Page images
PDF
EPUB

everro.

remoyeo.

Изменилисе, имce, (Ресь и Срем.) rt- Измiлети, лям, v. рт. (Рес.)) беrаѕ. dе .

Измилипи, им, v. pf. (Срем.)trіефеп, Измењивање, а. (Рес. и Срем.) vide Иәмиљепи, лим; v. p. (р

prorepa измјењивање.

(в. 8. раци из дорбе). Измењивати, њујем, (Рес. и Срем.) Измислник, им, т. р. што, ftpens vidе измјењивати.

ten , excogito. Измерии, им , (Рес. и Срем.) vide нa. Измнин, мијем, pi. деп Ropf мая мјерипн.

fфе, laтo caput. Измести, метем, v. pf binaustepren, измитисе, мијемсе, т. г. pf. Rф деп

Kopf waldea, lavor caput. Измеп, ш. 2) Der Ausfфng (bas еlеф. Измицање, о. Вав Вgruden, rеmоtіо.

teste), rejiculum. 2) * die Frohne, Bedies smugamn, MHYEM, V. impf. wegrüden, пипа, ѕеrvіtus : опишао на измен; чини му измепті.

Измицалтисе, минемсе, , г. impf. ФедИзмешак, шка, m. Ber 2usfфиб, тері rüden, removeur. culum,

Измицауз! interj. (fфеrgbaft, auf uno Измепање, р. 1) бав Див werfen, eje davon! fugam!

сtiо. 2) бав Дивјфіеgеn, rejectio. 3) ба Измишљавање, р. баѕ &rpenten, oxco

Einweben bunter Farben, intexio. gitatio. Изметтати, мећем, v. impf. ) аив. Измишљавати, ам, v. impf. авіапей,

werfen, ejicio. 3) auBichießen, rejicio. excogito. 3) einweben, intexo.

Измишљало, ш. cin Spintifirer, exgoИзметаписе, еfесе, т. г. impf. 1) gitator.

werfen (poт фоlse), rejiсi. 5) ayвar. Измніціљање, п. rіdе измишљавање. ten, degenero, cf. n3Bpkuce.

Измишљати, ам, vidе измишљавати. Изметнупи, нем, v. pi. ) абfeuern, Измјена, f. (Ерц.) Die 26#fung Set ДЗа.

emitto (jaculum) e tormento. 2) auss dhe, succedentes excubiae. fdiefen, rejicio.

Измјењивање, р. (Ерц.) Die abanterung, Изметнутисе, немсе, т. г. pf. vіdе из mutatio. Bpkuce.

Измјењивати, њујем, v. impf. (Ерц.) Измебар *, vide слуга.

ändern, muto. Измече, чепа, п. јагње, што се изва- Измјерипи, им, т. pf. (Еру) абmef.

ди из овие кад је вук закоље (по sen, abwägen, metior, pendo. мене остављају лијека ради),

беr измлавиши, им, vidе нзлијемати. Hubschnittling (ein lamm; das auo eis U3Maamuna, HM, V. pf. gerdrejden, connem vom Wolfe tödtlich verwundeten tupdo. Сфafe gefфnitten moeben), fetus ori. Измолипи, им, v. pf. 1) eritten, imculae exsectus. cf. вукоједина.

petro. 2) Hervorzeigen, promo. Измешани, ам, (Рес. и Срем.) vide Hз. Измолиписе, имce, v. г. pf. 1) + et. мијешапи.

was erbitten, impetro. 2) sich hervors Измивање, р. баѕ mafen (бев &opfe6), jéigen, bersorkommen, prodeo , proablutio capitis.

mineo. Измивати, ам, т. impf. Ben Sopf авв. измоловами, лујем, т. pf. (у Срије. waschen, lavare caput.

му, у Бачк. и у Бан.) mahlen, depingo, Измиватисе, амсе, у. r. impf. fit Ben н. п. човека, собу, цркву.

Kopf ausmachen, lavor caput. Измрвипи, им, v. pf. 3erbrofeln, рег. Измијеними, им, т. pf. (Ерц.) фея friare. seln, muto.

Измрљапи, ам, т. pf. besudeln. conИзмијенилисе, имсе, т. г. pf. (Ерц.) sparco. sich ändern, mutor.

