Page images
PDF
EPUB

БЕЧАНИН, m. ber Biener, Viennensis, cf. Беч-[ ви́дити, бидим, (зап.) vide биједитн.
лија.
БИДНИК, m. (зап.) vide биједник.
БЕЧЕЈ, Бечеја, m. Стари Бечеј (или Српски) БИЂЕЊЕ, п. (зап.) vide бијеђење.

Бижан, f. (зап.) vide бјежан.
БИЖАН, m. (зав.) vide бјежан.
БИЖАЊЕ, п. (зап.) vide бјежање.

у Бачкој, и Нови (или Турски) у Банату. БЕЧЕЈАЦ, јца, m. Einer von Бечеј. БЕЧЕЈСКИ, ка, ко, von Бечеј. БЕЧЕЊЕ, n. baš dief=Unfeben, torvus aspectus. | БИЖАТИ, ЖИМ, (зап.) vide бјежати. БÉчити, бечим, v. impf. т. j. очи, bie Иидеп| stier richten, stieren, rigidos figo oculos. БЕЧИТИ СЕ, бечим се, v. r. impf. cief anfeben, torve tueri:

Бечу граде не бечи се на ме —

БЁЧКА, f. пиварско буре, баs

ierfaß, dolium
cerevisiarum: Тумба као пивар бечку.
БЕЧКЕРЕК, m. tabt im Banat.
БЕЧКЁРЕЧАНИН, m. човјек из Бечкерека.
БЕЧКЁРЕЧКИ, ка, ко, von Бечкерек.

Бечки, ка, ко, Wiener, wienerifd, Viennensis.
БЕЧКИЊА, f. bie Bienerin, femina Viennensis.
БЕЧЛИЈА, m. ber Biener, Viennensis, cf. Бечанин.
БЕШЁНОВО, n. 1) намастир у Фрушкој горн.
2) село близу тог намастира.
БЕШЁНОВАЧКй, ка, ко, вон Бешеново.
БЁШИКА*, f. 1) vide колијевка. 2) bie Lafe,
sica, cf. мјехур.

БижуНАР, бижунара, m. (зап.) vide бјежунар.
БИЗА, f. (у Ц. г.) vide кер :

Кад ето ли биза Секулова
Бизин, бизина, m. (у Ц. г.) vide кер.
БИЈЕГ, m. (јуж.) bie &ludt, fuga: Бијеви су
срамни, ал' су пробитачни.

БИЈЕГАТИ, у пресми мјесто бјегаши да би се

[blocks in formation]

БИЈЕДАН, дна, дно, (у Дубр.) erbarmlid, miser. cf. жалостан, тужан, несрећан. ve-|БИЈЕДИН ГРАД, m. (јуж.) у прнповијеци. БИЈЕДИТИ, биједим v. impf. (јуж.) кога, unge=

БЁШКОТ, m. (ст.) некакав хљеб (Mišcott?),
panis delicatior:

и бешкоша љеба бијелога
БЁШТИЈА, f. (у војв.) vide бестија.
БЕШЧАСТ, f. (у Паштр.) Ehrlojigfeit, infamia.
БИАЋ, Бишћа, m. vide Бихаћ,
БИБЕР, m. Pfeffer, piper. ef. папар.
БИБЕРЁЊЕ, п. дa Pfeffern, piperatio.
БИБЕРИТИ, Рим, v. impf. pfeffern, pipero, pipere
condio.

БИБЕРЊАЧА, f. Pfefferbüdfe, pyxis piperis.•
БИБЕРНИ, на, но,)
10, {H.
н. п. зрно, Pfeffer-, piperis.

БИБЕРОВ, а, о,

ВИВАЊЕ, П. baš oftmalige ein, zo frequenter esse.
БИВАТИ, бивам, v. impf. fein, esse: не бива,
es geht nicht.

Биво, бивола, m. ber 3üffel, bubalus.
БИВОЛИЦА, f. bie üffelful, bubala.
Биволски, ка, ко, н. п. кожа, 2üffel-, bubali-

nus.

