избребар,] изребра.

испријечати, испријечам, v. pf. (јуж.) н. п. опанке, freuzmeife mit опута befeftigen, decusso

lora.

испријечити, испријечим, v. pf. (јуж.) н. п.
пушку на вратима, ichief anlehnen (баз Gewehr
3. 3.), adclino.

испријечити ее, испријечим се, v. г. pf. (јуж.)
fic anjtemmen gegen Žemans, adnitor in ali-
quem. [vide разрогачити се].
йсприка, (зап.) vide испријека.
исприкивати, прикивам, v. pf. inšgejammt an-
schmieden, accudo.
испричати, испричам, v. pf. 1) vorerzählen,
enarro: испричај ми једну причу. 2)
qušerzählen, enarrо: чекај док испричам ову
причу што сам почео. 3) (по зап. кр.)
entjchulbigen, excusso, [vide] изговорити [2],
cf. оправдати. 4) (зап.) vide исприје-

чати.

--

испричати се, испричам се, v. r. pf. 1) fid auserzählen, sat narrasse. 2) sich entschuldi gen, excuso me. [vide изговорити се 2]. непричити, йспричим, (зап.) vide испријечити. испричити се, испричим се, (зап.) vide испријечити се.

испришивати, пришивам, v. pf. inšgejammt an= nähen, adsuo.

испробадати, пробадам, v. pf. zerftedjen, compungo.

цати.

испуњавати, пуњавам, v. impf. erfüllen, impleo.
cf. испуњати, испуњивати.
испуњање, п. vide испуњавање.
испуњати, испуњам, v. impf. vide испуњавати:
И Ришћанску вјеру да испуњаш И Риш-
ћански закон испуњајте
испуњивање, п. vide испуњавање.
испуњивати, пуњујем, vide испуњавати.
испупити се, испуним се, ѵ. г. pf. cf. [1] пу-
на [2].

испупчити се, чим се, v. r. pf. fih jo feßen обет
legen, daß der Nabel zu oberst kommt, umbilicum
protendo.

испуст, т. 1) марва нема испуста, bat feineп
Plaz, um dahin ausgelassen zu werden, pascuum.
2) дао му испуст, Selegenheit verhaffen
zur Flucht, fugae copiam fecit.
испустити, испустим, [испуштити] v. pf. aus»
laffen, dimitto.

испустити се, испустим се, [испуштити се] v.
r. pf. 1) fidh vermabrlojen, negligo rem meam.
2) он се мало у лицу испустио, т. ј. из-

мршавио. испући [испукнути], пукнем, v. pf. lostraßen, sonum emitto: Топ испуче ка да прогрмјело

испухати се, испушём се, v. r. pf. (у Дубр.) испухао се вјетар, fi außblajen, satis На

visse.

истањивати, тањујем, v. impf. bünн тафеn,
verdünnen, extenuo.

истањити, йстањим, v. pf. verbünnen, extenuo.
истаћи се (cf. истакнути се), йстакнем се, v.
r. pf. sich hervorthun, erbieten zu einer Unterneh-
mung, exsisto [cf. истиснути се, натаћи се]:
Истаче се силна потурица
исташтити, тим, ѵ. pf. vide изгладнети.
истеглити, лим, v. pf. ausziehen, dehnen,
истегнути, истегнем, extendo, protraho: A
довати срчали дурбина, Истеже му четири

каната

истезање, п. баз Хизбеђнеп, extensio.
истезати, истёжем, v. impf. auše nen, extendo.
истекар, auf пече, bon vorne, denuo, cf. [vide]
наново: Па истекар пушке подасуше

pario.

истелити се, истеле се, v. r. pf. [ab]falben (von mehrern Kühen), pario.

йспуцати, цӑм, v. pf. berften, auffpringen, rum-|истелити, йстели, v. pf. (eine Menge) [ab]falben, por: испуцале му руке, усне. испуцати ее, испуцају се, v. r. pf. н. п. пушке, топови, sich satt schießen, satis sonuisse (de tormentis): Јуче су се пушке испуцале йепушити, шим, v. pf. н. п. лулу, quśrauфен, fumando consumo. cf. [vide] попушити [2]. | испуштање [испушћање], n. baš Muš[affen, emissio. испуштати, йспӳштам, (cf. испушћати) v. impf. auslassen, dimitto.