Измусти, музем , . р. audmetten, Измијеluапііі, ам, у. pf. (Epy.) 1) vers emulgeo.

mischen, commisceo. 2) umrühren (den #3MyHumi, HM, v. pf. abqualen, discruTopf), permisceo.

cio. Измилање, п. ) бав феrроrgeigen, ad. Изнад, уоn pбen реrаt, de: прође из

paritio. 2) das zu Ende Mahlen, per над куће ; оде изнад града; проmolitio.

леtе изнад мене. Измилалии, ам, т. impf. .) bеrроrgei. Изнајприје (из најприје), anfängliф, .

gent promo. 2) zu Ende mahlen, per principio, primitus. molo.

Изналазилии, им, у.

pf. auftreiben, in Измилансе, амсе, т. г. impf. 1) fi

hervorzeigen, promineo, appareo. 2) zu M3wamėsaama, mekem, . pf. ausdrius Ende gemahlen werden, permolor.

gen, obtrudo.

venio.

acuor.

Изнаддити, им, vidе изналазити, Избрани, рем, v. pf. аивафеrn, exaro. Изнали, ађем, v. pf. вив finvig mафеи, изоставитьи, им, v. pt. аив1affein, mega invenio (omnia quae commisisti).

Іaffen, omitto, н. п. дебело јер. Изневерили, им, (Рес. и Срем.) vide Изостављање, о. Вав Див1affen, omisизневјерипін.

sio. Изневјериши, им, v. pf. (Ерц) кога, Изоспављати, ам, у. impf. Weglaffen,

verrathen, trculos an einem bandeln, omitto. prodo.

Изоспајање , д. Вав Ливыеібеn, abИзнемоћи, могнем, v. pf. fффақ шее.

sentia. den, debilitor.

Изоспајали, јем, т. іmрt. аквысібеп, Изненада, unperboft, ex insperato. absum. Изнети, несем, (Рес» и Срем.) vidе из

Изоспати (говорисе и изостанупн), нијеши.

панем, v, pf. ausbieiben, absum. Изнемисе, несемсе, (Рес. и Срем.) yi Изошприпи, им, т. pf. aufleifen, dе изнијетисе.

ausschärfen, exacuo. Изнијети, несем, изнијо (изнијела, Изошприписе, имсе, V. r. pf. fich abs

10), v. pf. (Epy.) 1) heraustragen, ef soleifen, expolior, wißiger werden, ex. fero. 2) austragen, unter die Leute brin: gen, effero in vulgus.

Изравнали, ам, v. pf augteiben, e6. Изнијентисе, несемсе, изнајосе (изни Изравнити, им, v. pf.j nen, complano,

јеласе, лосе), т. г. pf. н. п. кокош, exaequo. fid auslegen, aleger gelegt haben, edi spaghmy, Hm, v. pf. erarbeiten, labodisse oya omnia.

re acquiro. Изнікао, кли, f. Вав 2ufgefprofene, Израђивање, п. Зав &rarbeiten, acquigermen.

sitio per laborem. Изники (говорисе и изникнути), ни- израђивали, Бујем, т. impf. etаrbеі.

кнем, v. pf. auffprieBen, germino. ten, laborando acquiro. Изницање, р. фав 2uffpriepen, germi. Изракнутисе, немсе, т. г. pf. fit aus. natio.

rjuspern , exscreo. Изницами, ничем, т. іmрt. auffpriepen, й зранили, им, v. pf. Burh uno Bat germino.

verwunden, vulneribus conficio. Изнова (из нова), топ пенет (в. 8. auf - Изранитц, им, pf. ernähren, alo. bauen), denuo, ab integro.

Израњивање, п. бав &rnbien, susten. Износ, m. Вав 26tragen, detritio : : до

tatio. бро сукно за износ, für bu @traИзрањівати, њујем, т. impf. сепада paße,

rell, sustento. Износак, ска, m. мало јаје, што ко. Израспао, сли, ғ. бав беrvоrgеmафfe.

кош снесе на посљепіку, кад већ ñe , quod excrevit. оће да престане носипін, бав Іegte Израспи, спем, v. pf. beaumafen, Ey, ehe die Heune zu legen aufhört, ovum postremum

Изребар

von der Seite, a latere. exporto, effero.