Биволче, чета, n. bas üffelfalb, bubalus vi

tulus.

БИВОЉАЧА (кожа), f. 2üffel-Fell, pellis bubalina
У буџаку кожа биволача
Биг, m. (зап.) vide бијег.
БИГАЊЕ, п. (зап.) vide бјегање.
БИГАТИ, гам, (зап.) vide бјегати.
БИГАЦ, бикца, m. (зап.) vide бјегац.
БИГНУТИ, нём, (зап.) vide бјегнути.
БИГУНАЦ, нца, m. (зап.) vide бјегунац.
БИГУНИЦА, f. (зап.) vide бјегуница.
БИГУНЧЕ, чета, п. (зап.) vide бјегунче.
БИДА, f. (зап.) vide биједа.

БИДАН, дна, дно, (зап.) vide биједан.
Бидзин, бидзина, m. (у Ц. г.) vide бизин.
БИДИН ГРАД, m. (зап.) vide Биједин град.

:

redt befdulbigen, inique accuso. cf. потваратн. БИЈЕДНИК, m. (јуж.) који кога биједи, ein fal= fфer Un läger, calumniator. cf. напасник, опадник.

БИЈЕЂЕЊЕ, п. (јуж.) baš ungeredte Befdulbigen, accusatio iniqua.

БИЈЕЖАТИ, у пјесми мјесто бјежаши, да би се врста испунила:

Бијежаћеш, но побјећи не ћеш —
БИЈЕЛ, бијела, ло, (бијели, ла, ло, comp. бјељн)
(јуж.) weiß, albus.

БИЈЕЛА, f. 1) (y Ц. г.) на оку, ber (graue) Štaar,
glaucoma. cf. биона. 2) in ber anefbotifden
Sevenšart: зашао као бијела по пазару,
er geht nach der Reihe alle ab.
БИЈЕЛА ГОРА, f. Планина између Грахова, Крн-
вошија, Корјенића и Требиња. Од Бијеле го-.
ре више Требиња почиње се Вукова међа
па иде до Кома (око три добра дана хода).
БИЈЕЛА ЛОЗА, f. bie Balbrebe, clematis vitalba L.
БИЈЕЛА НЕДЈЕЉА, f. (југоз.) (bie meiße 2офе)
bie Bode vor ber großen Gafte, Borfafte, hebdo-
mas ante jejunium magnum, qua carnibus tan-
tum abstinetur, at non caseo, nec piscibus etc.
БИЈЕЛА НЕЂЕЉА, f. (јуж.) vide бијела недјеља.
БИЈЕЛА СУБОТА, f. у нас би то значило субота у
очи бијелијех поклада, али у Дубровнику та-
ко се зове велика субота (у очи васкрсени-
ја), анедјеља читава и ондје се зове вели-
ка недјеља.

БИЈЕЛА ЦРКВА, f. (јуж.) Weißfirden, täbtdjen

im Banat.

БИЈЕЛАЦ, лца, m. (јуж.) 1) ber dimmel, equus albus. 2) gen. бидца, (у горњ. прим.) vide биоце. 3). Prämonftratenfer, praemonstra

tensis.

БИЈЕЛЁ ПОКЛАДЕ, f. pl. lefter afdingsfonntag,|Билинце, п. (зап.) vide бјеланце.
БИЛАСАЊЕ, П. (зап.) vide бјеласање.

dies solis ante jejunium magnum. Бијелити, бијелим, v. impf. (јуж.) н. п. платно, БИЛАСАТИ СЕ, сâ се, (зап.) vide бјеласати се. bleichen, insolare.

БИЈЕЛИТИ СЕ, бијелим се, v. r. pf. Beiß auflegen,

fucare se.

БИЛАЦ, лца, m. (зап.) vide бијелац.
ВИЛА ЦРКВА, f. (зап.) vide Бијела црква.
БИЛАЧА, f. (зап.) vide бјелача.

