Page images
PDF
EPUB

fого: сав барјак изрешетала шане.

та.

Изригати, ам, v. pf.

außrülpfen, И ригнути, нем, v. pf. eructo. И ријеком, (Ерц.) беі feinem eigentIt= фей Патеп, 3. 3. you obfcönen Se. genständen, vocabulo proprio v. g. si penem dicas.

Изрити, ријем, v. pf. 1) aušтиен, eruo. 2) zermühlen, ruendo corrumpo. Ирод, m. ber usmurf, bae lubgear. tete, degener.

Изродити, им, v. pf. (in Menge) ет. zeugen, zur Welt bringen, gigno. Изродитисе, имсе, v. г. pf, außarten, degenero.

Изронити, им, v. pf. herabrollen (wie die Erde des steilen Ufers), defluo. Изросити, им, v. pf. bethauen, rore

madefacio.

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Ико, m. (Ерц.) dim. 9. Илија. Ико (и ко), икога, irgend wer, quisquam: ако и ко дође (доћи ћу и ја), si quis. Икоји (и који), којега, irgen фе, quisquam.

Иколико (и колико), irgenb eine Mene ge, nur etwas, aliquantum. Икона, f. ein Seiligenbilo, icon (). Иконија, f. Grauenname, nomen femi nae (Iconia). Иконица, f. dim. у. икона. Иконос, m. дie Leifte an der Запò, дів dem Heiligenbilde zum Fußgestelle dient, iconophorus (?).

Икра, f. Der Sifrogen, ova piscium, ст. мријест.

Илâ^ *, m. der Ohrlöffel, auriscalpium. Или, одет, aut: или ја, или ши, ent

weder ich, oder du, aut ego, aut tu.
сf. али, ја, јали.

Hanja, m. (HAIAE) Elias, Elias.
Илија,
Илијиски, ка, ко, н. п. мјесец (бес
July), Elias, Eliae.
Илијца, m. dim. . Илаја.
Илинка, f. Srauenname, nomen mulie-
bre (von Elias ins femininum movirt).
Илинча, f. (ст.)

„Барјак од илинче Илиши, vide или.

--

Илица *, f. даš warme Bab, thermae. cf.

[blocks in formation]

Иловача, f. ber getten, argilla. HAOK, m. Dorf und Schloß an der Donau in Slavonien, arx Slavoniae. Илоча. нин, човек из Илока. Илочки, на, ко, чоп Илок.

Ил [љада, f. ein Zaufenb, mille. Иљадар, m. einer, ber Zaufenbe befitt, homo mille numorum (dives). Иљадитисе, десе, v. r. impf. н. п. овце, vertausendfachen, auf tausend anwách, fen, augeri millies :

„Трипут му се иљадиле овце Иљадица, f. dim. . иљада. Иљађење, п. дав Bermehren zu taufeno den, incrementum milliarium. Иман *, m.

А тако ми Дина и имана Имање, п. да е, habere. Имање, п. 1) bte Mabe, habentia, facultates. 2) (по Бачкој) овце, bie фа fe, oves.

Имати, ам, v. impf. ben, habeo. Иматисе, амсе, v. r. impf. fih fеен,

reditus habeo (uberes aut tenues). Hм6peme, f. pl. die Heftel (am Fémde),

fibulae.

[blocks in formation]

Именце, in ber Rebenßart: по именце, namentlich, nominatim, nomine tenus. Имењак, m. ber Ramensbruber, ejusdem - nominis homo.

Имењака, f. bie Ramenštеr, ejus-
dem nominis femina.

Имењаков, ва, во, дев Патепšrubers.
Имућ, ћа, ће, 1
Имућан, на, но, bermögli, dives.
Инако (см.), anders,

aliter :

Је ли шако, да ни је инако? Инат *

[ocr errors]

m. 1) der (Wort:) Streit, contentio. Од инаша не ма горега занаma. 2) der Trog, contemtus: зa инаm, jum Troße.

Инатитисе, имсе, v. r. impf.

зап.

Een, zanken, contendo, litigo. Инаћење, п. baš Santen, contentio. Иначе, font, alias, sin minus. cf. онако. Инација *, m. ber Bänter, litigiosus, Индам*, m. bie Sülfe (pülfetruppen), auxilia: отишао му у инда; дошао му Индат;

,,Сад ће нама лијеп индат доћи,
Виђећете јада од Турака.
„Ваља дават индат у Лозницу
Инди*, а, депа, igitur, itaque,
go. ef. Дакле.