испуштати се, испуштам се, [испушћати се]
v. r. impf. 1) sich verwahrlosen, negligo me.
2) у лицу, mager werben, macresco. cf. испу-
стити се [2].

испуштити, йспуштим, vide испустити.
испуштити се, испуштим се, vide испустити се.
испушкање, n. vide испуштање.
испушћати, испушћам, vide испуштати.
испушћати се, испушкам се, vide испуштати се.
исред (из сред), mitten auß, e medio: исред
града, исред војске.
йста, (ст.) bur poetijdje licenz verfürst, tatt од
истока, vom Hufgang, ab oriente sole: Сјало
сунце иста до запада, А не сјало ђе је
моја мајка

йстерати, рам, (ист.) vide истјерати. истеривање, п. (ист.) vide истјеривање. истеривати, терујем, (ист.) vide истјеривати. | истесати, истешем, ѵ. pf. aušhauen, edolo: Из истећи, течём, v. pf. auslaufen, effluo.

сваког пања не може се светац истесати.

1. исти, йдем, vide ићи.

2. йети, та, то, jelbjt, ipse. [cf. истоветни, пуки 2, истива (истива) [*], f. meer[фаumene Bfeife, fistula сушти, чити].

fumatoria e spuma marina. истија (из тија), vide истиха. истијештити, йстијештим, v. pf. (у Боци) н. п. маслине самљевене, außpreßen, exprimo. йстина, f. bie Wahrheit, veritas: отишао на истину (ift geftorben). истина, на, но, йстинити, та, то,

wahrhaft, verax.

истински, ка, ко, н. п. истина, wahr, wahrhaft, verissimus, ipsissimus: то је истинска лаж (scherzhaft).

йстирати, рам, (зап.) vide истјерати. йставити, вим, v. pf. 1) н. п. лонац, wegitelden, | истиривање, п. (зап.) vide истјеривање. removeo. 2) врата, анђеben (bie Zhür), истиривати, тирујем, (зап.) vide истјеривати. evello: Колико га лако ударила, Из бојна | истискивање, n. baš Dinausbrüden, extrusio.

истављање, п. 1) баз Begftellen, remotio.
das Ausheben, avulsio.
истављати, љам, v. impf. 1) wegjeßen, removeo.
2) ausheben, avello.

истискивати, тискујем, v. impf. binausbrüden, extrudo, urgeo foras.

истиснути, нём, (йстиснух, йстискох, йстисну, йстиште; истиснуо, йстискао, йстиснула, истисла) v. pf. binaußbrüden, extrudo. йставорити, рим, v. pf. н. п. зиму, из зиме, истиснути се, нём се, [v. r. pf.] vide истаћи се. mübjelig zubringen, misere transigo. cf. прета- | истифан, * истифана, m. Wrt Ropfbebeđung ber ворити. Šrauen, vittae genus: А на главу истифан

од злата

истакање, п. баз Mušicenten, effusio. истакати, истачем, v. impf. aus[henten, effundo. | йстиха (из тиха) [истија (из тија)], langjam, истакнути ее, истакнем се, vide истаћи се. leije, lente: Истиха се печеница пече. истанчати, чам, v. pf. 1) bünn werben, extenuor. 2) weniger werden, extenuor: има ли још колико ракије? нема, већ је

истанчало.

истањивање, п. баз Зебинnen, extenuatio.

истицање, n. vide истјецање.
истицати се, истичем се, vide истјецати се.
истиштати се, тим се, ѵ. r. pf. оставидер је
на пећ (н. п. гибаницу), нек се истишти.
истјерати, рам, v. pf. (јуж.) [југоз.] 1) bina3.

