Без, ohne, sine.

Бе3*, m. vide платно 1.

Безазлен, на, но, обne urg, arglob unschuldig, innocens.

Безазленост, f. bie unfdulò, innocentia.

Безаконик, m. ein Denfa) ohne Heli. gion, carens religione. Безаконица, f. Frauenzimmer ohne Res ligion, mulier carens religione. Безакоње, п. (спı.) Die Grreligion, impietas:

„У Инђији тешко безакоње: Не поштује млађи старијега Безбожан, жна, но, gottlo3, atheus. Безбожник, m. cin Gottlofer, atheus. Безбожница, f. Die Bottiefe, athea. Безбрижан, жна, но, forglos, forgen. frei, solutus cura, securus. Безгодан, дна, но, wafferlog, carens

aquis.

Безглаван, вна, на, ohne Dberhaupt, 8. B. eine Familie, deren Starieschina gefforben, carens principe, patre familias, capite.

Безгрешан, шна, но, (Рес. и Срем.). dе безгрјешан. Безгрешне см, ₤. (Рес. и Срем.) vide безгрјешност.

Безгрјешан, шна, но, (Ерц.) fünòlo3, sine noxa, sine peccato. Безгрјешност, f. (Ерц.) Die Günbloftg, keit, Unschuld, innocentia. Бездин, m. намаспир у Банату. Бездински, ка, ко, бои Бездин. Бездушан, шна, но, без(08, fühüos, expers cordis, sensus,

Безимена неђеља, f. heigt bie britte Woche der großen Faste, hebdomas tertia jejunii magui. Прва се неђеља зове чисма, друга пачисма, трећа безимена, четврта с редопосна, пета глува, шеста цвјемна, седма велика. Безимени, на, но, nameulos, ohne Haz men, anonymus.

Безјак, mn. Zolpel, stolidus: иди безјаче један, jagt g. B. Der Bater jum Sohne, der etwas dummm gethan öder gesagt hat, (cf. Beзjak in den Truberischen Vorreden um A. 1560). Безобразан, зна, но, ( amlos, impu

dens.

Безобразник, m. бес Gdamloje, impudens. Безобразница, f. дiе с amloft, impu

dens femina. Безуман, ына, но,

demens.

unvernünftig.

Безумље, п. unvernunft, dementia : „Мој ујаче од Сибиња Јанко!

Немој дати умље за безумље — Бекавица, f. 1) срицање: у буквару, das Buchstabiren, syllabarum prolatio. 2) die Blökerin (z. B. Schaf), balatrix; нађо село манишије људи, и напро си смо векавица и трима бекавица (у приповијетки).

Бекељење, п. дав Daul flet iden, rictio. Бекељитисе, имсе, v. r. impf. на ко

ra, das Maul fletschen, ringor. Бекнути, нем, v. pf. blöten, balare. Бекута, f. dimpfmort für ein i led.

tes Taschenmesser, convicium in cultrum plicatilem obtusum. pravum. Бел, m. (Рес. и Срем.) vide бјел. Бела, f. (Рес. и Срем.) само у овоj загонешки: Бела белу зове: дај ми бело бела леба испод бела скуша (п. ј. овца и јагње).

Бела, f. (Рес. и Срем.) vide бијела. Белај*, m. bet unfall, bas unglüd, malum. cf. зло, биједа: белај ме нашао; нумо белаја! ударио сам на белај.

Бела недеља, f. (Рес. и Срем.) vide бијела неђеља.

Беланце, цена, д. (Рес. и Срем.) vide бјеланце.

Беласање, п. (Рес. и Срем.) vide бјела.

сање.

Беласатисе, асе, (Рес. и Срем.) vide бјеласатисе.

Белац, лца, m. (Pec. и Срем.) vide бијелац.

Бела црква, f. (Рес. и Срем.) vide Бијела црква.

Белега, f. (Pec. и Cpem.) vide биљега. Белегија *, f. vide гладилица.

Белишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide бијелитисе.

