биволица, f. біе Büffeltub, bubala. биволски, ка, ко, н. п. кожа, Büffel, bubalinus. [бијела бундева, f. vide бундева 2; види s. v. бескорка 2.] биволче, чета, п. баз Büffelfalb, bubalus vitulus. | Бијела Гора, f. планина између Грахова, Крибивољача (кожа), f. Buffel Gell, pellis bubalina: вошија, Корјенића и Требиња. Од Бијеле У буџаку кожа бивољача биг, m. (зап.) vide бијег. бигање, п. (зап.) vide бјегање. бидан, дна, дно, (зап.) vide биједан. бијег, m. (јуж.) bie &lucht, fuga: Бијези су срамни, ал су пробитачни. бијегати, у пјесми мјесто бјегати, да би се врста испунила: Плећи даше, бијегати сташе биједа, f. (јуж.) (voc. биједо) unvcrbiente Beful bigung, calumnia [cf. 1 зло 2, напаст 1, опаст, побједа 1, потвора, 1 ал, бела), мусеведа, сијасет 1]: Сачувај ме, Боже, биједе невидовне; Нашла га биједа на суву путу; у старца млада жена биједа готова. биједан, дна, дно, (у Дубр.) erbärmli, miser, [vide јадан] cf. жалостан, тужан, несрећан. Биједин Град, m. (јуж.) у приповијеци. биједити, биједим, v. impf. (јуж.) кога, unge ben, inique accuso. cf. [мусеведити, наплетати 2, облагивати, опадати 3, пањкати, придизати 2,] потворати. горе више Требиња почиње се Вукова међа па иде до Кома (око три добра дана хода). бијела лоза, f. bie 2 alorebe, clematis vitalba L. бијела недјеља, f. (југоз.) (bie meiße Boche) біе бијела неђеља, f. (јуж.) / Вome vor ber großeн Bafte, Borfajte, hebdomas ante jejunium magnum, qua carnibus tantum abstinetur, at non caseo, nec piscibus etc. бијела субота, f. у нас би то значило субота у очи бијелијех поклада, али у Дубровнику тако се зове велика субота (у очи васкрсенија), а недјеља читава и ондје се зове велика недјеља. Бијела Црква, f. (јуж.) 2Beißfirchen, Stästchen im Banat. бијелац, лца, m. (јуж.) 1) ber Shimmel, equus albus [cf. бјелаш, ђогат, 2 ђогин]. - 2) gen. биоца, (у горњ. прим.) vide [бјеланце] биоце. - 3) Brämonjtratenjer, praemonstratensis. бијеле покладе, f. pl. leßter ajhingšjonntag, dies solis ante jejunium magnum. Бијели гроб, Бијелога гроба, т. брдо код Ужица. [бијели лук, m. vide [1] лук 1; види s. v. чесан 1.] бијелити, бијелим, v. impf. (јуж.) н. п. платно, bleichen, insolare. бијелити се, бијелим се, v. r. im pf. Beiß auflegen, fucare se. бијелка, f. (јуж.) бијела кокош, Mame für eine weiße Denne, alba (gallina). бијело веље, п. (у Дубр.) Wrt Sraut, herbae genus. бијелоња, m. ein weißer Оф3, albus (bos). Бијело Поље, п. (јуж.) варош у [новопазар ском санџаку] Херцеговини (код воде Лима). бијељ, m. (у Дубр.) bie Rose, jafwolene Deđe, gausape, amphitapa. cf. губер, һебе, [поњава, бјељина,] биљац. 3) бијељење, п. (јуж.) 1) baš Bleimen, insolatio. 