Page images
PDF
EPUB

Ливати се.

вати.

пати се.

ichießen, ejaculatio. 4) Ваз 21usjblagen, cal- иецидити, йсцидим, (зап.) vidе исциjедити. citratus.

иециђивање, п. (зап.) vidе исцјеђивање. , иетӱрати, истурам, v. impf. 1) ausjtopen, extrudo. исциђивати, цйђујем, (зап.) vidе исцјеђивати.

2) aušidhießen, rejicio. — 3) Insiфiepen, ab- исциjедити, исциједим, v. pf. (јуж.) ausprejjein, feuern (die Flinte). ejaculor (glandes). - 4) exprimo. [cf. изажети (ижети), извити 3]. аизјаblagen, calcitro : Истура ногама као ку- исциjелити, исцијелим, v. pf. (јуж.) аubeiten. лапица у вршају.

percuro.

. йстурити, рӣ, v. pf. 1) alt=jtopen, extrudo. — нецијепати, йсцијепам, v. pf. (јуж.) зеrjpаltеп,

2) ausschießen, rejicio. — 3) abfeuern, ejaculor discindo, diftindo. . (glandes). [vidе испалити). cf. избацити. — иецијепати се, исциjеnам се, v. r. pf. (јуж.)

4) binanstbun, exsero: Истури ми моје seine Kleider zerrissen haben, lacera veste sum. б'jеле дојке

исциливати се, цилујем се, [зап.) vidе исцјейстурчити, чим, v. pf. паф еіnаnсеr türtiјсб та

chen, facio esse Turcam alium ex alio. пецилити, йсцілим, (зап.) vidе исциjелити. йстурчити се, чімо се, v. r. pf. int3gеjаmit kiirten исциљивање, т. (заи.) vidе исцјељивање.

inеrѕеn, fіdеm turcicаіn аmрlеctоr unus ex alio. | иециљивати, циљујем, (зап.) vidе исцјељииетӱћи, тўчём, v. pf. 1) зеrjblage, contundo.

[vlde избити 2]. — 2) зеrjtojjеп, соntаndо. исципати, исципам, (зап.) vidе исцијепати. иеўкати, йсучём , v. pf. berangminsen, evolvo, I исципати ее, исципам се, (зан.) vidе исциje

extraho, н. п. цријева. cf. исновати, [откантати,] искантати.

непјеђивање, п. (јуж.) Ваз 21uprejjen, prеssіо. [Иey Крст, m. Исус Христос; види ѕ. у. крш- исцјеђивати, цјеђујем, v. impf. (јуж.) ausprejjеп, ћанин ]

exprimo. Joyc, m. Jejus, Jesus.

исцјеливати се, исцјелујем се, [t. r. pf. (јуж.)) Исусов, а, о, еј, Jesu.

vide ижљубити се: ја сам се с њима исцјейсхитити [изитити) се, тім се, vidе извитопе ливао, исцјеливали смо се. рити се.

исцјељивање, п. (јуж.) Ваз 211tsbeilen, percuratio. исхладити, йохладім, (изладити] v. pf. aufüb- иецјељивати, цјељујем, v. impf. (јуж.) aubeiter, Теп, refrigero: исхла дигие дјеца собу.

percuro. нехладити ее, исхладим се, [изладити се] v. | исцрепати, исцрепљем (исцрепам), v. pf. (у

r. pf. fich ausfühlen, refrigeror: uczna muna Дубр.) vidе исцрпсти. се соба; исхладило се јело.

исцрпети, пём, v. pf. ausjöpfen, exhaurio. [cf. исход [изод), m, vide заход 3.

исцрепати). йеходак, исхотка, [изодак) т. vіdе свршетак: итан, тна, тнo, vide хитан. Кад десета на изотку била

йтање, т. vide хитање. исходати се, исходам се, [изодати се] у. r. | йтар, йтра, йтро, vide хитар. pf. sich ausgehen, obambulo.

йтати, там, vide хитати. исходити, сходим, [изодити) v. impf. aitsgeben, итац, йца, m. vide хитац.

На литре уходи, на драме исходи йтети, тим, vide xитети. (болест); На ране вам вино исходило йти, йдём, у. impf. vіdе ићи. камо ли му на бој исходили

йтимице, vide xнтимице. иехранити, исхраним, [изранити) v. pf. ernab- | 1. йтити, тим, vide хитити.