БИЈЕЛКА, f. (јуж.) бијела кокош, Mame für eine | Билаш, m. (зап.) vide бјелаш.
weiße Henne, alba (gallina).

БИЈЕЛО ЗЕЉЕ, п. (у Дубр.) Wrt Kraut, herbae

genus.

БИЛИ-БИЉӰР*, m. (ст.) :

Једна гора од били-биљура -
БИЛИДБА, f. (зап.) vide бјелидба.
Билило, п. (зап.) vide бјелило.

БИЈЕЛОЊА, m. ein weißer, albus (bos).
БИЈЕЛО ПОЉЕ, п. (јуж.) варош у Херцеговини | БИЛИЉА, f. (зап.) vide бјелиља.
(код воде Лима).

БИЛИНА, f. (зап.) vide бјелина.

БИЈЕЉ, м. (у Дубр.) bie Robe, fdafwollene Dece, вилити, билим, (зап.) vide бијелити.
gausape, amphitapa. cf. губер, ћебе, биљац. БИЛИТИ, билим, (зап.) vide бијељети.
БИЈЕЉЕЊЕ, n. (јуж.) 1) bas leiden, insolatio. Билити се, билим се, (зап.) vide бијелити се.
2) bas Glanzen, Beißfein, albitudo. 3) bas Beiß- вилити се, билим се, (сап.) vide бијељети се.
schminken, fucatio.
БИЛИЦА, f. (зап.) vide бјелица.

БИЈЕЉЕТИ, бијелим, v. impf. (јуж.) weiß merben, БИЛИЧАСТ, а, о, (зап.) vide бјеличаст.
БИЛКА, f. (зап.) vide бијелка.

albesco.

косањице отишле на страну, Urt Mergette, montes continui. Сењско било зове се једна такова коса између Велебита и Вратника. 2) у грабаља оно у чему зупци стоје, baš Querholz eines Rechens, woran die Zähne befeftigt finb, pectinis foenarii pars dentata. 3) ber Puls, bie dlagaber, arteria. 4) vide клепало. БилОБРК, m. (зап.) vide бјелобрк. вилов, билова, m. (зап.) vide бјелов.

БИЈЕЉЕТИ СЕ, бијелим се, v. г. impf. weiß glän=|Било, п.1) као велика коса, из које су мање zen, albeo: бијели се снијег. БИЈЕЉИНА, f. Štact in ber нахија von Зворник. БИЈЕЉИНАЦ, Йнца, m. човјек из Бијељине. БИЈЕЉИНСКИ, ка, ко, von Бијељина. БИЈЕЉКА, f. (у Хрв.) некака риба (може битн uew), eine Urt Gifd, piscis genus. cf. костреш. БИЈЕС, m. (јуж.) bie Buth, rabies: бијесте сколно (говоре псетету). 2) или је отишао у Хајдуке од бијеса (Muthwille, Uebermuth), или од невоље? 3) Ulter ber jugenoliğen 2ü=|вилов, а, о, (зап.) vide бјелов. the, aetas florescens:

До кад бијах на бијес ђевојка — БИЈÈСАН, сна, сно, (бијесни, на, нô, comp. бјеш- | њи, adv. бијесно) (јуж.) 1) wuthenb, rabiosus. 2) übermüthig, superbus, insolens : силан и бијесан.

БИЈЕСТ, f. (у Хрв.) бијес, бјесноћа, Uebermuth,
insolentia.

Бик, бика (бика), m. 1) ber tier, taurus. 2) (у
Сријему) лукова прорашљика, ber Šaamen=
ftengel (bei 3wiebel), germen cepае, cf. бачва.
БИКА, m. vide бик.