2) das Glänzen, Weißsein, albitudo. das Weißschminken, fucatio. бијељети, бијелим, v. impf. (јуж.) weiß werben, albesco. биједник, m. (јуж.) који кога биједи, cin fal | бијељети се, бијелим се, v. r. impf. weiß glän [фer Wnfläger, calumniator. cf. [мусевеџија,] zen, albeo: бијели се снијег. напасник, [опадач,] опадник. Бијељина, f. Stast in ber нахија von Зворник. бијеђење, п. (јуж.) баš ungeredhte Bejhulbigen, | Бијељинац, инца, m. човјек из Бијељине. accusatio iniqua [cf. наплетање 2, потворање, придизање 2]. бијежати, у пјесми мјесто бјежати, да би се врста испунила: Бијежаћеш, но побјећи не ћеш бијел [био], бијела, ло, (бијели, ла, ло, comp. бјељи) (јуж.) weiß, albus. бијела, f. 1) (у Ц. г.) на оку, ber (graue) Staar, glaucoma. cf. [vide] биона. 2) in der anekbotifchen Rebenšart: зашао као бијела [псето] по пазару, er geht nach ber Reihe alle ab. бијељински, ка, ко, von Бијељина. бијељка, f. (у Хрв.) некака риба (може бити исш), eine Wrt vij, piscis genus. cf. костреш[2]. бијес, m. (јуж.) 1) біе 2Buth, rabies: бијес те сколио (говоре псетету) [cf. бијест, бјеснило, бјесноћа]. 2) или је отишао у хајдуке од бијеса (Duthwie, Цеbеrmuth), или од невоље? [cf. бијест, беснило]. 3) Alter der jugenolichen Blüthe, aetas florescens: До кад билобрк, m. (зап.) vide бјелобрк. бијах на бијес ђевојка 1. билов, билова, m. (зап.) vide [1] бјелов. бијесан, сна, сно, (бијесни, на, но, comp. бјешњи, 2. билов, а, о, (зап.) vide [2] белов. adv. бијесно) (јуж.) 1) wüthens, rabiosus [cf. | биловина, f. (зап.) vide бјеловина. махнит (манит) 2]. - 2) übermüthig, superbus, биловљев, а, о, (зап.) vide бјеловљев. insolens: силан и бијесан. [vide охол]. билограб, т. (зап.) vide бјелограб. бијест, f. (у Хрв.) бијес, бјесноћа, Uebermuth, | билограӣ, ла, ло, (зап.) vide бјелогрли. insolentia [vide бијес 1 и 2]. билогӯз, m. (зап.) vide бјелогуз. бик, бика (бика), m. [cf. 1 бика] 1) ber ticr, tau- билогуза, f. (зап.) vide бјелогуза. rus [cf. 2 бак]. — 2) (у Сријему) лукова про- билодано, (зап.) vide бјелодано. рашљика, ber aamenftengel (bei Swiebel), germen | билојуг, m. (зап.) vide бјелојуг. серае. с. бачва [2, вретено 3, цволика, цима]. | билокорац, брца, m. (зап.) vide бјелокорац. 1. бика, m. vide бик. билолик, а, о, (зап.) vide бјелолик. 2. бика, f. (у Босни особито по варошима) vide | билонога, f. (зап.) vide бјелонога. [мајка] нена. билоња, m. (зап.) vide бијелоња. бикнути се, не сe, v. r. impf. (у Дубр.) како билуг, ш. (зап.) vide бјелуг. ти се бикне? wie gebt's bir? wie befinbeft би bi? quomodo vales? [vide како 1]. биковање, п. baš Detragen als ein Stier, das tauri. биковати, бикујем, v. impf. fidh als ein betragen, taurum imito. биковит, а, о, н. п. во, tier-D$, bos [cf. баковит]. бикуље, бикуља, f. pl. vide витица [1]. бил, т. (зап.) vide бјел. 1. била, f. (зап.) vide бјела. билуга, f. (зап.) vide бјелуга. taurus 2. била, f. (у Шумад.) vide коса 4 (cf. било). билача, f. (зап.) vide бјелача. билаш, m. (зап.) vide бјелаш. 1. биља, f. Rame für eine weiße Siege, capra alba. 2. биља, f. (у Херц.) цјепаница или онако дрво чворнато, које се не да цијепати, баз Sheit, lignum fissum. ef. биљка. 3. биља, m. Name für einen weißen Djen, bos 4. Биља, m. (зап.) vide Бјеља. биљарица, 1) bie äräuterfennerin, herbaria: У били-биљур,* m. (ст.): Једна гора од били- биљача, f. (око Сиња) сукнена женска ха биљура билидба, f. (зап.) vide бјелидба. билило, п.