2. йтити, тим, vide хититн. исхрањивање (израњивање], n. Sag Crnübren, йтјети, йтим, vide хитјети. sustentatio.

йтко (и тко), якога, vide [2] ико. исхрањивати, исхрањујем, [израњивати) v. impf. йтлен, а, о, vide хитлен. ernähren, sustento.

йтња, f. vіdе хитња. [иецвјетати, исцвјетам, у. pf. (југоз.) erblüben, йтост, тости, f. vіdе хитост. efloresco; cf. ишћетати.]

нтошт, тошти, f. vіdе хитошт. нещёдити, йсцёдим, (ист.) vidе исциjедити. итрен, а, о, vide хитрен. исце,ивање, п. (ист.) vidе исцјеђивање. итрина, f. vіdе хитрина. исце, й вати, цеђујем, (ист.) vidе исцјеђивати. йтрост, трости, f. vilе хитрост. исцеливати се, целујем се, [ист.] vіdе исцјели- hење, т. vide хићење.

нѣети, йтим, vide хийети. исцелити, исцелії, (ист.) 1) vidе исциjелити. ићи, йдём (по зап. кр. и: ііі ём), (йдох; дах, 2) (у Сријему) vide [1] измирити.

ii,ах; йшао, йшла) (cf. [1] исти, ити) v. исцељивање, п. (ист.) vidе недјељивање. impf. 1) gehet, eo. [cf. грести]. –

2) иду исцељивати, цељујем, (ист.) vidе исцјељивати. HOBII, coursiren, im Umlaufe sein, valere: kako исцёнати, меценам, (ист.) vidе исцијенати. и ду сад дукати; у Турској не иду банке нсцёпати се, йсцёпам се, (ист.) vidе исциje (на ово се у шали рече: не иду ни у Ње

мачкој, него их носе људи). 3) kommen,

exeo:

ren, alo.

Вати се.

пати се.

на момка.

вити се.

venio: иде зима, љето, божић; иде време шатри или у њебету кад се уњ што завије, носи бреме; иде зима као оштра сабља. Art großer hölzerner Ragel, cunei genus. 4) rіnnеnt, mаnаrе: иде вино из бурета; иде иштал,* иштала, m. Sеr ppetit, cibi appetenкрв из носа, бie taje butet ibm.

5) иде tia: ово отвора иштал. kuma, es regnet, pluit, u de caujer, es schneiet, mutánn,* adj. indecl. bei Appetit, appetens ningit.

cibi.

. ићйндија,* f. Bag Sritte Bebet Ser Robamecaner, иштенити, йштеним, v. pf. (eine 20tеnge) perfet

nach Mittag, oratio tertia Mohamedanorum : (von der Hündin), pario catulos. иКиндија Турска заучила, A Латинче билу иштенити се, иштене се , v. т. pf. jämmtli Задру дође

Sunge werfen (von Hündinen), pario: uutenunc йжи-тугалија [*] паша, f. од два туга: Осим се све кучке. мали паша uf'-туглија

иштетити, тим, [v. pf.) 1) bejkiбigen, petserbent, их [2 и 1], jie, eos; ibrer, eorum: ја сам их ви corrumpo, laedo, cf. [vide] покварити: Ти си дио; зовни их; ја их се не бојим.

бабу образ иштетила Ашикујућ” с облаихтијар,* ихтијара, m, vide [1] старац [1]: По

чића Радом 2) vidе искилавити. 3) гледајдер оног ихтијара, Штоно сједи као (особито по јуж. кр.) кога, vidе погубити [1]: ефендија —

Mo'ш ти мене данас кидисати, и мо'ні пуйца, f. (у војв.) vide холба: Иа трица, ока

шком мене иштетити

иштетити се, тим се, y, r. pf. einen Brut beйцање, т. vіdе штуцање.

Тоттеп, ramicosum esse. cf. [vide) исвилайцати се, йче ми се (а може бити да би ко

иштећен, а, о, vide килав. рекао и: ица ми се), у. r. pf. vіdе шту- иштйпати, иштипам, v. pf. зеrtneіреп, зеrаmidеп, цати се.

convello. йчага,* m. 24rt türtifфеn bеlѕ, nobilium Tur- иштувати, вам, v. pf. (у Боди) н. п. свијећу, carum genus: Али Турци цареве ичаге

auslöschen, exstinguo. [vide prachtu]. cf. yheМлого Турак” царевих ичага

шити, обеселити. йш, іntеrj. беr Raut um die ubner 3ш реrtreiben, | йшћерати, рам, (јуж.) vidе истјерати. sonus pеllеndіѕ gаllіnіs: Иш, туђа, иши !