Изређапи, ам, v. pf. orchen, reiben, Изношење, р. бав феrаutragen, elatio, dispono. exportatio.

изрезак , кa , m. Ber 2ufфnitt, segmenИзнутра, inmenbig, intus. Изнутрица, f. Die іnnеrlіфе $rantheit, изрезали, режем, v. pf. :) bеrаивfфncia morbus interpus.

den, exseco. 2) verschneider, concido. Изобила, überflipig, im ueberfluffe, af- Изрезівање, п. бав Дu&fфneiben, exfatim.

sectio. Изобилан, яна, но, беrfфwengli), Изрезівапи, зујем, т. impf. ausfфntia reichlich, abundans.

den, exseco. изод, m. vіdе заод 2.

Изреком, (Рес, и Срем.) vidе изрије. Избдатисе, амсе, т. г. pl. fіф авд“ илрескапи, ам, v. pf. serfфnigelin, di

ben, obambulo. Изокола, runo perum ; yon per Bette, scindo. . ex omni parte; ex parte. ,

Изреки, речем (говорисе и изрекнем), Изопачиптисе имсе, у. pf. Vertebrt v. pf. aussprechen, eloquor. werden, pervertor.

Изрећнсе, речемсе (говорнсе и изрек13op, m. das Adergetreid, frumentum Hemce), v. r. pf. fich verreden, dico aratorium; дао волове под изор, или

quod nolim dixissc: Изрелиетапи, ам, v. pf. 3erläфеrn, per.

[ocr errors]

excresco.

[ocr errors]

tum.

[ocr errors]

на изор.

[ocr errors]

foro : сав барјан изрешетала шане. Ико, m. (Брц.) dim. в. Илија.

йко (и ко), икога, irgent wеr, quisquam i Изрігати, ам, v. pf. austupen, ако и ко дође (доћи ћу и ја), si quis. Изригнупи, нем, v. pf.eruсtо. Икоји (и који), којега, irgtao welфек, изријеком, (Ерц.) беt feinem etgеnеfі. quisquam.

фen Ramen, B. 8. voir obfconen Be. Иколико (и колико), irgent eine Rena genständen, vocabulo proprio ... si ge, nur etwas, aliquantum.

Икона, f. ein Weiligencijo, icon («і»). penem dicas. изриши, ријем, т. pf. :) audmüblen, Иконија, f Brauenname, pomen femio

erno. 2) zerwühlen, ruendo corrumpo. nae (Iconia). изрод, ш." bеr Тавриrf, дае Дивgear. Иконица, f. dim. . икона. tete, degener.

HKūHOC, m. die Leiste an der Band, die Изродилия, им, v. pf. (in Renge) есе dem Deiligenbilde zum Fußgestele dient,

jeugen, zur Welt bringen, gigno. iconophorus (?). Изродиписе, изсе, т. г. рі: аиваrtеп, икра, f. Der sifфrogen, oт piscian, degenero.

с. мријеспи. Upohum, HM, v. pf. herabrollen (wie Maan*, . der Ohrlöffel, auriscalpium.

die Erde des stellen Ufers), delluo. или, обеr, aut: или ја, или шни, ents Изросити, им, v. pf. Detbauen, rore weder idooder du, aut ego, aut tu. madefacio.

cf. али, ја, јали. Изроситисе, имce, v. г. рт. ft, bе. Илија, m. (нлİAE) &lias, Elies. thanen, rore humector

Илiјнскії, кa, кo, н. п. мјесец (Ber Изружиті, им, v. pf. aufфimpfen, con. July), Elias., Eliae. vitiis obruo.

Илијца, m. dim. 2. Илаја. Изручивање, р. бав Див1eeren, vacue Илинка, f. Seauenname, pomon muliefactio.

bre (von Elias ins femininum movirt). Изручивати, чујем, v. impf. auBleeren, Илинча, f. (ст.) vacuefacio.

„Барјак од нлинче Изручити, нм, v. pf. austeeren, vacue илипінг, (или мин), vide или. facio.

'nnya*, f. das warme Bad, thermae. cf. Изување, п. бав Диезieben, Ausfфuben, піонлица. excalceatio.

Hanyap, m. der Bader, balneator. изуватиг, ам, т. impf. aufфuben, ex- Илицарев, ва, во, Варесвя, balnead calceo.