(зап.) vide бјелило. билиља, f. (зап.) vide бјелиља. билина, f. (зап.) vide бјелина. 1. билити, билим, (зап.) vide бијељети. 2. билити, билим, (зап.) vide бијелити. љина (с рукавима), која је остраг смрскана, а спријед сашивена као сукња, низ прси је обично с десне стране накићена сребрнијем пуцима; цуре испрошене и које су за удају носе оваку хаљину плаветну, која се зове модрина. Wrt Srauenfleib, vestis muliebris genus [vide гуњ]. 1. билити се, билим се, (зап.) vide бијељети се. | биље, п. &räuter, herbae. 2. билити се, билим се, (зап.) vide бијелити се. | биљег, m. vide биљега: Мрке гаће, зли биљези. билица, f. (зап.) vide бјелица. биличаст, а, о, (зап.) vide бјеличаст. билка, f. (зап.) vide бијелка. било, п. 1) као велика коса, из које су мање косањице. отишле на страну, Wrt Bergtette, montes continui. [vide коса 4]. Сењско било зове се једна такова коса између Велебига и Вратника. биљега, f. (јуж.) [cf. биљег, бјелег, бјељег] 1) Kennzeichen, nota. 2) 3iel, meta; Zielscheibe, scopus. биљежење, п. (јуж.) баз Bezeichnen, notatio. биљежити, жим, v. impf. (јуж.) bezeichnen, по tare. биљежје, п. Seiden, signum: Зло биљежје, свуд 2) у грабаља оно мраморје, аох попе - [vide знак]. у чему зупци стоје, баз Duerholz eines Re= |биљење, п. (зап.) vide бијељење. chens, moran bie Bäbne befejtigt fins, pectinis | биљетина, f. (у Хрв.) augm. v. биљ. foenarii pars dentata. 3) ber u, bie биљешка, f. (у Боци) ein Mertblatt im Вифе, Schlagader, arteria. 4) vide клепало. 1. биљин, а, о, ber weißen Siege, caprae albae. 2. биљин, а, о, beš weißen Дmjen, bovis albi. биљина, f. (зап.) vide бјељина. биљица, f. dim. v. [2] биља f. биљка, m. ber Dalm, calamus; нема дрва ни једне биљке; сув као биљка [vide 2 биља]. би.ьорка, f. (у Барањи) игла, којом се везе златом, Art Stidnabel, acus genus. биљур, * биљура, m. 1) Brennglaš, vitrum ustorium. 2) Krystallglas, vitrum crystallinum. бимбаша, m. ein Kommandant von 1000 Mann, chiliarchus. cf. војвода. * момче Биограче, Кад ми може запаст' Са- Биокова, f.) планина у Далмацији близу Оми- бидна, f. [јуж. и зап.] (у Барањи) бијело на Bùop, m. eine Gegend im südlichen Serbien, regi- бимбашин, а, о, без бимбаша, chiliarchi. бимберово грожђе, n. eine Wrt Beintraube, uvae нограда - бина, * f. Баз Sebäube, aedificium. [vide] зграда [1], cf. грађевина. * бинија, f. der Balken an der Thür, in den der Riegel hineingestoßen wird, wenn man sie schließt, trabs recipiens repagulum. биочуг, m. (јуж. и зап.) гвозден колут, ein eijerner Ring, 3. 23. Zhürring, Gejjel, annulus. cf. [vide] халка [1]. бипирузана [випирузана], f. у припјеву, vide Шипер-Пеана. бир, m. оно жито, што дају људи попу сваке Бинча, f. тако се зове Морава код Љесковца: | 1.