Белица, f. (Рес. и Срем.) vide бјелица. Беличаст, ма, мо, (Рес. и Срем.) vide бјеличаст.

Белнук*, m. ein langes meiblides Unters

kleid mitAermeln,tunicae muliebris genus. „Ој ђевојко дилберчику! ,, у бијелу беAHучићу, ,,ко ти среза бијел белнук, „Отишло му све у беглук Белнучић, m. dim. 9. беʌнук. Белобрк, m.(Рес. и Срем.) vide бјелобок. Белов", m. (Рес. и cpeм.) vide бјелов. Срем.) Белов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide бјелов. Беловар, m. (Рес. и Срем.) vide БјелоBap mit allen Ableitungen. Беловина, f.(Рес. иСрем.)vidе бјеловина. Беловљев, ва, во, (Рес. и Срем.) бјеловьев.

Белогрʌи, ла, ло, (Рес. и Срем.) vide бјелогрли.

Белолик", ка, ко, (Рес. и Срем.) vide бјелодик.

Белонога, f.(Рес. иСрем.)vide бјелонога. Белћим*, уестuthlid), (ut) opшог: белКим ће и он доћи.

Белӳг, m. (Pec. и Срем.) vide бјелуг. Белуга, f. (Рес. и Серм.) vide бјелуга. Бедугов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide бједугов.

Белушак, шка, m. (Рес. и Срем.) vide бјелушак.

Бељење, п. (Рес. и Срем.) vide бијељење.
Бена, f. vide будала.
Бенђелук*, m. права,

се меће у вино и у ракију да се човек опије и да заспи као мртав, èô Solaftraut, herba soporifera. Беневрке,i.pl.((Феr baft) vide пеленгаће. Бенепало, м. Der langmeilige dma= Ber, fabulator longus, taedium ciens. Бенетање, n. Das langweilige dmäßen, fabulatio longa. Бентами, нећем, v. impf. говорити којешта, langmeilig idwagen, fabu

lari taediose.

Бено, m. Sunišname, nomen canis; да ber {pridno.: Оба, бено! - па ни јед. нога (vom jäger, Dem fein бено bеivе Safen fangen folte).

Бео, беда, до, (Рес. и Срем.) vide биjел.

Београд, m. (Pec. и Срем.) mit aller ubleitungen, teb Бијоград.. Беочин, m. 1) намастир у Фрушкој

гори. 2) село код мог намастира. Беочинац (ица), човек из Беочина. Беочински, ка, ко, von Беочин. Берач, m. der (Wein-Kukuruz-) Leser, lector (vindemiator, messor).

Берачев, ва, во, дев Lefers, legentis, (metentis).

Берачица, f. Die (Wein) Ecferin, vin

demiatrix.

strina!

Берберски, ка, ко, 1) barbierifd), tonso

rius. 2) adv. barbierisch, more tonsoris. Бердб? патрол поврбај (Бегда? а. troll' vorbey), der Ruf der Schildwache, vox excubiarum apud Germanos, recepta et in Serbia; дабег бердокање бердоками, бердокнуши. Берисав, m. Mannéname, nomen viri. Bepikem, m. das Gedeihen, incremen

tum, successus, cf. cpeћа, напредак, да Бог наспори.. Берићеман, на, но, н. п. година,

gedeihlich, fruchtbar, glücklich, optatus. Бермет, m. Det Dermutwein, vinum

absinthiatum.

Бас, м. (Рес. и Срем.) vide бијес. Бесан, сна, но, (Рес. и Срем.) vide бијесан.

Беседа, f. (Рес. и Срем.) vide бесједа. Беседипи, им, (Рес. и Срем.) vide бесједити.

Бесједа, f. (Ерц.) діе Кебе, sermo. Бесједити, им, v. impl. (Ерц.) fpres den, sermocinor.

Бескорка, f. н. л. бритва, (teffer) ohne Schale, sine cortice, sine manubrio. Бескућаник, м. Женф ohne Saut und Sof, cui nec ara nec focus : „Купи побро под барјак јунаке: ,,Све крвнике и бескућанике Беснење, п. (Рес. и Срем.) vide 6jec6јес

нење.