БИЛОВИНА, f. (зап.) vide бјеловина. БИЛОВЉЕВ, а, о, (зап.) vide бјеловљев. БИЛÔГРАБ, m. (зап.) vide бјелограб. Билогрли, ла, лб, (зап.) vide бјелогрли, Билогуз, m. (зап.) vide бјелогуз. БИЛОГУЗА, f. (зап.) vide бјелогуза. БИЛОДАНО, (зап.) vide бјелодано. БилдЈУГ, m. (зап.) vide бјелојуг. БИЛОКОРАЦ, брца, m. (зап.) vide бјелокорац. |Билдлик, а, о, (зап.) vide бјелолик. Билднога, f. (зап.) vide бјелонога. БИЛОЊА, m. (зап.) vide бијелоња. Билуг, m. (зап.) vide бјелуг. БИЛУГА, f. (Зап.) vide бјелуга. вилугов, а, о, (зап.) vide бјелугов. БилутАК, тка, m. (зап.) vide бјелутак. БИЛУШАСТ, а, о, (зап.) vide бјелушаст. tier, vita БИЛУШИНА, f. (зап.) vide бјелушина. Биљ, m. (зап.) vide бијељ. |виља, f. Name für eine meiße Siege, capra alba. БИБА, f. (y Херц.) цјепаница или онако дрво чворнато, које се не да цијепатн, bas deit, lignum fissum. cf. биљка. Bй.ьА, m. Name für einen weißen Ochsen, bos albus.

БИКА, f. (у Босни особито по варошима) vide

нена.

БИКНУТИ CE, нê се, v. r. impf. (у Дубр.) како ти се бикне? wie gent's bir? mie befinbeft bu bid ? quomodo vales?

БИКОВАЊЕ, n. bas Retragen als ein

tauri.

Биковати, бикујем, v. impf. fid als ein tragen, taurum imito.

Биковит, а, о, н. п. во,

tier be= tier-Dd, bos taurus. Бикуље, бикуља, f. pl. vide витице. БИЛ, m. (зап.) vide бјёл. Бӥла, f. (у Шумад.) vide коса 3 (cf. било). БИЛА, f. (зап.) vide бјела. БИЛЛИЦА, f. (зап.) vide бјеланца.

[ocr errors]

БилаJ, Билаја, m. зидине од старога града на
главици више Госпића у Лаци. .
БИЛА НЕДИЉА, f. (зап.) vide бијела недјеља.

БИЉА, m. (зап.) vide Бјеља.

БИЉАР, биљара, m. (зап.) vide бјељар.
БИЉАРА, f. (зап.) vide бјељара.

БИЉАРДА, f. (у Ц. г.) соба гдје стоји билијар,
Billardzimmer, sphaeristerium:

Улећеше на врело Цетиње

На биљарду славна господара БИЉАРИЦА, 1) bie Kräuterfennerin, herbaria: У мене је биљарица мајка, Свакоме ме биљу научила 2) (зап.) vide бјељарица. БИЉАЦ, љца, m. (у Хрв.) vide бијељ. БИЉАЧА, f. (око Сиња) сукнена женска хаљина (с рукавима), која је остраг смрска-| на, а спријед сашивена као сукња, низ прси је обично с десне стране накићена сребрнијем пуцима; цуре испрошене и које су за удају, носе оваку хаљину плаветну, која се зова модрина. Urt Frauen= Eleid, vestis muliebris genus.

БИЉЕ, П. Rräuter, herbae.

БИЉЕГ, m. vide биљега: Мрке гаће, зли би

[blocks in formation]

Биљин, а, о, ber weißen Siege, caprae albae.
Биљин, а, о, beš meißen Ddfen, bovis albi.
БИЉИНА, f. (зап.) vide бјељина.
БИЉИЦА, f. dim. v. биља f.

БИЉКА, m. ber Halm, calamus: нема дрва ни
једне биљке; сув као биљка.
БИЉОРКА, f. (у Барањи) игла, којом се везе
златом, Urt Gticnabel, acus genus.
Биљур*, биљура, m. 1) 2rennglas, vitrum usto-
rium. 2) Krystallglas, vitrum crystallinum.
БИМБАША*, m. ein Rommanbant von 1000 Mann,
chiliarchus. cf. војвода.

