Објеси га Шарцу о ункашу, Богом брате, Краљевићу Марко! „Не губи ми Вуче џенерала „И мојега сина Велимира ; 230 235 Ишти, Марко, што је тебе драго.” 240 Када виђе, што му књига каже, 39 245 И дај мене три товара блага, 250 39) У другој пјесми, која је управо као почетак овој, пјева се, да је отац Топлице Милана био од прије затворен у Варадину, па су ова тројица били отишли, да га отму, те и њих (пошто су разбили капију и ушли у град) некако уватио Вуча џенерал. ,, „Ето тамо Милош од Поцерја, Шаље благо од Прилипа Марку, 255 260 265 270 275 39) Текија је црквица између Варадина и Карловаца, а ја сам ову пјесму писао у Карловцима од Подруговића: да ли је он пак и прије знао за Текију, или ју је тек онда овдје уметнуо, то ја управо не знам. Опреми га, како г' Вуча спрема, „Да поиграм преко Њемадије; „И дај мене од злата каруце, 99 И у њима дванаест вранаца, Лијепо их дочекао Марко. И 43. Царица Милица и змај од Вала Богу, вала јединоме! 280 285 290 295 300 Покрај њега царица Милица; „Што те питам, право да ми кажеш: Што си тако сјетна невесела, „У образу бл'једа и потмула? „Шта т' је мало у двору нашему Вели њему царица Милица : „Цар-Лазаре, Српска круно златна! „Кад ме питаш, право ћу ти казат: Свашта доста у двору нашему, Него има годиница дана 9, „Како је се змаје навадио, 99 Те ме љуби на бијелој кули.” Кад то чуо славан цар Лазаре, Он говори царици Милици: Чу ли мене, царице Милице! „Када буде вече по вечери, Те отидеш на бијелу кулу, „А дође ти змаје од Јастрепца, „Упитајде змаја од Јастрепца, „Боји ли се још кога до Бога, „И на земљи какога јунака." Мало време за тим постајало, Оде царе на танке чардаке, А царица на високу кулу. Мало било, за дуго не било, 5 10 15 20 25 30 Засија се Јастребац планина О Бога ти, змаје од Јастрепца! „Кад долазиш на бијелу кулу, 99 Те ти са мном лежиш у душеку, „Бојиш ли се још кога до Бога, „Ја на земљи какога јунака?” Али вели змаје од Јастрепца: „Муч Милице, муком замукнула! Томе те је Лазо научио." 29 Милица се змају кунијаше: 35 40 45 50 „Није, змаје, живота ми мога! „Већ те видим да си добар јунак." А кад чуо змаје од Јастрепца, Превари се, уједе га гуја, Па царици оде говорити:. „О Милице, о моја царице! „Кад ме питаш, да ти право кажем: „Што је земље на четири стране, „Не бојим се никога до Бога „Ни на земљи какога јунака, „До што кажу Сријем земљу равну „И у њему село Купиново, A „А у селу Змај-Деспота Вука, 55 60 |