Инђа, f. һур. 9. Инђија 2.
Инђија, f. 1) Sabien, India:

er

„Из Инђије, из земље проклете 2) Frauenname, nomen feminae. Иво, (ст.) anders, aliud (cf. друкчије): "На ино се њему не могаше auf eine andere Art, alio modo. Инокосан, сна, но, einzeln, einfam, д. і. овце аndеrе vermanote Familien. häupter, bloß mit seinem Weib und Kind im Maufe, sine cognatis, cum sola uxore et liberis degens. Иноча, f. 1 (ст.) друга жена, е Иночица, dim. Hebenfrau, zweite Frau (neben der ersten), uxor altera: „Нека буде сестри иночица Интерес, ш.. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) 1) ба ntereife, д. і. òіе infen, fenus. 2) Sntereffe, д. i. Rußen, fructus. cf. добит.

[ocr errors]

Инmôв, m. die Kutsche, pilentum. Интригант, m. ber Sntrigant, artifex (malis artibus utens). Ова је ријеч (с интригама заједно) дошла у Србију прошавшије година. Интриге, f. pl. bie Sntrigen, Ränte, artes (malae), cf. плешке. Иићар*, m. die Abschwörung (einer фиò), abjuratio debiti; ударио у инкар.

1

[ocr errors]
[blocks in formation]

Инкарити, им, v. impf. abfmören, Инџијел *, m. abjuro. Инцил, т. I das Evangelium, evana Delium lift er Koran ge meint):

-

„К нама брже оџе и ваизи! ,,Понесите књиге инџијеле Иње, n. eine Battung Reif (Raubreif). „Ја сам глед'о у нашем инџилу pruinae genus.

Иоле (и оле), nur etmas, nur ein wenigo aliquantillum: да зна поле; да има Hpa, f. gegerbte Schafshaut, pellis ovilla поле памети; да је иоле вруће. Hc!interj. Laut, um die Schafe vor sich depilis. Исаило, m. faias, Isaias. Hca! zu treiben, sonus agentis oves. Исак, m. faat, Isaacus.

Исе, сета, п. ber Zheil, ber Intheil, portio.

Исевање, п. (Рес. и Срем.) vide исије

вање.

Исеваши, ам, (Рес. и Срем.) vide исијевали.

Исевци, вака, m. pl. (Рес. и Срем.) viДе исјевци.

Исејаши, јем, (Рес. и Срем.) vide иси јати.

Исек, m. vide исечак.

Иселити, им, v. pf. бетпеòeln, transfero.

Иселишисе, имсе, v. r. pf. йбекпеде Исељавање, п. дав Цебетеден, ещі emigro, sedem muto. gratio.

Исељавати, ам, v. impf. über Педен transfero.

Исељаватисе, амсе, v. г. іmpf. ûбег Исећи, исечем, (Рес. и Срем.) vide siedeln, muto sedem. исјећи.

Исецање, п. (Рес. и Срем.) vide исије

цање.

Исецами, ам, (Рес. и Срем.) vide иси Исецаши, ам, (Рес. и Срем.) vide ucjeјецати.

цапи,

Исечак, чка, m. (Рес. и Срем.) vide исјечак.

Исијати, јем, v. pf. (Ерц.) ацв пебей,
Исијевање, п. (Ерц.) дав Дисебеп,
percribro.
Durchsieben,
percribratio.

Исијевати, ам, v. impf. (Ерц.) au
ben, percnbro.

Исијецање, п. (Ерц.) дав Дианен,

excisio.

Исијецати, ам, v. impf. (Ерн.) айва hauen, excido.

Исисати, ам (и исишем), v. pf. quê, fangen, exsugo.

Иситниши, им, v. pf. jerfleinen, com

minuo.

Исјевци, вака, m. pl. (Ерц.) оно брашно, што се по други пут исијева (на рјеђе сито) из мекиња, дав Паф gestebte, farina secunda (?). Исјек, m. vide исјечак.

Искидатисе, амсе, v. г. pf. berflen, disrumpor, н. п. од смија. Искилавиши, им, v. pf. einen Sruh (im Unterleibe) verursachen, herniam ad

fero. Искилавишисе, имсе, v. г. pf. einen Bruch bekommen, herniam accipio. Искипети, пи, v. pf. (Рес.) überlaufen Искипити, пи, v. pf. (Срем.) (im Gie=

dundo, effluo.

Исјећи, исијечем, v. pf. (Ерц.) 1) аив. Искипљети, пи, т. р. (Ерц.) ден), ге bauen, excido, н. п. челе, шиће. 2) zerhauen, disseco. Исјецати, ам, v. pf. (Ерц.) дегbauen,

disseco.

Исјечак, чка, m. (Ерц.) од печена брава, или од козе, оно између бутова и ребара, дав aubauene Stüd eines gebratenen lamme von der Süfte bis zu den Rippen, pars exsecta agui assati: ma се рани исјечцима. Исказати, кажем, v. pf. qusreben, gu Ende sprechen, omnia dixisse. Искајатисе, јемсе, v. г. pf. депид Бе renen, satis doleo: кајемсе, не могу се искајати.