БИМБАШИН, а, о, без бимбаша, chiliarchi.
БИМБЕР-ГРОЖЂЕ, п. у пјесми vide бимберово
грожђе:

А лозица бимбер-грожђем

И на коњма Турци бињаџије
БИЊАШЕР-КАМЕН, m. vide бињакташ:
И довати широка дорина,

Изведе га бињашер-камену —
БИЊАШЧЕ*, taufenb, mille (хиљада), у овој по-
словици: Један је рекао бињашче, а други
бирашче, па су се опет погодили, biete
immerbin!

БиЊИШ*, бињиша, m. ein darlad mantel, pal-
lium purpureum.

БЙЊТАШ*, m. камен, с којега се узјахује
кою, Steigftein, um zu Pferbe ju fteigen, la-
pis ex quo equum ascendunt, cf. бнњакташ :
Под бинама, где се коњи јашу
Био, била, ло, (били, ла, лб, comp. биљй)
(зап.) vide бијел.

Био, бијела, бијело, (јуж.) vide бијел.
БИОГРАД, m. (јуж. и зап.) Belgrab, Belgradum.
БИОГРАДАЦ, граца, m. (јуж. и зап.) ber Bel-
graber, Taurunensis:

То гледају Турци Биограци
БИОГРАДСКИ, ка, ко, (јуж. и зап.) Belgraber,
belgradinus.

БИОГРАЂАНИН, m. (јуж. и зап.) vide Биоградац.
БИОГРАТКА, f. (јуж. и зап.) 1) bie Belgraberin,

mulier belgradina. 2) (у Уж. н.) Urt Wirnen,
piri genus.

БИОГРАЧЕ, чета, п. (јуж. и зап.) ein junger el= graber, puer belgradensis :

Што ће мени момче Биограче,

Кад ми може запаст' Сарајевче
БИОКОВА, f. планина у Далмацији близу Оми-
Биоково, п.) ша, ein Berg in Dalmatien, mons

Dalmatiae.

БИОНА, f. (у Барањи) бијело на оку, ber (graue)
Staar, glaucoma, cf. бијела.

ьйоР, m. eine Gegend im südlichen Serbien, re-
gionis nomen:

Суводола и Биора равна

БИОЦЕ, п. (јуж. и зап.) vide бјеланце.
БиӦчуг, m. (јуж. и зап.) гвозден колут, ein
eiserner Ring, z. B. Thürring, Fessel, annulus,
cf. халка.

БИМБЕРОВО ГРОЖЂЕ, n. eine ert Peintraube, БИПИРУЗАНА, f. у припјеву, vide ШІнпер-Пеана.

uvae genus :

Нити оће пића ни јестива,

Него иште грожђа бимберова

Из царева нова винограда

БИНА*, f. baš Gebäube, aedificium. cf. зграда, грађевина.

БИНИЈА*, f. ber 2alfen an ber hür, in ben ber
Siegel bineingeftoßen wirb, wenn man fie fchließt,
trabs recipiens repagulum.

БИНЧА, f. тако се зове Морава код Љесковца
Чекај мене на Морави Бинчи
Бињак*, бињака, m. Keitroß, equus equitatorius
Четрдесет коња доведоше,
Све Турскије добрије бињака
БИЊАКТАШ*, m. vide биташ.
БИЊАЏИЈА*, m. ber gute Meiter, aptus eques:
У Турака с врло добри коњи

:

:

БИР, m. ОНО Жито, што људи дају попу сваке
године (у Србији по селима по 10 ока од
ожењене главе, а по варошима у новцу
према томе), bie Rolleftur bes Pfarrers, col-
lecta parochi.

БИРАЊЕ, n. baš Rlauben, Refen, lectio.
БИРАЊЕ, П. baš brid ten, condocefactio.
БИРАТИ, рам, v. impf. н. п. коња, abricten, con-

docefacio.

БИРАТИ, бирам, v. impf. flauben, legere.
БИРАТИ СЕ, бирамо се, v. r. impf. fid wablen,
elligor:

Бирајте се ком је вама драго

БИРАЧ, рча, m. Веденb in Bošnien, ober Зворник, regio Bosnae.