Беспослица, f. 1) bie Muße, otium: отићи ћу ђегођ на беспослици. 2) D08 Faulenzen, der Müssiggang, otiatio: профисе беспослице; mo je беспослица. 3) дег üfiggänger, otiator: иди беспослицо једна Беспосличење, n. Dаô Müffiggeben, otiatio (?)

Беспосличими, нм, v. [impf. müffigger ben, otiari.

Беспутно, nimt auf redtem Bege, un gerecht, inique.

Бестија, f. (у Сријєму и у Бачкој гогоре бештија) "bie 'Beftie, bestia (al8 Schimpfwort).

Бећар, м. човек неожењен, Gungge fele, coelebs:

„у бећара свавога шићара, „Понајвише буа и ушију. Бећарина, f. augm. v. бећар. 2) Gung. gesellschaft, coelibatus.

Бећаровање, n. Das junggefelenieben, vita coelebs.

Бе каровами, рујем, v. impf. Jungge. fele jenn, ali jolder leben, coelibem vitam agere.

Бећарски, ка, ко, i junggefellift, coeIbis aut coelibum. 2) adv. auf junggeo fellen - urt, coelibum more. Беч, m. Wien, Vienna. Бечеј, m. Staðt im Banat. Бечејски, ка, ко, von Бечеј.

Бечење, п. даб [фief = unjehen, torvus aspectus.

Бечили, им, v. impf. m. ј. очи, Die Augen stier richten, stieren, rigidos figo oculos.

Бечишисе, имсе, v. г. impf. {dief anfebea, torve tueri.

„Бечу граде не бечисе на ме.Бечка, f. пиварско буре, даб Вierfaß,

dolium cerevisiarium.

Бечкерек, m. Stact im Banat. Бечке-
Речанин, човек из Бечкерека. Беч-
керечки, ка, ко, vоn Бечкерек.
Бечки, ка, ко, 1) $Biener, mienerifd,
Viennensis. 2) adv. wienerisch, more
Viennensium.

Бечкиња, f. bie Bienerin, femina Vien

nensis.

Бечлија, m. Der 2Biener, Viennensis. Бешеново, д. 1) намастир у Фрушкој горн. 2) село близу шог намастира. Бешеновачки, ка, ко, уол Бешеново. Бешика*, f. 1) vide колијевка. 2) Die slafe, vesica. cf. мијур.

Бешком, м. (см.) некакав леб (Зів. fott ?), panis delicatior: ,,И бешкома љеба бијелога Бештија, f. vide бестија.

Bu, Partikel, um den Optativ anzuzeigen, particula optativi, j. B. Дао би,

ich möchte geben, darem. Eigentlich ist es der (nun meist unabänderliche) Opta= tiv vom Zeitwort бumu selbst. Бибер, m. Wfeffer, piper. Биберење, n. Das Pfeffern, piperatio. Биберими, им, v. impf. pfeffeen, pipero, pipere condio.

Биберий, на, но, н. п. зрно, $feffers
Биберов, ва, во, piperis.
Бивање, п. даb oftmalige Genn, fre-
quenter esse.

Бивами, ам, v. impf. feyn, esse.
Биво, вола, m. Der 'Büfel, bnbalus.
Биволица, f. bie Büffelful, bubala.
Биволски, ка, ко, н. п. кожа, Büffels
baut, pellis bubalina.

Биволче, чемa, n. bas üffeltalb, bubalus vitulus.

Бије`да, f. (Ерц.) unverbiente Sefaul Digung, calumnia. Сачувај ме Боже биједе невидовне; нашла га биједа на суву путу.

Биједили, им v. impf. (Ерц.) кога, ungerecht beschuldigen, inique accuso. Бијеђење, п. (Ерц.) даз ungeredte Hes fchuldigen, accusatio iniqua.

Бијел (comp. бјељи), ла, ло, (Ерц.) meif, albus.

