ЈЕРГЕЧЕ, П.: јуначком виком, мало га ко виђе, свак га чу. ЈЕСЕНСКИ, ка, ко, Serbftlid, auctumnalis: Бо1. жић је јесенски светац. унЈЕСЕЊАЧА, f. (у Уж. н.) Urt 2irn, piri genus. JÈСЕЊИ, ња, ње, vide јесенски: На њим, седи Алај-бего Јергече ЈЕРГОВАН, јергована, m. fpanifder Polunber, syringa vulgaris Linn. cf. joргован. JEPE, 1) vide jep. 2) (y I. r.) daß, ut, ef. дå: Ја сам чуб, кажевали су ми Јере имаш младу попадију Која пије с делијама вино А бијесни Турци попјевају, Не би река, јере су тридесет Hо јере су стотина пунана ЈЕРЕВИЦА, f. bas Sieppbuon, perdix. cf. јаребица. ЈЕРЁБИЧИЦА, f. dim. v. јеребица. ЈЕРЕВИЧЈИ, чја, чје, Жеррђићи-, perdicis et per 1 Од јесења Данка Митровога ЈЕСЕР, (у Боци) vide ecep. ЈЕСЕТРА, f. ber tör, accipenser sturio. ЈЕСТВИНА, f. (у Далм.) vide јело. ། ད༄ *། ། P ЈЁТКАТИ, кам, v. impf. dim. v. јести, гр. ЈЕФИМИЈА, f. Frauenname, nomen feminae (Euphemia): Кад то зачу л’јепа Јефимија ЈЕФТО, m. vide Јевто (mit allen bleitungen). ЗЕЦА, Е. (у војв.) ein Frauenname, nomen feminae (Elisabeth). ЈЕЦАВ, а, о, н. п. дијете, т. б. које тешко говорн, ftotternb, balbus. II. Јецало, m. ber Stotterer, balbus, cfi муцо: Је цалу језик смета, а мене не (у Грбљу). ЈЕЦАН, јецана, m. eine Urt dweine (bas Se: gentheil von mauryлau), die langsam fett zu machen sind, aber auch Mangel ertragen können, porci genus. 1 JELÂHE, n. das Schluchzen, singultusala .. Срце јецка. ЈЕЧАМ, чма, m. bie Serfte, hordeum. ЈЕЧАЊЕ, п. 1) bas allen, sonitus. 2) с jen, gemitus...... z iç JÉчATH, чỆM, V. impf.) hallen, sono. 2) ächzen, ingemo. ЈЕЧЕРМА, f) vide ђечерма. 2) (око Сиња) женски плаветан зубун (без рукава), и с ЈЕЧЁРМИЦА, f. dim. v. јечерма. ЈЕЧМАЧА, f. T. j. крушка, ene ert 2irn, ругі genus (што доспијева кад и јечам),:1) jeuam). ЈЕЧМЕН, а, о, н. п. хљеб, слама, Gerften, hor-|JÖK*, neift, non, cf. не, није. ЈЕЧМИЧАН, чка, m. vide јачмен. JÒKCHM, m. Mannsname, nomen viri. ЈЕЧМИШТЕ, n. Ort auf bem einmal Serfte gebau=|ЈОКТУР*, ударно јокшур у кесу, nidts ba! et morben, locus ubi hordeum fuit insitum. nihil est! vide нема. ЈОЛДАШ*, m. vide друг. ЈОЛТАВА*, f. ЈӦМУЖАН, Жна, Жно, н.п. сир, von frifd gemolfes ner Milch, de lacte recenti. JOPгAH", m. eine Art Bettdecke, die gewöhnliche deutsche Bettdecke, straguli genus, cf. покривач. Јоргани су по варошима, а по селима се покрива губернма и поњавама које жене саме чу. ЈОРГАНЛУК*, m. лице од органа, бaз obere 25latt der Bettdecke, straguli pars media et prin ceps. ЈОРГАНЧИЋ, m. dim. v. јорган. Јисти се, јидем (јйм) се, (зап.) vide јести се. ЈОРГОВАН, јоргована, m. vide јергован. ЈИТКАЊЕ, п. (зап.) vide јеткање. ЈИТКАТИ, кам, (зап.) vide јеткатн. ЈОВА, f. у Србији значи дова што у Сријему ЈОВАНИМИТИ, Мим, v. impf. um bes beiligen So hannes willen bitten, obsecro: Кумим тебе и јованимим те — JOBÂHKA, f. vide Јована. ЈОВАЊ ДАН, Ња дне, m. ein Geft t. Sobannis ben 7.änner, dies festus S. Joanni Bapti ЈОВАЊСКИ, ка, ко, н. п. мраз, Žobanniš, . 23. z. B. Kälte, frigus quod solet incidere circa diem festum S. Joanni. 