Искакање, п. дав Hušfpringen, exsultatio (?).

Искакати, качем, v. impf. außfpringen, exsilio..

• Искалити, им, v. pf. т. 1. срце на коme, abkühlen, den Muth kühlen, expleo animum.

Искаљати, ам, v. pf. mit ot bu= Ben, luto foedo. Искамкаши (йскамкаши), ам, v. pf. abjammern, elamentor. Искање, п. дав Begehren, Berlangen, petitio.

Искап, cf. на искап.

Искапати, пље, v. pf. austropfen, austräufeln, exstillo : очи ши искапале! Искапити, им, v. pf. ausfdlütfen (68 zum lehten Tropfen), exsorbes. Искапљивање, п. дав віün, exsorptio.

Искапљивати, љујем, v. impf. bi auf ben lesten Zropfen auštrinfen, exsorbeo. Искарати, ам, v. pf. aufelten (öfterr. aubgreinen), objurgo. Исками, иштем (у Босни по вароши. ма ишкем), v. impf. verlangen, peto. Искатисе, иштемсе (у Бос. по вар. ишkемсе), v. r. impf. um Erlaubniß biften, fih erbitten, peto. Искварити, им, v. p.

rumpo.

V.

дerben, cor

Искесипи, им, v. pf. m. j. зубе, діе Зäne weifen, ringor. Искесио зубе,

каб лисица на шипак.

Искидаши, ам, v. pf. 1) entroen ceißen, rumpo. 2) hyбpe, auseinander werfen, disjicio.

Искишими, им, v. pf. aufpußen, ex

orno.

Исклаши, кољем, v. pf.ereifen, com. mordeo: исклали је пси.

Исклијаши, ам, v. pf. bervorteimen, progermino.

Искобељашисе, амсе, v. r. pf. fi

vorwälzen, expediri. Искобити, им, v. pf. eraßnben, omine consequor, cf. кобити. Искозити, зи, v. pf. werfen (von Bies gen), pario.

Искозитисе, зесе, v. r. pf. п. ј. козе, werfen (von mehrern Ziegen), pario. Искомадаши, ам, v. pf. Bertüdeln, in Stücke säneiden, disseco. Искончаши, ам, v. pf. н. п. чарапе, mit Zwirn aussticken, filo pingo. Ископавање, п. baš duegraben, effos

[blocks in formation]

Ископнети, ним, v. pf. (Рес.) н. п. лу Ископнити, ним, v. pf. (Срем.) (беница, Ископњети, ним, v. pf. (Ерц.)rges

hen, zerschmelzen, inwendig vertrocknen, exsiccor, dissolvor.

Искоренити, им, (Рес. и Срем.) vide искоријеними.

Искоријенити, им, v. pf. (Ерц.) аиз. wurzeln, eradico.

Искорити, им, v. pf. qusheften (baš Federmesser aus dem Hefte ́drehen). Искосиши, им, v. pf. abreiben, attero. Искоситисе, имсе, т. г. pf. sich ausreis ben (vom Kleide), deteror. Искочити, им, v. pf. ausfpringen, silio. Искрвавиши, им, v. pf. bebluten, cru.

ento.

ex

Исковиписе, имосе, . г. pf. freiten, fo daß Blut fließt, rixas cieo cruentas. Искренути, нем, vide изврнути. Искресати, решем, v. p. н. п. ватру,

auschlagen (Feuer), excito ignem. Искретање, п. vide извртање. Искретати, рећем, vide извртати. Hск, н, y. pf.“frümmen, in

[blocks in formation]

congrego.

Искупљивање, n. baš goštaufen, redemtio.

Искупљивати, љујем, v. impf. Iostau. fen, redimo.

Искусуриши, им, v. pf. alle Küchän. De berichtigen, debita residua exsolvo. Искуцавање, п. baš Qoštlopfen, luf. flopfen, emotio, quae fit pulsando. Искуцавати, ам, v. impf. quftlopfen, pulsando removeo.

Искуцаши, ам, v. pf. н. п. чеп, или Ерањ на бурешу, qustlopfen, pulsando removeo.

И куцкаши, ам, dim. 9. искуцати. Искушавање, n. vide кушање. Искушавати, ам, vide кушати. Искушапи, ам, v. pf. verfuchen, tento. Искушеник, m. bet Movije, novitius, discipulus.

Ислеисати*, ленше, v. impf. н. п. ранa, fließen (von der Wunde, manat (virus e vulnere), cf. тећи. Испавати, ам, v. pí. eriolafen, dormiendo acquiro.