илицаров, ва, вo, toris. Изуватисе, амсе, т. г. impf, fi) аив. Илка, f. Der Seauёппаmе, bon &lias, (thuhen, excalceor.

nomen feminae. Изун *, m. vіdе допуштење.

иловача, f. Ber gеttеn, argilla. Изўспипи, им, v. pf. aufpreфen, elo- Илон, m. Dorf knо ефTop an per ponal quior:

in Slavonien, arx Slavoniae. M109a. „То изусли, а душу испусти

нин, човек из Илока. Илочки, ка, изули, зујем, v. pf. авјфube, ex ко, Топ Илок. calceo.

иљада, f. ein Saufen, mille. изуписе, зујемсе, т. г. pf. пайв. иљадар, m. ciner, Der Taufense best Tauben, excalceor.

homo mille numorum (dives). Изучипп, им, у. . pf. 1) audernen, edi. Йљадишисе, десе, т. г. imрt. н. п, овце, sco. 2) auslehren, edoceo.

vertausendfachen, auf tausend anwachs Изпарати, ам, vide ишарати.

sen, augeri millies : Изетами, ам, vidе ниетата.

Трипун му се иљадиле овце Изшибати, ам, тіdе итиибали. иљадница, f. dim. Ф. иљада. Изтокчити, им, vide иіпокчии. иљађење , п. бав Bermepren јu taufen= Изшсячнінсе, имосе, vide ишокчи den, incrementum milliarium.

Иман *, m. Jзшпениппсе, vidе иrtmeниптисе. „А тако ми дина и имана Изштетили, им, y. vіdе иштептити, Иманье, р. бав фaбen, habero. Из типатпи, ам, vilе и типами. Имање, п. 1) pie pape, habentia, facul! en, ey!.iuterj. mirantis.

tates. 2) (по Бачкој овце, бie GфаHiy! Juchhe! io!

Te, oves. ика, ш. (Рес. и Срем.) vide Ико. Имали, ам, т. impf. Бабеn, habeo. Ика, f. hyp. 6. Ивана.

Ималінсе, амce, v. r. impf. i teben, кад (ar кад), irgenomant, je, aliquan reditus habeo (uberes aut tenues). do, cf. игда.

Имбрете, f. pl. pie бeftel (am pember kako, auf irgend eine Art, aliquo modo. fibulae,

Писе.

2

х

вање.

Име, мена, т. беr 9Xame, nomen. Инкарење, р. Вав лъfфwören, abjuименовање, п. ба8 9Xennen, nominatio. ratio. именовали , нујем, v. impf. и, pf. nents ИнКарини, им, т. impf. @bfwwören, nen, nomino.

abjuro. Именце, іn per RekenBart: по именце, Инцијел *, m. Das &vangelium, evan.

паmеntli, nominatim, nomine tenus. Инцил, т. 3 gelium (ist der Koran gea Имењак, m. Der 9Xamensbrucer, ejusdem meint): nominis homo.

„К нама брже оце и Банзи ? Имењака, f. Die amen&fфwefter, ejuse „Понесиле књиге инциjеле dem nominis femiba.

„Ја сам глед'о у нашем интилу Имењанов , ва , во, бев 97amen&bruperв. Йње, p. eine Battung Xeif ( xaupreif).

pruinae genus. Umýkan, hua, 40,} vermöglich, dives.

Hone (u one), nur etwas, nur ein wenig, Mkấko (cm.), anders , aliter :

aliquantillum : да зна иоле; да има „Је ли пако, да ни је инако ?

иоле памети; да је поле вруће. Инam *

m. a) der (Worta) Streit, con- ipa, f. gegerbte Schafshaut, pellis ovilla tеntiо. Од ината не ма горега зана depilis. ma. 2) der Troß, contemtus: za unam, c!, interj. Laut, um die Schafe vor fichs zum Troße.

Hca!) zu treiben, sonus agentis oves. Инапиписе, имсе, т. г. impf. ji, gan» Исаило, m. Sfaiав, Isaias. ken, zanken, contendo, litigo.