БИРАЧЕЊЕ, П. (у Хрв.) bie Madlefe (im Beinberge), racematio. cf. пабирчење.

БИРА́ЧИТИ, бирачам, v. impf. (у Хрв.) паљет- БЙСКУп, m. (код кршћана) ber 23ifdof, episcoepisсоковати по винограду (а за кукурузе ка- pus. cf. владика 1.

дичин.

владичански.

жу палешковащи) nadlefen (im Beinberge), БИСКупов, а, о, beš Difdofs, episcopi. cf. влаracemor. cf. пабирчити. БИРАШЧЕ*, eineš, unum (један), cf. бињашче. БЙСкупски, ка, ко, bifdöflid, episcopalis. cf. БИРВАТИ, m. pl. (у Сријему) an bem Caftwagen, zwei ftarfe, runbe, ber Eänge nady auf ben d= |Биснило, п. (зап.) vide бјеснило. fen liegende, bie Caft bes Bagens zrvifden fid haltende Bäume. БИРЗА, f. плијесан која се ухвати поврх вина, Schimmel, mucor. Zücken. Höhewerden БИРИ, БИРИ! faut um bie jungen Eruthübner zu rufen, sonus vocandi pullos gallinae indicae. БИРКА, f. (у Бачкој) Urt dafe, ovis genus. БИРЛИЈА, f. (ст.):

Бирлија добрија
У риту тонула
Из рита говори:
Дарци моји дарци
Коме ми остасте?
БИРМАНАЦ, ӑнца, m. (од бароновац ? од ба-
рона Тренка ?) ber Cinienfolbat, miles justus,
continuus: ухватили га у бирманце.
БИРОВ, бирова m. ber Unter=кнез im Dorfe,
genus magistri vici.

БИРОВИНА, f. (у Бару) што се год даје попу,
die Pfarrgebühren, jura stolae.
БИРОВЉЕВ, а, о, beš биров, sculteti.
БИРТ, m. (у Банату) 1) vide крчма:
Кад пијете, вино по биршови
2) vide крчмар:

На капији бирша Крепси-бирта
БИРТАШ, бирташа, m. vide крчмар.
БИРТАШЕВ, а, о, без Birthš, cauponis.
БИРТАШЕЊЕ, П. basdenten, cauponatio.
БИРТАШИТИ, бирташим, v. impf. Birth fein,

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

БИСАГЕ, бисагá, f. pl. ber Querfad, mantica.
БИСАН, сна, сно, (бисни, на, но, сотр. бишњи)
(зап.) vide бијесан.

БИСЕР, m. bie Perle, margarita.
БИСЕРНИ, нá, но,(н. п. зрно, Perlen=, marga-
БИСЕРОВ, а, о, Sritarum.
БИСЕР-ПАРТА, f.:

Зелен венац вије, бисер-паршу ниже БИСЁРЧЕ, чета, п. (ст.) bie liebe Eleine Perle, margarita:

[ocr errors]

Ја јој рекох : добар вече дилберче!
Она мене: дођо довече бисерче
БИСКАЊЕ, П. баäufefuden, aufen, pediculo-|
rum lectio.

БИСКАТИ, биштем, v. impf. кога, einem läufe
suchen, legere pediculos.

Биснити, ним, (зап.) vide бјешњетн.
БИСНОЋА, f. (зап.) vide бјесноћа.
БИСОМУЧАН, чна, чно, (зап.) vide бјесомучан.
БИСТ, f. (зап.) vide бијест.

БИСТАР, тра, тро, Flar, limpidus: бистра вода
као ракија ; у њега је бистра глава. comp.
бистрији, ја, je.

БИСТИЈЕРНА, f. (у Ц. г.) eine Baffergrube, сіsterna. cf. студенац, бунар, почуо.

БИСТРА, f. (у Рисну) име женско, Grauenname,
nomen feminae.