2) чашу, истрајати, јем, v. pf. verbringen, transigo, con-
sumo: Камо моји љетни данци што ја ис-
траја
истргати, гам, v. pf. entzwei reißen, rumpo.
йетргнути, нём, v. pf. außreißen, eripio: Истрже
му главу из рамена
истребити, истребим, (ист.) vide истријебити.
истресање, п. баз usbeuteln, Musütteln, ex-

истјеривање, п. (југоз.) 1) баз Dinaušjagen, ex-
pulsio. - 2) Muštrinfen, то ebibere.
истјеривати, тјерујем, v. impf. (југоз.) 1) Бін
ausjagen, expulso. 2) austrinken, ebibo.
истјецање, п. (јуж.) баз Dervorthun zu einer Shat,
adparitio, oblatio. [cf. истицање].
истјецати се, тјечём се, v. г. impf. (јуж.) fid
hervorthun zu etmas, exsisto. [cf. истицати се].
йсто, 1) н. п. тако исто, gerabe jo, eodem plane
modo. 2) vide заиста: Исто Јован утећи
Ту ћемо их исто дочекати
Исто сестру свога оца Јанка
истоваравање, n. baš Wblaben, deoneratio, exo-
neratio. [cf. истоваривање].

могаше

cussio.

истоваравати, товарӑвам, v. impf. ablaben, de- истријебити, истријебим, ѵ. pf. (јуж.) außrotten,

onero, exonero. [cf. истоваривати]. истоваривање, n. vide истоваравање. истоваривати, товарујем, vide истоваравати. истоварити, рим, v. pf. 1) ablaben (bie Baare), deonero. 2) abladen (den Wagen), exonero. [сf. искрцати].

истоветни, на, но, gang berjelbe, ipsissimus [vide исти]: исти истоветни отац (за дијете које је налик на оца).

истоветност, истоветности, f. bie bentität, eadem vis.

йсток, m. ber Sonnenaufgang, sol oriens, ortus solis.

истолковати, кујем, v. pf. (по намастирима и

у војводству по варошима) vide истумачити: Још сан Јела не истолковала йстом, 1) nur, nit als, nonnisi [vide тек 2]: Дошао сам истом да видим. 2) erft, primum, demum, cf. [vide] тек [1]: Истом они у бесједи бјеху Истом ага за вечеру

extermino. [vide затрти].

йстринити, ним, v. pf. zerbröđeln, confrio. [cf. истрошити 1].

йстрићи, истрижем, v. pf. zujammennißeln (mit
der Scheere), concido.

истркати, истрчём, v. pf. 1) коња, Laufen lafjen,
currere jubeo (?). 2) истрках пред кућу,
hinauslaufen, excurro.
истрнути, нём, [v. pf.] vide [угасити] ўтр-

contero.

истругати, истружём, v. pf. ausjaben, erado. иструлити, лим, vide иструхлити. иструнити, йстрӳним, v. pf. н. п. уш из главе, herausstöbern (mit dem Kamm), expurgo. иструнити се, йструним се, v. r. pf. verloren geђen, perdor (von fleinen Dingen, cf. трун). истопити, истопим, v. pf. jhmelzen, liquefacio. |йструнути, нём, vide иструхнути. истоскати, кам, v. pf. кола натрашке исту- |йструхлити [иструлити], лим,( v. pf. verfaulen, рати, rüdlings binaušftofjen, retrorsum extrudo. | йетрухнути [иструнути], нём, putrefio. [cf. иcf. тоз.

сио

загњити, обагњити].

источити, источим, v. pf. zu &nbe [фenten, ef- истрцати, истрцам, v. pf. vide искрзати. fundo.

источни, на, но, öftlich, ab oriente sole.
йсточник, m. (у Ц. г.) ber Dftwins, eurus, [vide]
устока, cf. исподсунчаник.

йстрага, f. (у Ц. г.) vide ископ: ове ће го-
дине бити истрага свему; Боља је истрага,
него рђава натрага.
истраживање, n. baš Зијатmenjujen, conqui-

sitio.

истраживати, тражујем, v. impf. zujammenfuchen, conquiro.

истрцати се, йстрцам се, [ѵ. г. pf.] vide искр

зати се.

истрчавање, п. baš Dinaušlaufen, excursatio. истрчавати, трчавам, v. impf. binauslaufen, ex

curso.

истражити, истражим, v. pf. (у Ц. г.) aušrotten, extermino, [vide] затрти, cf. истријебити, ископати: Црногорце истражити ли- | истурање, п. 1) baš Dinaus[toßen, extrusio.

стом

2) das Ausschießen, rejectio.

3) das Loz