56 (afon v) (5 ЈОВАЊШТАК, m. човјек који слави Јовањ дан, Einer der den h. Johann als Hauspatron feiambert, cliens S. Joannis.and engin ЈОВИЦА, m. Mann$name, nomen virianor JOBKA, f. Frauenname, nomen feminae. Јовљак, јовљака, m. ber Erlenwald, alnetum. зово, m. (јуж.) һyp. v. Јован. ЗОРДАМ*, јордама, m. ftoljes epränge, fastus: JОРДАМЉЕЊЕ, П. čaš toljieren, superbia, fastus. ЈОРДАМЏИЈА*, m. ber Štolje, Otoljierenbe, superbiens. * JóXA, f. (y Ay6p.) die Erle, alnus, cf. jóвa. JOXOBHHA, f. das Erlenholz, lignum alneum.. Још, nod), etiam, adhuc, cf. јошт, јоште. JóШАНИЦА, f. 1) намастир у Србији (близу Јагодине). 2) ријека. ЈОШЕВИЦА, f. у Ваљевској нахији вода, која извире у пољу Липовици уврх села Љубинића и утјече у Колубару с лијеве стране ниже уба, cin uß, nomen fluvii. Јошик, јошика, m. ein Erlenwalb, Érlenbufd, alnetum: Не ће ли и у нашем јошику 1 Дренова батина нарасти. JóшиЋ, m. eine junge Erle, alnus parva. JOшIJE, n. (coll.) ein Erlenbusch, alni, ef. jeлашје. Јошљак, јошљака, m. ein Ort wo junge Grlen fteђent, alnetum. ЈОШТ, 66). Јовов, а, о, erlen, alneus, cf. јохов. vide jou. ЈУ! cf. ију. 1 Јогунлук*, m. ber Eigenfinn, pertinacia.. Jŷr, m. 1) Südwind, auster, notus, 2) Süd, meJOJ! 1) videjaoj.2) ibr, illi (feminae) : кажијој. ridies. 3) Југ Богдан, отац девет Југовића. tempestas solvens nivem et glaciem. ЈЎДА, m. vide Чивутин. Југов, а, о, н. п. снијег, beš ©ûbwinb, austri.[ЈунчиЋ, m. dim. v. јунац. ЈУЖАН, жна, жно, н. п. вријеме, vide југов. ЈӱжёЊЕ, n. baš infallen bes Ebauwetters, solutio nivium, glaciei. ЈУЖИНА, f. vide југовина. ЈӰЖИТИ СЕ, Жи се, v. r. impf. н. п. вријеме, ЈУЛА, f. (у војв.) Sulden, Juliola. ЈУЛИЈАНА, f. (у војв.) Suliana, Juliana. ЈУМАК* .m. Као мали мосурић на чему се злато ЈУНАД, f. (coll.) junge Ddfen ober Rübe, juvenci| Јунак, јунака, m. (voc. јуначе) 1) ber Želb, heros. 2) (у Старом влаху) vide муж, cf. војно. 3) (у Пољицима) ber Diener, servus, ... cf. момак. Јунаков, а, о, 1) bes Selben, herois: Јунакова мајка најприје заплаче. 2) des Bräutigams, sponsi: Ма ве моли мајка јунакова Да јој брзо снаху доведете 3) des Dieners, servi. JÝHАш, нöа, m. der junge Ochs, Stier, juvencus. Мојим шором никад блата нема, JӰPBE, allercings, omnino. cf. јамачно, заиста. ЈӰРЕ (Јӱре), m. (у Босни) hyp. в. Ђорђије: До Јурнути, јурнём, v. impf. као ударити, нава- Све Јуруке и Бугаре младе — И истекла јутарња даница — ЈУТРЕЊА, f. bie Mette, sacra matutina (antelu- На јутрењи и на летурђији ЈУНАЧЕЊЕ, П. bas Eapferthun, virtutis osten-|ЈУТРЕЊЕ, n. vide јутрења: tatio. ЈунЕЋИ, ћа, ћe, vom jyнe, juvenci aut juvencae. Јӱник, m. Арнаутско село у Реци: У покупи Реку и Јуника ЈУНИЦА, f. bie junge Rub, juvenca. Сва господа дошла на јутрење ЈУТРЕЊИ, Ња, ње, vide јутарњи : Не боји се лисица вечерњега хвалиоца, мрењега раниоца. него ју ЈУТРО, П. 1) Morgen, mane; у јутру, morgen, cras: Дођи у jушру; кад буде у јутру. 