Исак, m. Зfааt, Isaacus. Инђење, п. фав Заntеп, соntеntiо. Все, сепа, п. беr beit, per 2ntheil, Иначе, fonft, alias, sin minus. cf. онако. portio. Инација *, m. Der 3änter, litigiosus. Исевање, р. (Рес. и Срем.) vide исијеИндап die Hülfe (Hülfstruppen),

auxilia : опишао му у индам; до. Исевали, ам, (Рес, и Срем.) тіdе исишао му Индаш;

јевати. „Сад не нама лијеп индam доћи, Исевци, вака , m. pl. (Рес. и Срем.) vi„Виђећете јада од Турака —

dе исјевци. „Ваља даваш” индап у Лозницу Всејали, јем, (Рес. и Срем.) vide исиИнди*, alfo, бетпаф, igitur, itaque, er јапи. go. cf. дакле.

исек, m. vіdе исечак. Инђа, f. by2. ». Инђија 2.

Иселипти, им, v. pf. überjiteln, transИнђија, f. 1) Sndіеn, India :

fero. „Из Инђије , из земље проклеле

Иселитисе, имce, v. г. pf. йеrjieveIn, 2) Frauenname, nomen eminae.

emigro, sedem muto. Ино, (см.) апдеев, aliud (cs. друкчије): Исељавање, в. дав Мебеrfieseln, emi„На ино се њему не могаше - gratio.

auf eine andere Ärt, alio modo. исељавали, ам, т. impf. überfieveIn Инокосан, сна, но, еіnjeIn, einfam, transfero.

d. i. ohne andere verwandte Familiens Ucepábamnce, amce, v. r. impf. übers häupter, bloß mit seinem Beib und siedeln, muto sedem. #int im paufe, sine cognatis, cum sola Исећи, исечем, (Рес. и Срем.) vido uxore et liberis degens.

исјећн., Hноча , f. 1 (спі.) друга жена, bie Исегање, п. (Рес. и Срем.) vide псије. HOyna, dim. Nebenfraut, zweite Frau цање.

(neben der ersten), uxor altera : Исецати, ам, (Рес. и Срем.) vide иси. „Нека буде сестри иночица

јецатти. Интерес, m. (у Сријему, у Бачк. ну Исецади, ам, (Рес. и Срем.) vidе исје

Бан.) 2) бав јntereffe, p. i. Бie 3infen, цамі. Гcnus. 2) 3ntеrеffе, в. і. 97ufen, fructus. Исечак, чка, m. (Рес. и Срем.) vido cf. добип.

исјечак. Интов, m. Die Rutfфе, pilentan. Исијати, јем, т. pf. (Ерц.) auefieben, Интригант, m. See Sntrigant, artifex percribro.

(malip artibus utens). Ова је ријеч (с Исијевање, п. (Ерц.) дав Финфfieben, интригама заједно) дошла у Срби. percribratio. ју ирошавшије година.

Исијевапiн, ам, т. impf. (Ерц.) аив ft. Tlumpare, f. pl. die Intrigen, Ränte, ben, percribro. artes (malae). cf. плетке.

Исијецање, п. (Ерц.) баs 2usbanet, Инкар *,

m. die Abschwörung (einer excisio. eduls), «bjuratio debiti: ударно у Исијецаи , ам, т. impf. (Еру.) 46. инһар.

bauen, excido,

[ocr errors]

Исисали, ам (и исишем), v. pf. au8. Искидатнсе, амce, v. г. pf. Berten, saugen, exsugo.

disrumрог, н. п. од смија. Исиңипи, им, v. pf. Beetleinen, ccm- Искилавишн , им, v. pf. einen Bru (int minuo.

Unterleibe) verursagen, herniam adИсјевци , вака, m. p. (Ерц.) оно браш» fero.

но, што се по други пут исијева Искилавитисе, имсе, т. г. pf. einen (на рјеђе сито) из мекиња, рад Хаф. Bruch bekommen, heroiam accipio. qefiebte, farina secunda (?).

Искипети, пи, v. pf. (Рес.) überlaufen нсјек, m. vіdе исјечак.

Искипити, пи, v. pf. (Срем.)}(im Cit. йсјећи, исијечем, v. pf. (Ерц.) 1) адв. Искіпљепши, пи, v. pf. (Бру ) sen), re

bauen, excido, н. п. челе, шике. dundo, efluo. 2) gerhauen, disseco.

Искитиши, им, v. pf. aufpugen, exйсјецати, ам, Ф. р. (Брц.) 3erbauen, orno. disseco.