БИСТРЕЊЕ, П. baš Rlären, limpidatio (?).
БИСТРИНА, f. bie Klarbeit, limpitudo.
БИСТРИТИ, рам, v. impf. н.
limpido:

--

п. воду, Flåren,

Рогом воду мућаше,
А очима бистраше
БИСТРИЦА, f. 1) ријека, ein Fluß, fluvii nomen:
Док начини високе Дечани

У приморју код воде Бистрице
2) ракија, bie Klare, limpida :
Ту их Јаков дочекао дивно,
И дао им бистрицу ракију,
Па сједоше трудни починути
БИСУН, m. у загонеци,
cf. сисун.
БИСТРОЋА, f. vide бистрина.
БИТАНГА, f. (у војв.) 1) љенивац, скитница,
ber Gaulenger, qui nihil agit, otiator. 2) кљу-
се, које се нађе у селу или у пољу, а не
зна се чије јe, bas berenlofe Pferb, equus
domino carens, cf. јова.

БИТАНЖЁЊЕ, П. bas Gaulenzen, cessatio, otiatio.
БИТАНЖИТИ СЕ, жим се, v. гr. impf. faulenzen,

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

С треће стране лагум поткопава,
А с четврте кумбарама пали;
Зло га бије, да га Бог убије!

5) бије из пушке или пушком, из топа или
топом, fdießen, treffen, ferio. 6) бију сахати,
fdlagen, pulsarе. 7) бије у тамбуру, [dlagen,
fpielen, pulsare:

Лулу пије, у тамбуру бије

У Бишћанску високу планину
БИШЋЕ, п. Може бити да је к истоку даље
од Хрватске Бишће постало од Бихаћ
(особито по онијем падежима у којима се
х претвора у ш, н. п. из Бишћа, у Бишћу):
Ал' је Бишке тама попануло

БЈЕГА, f. (јуж.) само у овој загонеци: Чуча
чучи, бјега бјежи, скочи чуча те увати
бјегу (т.ј. мачка и миш).
БЈЕГАЊЕ, п. (јуж.) vide бјежање.
БЈЕГАТн, гам, impf. (јуж.) vide бјежати.
БJЕГАЦ, бјекца, m. vide бјегунац: Бјегац се
држи једног пута, а поћера сто.
БЈЁГНУТИ, нêм, v. pf. vide побјећи:

Ријеч рече, бјегну на трагове
БЈЕГУНАЦ, нца, m. (јуж.) ber lüdtling, fugitivus.
био,|БЈЕГУНИЦА, f. bie lüdtige, profuga (у Боци се
особито бјегуница зове жена која од мужа
побјегне у род):

s) бије (сваке године) град, слана, пламењача, beim uden, affligere. 9) бити воду у пушку, т. б. сабијајући воду у пушку огледати јели цијев добра, јер кажу кад се вода одозго силом потјера, да ће ударити ако гдје најмања одушка има. 10) н. п. бије вода из камена, крв из ране, врућина Из Пећи, bervorfdießen, prosilire. вити, будем (буднём, биднём), јесам, била, v. fein, esse: био раније доћи, би bätteft follen früber fommen; не био га звати; не био му давати; жив бно! bu foulft leben! срећан бно! не било те мајци! даß dich der Guckuck! abi in malam rem! Битисати, ишем, v. pf. vergeben, praeterlabor: било и битисало, т. ј. било па и прошло. БИТИ СЕ, бијем се, v. r. impf. 1) fid flagen, confligo: Бије се као ала с бернћетом; бијем се с памећу, ringen, luctor. 2) бију ce pибe, von ber Wegattang ber Gifde, ecëunt pisces.