ишћеривање, п. (јуж.) vidе истјеривање. ишарати, йштарам, v. pf. bunt maфen, variego. | ишћеривати, ишћерујем, у. impf. (јуж.) vide ишарет,* m. Wint, nutus : казао му ишаретом, истјеривати. т. і. намигнуо на њега.

uuteematu, mâm, v. pf. durchlöchern (Art Stickeйше, у овој поскочици: Ише, пише, бите

rei), opus perforatum facio. кише

ишћетати, там, v. pf. [јуж.] vіdе исцвјетати: Гаишетати, йшётам (ішёһәм), v. pf. beraugјразie ранфио на прозору, Синоћ сам га усадила, ren, prodeo. .

До поноћи пропупчао, А до зоре ишћеншибати, бам, v. pf. mit Ruthen jerpeitfфеп, virgis caedo. [cf. извискати).

йшвил,* m. cf. прстен [3]. йшвање, n. Sаз иш rufent, vox иш,

ишћўћати, ишћућим, [йшћућам ?] v. pf. (у ц. йшвати, кам, v. impf. иш! rujеп, ит рӣђиеr ѕiп iшчашити, шй м, v. pf. н. п. ногу, руку, анз.

г.) vidе извјетрити. vertreiben, pellere gallinas voce um! йшврбати, бам, v. pf. Єфаrtеn аnbringen, ser- | йшчезнути, нём, v. pf. (у војв.) perfфріптеп,

rеntеn, luxo. [cf. учаити). ratim scindere: нож ми сав ишкрбан.

evanesco. cf. ишчиљети. йшнути, нём, v. pf. einmal иш rufen, dico иш ! ишовчити, йшокчим, v. pf. пад einanser зит

ишчекати, кам, v. pf. abmarten, exspecto: Ja Шокац тафе, facio esse тди Шокац unum ишчекати се, камо се, v. r. pf. einanser ermar

һу тебе, брате, ишчекати ex alio.

ten, exspectare se loco dicto: овдје да се ишончити се, йшовчимо се, v. r. pf. па eint

ишчекамо. anser Покци реrсеn, fio IIокац unus

ишчекивање, n. Sag Cammeln an einem реrаbrealio.

deten Orte, exspectatio in loco certo. йшин, ишиана, т. (у војв.) Ser 2ufieber her | ишчекивати, чекујем, v. impf. кога, fantelit, Arbeiter (der Span, xynah in strain, Govna vos

erwarten bis alle beijammen sind, exspecto dum im Konstantin), praefectus agrum colentium,

conveniant. aut aliorum servorum.

ишчекивати се, чекујемо се, у. r. impf. ji) ишпüнов, а, о, Seg иниан, той ишпан.

sammeln, exspectare se invicem loco certo. ишпановица, f. без ипан Хrau, uxor той | ишчеиркати, кам, v. pf. 1) aučjarren (mie bie

Henne), erado. 2) zerscharren, radendo corишпартати, там, v. pf lіnіrеn, lineas ducо.

rumpo. йшпиља, f. (у Сријему и у Бачк.) дрвен ни- | ишчерупати, пам, v. pf, jerripfen, convello.

љак којим се прибоду два краја н. п. нa | ишчешати, йшчешём, v. pf. 1) н. п. ун из

тао

иш.

ex

ишлан.

главе, bеrаll&fragent, effrico. 2) коња; jtrie. | ишчилети, (ист.) Чилим, . pf. ausgeben, jein geln, strigilii radere.

ишчилити, (зап.) Ende erreichen (vom Wein u. ишчешљати, йшченіљам , v. pf. 1) austäттеп, ишчиљети, (јуж.)) ogl.), deficio, extabesco. [cf.

pectino, cf. очешљати. 2) durchhecheln, scharf ишчезнути).
tabel, perstringo. — 3) н. п. вуну, rupfen, ишчистити, тӣм, v. pf. reinigen, expurgo.
carpo.

ишчупати, пам, v. pf. 1) аихаиђеп, еvеllo. [cf. ишчибувати, кам, v. pf, austopfen (з. В. ein изгулити 2, искинути, искупсти).

2) 3erKleid), excutere pulverem e veste.

raufen, divello, vellendo solyo.

