Довати га мало топузином, Падедите ") у зелену траву; Одја Марко од коња Шарина, Савеза му и ноге и руке, Паг’објеси Шарцу о ункашу; Па он оде својој тулумини, Баци дите у зелену траву, А он опет сједе пити вино. То гледала Велимировица, Па отиде Вучи џенералу: „Зло ти вино, Вуча џенерале! „Зло ти вино, а горе ти било! „Све катане тебе изгибоше, „Велимиру јунак свеза руке, Савеза му и ноге и руке, „Па ено га, пије рујно вино, „А Велимир у травици лежи.“ Проговара Вуча џенерале:
,Не бој ми се, моја снахо драга!
„Сад ћеш виђет', док се старац крене.
Па он дрмну на граду топове, Три хиљаде састави катана,
Па посједе своју бедевију,
Он нареди низ поље катане,
Опколише са четири стране,
37) Којн Срби говоре дијеше, они у овакијем догађа
јима воле казати дише него деше! Тако се у пјесмама може чути и лило мјесто лијепо, било мјесто бијело и т. д.
А то ништа и не види Марко, Ал' припази Шарац од мејдана, Па ногама о земљицу туче, Примиче се своме господару; Кад погледа Краљевићу Марко, Ал' катане њега опколиле, Он поскочи на ноге лагане, Па се маши Шарцу на рамена ; Да је коме сјести, те виђети! Кад поћера по пољу катане! Сабља му је у десници руци, У лијевој копље убојито, У зубима дизген од Шарина; Кога Марко сабљом удараше, По двојицу од једног грађаше ; Кога Марко копљем удараше, Преко себе њега претураше; Док с' окрену неколико пута, Оде к врагу млада катанија; Побјеже му Вуча џенерале На његовој танкој бедевији, Поћера га на Шарину Марко; Брза му је пуста бедевија, Шћаше утећ граду Варадину; Љуљну Марко тешком топузином,
Па је пушта за њим преко поља,
Објеси га Шарцу о ункашу, И увати танку бедевију, Па он оде сину Велимиру, Привеза их једног за другога, Па пребаци преко бедевије, Бедевију свеза за Шарина, Оде право бијелу Прилипу; Обојицу баци у тавницу. Књигу пише џенераловица,
„Богом брате, Краљевићу Марко!
Те је шаље бијелу Прилипу:
„Ишти, Марко, што је тебе драго.“
Дође књига Краљевићу Марку, Када виђе, што му књига каже, Онда Марко другу књигу пише: „Вјерна љубо Вуче џенерала! „Пусти мене до три побратима, „И подај им три товара блага; И пусти ми старога Топлицу "*), И подај му три товара блага, „Јер је јунак млого дангубио: „И дај мене три товара блага, „Што сам мога мучио Шарина ;
33) У другој пјесми, која је управо као почетак овој, пјева се, да је отац Топлице Милана био од прије затворен у Варадину, па су ова тројица били отишли да та отму, те и њих (пошто су разбили капију н ушли у град) некако уватио Вуча џенерал.
„Иза тога, џенераловице, „Ето тамо Милош од Поцерја, Па ви с њиме како начините. Оде књига граду Варадину;
Књигу гледа џенераловица,
Шаље благо од Прилипа Марку, Па узима од тавнице кључе, Те отвори проклету тавницу, И извади три војводе младе И са њима старога Топлицу; Па их води на бијелу кулу; Па бербере хитре добавила : Једни мију, други косу брију, А трећи им нокте сарезују; Донесе им вина и ракије И лијепе сваке ђаконије, Показа им, што учини Марко ; Па говори Милошу војводи : „Богом брате, војвода Милошу! „Пустите ми мога господара „И мојега сина Велимира.“ Њој говори Милош од Поцерја: „Не бој ми се, џенераловице ; „Дај ми вранца Вуче џенерала; ,,Што га јаше једном у години, „Када иде у Текију ") цркви,
*5) Текија је црквица између Варадина и Карловаца, а ја сам ову пјесму писао у Карловцима од Подруговића: да ли је он пак и прије знао за Текију, или ју је тек онда овдје уметнуо, то ја управо не знам.
„Опреми га, како г' Вуча спрема, „Да поиграм преко Њемадије; „И дај мене од злата каруце, „И у њима дванаест вранаца, „Што их преже Вуча џенерале, „Када иде од Беча ћесару,
„Да м3 однесу старога Топлицу;
„Дај ми рухо Вуче џенерала,
„Што га носи о васкрсенију, „Да обучем мојега Топлицу.“ Све му даде џенераловица, И свакоме хиљаду дуката, Што ће пити вино до Прилипа,
Лијепо их дочекао Марко. Пусти Марко Вучу џенерала, И његова сина Велимира, И даде му млоге пратиоце До његова града Варадина. А војводе дијелише благо, Па се рујна накитише вина, И у б'јело изљубише лице, Сваки Марка у бијелу руку, Па одоше сваки своме двору.
Царица Милица и змај од Застрейца.
Вала Богу, вала јединоме!
Цар Лазаре сједе за вечеру,
« PreviousContinue » |