Bujeлâ, f. in der anekdotischen Redensart: Зашао као бијела по пазару, er geht nach der Reihe alle ab. Бијела неђеља, f. (Ерц.) (vie weige Boa che) die Woche vor der großen Faste, Borfaste, hebdomas ante jejunium magnum, qua carnibus tantum abstinctur, at non caseo, nec piscibus etc. Бијела црква, f. (Ерц.) 3ciffirden) Städtchen im Banat.

Бијелац, лца, m. (Ерц.) беt dimmel, equus albus.

Бијелиши, им, v. impf. (Ерц.) 1) weia Ben, dealbo. 2) vide бијељети. Бијелитисе, имсе, v. г. impf. (Ерц.) 1) Weif auflegen, fucare se, s) weig glänjen, albeo.

Бијелка, f. (Ерц.) бијела кокош, А. me für eine weiße Henne, alba (gallina).

Бијело поље, п. (Ерц.) варош у Ерцеговини (код воде Лима). Бијељење, п. (Epr.), 1) Das Weifen, dealbatio. 2) das Glänzen, Weißseyn, albitudo.

Бијељеши, лим, v. impf. (Ерц.) ncif werden, albesco.

Бијељина, f. Gtact in 𐐨ее наија von Зворник. Бијељинац (ица), човек из Бијељине. Бијељински, ка, ко, von Бијељина.

Бијес, m. (Ерц.) Die But, rabies : би

јес ме сколио (говоре псемеmy); или је отишао у ајдуке од бијеса,

дац.

Бирограшка, f. (Ерц.) Die Belgraverin,
mulier Belgradina.
Бијограче, чема, п. (Ерц.) ein junger
Belgrader:

„Што ће мени момче Бијограҹе, „Кад ми може запаст' Сарајевче Бијоце, n. vide бјеланце. Бијочут, m.vide алка.

Бик, m. Der Stier, taurus.
Бика, m. vide бик.

Бика, f. (у Босни, особито по варошима) vide нена.

Биковим, ма, мо, н. п. Бо, Stier. Ochs, bos taurus.

Бикуље, f. pl. vide вишице.

БИЛО, П. Der Puls, Die Salagavet, arteria. Биља, f. Name für eine weiße Biege, capra alba.

Биља, ш. Катe für einen weißen Ddj.
fen, bos albus.
Биље, n. fräuter, herbae.
Биљега, f. (Ерц.) 1) Renngeiden, nota.

2) Biel, meta; Zielscheibe, scopus. Билежење, п. (Ерц.) Das Begeianen,

notatio.

Бири, бири! Caut um bic jungen Zruts hühner zu rufen, sonus vocandi pullos gallinae indicae.

Бирка, (у Бачкој) Urt Safe, ovis genus.

Бирманац, нца, m. Der Cinienfoldat. niles justus, continuus : уватили га у бирманце.

Биров, m. Der Unter . Rues im Dorfe, genus magistri vici.

Бировљег, ва, во, деѣ Hirow, sculteti. Бирмаш, m. vide крчмар.

Бирмашев, ва, во, без Wirths, cauponis.

Бирташење, р. Daß denten, caupona

tio.

Бирмашити, им, v. impf. Wirth (enn: cauponor.

,

Бирташица, f. vide кримарица.
Бирмашки, ка, ко, vide крчмарски.
Барцауз, m. (Wirthôhaus) vide крчма.
Бирчанин, м. човек из Бирча :
„Док погубим Бирчанин, Илију
Бисаг, м. (највише се говори у млож.

6pojy: 6иcare) der Quersack, mantica. Бисер, m. Die Werle, margarita. Бисерни, на, но, н. п. зрно, Perlens, Бисеров, ва, во, margaritarum. Бисерче, чема, п. (см.) дiе liebe leine Perle, margarita :

„Ја јој реко добар вече дилберче!

Она мене: до довече бисерче Buckane, n. das Läusesuchen, Lausen, pediculorum lectio.

Бискаши, бишмем, v. impf, кога, cinem Läuse suchen, legere pediculos. Бисмар, мра, po, tlar, limpidus.

to, otiatio.