J

nomen. ,

2) ра

1. jâ, pron. ich, ego.

блански јабука, Суви шљива са сирови 2. ја, 1) ja, ita: A. Је ли тако ? Б. Јест ја. грана

ја богмe. cf. [vide] да [8]. 2) jä ja, jä јабука, f. (рі. gen. јабука) 1) беr Xpfelбайт, TH, entweder ich. oder du, aut ego, aut tu. [vide [pirus) malus [L.]. 2) der Apfel, malum. или 2]. 3) аbеr, at (ријетко се говори), [cf. јабуко). 3) отишли на јабуку. cf. cf. [vide] a[1]: оставио си отворена врата,

колачи. 4) н. п. твоја јабука не ће по. ја да су дошли хајдуци; Ја да буде негде гинути, Сејфеnt, donum. [vidе поклон 1). на мегдану 4) у пјесмама на некијем 5) на пиштољу накрај кундака. 6) на мјестима готово не значи ништа, него се ceany, Sattelknopf, umbo sellae, cf. [vide 2] 06додаје само да изиђе пуна врста, н. п. Ja лук [2]: Па се зави седлу на јабуку када се понапише вина — Када виђе Чупићу јабуко, п. (ст.) vidе јабука [2]: Што ј' јабуко Стојане Ја у боју Црнобарца Станка — Ja крвав” у њедрима? два врана, два по Богу брата

јабуков, 24pfels, mali: јабукова вода т. ј. јајање, п. vіdе jaxање.

буковача. Опила се и одрла стрина Да ода јаати, järuём, vide jахати.

шта не бих ни жалио, Већ од поке воде јаћи, ha, he, vide jахаћи.

јабукове јабана,* f. 1) бie Sremse, terra extera: није јабуковац, јабуковца, т. 1) ein Staь рот 21р. ми јабана (т. ј. род ми је, своје ми је),

felbaum, baculus e malo. 2) [Јабуковані er ist mir nicht fremd, er ist mir etwas verwandt,

брдо у Велебиту, 9іате еіtез Bergеѕ, mоntis est propinquus mihi. — 2) не говори на јаhany, nicht ungereimt, nicht befremdend, non in- jābykobaya, f. 1) der Cider, cidrus. solite. .

јабуковив, m., кија од јабука, 24pfelbrartmein, јабанац, нца, m. ber $rembe, alienus. cf. [vide] јабуковина, г. Ирјеlbоls. lіgnum mali.

crematum e pomis: хоћеш пити јабуковачс? јабанлија, *

У туђин. јабански, кa, кo, frеmѕ, alienus. cf. [vide) ту. јабучар, т. 1) ber 20epfelframer, pomarius, poma

vendens. 2) der Liebhaber von Uepfeln, qui jäблан, т. 1) іtаlіеriјфс Rappel, populus pyra

amat mala.

. 3) ионајвише pl. јабучари, midalis (Mich.]. Јаблан, топола [1], јагњед

они што иду на јабуку [3]. cf. ирстенција. и јасика, све је налик једно на друго, али

jäбучарев, се опет једно од другога разликује које мање јабучаров, а, о, без јабучар, той јабучар. које више: на јаблану гране расту уз дебло Јабучило, т. име коњу Момчилову: Момчил у висину и овога дрвета ја у Србији није

има коња Јабучила, Јабучила коња крисам видио прије док нијесам дошао у Биоград; топола и јагњед може бити да је једно; јабучић, m. ein junger 20pfelbaum, malus parva. јасике дебеле, као што су тополе и јагњеде јабучица, f. 1) dim, p. јабука.

2) der Adamsја нигда нијесам видио, прем да их у Тр

apfel, pomum Adami. У нас се приповиједа Ішићкој планини има сила Божија. 2) не

да Адам он у јабуку што му је Јева дала какав цвијет, ба8 Tappelfrant, malva [trollius

да изије, није прождро, него је сажватао europeus L.]: Планине се наките јабла

па му стала у грлу, и отуда у људи да је ном

постала јабучица, које жене немају. Јабланиб, т. планина у Србији, 9 ате еіnез

3) јабучица црљена, (у Дубр.) Barabiesapfel, Berges, montis nomen.

solanum lycopersicum Linn, cf. патлиџан [2]. Јабланица, f. Вода која се више Ваљева са

јав, т. іn ѕеr Reberl=art: ни стрва ни јава, еtma стаје с Обницом, и одавде се доље зове der Schein, das Zeichen, signum. Колубара, 2аптie eines lupes, nonien fluvii.