Испаватисе, амсе, v. г. pf. fich an falafen, satis dormivisse. Испадање, п. baš perausfallen, elapsus (?).

Испадаши, ам, v. impf. Gerausfallen, excilo.

Испарати, ам, v. pf. auteinander [nei den, discindo.

Испариши, им, v. pf. 65rüßen, aqua

fervida eluo.

Испаритисе, имсе, v. r. pf.im Ва de, oder beim Feuer erwärmen, calefio. Испасти, испаднем, v. pf. berausfala len, excido, elabor. Испевати, ам, (Рес. и Срем.) vide испјевати.

Испевашисе, амсе, (Рес. и Срем.) viде испјевашисе. Испердашиши, им, v. pf. 1) Беі беж Kirschnern: ein Fell ausziehen, dehnen, extendo. 2) sensu obscoeno: effutuo. Испек, m. Rеffelzing (?), portio sicera pro commodato lebete ad cremandam siceram.

Испеши, пењем (и испнем), v. pf, in die Höhe heben, elevo. Испетисе, пењемсе (и испнемсе),

[ocr errors]

r. pt. hinaufgehen, klettern, ascendo. Испећи, печем, v. pf. 1) baden, pinso, н. п. леб. 2) braten, asso, н. п. јагње,,

Курку. 3) ракију, brennen, cremo. Испирање, в. дa duštrinfen, ehibitio. Испијати, ам, v. impf, austrinten, epoto. Испирање, п. дав dušmajden, Цир len, ablutio.

Испираши, ам, v. impf. quwафен,

lavo.

Испирача, f. крпа, што се њом испира што (н. п. пушка), čer Biffe Ben, Wischhader, Wischlappen, lacinia ad abstergendum.

Испирлати, ам, vide ишћерати. Испирлишати, ам, v. pf. ethaben we ben, texendo pingo. cf. изметати, Исписати, пишем, v. pf. 1) brausfreis ben, exscribo. 2) abschreiben, wegstreis chen, deleo. 3) verschreiben, verbrau= chen, consumo scribendo, Исписатисе, пишемсе, v. r. pf. 1) ma

chen, daß man abgeschrieben wird, deleor. 2) sich satt schreiben, sat scripsisse. Исписивање, п. 1) baš Seraus|hreiben,

exscriptio. 2) das Avschreiben, deletio. Исписивати, сујем, v. impf. 1) bera ausschreiben, exscribo. 2) abschreiben,

deleo.

[blocks in formation]
[ocr errors]
[blocks in formation]

Испишавати, ам, v. impf. auspiffen, emingo.

Испонати, ам, v. pf.ufen, emingo. Испјевати, ам, v.pf. (Ерц.) 1) aufin.

en, absolvo cautum. 2) erjingen, cantu adquiro.

Испјеватисе, амсе, v. г. pf. (Ерц.) ich ausingen, sat cecinisse. Исплазити, им, v. pf. m. ј. језик, hervorreden, sum Munde binaueteđen (die Zunge), exsero, protendo linguam. Исплакати, лачем, v.pf. н. п. уста, ausfpülen, eluu. Исплакапти, лачем V. 1lendo acquiro. Исплакатисе, чемсе, v. r. pf. fi au. meinen, flendi finem facio, sat flevi. Исплакивање, п. 1) baš (Srmeinen, acquisitio per fletum. 2) das Ausweinen, finis flendi.

[ocr errors]

pf. ermeinen,

[blocks in formation]

Исповест, f. vide исповед. Исповидими, им, (Срем.) vide испо виђети.

Исповиђеши, видим, (Ерц.) vide ис повједипи.

Исповиђетисе, видимсе, (Ерц.) vide исповедишисе.

Исповијашисе, jace, т. г. f. fih win den, volvi:

„Ситна се трава исповијала

"Дол по игришишу, по девојачком — Исповијед, f. (Ерц.) vie Beichte, con

fessio.

Исповиједање, п. (Ерц.) 1) дав Beiten, confessio. 2) das Beichte hören. Исповије дати, ам, v. impf. (Ерц)

Beichte hören, auscultor confessionem. Исповије датисе, амсе, v. r. impf.

(Epu.) beichten, confiteor. Исповијест, f. (Ерц.) vide исповијед. Исповједити, им, v, pf. (Брц.) čina mal Beichte hören, audio confessionem. Исповједитисе, имсе, v. г. pf. (Брц.) einmal beichten, coufiteor. Испоганиши, им, v. pf. verunreinigen, polluo. Испоганишисе, имсе, v. r. pf. бе sudeln (vom Kinde das sich belackt),

[blocks in formation]

Исправљати, амт, v. impf. geraде rich ten, corrigo. Исправно, те$t, recte. Испражњивање, п. дав Husleeren, eva

cuatio,

« PreviousContinue »