2) (у војв.) ber Morgen, baš udart, jugerum (у Србији се каже дан орања). JYTPOKAÊK, M. (in einem muthwilligen. Scherze als Arzenei angerathen) der Menschenkoth, stercus, g. d. der Morgenhock: А. Боли ме зуб. Б. Метин мало јушроклека. ЈУТРОС, } heute früh, hodie mane. ЈӰТРОСКЕ, Јуничин, а, о, von ber jungen Rub, ber Gärfe, ЈУТРОШЊИ, Ња, ње, ron biefem Morgen, hujus juvencae mane: Помози Боже и јутрошње јутро (реку у Рисну прекрстивши се ујутру пут истока). früh, ЈУТРОШЊИЦА, f. Baffer von beute frub, aqua hausta hoc mane: А моја би мајка јутрошњицу пила — ЈУФКА*, f. 1) ber ausgewalfte Zeig, massa fari-|ЈӰХОР, m. планина у Србији у нахији Јагоnacea distenta. 2) eine nudelartige Paste, die динској, Матe eines Merges, montis nomen. auch über den Winter aufbewahrt werden kann,| JỲчÊ, macheroni (?) pastillorum genus, cf. обга,| ЈӰЧЁР, јупка. ЈУЧЁРА, gestern, heri. ЈУХА, f. (по зап. кр.) біе ирре, jns, cf. чор- ЈУЧЕРАЊДАН, ben Zag vorber, pridie ejus diei. ба, полијевка: Бадањ меса, а кашика ЈУЧЕРАШЊИ ња, ње, geftris, hesternus. јухе. Јухат, а, о, (у Дубр.) fuppig, jurulentus. ЈУШИЦА, f. dim. v. јуха. К K, ((mit dat.) zu, ad: к мени, к вама (аud Ыо кавад, m. eine Zrt weibliden Dberfleibs, tunicae КА, (мени, вама); Ка шатору нејака Уроша Ево има три године дана Ка' је Јанко таме допаднуо КАБА-ДАХИЈА, m. Unterbabia. Послије смрти Хаџи-Мустај-пашине у Биограду су биле четири велике дахије, које су сав Биоградски пашалук између себе биле подијелиле, а они су опет имали сваки своје каба-Дахије, тако је н. п. Шанн-авдија (пређашњи Митар Терзијћ из Тршића) био каба-дахија Фочићев. КАБАНИЦА (кабаница)*, f. ber Mantel, pallium, cf. плаш : Кабаница кућа без шљемена кабло, бла, m. ber Baffereimer (Rübel?), aqualis urna. КАБАРЕ, f. pl. vide токе. KÀBACT, a, o, von großem Umfang, late patens: није тешко, али је кабасто (н. п. врећа вуне или перја). КаблӑР, каблара, m. 1) ber Rüfner, opifex urnarius. 2) планина у Србији више Чачка на лијевој страни Мораве. Према Каблару је с ону страну Мораве Овчар. КАБЛÁРЕВ, КАБЛАРОВ, a, o, der Küfners, urnarii. КАБЛАРСКИ, ка, ко, ber Rüfner, urnariorum: KÀBAHHА, f. 1) augm. v. кабao. 2) im Mühlbau eine Einfaßröbre, tubus immissus canali. cf. бадањ. muliebris genus. Каваз*, каваза, m. кавази су најближи мом ци код Турскијех паша. Они имају у рукама по штап окован сребром, а гдјекоји горе савијен као штачица, но њему сребрне синџире или прапорце, па кад какога великога господина сретну, они штапом тресну, те синџири или прапорци зазвече. За времена Црнога Ђорђија звали су се кавазн момци који су у „совјешу” стајали на вратима, те људе пријављивали и унутра пуштали. каваЈ, Каваја, m. eine Žeftung in Wlbanien, urbs Albaniae: У Каваја покрај мора града КаваЈски, ка, ко, von Кавај: Прву шаље бегу Кавајскоме KABAA", m. eine Art kurzer (ftußenartiger) Flinte, flintae genus. Кавал је споља као и шешана, само што изнутра нема анета. КАВАЛИЈА ТОП*, m. Xrt Ranonen, tormenti genus: И понесе топе кавалије KABAHA*, f. das Kaffeehaus, taberna coffearia, cf. кава 2. Кавга*, f. ber 3anE, rixa, cf. свађа : А у кавзи љуте кавгаџије КАВЕЗ*, m. ber Räfig, cavea. У нашијем народнијем пјесмама и дјевојке се држе у кавезима : Већ он љуби Омерово злато Којено је у кавезу расло Löffel, Schale). KÀьл¤, m. dim. v, kaбao, das