бирање, п. баз lauben, Dejen, lectio. бињак, * бињака, m. Reitroß, equus equitatori- 1. бирати, бирам, v. impf. flauben, legere. бињакташ, * m. vide бињташ. бињаџија, * m. ber gute Reiter, aptus eques: У бирати се, бирамо се, v. r. impf. fih wählen, elligor: Бирајте се ком је вама драго Турака с врло добри коњи И на коњма | Бирач, рча, m. Begens in Bošnien, ober Зворник, Турци бињаџије - бињашер-камен, m. vide [бињташ] бињакташ: И довати широка дорина, Изведе га бињашер-камену бињашче, * taujenb, mille (хиљада), у овој пословици: Један је рекао бињашче, а други бирашче, па су се опет погодили, biete im merhin ! бињиш, * бињиша, m. ein harlamantel, pal- бињташ, * т. камен, с којега се узјахује коњ, regio Bosnae. бирачење, п. (у Хрв.) біе Rableje (im Beinberge), racematio. cf. [vide] пабирчење. бирачити, бирачим, v. impf. (у Хрв.) паљетковати по винограду (а за кукурузе кажу иалетковати) nachlejen (im 2Beiberge), racemor. cf. [vide] пабирчити. бирашче, * cineš, unum (један). cf. бињашче. бирвати, m. pl. (у Сријему) an bem Pajtwagen, zwei starke, runde, der Länge nach auf den Achsen liegende, die Last des Wagens zwischen sich haltende Bäume. бирза, f. плијесан која се ухвати поврх вина, Schimmel, mucor. бири, бири! &aut um bie jungen Truthüner зи rufen, sonus vocandi pullos gallinae indicae. бирка, f. (у Бачкој) Wrt фafe, ovis genus. биркање, п. [verb. von биркати]. био, бијела, бијело, (јуж.) vide бијел. Биоград, m. (јуж. и зап.) Belgrab, Belgradum. | бирнати, ам, v. impf. dim. v. бирати. Биоградац, граца, m. (јуж. и зап.) ber Bel- бирлија, f. (ст.) [у загонеци]: Бирлија доgraber, Taurunensis [cf. Биограђанин]: То гледају Турци Биограци биоградски, ка, ко, (јуж. и зап.) Belgraber, Биограђанин, m. (јуж. и зап.) vide Биоградац. брија У риту тонула, Из рита говори: Дарци, моји дарци, Коме ми остасте? бирманац, анца, m. (од бароновац? од барона Тренка?) [од бирмати, бермати = њем. werben; cf. врбовати] беr inienjobat, miles justus, continuus: ухватили га у бирманце. биров, бирова, m. ber Unter кнез im Dorje, genus magistri vici. [cf. синатор]. бировина, f. (у Бару) што се год даје попу, die Pfarrgebühren, jura stolae. [vide бup]. бировљев, а, о, без биров, sculteti. бирт, m. (у Банату) 1) vide [гостионица] крчма: Кад пијете вино по биртови 2) vide крчмар [1]: На капији бирта Крепсибирта бирташ, бирташа, m. vide крчмар [1]. бирташев, а, о, без 23irth3, cauponis. бирташење, п. baš jenfen, cauponatio. бирташити, бирташим, v. impf. Birth fein, cau ponor. бирташица, f. vide крчмарица. бирташки, ка, ко, vide крчмарски. бирцауз, т. (Birthshaus) vide [гостионица] крчма. Бирчанин, т. човјек из Бирча: Док погубим Бирчанин-Илију бис, m. (зап.) vide бијес. бисаг, бисага, m. (pl. бисáзи) (у Ц. г.)) бer Duer= бисаге, бисаra, f. pl. jack, man tica [cf. егбе, егбета]. бисан, сна, сно, (бисий, на, но, comp. бишњи) (зап.) vide бијесан. бисер, т. біе Berle, margarita. бисерни, на, но, н. п. зрно, Werlen, margariбисеров, а, о, § tarum. бисер-парта, f.: Зелен венац вије, бисер-парту ниже бисерче, чета, п. (ст.) біе liebe fleine Berle, mar garita: Ja joj