Исклаши, кољем, v. pf. zerbeissen, com. исјечак, чка , m. (Ерц.) од печена бра mordeo: : исклали је пси.

ва, или од козе, оно између буто. Исклиijaци , ам, v. pf. bеrроrteimen, proва и ребара, дав аugebauene Stud germino. eines gebratenen lanımë von der Hüfte Sckobedamnce, amce, v. r. pf. fich Deco bis zu den Riopen, pars exsecta agui vormäljen, expediri.

assati: maj се рани исјечцима. Искобипи, им, v. pf. crafnven, omine Исказали, кажем, v. pf. auBrepen, 31 consequor, cf. кобили. (Snot fpreфen, omnia dixisse.

Искозити, зи, v. pf. Perfen (oon BieИскајалисе, јемсе, v. г. pf. genug bе. gen), pario.

reven, satis doleo: кајемсе, не могу Искозитисе, зесе, т. г. pf. ш. ј. Козе, се искајати.

werfen (von mehrern Ziegen), pario. Искакање, в. дав Дивјpringen, exsul- Искомадащи, ам, v. pf. eritudeln, in tatio (?).

Stüde id;neiden, disseco. Искакали, качем, у. impf. aufpringen, - Искінчаши, ам, y, pf. н. п. чарапе, exsilio.

mit Zwirn ausstiden, filo pingo. Искалиши, им, v. pf. п. ј. срце на ко- Ископавање, п. Das augtaben, effos

Me, abkühlen,' den Muth Küblen, ex sio. pleo animum.

Ископаваши, ам, т. impf. Quégraben, Искаљапи, ам, v. pf. mit foth befфти= eftodio. Ben, luto foede.

Ископати, ам, v. pf. aus graben, effoИскамками (искамками), ам, т. pf.

dio. abjamınern, elamentor.

Ископнепи, ним, v. pf. (Pec.) ін. м. луИскіње, в. дав Зеgebren, Berlangen, Ископнили, нив, v. pi. (Срем.)}беница, petitio.

Ископљепи, ним, v. pr. (Ёрц. )) sergeИскап, cf. на искап.

hen, zerschmelzen, inwendig vertrođnen, Искапати, пље, у.

· pf. austropfen, auss exsiccor, dissolvor. träufela, exstillo : очи пи искалале! Искоренили, им, (Рес, и Срем.) vide Искапиши, им, v. pf. auflurfen (бів искоријеними.

zum leßten Tropfen), exsorbeo. Искоријеними, нм, т. рт. (Ерц.) au8. Искапљивање, в. дав 2lus {Фlütfen, ex wurzeln, cradico. sorptio.

Искорипи, им, v. pf. авbeften (Vas Искапљивати, љујем, v. impf. big auf Federmesser aus dem Hefte dreben).

den leßten Tropfen austrinken, exsorbeo. Mckocumu, um, v. pf. abreiben, attero. Искарали , ам , v. pf. ausfelten (@terr. Искосилисе , имce, v. г. pf. fіф aurej. ausgreinen), objurgo.

ben (oom Kieide), deteror. Искати, иштем (у Босні: по вароши.

Искочити, им, у.

pf. ausfpringen, exMa mukem), .v. impf verlangen, peto. silio. искатисе, ишпемсе (у Бос. по вар. Искрвавини, им, v. pf. Debuten, cru. uwkevice), v. r. impf. um Erlaubniß bitten, sich erbitten, peto.

Искрвиписе, имосе, т. г. pf. ftreiten, fo Искваритн, им, у. pf. Verber Ben, cor daß Slut fließt, rixas cico cruentas. ruppo.

Искрснупін, нем, vide Hзврнупи. Искесипти, им, т. pf. п. ј. зубе , bie Искресапик, решем , v. pf. н. п. ватру»

3ähae weifen, ringor. Исвесно зубе, animlagen (Feuer), excito iguem. као лисица на шипак.

Искрешање, и. vіdе извртање. йскидати, ам, v. pf. .) еntѕmep reifen, Hскрепати, реkем, vidе изврпгатши. ruppo. 2) ђубре, вивеinancer wеrfе, Искривши, им, Ү. pf. tvйтса, ірdisjicio. .

curyo,

ento.

« PreviousContinue »