Eimerchen, urnu-KABÈHĤ, нâ, нô, Kaffees, coffeae inserviens (z. B. la: нејекао га на каблике (испресијецао га на онаке комаде као што је каблић). КАБЛИЦА, f. eine Wrt кабао für ild, Räfe, vasis genus lacti aut caseo adservando. КАБЛИЧИЦА, f. dim. v. каблица. КАВЕЏИЈА”, m, ber Raffeefieber, caupo coffearius. КАВЕЏИЈИН, а, о, beš Raffeefiebers, thermopolae. КАВЕЏИЈНИЦА, f. bie Raffeefieverin, thermopolae uxor. КавЖЕЊЕ, n, bas Banfen, rixatio. кавЖИТИ СЕ, кӑвжим се, v. r. impf. fid zanfen, rixari, cf. свађати се. КАВРЛИСАТИ, Ишем, v. pf. umnieten, replico. КАВРИКА, f. (у Лици) некака трава за сијено, Art Pflanze, herba quaedam. Kâд, m. das Räucherwerk, suffimentum. кад, ( 1) wann, quando? 2) ba, quando : кад КАДА, ( тад; кад било да било; кад како, Кадли, болан, Турци алакнуше Кадли Ана сретно дому дође, Ал' истина што су говорили wie es fid trifft. 3) немам кад, id babe feine кадно, vide кад. Reit, non est mihi tempus: имаш ли кад|КАДНОКАД, да ми ово начиниш? ако сад немаш кад, КАДНОКАДА, vide каткад. а ти ми начини кад узимаш кад. с. коље. | КАДУЉА, f. (у Мостару) vide жалфија. 4) vide ако, wenn, dum: кад си учно, ваља КАДУМАНКА, f. (у Уж. н.) 1) Urt Hepfel, pomi да знаш. 5) кад брже (ти дође), fo fdnel. КАДА, f. 1) hyp. v. кадуна. 2) зелена када, vide зелена када. 3) bie Banne, labrum, lacus, кад год, КАДЁТ, кадета, m. (у војводству по вароши genus. 2) Art Birn, piri genus. КАДУНА*, f. bie Dame, matrona (само се говори за Туркиње): У кадуне Омер-беговице Двије кћерн на удају кажу Кадунин, а, о, ber Dame, matronae. КАДУНИЦА, f. dim. v. кадуна. КАДУНЏИКА, f. vide кадуница. КАЖА, f. bie age, nuncium: хвала ти на кажи (т. ј. што си ми казао). КАЖЕВАТИ, кажујем (кажёвам), мјесто казиваши говори се у Црној гори, али се може чути и по свој Далмацији и Хрватској: Својој ујни санак кажевао КАЖИВАТИ, Кажујем, vide казивати: Ја ћу тебе право каживати кажИПЎТ, m. ber Beigefinger, digitus index. Ma) ber Cabet, juvenis ad militiam publice in-|казӑз*, казаза, m. ber Hofamentierer, Borten= formandus: bycini genus. 2) (кадивица) bie Sammetblu= me, tagetes Linn. cf. кадипа. КАДИВИЦА, f. dim. v. кадива 2. mirfer, limbolarius. КАЗАЉКА, f. 1) у дјеце кад уче читати, ber Zeiger der Kinder beim Syllabiren, index puerorum literas in syllabas colligentium. 2) на caxaтy, der Zeiger an einer Uhr, index hora rum. КАДИЈА*, m. ber Rabi (Midter), judex. cf. мусе- КАЗАН, m. ber Reffel jum Branntweinbrennen, ahenum: наградио казан; пече казан ; хајдемо на казач. Когод дође на казан (гдје казан пече) ваља га почастити ракијом; за то се рече за оне који мало комине имају: докле пече дотле и тече. КАЗАНИЈА, f. vide испек. КАЗАНСКИ, ка, ко, н. п. капак, zum ranntweinfeffel gehörig, ahenarius. КАЗАНЏИЈА*, m. ber Reffelfdmieb, Refler, ahe narius. КАЗАНЧИЋ, m. dim. v. казан. КАЗИВАЊЕ, П. бaз agen, dictio. Кој' казује по ноћи друмове Казимир, m. Жannšname, nomen viri. КАЗИМИРА, f. Frauenname, nomen feminae. КАЗМА, f. (у војв.) на мотку насађено округло гвожђе, којни се копају рупе на вашару за шатре. |