рекох: добар вече, дилберче! Она мене: дођ' довече, бисерче бискање, п. баš Säujejudjen, Saujen, pediculorum lectio [cf. 2 искање]. бискати, биштём, v. impf. кога, einem &äñuje juhen, legere pediculos [cf. 2 искати]. бискуп, m. (код кршћана) ber Bijof, episcopus. cf. [vide] владика 1. бискупов, а, о, beš Bijhofs, episcopi. cf. [vide] владичин [1]. бискупски, ка, ко, bijchöflih, episcopalis. cf. [vide] владичански. биснило, п. (зап.) vide бјеснило. биснити, ним, (зап.) vide бјешњети. биснова, f. (зап.) vide бјесноћа. бисомучан, чна, чно, (зап.) vide бјесомучан. бист, f. (зап.) vide бијест. бистар, тра, тро, flar, limpidus: бистра вода као ракија; у њега је бистра глава. comp. бистрији, ја, je. бистијерна, f. (у Ц. г.) eine 2 afjergrube, ci sterna. [vide] студенац, cf. бунар, почуо. Бистра, f. (у Рисну) име женско, Ўтанеплате, nomen feminae. бистрење, п. баš Rlären, limpidatio (?). бистрина, f. bie larheit, limpitudo [cf. бистроћа]. бистрити, рим, v. impf. н. п. воду, flären, limpido: Рогом воду мућаше, А очима бистраше Бистрица, f. 1) ријека, cin luß, fluvii nomen: Док начини високе Дечане У приморју код воде Бистрице 2) [бистрица] ракија, Sie lare, limpida: Ту их Јаков дочекао див но, и дао им бистрицу ракију, Па сјеДоше трудни починути бисун, m. у загонеци, cf. сисун. бистроћа, f. vide бистрина. битанга, f. [gen. pl. битанга] (у војв.) 1) љенивац, скитница, ber Saulenger, qui nihil agit, otiator [vide скитач]. - 2) кљусе, које се нађе у селу или у пољу, а не зна се чије je, das herrnlose Pferd, equus domino carens. cf. [vide 3]јова. битанжење, п. baš Saulenzen, cessatio, otiatio. битанжити се, жим се, v. r. impf. faulenzen, cessare. Битва, f. 1) у Мачви као бара која отјече из Засавице а извире у Дубљу и утјече у Саву на Дреновцу, гдје је и шанац био. 2) [битва] (у Дубр.) некако питомо зеље, у којега је лист као блитва (и у Земуну се зове пазјак, а у Херцеговини иазија) [beta vulgaris L. var.]. битвица, f. dim. v. битва [2, у Дубр.; види s. v. пазјак]. битевија[*] (копље), f. (ст.) [самотворо, једноставно]: Па он баца копље битевију 1. бити, бијем, v. impf. (part. pass. бијен, бијена, но [и бивен, бивена, но; cf. бата 2]) 1) кога чим, jolagen, verberare [vide тући 1]. — 2) erlegen, dejicerе, н. п. бије зецове, тице, и т. д. cf. убијати [1, тући 2 и 3]. - 3) бити бој, fämp= fen, pugnare: Бојак бише три бијела дана 4) н. п. град, фен, tormentis urbem verberare: Бије Беча са четири стране: С једне стране из топова бије, С друге стране јуриш без престанка, С треће стране лагум поткопава, А с четврте кумбарама пали; Зло га бије, да га Бог убије! — 5) бије из пушке или пушком, из топа или топом, фіеßеn, trcijen, ferio. - 6) бију сахати, фен, pulsare. - 7) бије у тамбуру, flagen, ipielen, pulsare: Лулу пије, у тамбуру бије - 8) бије (сваке године) град, слана, пламењача, beimjumen, affligere. - 9) бити воду у пушку, т. ј. сабијајући воду у пушку огледати јели цијев добра, јер кажу кад се вода одозго силом потјера, да ће ударити ако гдје најмања одушка има. 10) н. п. бије вода из камена, крв из ране, врућина из пећи, Ђеrrіеn, prosilire. 