јаван, вна, но, бffentlib, offenbar, manifestus. јабланов, а, о, Rappels, populeus.

јави, 1) gerase jo, mie, plane ut: јави као луд jäбланскӣ, кa, кo, pon Rappel, populeus: Ja иде. 2) cf. најави.

у теби понуде донети : с јаблан дрва ја- јавити, јавим, 1) v. pf. betant macbet, publico,

латора

на

manifesto. — 2) v. impf. овце, por Sen Gфа» | јагњеда, f. vіdе јагњед.

fen hergehen und sie leiten, duco oviculas. | jäгњење [јањење), п. Заз аттеп, partus. [cf. јавити ее, јавим се, т. г. pf. 1) коме, fit mel млађење 3].

бет, еіnјprechet, se ostendere [cf. гласнути јагњетина [jaњeтина], f. 1) Sag güттеrfleije), ce]: јави ми се кад пођепі. 2) sich offen caro agnina. 2) das Lammfell, pellis agbaren, erscheinen, adpareo.

nina. . jäвкање, п. dim. p. јављање.

јагњећи (јагњефії) [јањећи], ha, he, game, agni. jäвкати се, кам се, dim. p. јављати се. јагњешце (јањепце), т. dim, p. јагње. jáb.babe, n. das Melden, significatio.

järњиво (јањиво), п. (ст.) баз аттеп, аgnoram jäвљати, jäвљам, v. impf. melbet, significo. partus: „Да грдне цркве ! а бијеснијех свејављати ее, јављам се, v. r. impf, fit melbeit, тaца! чудна мјеста за јагњиво ! устaвидете saluto, ingredior.

коње, да се луста Бога намолимо“ (припојављење, n. perbal. p. јавити 2.

виједају да је рекао некакав Херцеговац јавно, бffentlik, offenbar, manifestе. [cf. бјело кад је ударио поред некаква великог дано).

мастира). cf. јагњило. јавнути ее, нём се, dim, p. јавити се. јагњило, п, мјесто гдје се јагње овце, Drt mo јавор, јавора, [jaxop ; тако и остале изведене die Schafe lammen, locus ubi oves pariunt. cf.

pujegu] m. der (Wald-, Berg-]Ahorn, acer pla јагњиво.

tanoides [ас. pseudoplatanus) Linn. јагњити [јањити), њим, v. impf. Iammet, edo 1. Јаворина (cf. (2 Јаворина 2,) Јахорина [Jao agnum, enitor: ова овца јагњи сваке године

рина]) f. планина у Босни близу Бишине, по двоје јагањаца. Name eines Berges, montis nomen.

јагњити (јањити) се, њйм се, v. r. impf. Iame 2. јаворина, f. 1) augm. pon јавор: Стар је теп, pario (de ove) [cf. младити ce 2]: овце

војно трула јаворина — 2) планина, vide се јагње већ.

[1] Јаворина: Колика је Јаворина планина јагњић, m. (у Дубр.) vidе јагње. јаворје, п. 1) coll. 24bornbäите, acera: седлом јагњица [јањица), f. (у Ц. г.) женско јагње,

бије о јаворје А копитом омраморје ein weibliches Lamm, agna. 2) [Јаворје] планина између Дробњака и јагњичица, f. dim. p. јагњица: Проврћ” ћу се

Мораче: Од Јаворја зелене планине јагњичицом јаворов, а, о, ооп 21born, acernus. У пјесмама јаговчина, f. (у Барањи) vidе јагочевина.

се све пјева да су гусле јаворове. јагода, f. 1) Sie Crobeere, fragum [fragaria L.). јаворовина, f. 21bornbols, lіgnum acernum. У Дубровнику се каже јагода поземљуша. jäгањци, јагањаца, m. pl. Sіе Rämmer, agni. [cf. [cf. дрeтeзa). 2) [Јагода] Хraнeппате, појагњад (јањад), јањци).

men feminae.

. јагальчићи, m. pl. dim. p. јагањци.

Jäгодина, f. 1) варош (и зидине) у Србији járna, f. ein durch Braten geborstenes Korn Kukuruz. близу Мораве.

granum zeae tostione diruptum. cf. [vide] Јагодинац, нца, m. Siner pоп Јагодина. кокица [4].