Да не рече, е сте бјегунице -
БЈЕГУНЧЕ, чета, m. ein junger &lüdtling, puer
fugitivus (у Боци се особито говори за же-
ну која побјегне од мужа, као бјегуница).
БЈежан, f. (јуж.) 1) liebenbe, fugientes. 2) bie
&ludt, fuga: родно се уз бјежан.
БЈЕЖАН, m. (јуж.) ber gern fliebt, fugitor. Бје-
жанова мајка пјева, а Стојанова плаче.
БЈЕЖАЊЕ, п. (јуж.) bas lieben, fuga.
БЈЕЖАТИ, ЖИМ, v. impf. (јуж.) flieben, fugio:
бјеж' одатле, gel meg! abi.

БИТКА, f. bie dyladyt, pugna, cf. бој.
БИЋЕ, п. (у Дубр.) ber eftanb, baš Mermögen,|БЈЕЖУНАР, бјежунара, m. vide бјегунац.
Habe unut, substantia, facultates: остао
без бика.

БИХАЋ, Бишћа, m. 1) између Трогира и Ка-
стела на главици око 1/2 сахата од мора
зидине од старога града (за који се припо-
виједа да је био столица Хрватскијех кра-
љева); сад је на њима црква. 2) Geftung in
Türkisch-Kroatien, nomen urbis.

Бич, бича, m. bie Weitfde, flagellum, scutica.
БИЧÁљЕ, n. ber Meitfcenftiel, manubrium scu-

ticae.

БИЧЕ, чета, čas tierlein, taurulus.

БЈЁл, бјела, m. (јуж.) eine Battung Eide, quer

cus genus.

БЈЕЛА, f. (јуж.) само у овој загонеци: бјела бјелу зове: дај ми бјело б’јела љеба испод

б’јела скута (т. j. овца и јагње). cf. бела. БЈЕЛАИЦА, f. бијела чарапа, weißer trumpf, tibiale album.

БЈЕЛАНЦЕ, n. (јуж.) bağ Çimeiß, albumen.
|БЈЕЛАСАЊЕ, п. (јуж.) даas Beißlid=fein, ligen,

albicatio.

БЈЕЛАСАТИ СЕ, сам се, v. г. impf. (јуж.) weißlid fein, albico.

БИЧИНОВАЦ, Овца, m. Hrt großes Meffer (Sanb= |БЈЕЛАСИЦА, f. планина у Херцеговини.

fchar), cultri majoris genus.

БИЧИЋ, m. dim. v. бик.

БИЧКАРАЊЕ, m. bas Rnallen mit ber Meitfde,
sonitus flagelli.

БИЧКАРАТИ, рам, v. imf. (у Барањи) mit ber
Peitsche knallen, insonare flagello.
БиЧкаш, бичкаша, m. (у војв.) ein lieberlicer
Mensch, dissolutus.

БИЧКИЈА, f. Чим чизмари сијеку кожу, ber
Schusterkneif, cultellus crepidarius.
БИШИНА, f. планина у Босни у Бирчу:
Вино пије тридесет хајдука

У Бишини под Полом великом
БИШЊЕЊЕ, П. (зап.) vide бјешњење.
БИШЋАНИН, m. Giner von Бихаћ:
Побратиму Бишћанин-Алији —
БИШЋАНСКИЙ, ка, кӧ, von Бихаћ инф Бишће:

БЈЕЛАЧА, f. (по југоз. кр.) бијела сукнена
мушка хаљина с рукавима, која се у Хер-
цеговини и у Црној гори носи као у Срби-
бјелачи опасују,
јн гуњ, само што се по
а по гуњу не. Бјелача се у Црној гори зове
и гуњина. Hrt weißen Männerfleibes, vestis
genus : Длака по длака, ето бјелача ; зрно
по зрно, ето погача ; капља по капља, ето
Морача.

БJёлаш, m. (јуж.) бијел коњ, беr dimmel,
equus albus, cf. бијелац, ђогат:
А најдаље паша на бјелаша
БЈЁЛАШНИЦА, f. планина у Босни око
хата од Сарајева.

[ocr errors]

6 са

БЈЕЛЕГ, m. (у Ц. г.) vide биљег:
Зла бјелега на путаља твога
БЈЕЛИДБА, f. кад се бијели, н. п. платно, пре-

« PreviousContinue »