2. бити, будем (бўднём, биднём), јесам, био, била, v. jein, esse: био раније доћи, би ýät= teft follen früher fommen; био бити (н. п.) миран; не био га звати; не био му давати; жив био! би jollft leben! срећан био! не било те мајци! бар i ber Suđud! abi in malam rem! битисати[*], ишем, v. pf. vergehen, praeterlabor [vide проћи 2]: било и битисало, т.ј. било па и прошло. бити се, бијем се, v. r. impf. 1) fidh jdmlagen, confligo [cf. тући се 1]: Бије се као ала с берићетом; бијем се с памећу, ringen, luctor. je, coëunt pisces [cf. мријештити се, прпо- | 2. бјежан, m. (јуж.) бer gern flieht, fugitor: БjeБјерити се]. жанова мајка пјева, а Стојанова плаче. битка, f. bіе $[aht, pugna. cf. бој[1, 2 бата- бјежање, п. (јуж.) баз lichen, fuga [cf. бјегање]. лија, џењак]. бјежати, жим, v. impf. (јуж.) flieben, fugio биће, п. (у Дубр.) ber Beftanb, баз Bermögen, Dabe uno ut, substantia, facultates [vide | 2 имање 1]: остао без бића. Бихаћ [Биаһ], Бишћа, m. 1) између Трогира и Кастела на главици око 1/2 сахата од мора зидине од старога града (за који се приповиједа да је био столица Хрватскијех краљева); сад је на њима црква [cf. Бишће]. - 2) Festung in Türkisch-Kroatien, nomen urbis. бич, бича, т. біс Beifhe, flagellum, scutica [cf. | бјеланце, п. (јуж.) baš imeiß, albumen [cf. бикамџија (канџија), корбач]. јелац 2, биоце]. бичаље, п. ber Beitfßenftiel, manubrium scuticae. | бјеласање, п. (јуж.) баз Beißlich-fein, Blitzen, биче, чета, баз tierlein, taurulus. бичиновац, овца, m. Wrt großeз Dieffer (Danб- бичкарање, т. баš Rnallen mit ber Beitjche, so- бичкарати, рам, v. impf. (у Барањи) mit ber Peitsche knallen, insonare flagello. бичкаш, бичкаша, m. (у војв.) ein lieberlicher Mensch, dissolutus. бичкија [*], f. чим чизмари [сарачи] сијеку кожу, ber hujterfneif, cultellus crepidarius. Бишина, f. планина у Босни у Бирчу: Вино пије тридесет хајдука у Бишини под По albicatio. бјеласати се, сам се, v. r. impf. (јуж.) weißlidh Бјеласица, f. планина у Херцеговини. хаљина с рукавима, која се у Херцеговини бјёлаш, m. (јуж.) бијел коњ, ber himmel, equus albus, [vide] бијелац [1], cf. ђогат : А најдаље паша на бјелаша Бишћанин, m. Ciner von Бихаћ: Побратиму | Бјелашница, f. планина у Босни око 6 сахата Бишћанин-Алији бишћански, ка, ко, von Бихаћ ипб Бишће: У бјегање, п. (јуж.) vide бјежање. бјегати, гам, v. impf. (јуж.) vide бјежати. од Сарајева. бјелег, m. (у Ц. г.) vide [биљега] биљег: Зла бјелега на путаља твога бјелидба, f. кад се бијели, н. п. платно, преha, das Bleichen, die Zeit da man Leinwand bleicht, tempus insolandis linteis. бјелијанка, f. (у Уж. н.) Wrt іnеn, piri genus [pirus communis L. var.]. бјелика, f. (у Ц. г.) ber Splint, alburnum. [vide] бјелило, п. (јуж.) 1) мјесто гдје се бијели бјелина, f. (јуж.) біе іße, albedo. бјелобрк, т. (јуж.) бет einen bonben huurhart |