Јагодинка, f. Cine pp Јагодина. јаглак,* m. (у ц. г.) vidе јаглук: и јаглаке јагодински, кa, кo, pоп Јагодина. на њих омрчио

јагодица, f. 1) dim. p. јагода. 2) јагодице, јаглац, т. (у Барањи) vide [јагочевина) pl. Sіе 2Даngеn, genae : у Милице дуге трејаговчина.

павице Прекриле јој румен” јагодице, Јајаглива, f. 1) (у ц. г.) vidе јагочевина. годице и бијело лице

2) [Јаглика) fraueппате, поmеn feminae. Јагодња, f. adj. брдо у Рађевини. 3) у загонеци, cf. кукрица.

јагодњак, m. мјесто гдје јагоде расту, robejàrnyr,* m. ein gesticktes Schweißtud), sudarium erenstrauch, fragetum ? (аси рісtum). [cf. јаглак].

јагодњача, f. т. . крушка, eine 24rt isriibbirnet, јаглучић, m. dim. p. јаглук.

piri maturi genus (pirus communis L. var., јагма ,* f. (асс. jäгму) на јагму, reibens (gebt која приспијева кад јагоде зру). die Waare ab), raptim (vendidi).

јагорчевина, f. (у Сријему) vidе јагочевина. јагнити, мим, v. impf, jih um etmas reibet, rapio. јагочевина, f. 21rt 43flange, herbae genus [priјагмити се, мим се , v. r. impf. око пта, jid) mula acaulis Jacq.; cf. јагорчевина, jаrов

drängen, reißen um etwas, rapio, diripio, emo, чина; јаглац, јаглика 1 primula suaveodistraho certatim. .

lens Bertol.]. јагњад [јањад), f. coll. junge Räттеr, vide ja- јагря,* m. Sеr ітифзјфimmel, equus variegatus. гањци.

jàrpact, a, o, klein geschädt, equus variegatus. järње (cf. [2]јање), њeтa, n. Sa Sat, agnus. јагрзов, а, о, без хифзјфіnіntеlѕ, equi variegati. [cf, јагњић, јањац; ухотка).

jäl, m. der Rummer, das Weh, aegritudo : nam, јгњёд, јагњёда, т. бer Rappelbai, бie Rappel, po јаде и чемере ! јаде несити! јади га убили!

pulus [nigra L.). cf. [jarњеда, 1 јань, 1 јана 3;) триста јада на кога, т. ј. искарао га; Од јаблан.

ја да се Вуче преобуче Ој ћевојко, мој

cere.

те јад убио Нек су њему двоји, троји | јадолико, adv. trаurig, triste, cf. жалосно: Како јади: Једни јади ђе се не виђесмо, Други тице ја долико грачу, Са крила им брчно јади ђе се не састасмо, Трећи јади ће се перје скаче не љубисмо

Јадранин, m, Ciner aus Јадар. јадан, дна, дно, аrт, пnjelig, unglütlib, miѕеr. Јадранка, f. Gine aus Јадар.

[cf. биједан, болан 2, весеo 2, дерни, жало- јадрански, кa, кo, pon Jaдaр. стан (жалосан), зајадњи, злосрећан (злосре- јажа, f. (у Сријему) 2106lauf-anal, Sas fleine тан), злосрећни (злосретњи), јадињи, јадо Bächlein, das aus einer Quelle fließt, rivulus, ex ван, јадовит, кукав, кукавни, кужан 2, не scaturigine aquam deducens.

срећан (несретан) 2, ојађели, тужан]. jáxêbe, n. das Leiten des Wassers, Tò aquam dujäjake, n. das Klagen, questus. Јадар, дра, т. 1) вода у Србији која извире јая, т. (loc. јазу) 1) (bei bеr puble) ber 2bleit

у нахији Ваљевској и тече доље између Цера kanal neben dem Wehr, canalis praeter molem, и Гучева, и утјече у Дрину више Бешнице. aqua mоlе rеduсta. [cf. гaт 1, jaруга 2, савак). 2) кнежина око те воде.