Башанжимисе, umce, v. r. impf. fauls engen, cessare.

Баши, бијем, v. impf. 1) кога, flagen, verberare. 2) (блин, будем), esse, ef, jecami.

Бим сами, ишем, v. pf. vergeben, prae-
terlabor: било и битисало, m.j.
бало, па и прошло.
Евтисе, бијемсе, v. r. impf. 1) fф
iolagen, coufligo. 2) бијусе рибе, von
Der Segattung Der jiide, coeo (de pi.
scibus).

Eamaa, f. die Schlacht, pugna,
Бич, m. Die peitime, flagellum, scutica.
Еизаље, п. дег Peiti enftiel, mauubri-

um scuticae.

Бизе, чеша, п. даб Gtierlein, taurulus. Бичик, m. dim. v. бик.

Бјег, ш. (Ерц.) Die ludt, fuga. Бјези
су срамни, ал су пробитачни.
Бјега, f. (Ерц.) само у овој загонет-
ки: Чуча чучи, бјега бјежи, скочи
чуча ме увати бјегу (м. ј. мачка
и миш).

Ej гане, п. (Ерц.) vide бјежање.
Б) гами, ам, v. impf. (Ерц.) id 6је-

Бежање, п. (Ерц.) čas lieben, fuga. Бјежами, жим. v. impt. (Ерц.) fluchen, fugio.

Бјел, т. (Ерц.) eine Battung Gide, quercus genus. Бела, f. (Ерц.) само у овој загонетки: Бјела бјелу зове: дај ми бјело бјела леба испод б'јела скута (m. ј. овца и jar ње).

Беланце, п. (Ерц.) аз imeiß, albumen. Бje acaњe, n. (Epis.) Das Weiglid) fenn, Sliten, albicatio.

Ејеласатисе, cace, v. г. impf. (Ерц.) reiglia jeni, albico,

Ејелило п. (Ерц.) 1) мјесто ђе се бијели платно, дiе 'Bliфе, бес Dleid= Flag, locus insolandis hnteis. s) oie meife Edminte, cerussa.

Bjeʌогрʌи, ла, ʌо, (Ерц. см.) weig= hality, colli albi:

„Град градила бјелогрла вила Бјелогуз, m. 2eißarfd, clunibus albis. Бјелолик, ка, ко, (Ерц.) weigbadig.

facie alba.

Бјелонога, f. (Ерц.) čie Weiffußige, femina pede alo: ришћание бје

Aонora! (in der Anekdote vom Mönche.) Бјелопољац, љца, m. човек из Бијелог

пола.

Бјелоцрквански, ка, ко, (Ерц.) von Бијела црква.

Бјелуг, т. (Ерц.) Das meige (männlide)
Schwein, porcus albus.

Бјелуга, f. (Ерц.) Die meife Cau, sus alba.
Бјелугов, ва, во, (Ерц) деб meifen
Schweines, porci albi.
Бјелушак, шка, м. (Ерц.) деr Suarz.
quarzum Linn.

Бјеља, m. ein Dann name, nomen viri.
Бјесн ње, n. (Ерц.) аз kafen, iuror.
Бјеснило, п. (Ерц ) vide бјесноћа.
Бјеснипи, им, v. iinpf. (Ерц.) 1) müs
teno merden, rabiosus fio: нешто
бјесне пси ове године. 2) rajeno
toben, müten, furere.
Бјесноћа, f. (Ерц) Die Hut, furor,

rabies.

Бјесомучан, чна, но, (Ерц.) òåмо nifd), daemoniacus.

Бјешњење, п. vide бјеснење. Благ, га, го, н. п. млијено, gut, füßo bonus, dulcis :

„Погибе им оџа из Стамбола, ,,Који благе рјечи говораше, ,,Ког је царе био опремно „Да по земљи благе збори р'јечи; ,,Не бил, како земљу умирио Благ дан, га дне, ш. 1) i; q. крсно име. 2) großer Feyertag, dies festus.

B