3) Црни 2) (у Бјелопавл.) преград у води (ради] Јадар, вода у Босни (извире у Краљевој ловљења рибе, cf. [cyu]. - 3) der Bratfisch, гори под Кушлатом

cyprinus ballerus [idus melanotus, Heck.). јадати, дам, v. impf, flagen, queror [cf. јадити]: jäзавац, јазавца, m. ber Фафз, meles (ursus meи он оде двору јадајући

les Linn.). јадаш, m. Тешко Вујашу и јадашу! cf. Byјаш. jäзавчји, чја, чје, н. п. траг, Даф•, melis. јадивов, а, о, (ст.) Запітers, questus: Под гр- | Јазав, Јаска, m. (loc. Јаску) 1) намастир у

лом јој пуце јадиково, Кудгод ходи, нека Фрушкој гори. 2) село код тог намастира. јадикује

јазачки, кa, кo, porn Jазак. јадиковање, п. Ваз 23ebtlagen, lamentatio, eju- | jäзбина, f. рупа у земљи, баз афзоф, caverna latio.

melis. јадиковати, кујем, v. impf. mebtlagen, lamentor: јазија,* f. vіdе писмо 1: и артије књиге без Кудгод ходи, нека јадикује

јазије јадиковац, јадиковца, т. (ст.) Заттers, que- |јазик, т. (у Спљету) vidе језик.

stus: Загазићеш у кланце тијесне, Бога ми јазити, јзим, v. impf. Sag 23kajjеr аblеіtеn, duсо су кланци јадиковци: Јер не могу ни два aquam. напоредо, коњ за коњем, јунак за јунаком, |јазиција,* m, vide писар: и дозивље млада Онде млоге јадикују мајке —

јазицију јадиковина, f. (ст.) Irauerbaum (?): гусле јавук !* Сфабе ! dolendum ! cf. штета.

јаворове и гудало од јадиковине јќиз, m. (у Хрв.) некаква водена тица, јадињи, ња, њё, vidе јадан: Вино пијe Сења чапља, али је одозго црна, и једе се, 24rt

ниве Иво Насред Сења града бијелога на Wasservogel, avis quaedam aquatica. јадиње гувно Десанчића

јанија,* т. vіdе пјешак : Куп” jаију, царева јадити, дим, у. impf, flage, queror. [vide ja пjешака дати].

јќињй, ња, ње, н. п. љуска, Ci», ovi. jäдити се, дим се, v. r. impf. коме, jih bеfla- |jdjapa, f. т. ј. шљива, 24rt grореr, meiper flаца gen, conqueri.

jajaya, men, pruni genus (Eierpflaume, prunus јадник, јадніка, m, Ser 24rme, miser ! cf, oja domestica L. yar.; cf. белопандара, мудача). феник.

јајачки, а, о, роп Јајце: Покрај Јајца пољем јадница, f. Sіе 24rme, miѕеrа. [cf. ојађеница]. Јајачкијем — Ти се врати Јајду бијеломе, јадниче, чета, п. иіglutlicheg Rino, miser ! Те ти чувај Јајачка говеда јадо! interj. припијева се гдјешто у пјесмама, | jäје, јајета (јаја), п. 1) баз Gi, oyum. 2)

н. п. Да ли ми је, јадо! jeднa литра злата, die Hode, testiculus. 3) кантарско.

Да позлатим, јадо! Богданова врата jájue, n. 1) dim. v. jaje. — 2) (Jajue] Festung jäдован, вна, вно, vilе јадан, жалостан: in 23psnien, arx Bosnae: Ти се врати Јајцу Попе Јове, ја довна ти мајка

бијеломе јадовање, п. Заз fumnierpolle Reben, Ser Gram, | Јајчанин, m. Ciner pon Јајце: Кулу гради беже aegritudo.

Јајчанине јадовати, дујем, v. impf. jih gränet, ingemo: јак, јака, о, (јаки, кa, кo, adv. јако, соmр. Јад јадујем, ником не казујем

јачії) jtart, robustus, fortis, firmus, н. п. чојадовит, а, о, yilе јадав: и у гори камен вјек, коњ, ракија, дуван, вино. становити, Под њим сједи Мујо јадовити јака ,* f. 1) vidе колијер. - 2) (у ц. г.) н. Кучко «рате, ја довита била

п. нас је јака, т. ј. много, јаки смо, piel, Јадовник, т. планина у Србији, діате eine; multi, cf. јачина, јарка.

23ergеѕ, mоntіѕ nomen (према Јадовнику има јакача, f. у загонеци : У нас коза јакача, јака друго високо брдо које се зове Кукавица): сина родила и унука манита. и Павлицу иснод Јадовника

járuja,* f. das Pflaster (von Seife, Vrantwein und

као

« PreviousContinue »