Page images
PDF
EPUB

neum.

joмужан, жна, жно, н. п. сир, poin jrij geтol1 јужити се, жи се, y. . impf. н. п. вријеме,

tener Milch, de lacte recenti. [cf. jemykan). es thauet auf, solvitur nix et glacies. jópran, m. eine Art Bettdecke, die gewöhnliche dent jġanî, Hâ, ho, jüdlich, meridionalis.

іфе Bettsette, straguli genus. cf. покривач. Јор- јуј! vide [jaox] јаој.
гани су по варошима, а по селима се покрива Јўла, f. (у војв.) зніфеп, Juliola.

губерима и пожавама које жене саме чу. јулар, јулара, m. vide улар. јорганлук,* m. лице од јоргана [лице од кога | Јулијана, f. (у војв.) Juliaнa, Juliana.

се прави јорган ?], Sas obere Blatt Ser Bettsete, Јулка, f. (у војв.) Зulben, Juliola. straguli pars media et princeps.

јумак,* т. као мали мосури, на чему се злато јорганчић, m. dim. p. јорган.

и свила продаје, Sie Spulе, tubulus: Млада јоргован, јоргована, т. vіdе јергован.

Маре на пенџер” сјећаше, на пенџеру ситан јбрдам, јордама, m. jtoljes (epränge, fastus: Од

везак везе, Златом везе по бијелу платну, њиова великог јордама

Ал' је сиви соко долетнуо, Односи јој на јордамити, јордамим, v. impf. jtoljiere, super

јумаку злато Приви се Петру делији bio. [vidе таслаисати).

Каконо свила к маку jopaammêbe, n. das Stolzieren, superbia, fastus. Jờhân, f. (coll.) junge Ocjen oder Kühe, juvenci jopaámunja, m. der Stolze , Stolzierende, super- jjhâk, jyháka, m. (voc. jịhâue) 1) der Held,

aut juvencae. biens.

heros. [cf. витез 1, делија 2, дјетић 2]. — 2) Јордан, Јордана , m. Sеr tup Sorbat, flumen

(у Старом влаху) vide [cf.] муж [1]. cf. [vide] Jordan.

војно. 3) (у Пољицима) ser Dieпer, servus. ј6xa (cf. [1]јова), f. (у Дубр.) Sie Crle, аlnus

[vide слуга 1] cf. момак. [L.; cf. јелша). joxoB (joBOB), a, o, erlen, alneus. [cf. je.Mob). jynákos, a, 0, 1) des Velden, herois: Jynakosa

мајка најприје заплаче. 2) des Bräutigams, јбховина [joвoвина], f. Заз €rlenbols, lіgnum al

sponsi: Mа ве моли мајка јунакова Да јој

брзо снаху доведете 3) des Dieners, servi. Јіца, т. (ист.) vidе Јоцо.

јунац, нца, m. Sеr jшge It)ѕ, еtіеr, juvencus. Јоцо, m. (јуж.) hyp. p. Јован. [cf. Јоца].

jyhávêbe, n. das Tapferthunt, virtutis ostentatio. jöm (cf. jour, jouire) [jomrep), noch, etiam, ad

[cf. зорење). huc. [cf. већ 4].

јуначина, f. augm. p. јунак. Јошаница, f. 1) намастир у Србији (близу J.- јуначити, јуначим, v. impf. vіdе слободити ; године). — 2) ријека [у крушевачком округу).

види s. v. куражитн.) Јошевица, f. у Ваљевској нахији вода, која јуначити се, јў нічим се , v. r. impf. jid als извире у пољу Липовици уврх села љуби

Held stellen, virtutem ostendo. [cf. 3opatu ce]. нића и утјече у Колубару слијеве стране јуначић, m. dim. p. јунак: Јуначићу црнониже уба, еіn flup, nomen fluvii.

очићу јошик, јошйка, m. ein &rlenibals, Crlenbujd, al- јуначки, кa, кo, bеlѕеттiрig, heroicus.

netum [cf. jовљк]: Не ће ли и у нашем јуначнији, а, е, tapferer. јошику дренова батина нарасти.

јунаштво, п. За8 феlѕеntbanat, Ser Peroişmits, virjómuh, m. eine junge Erle, alnus parva.

tus. [cf. делијнство). јошје, п. (coll.) ein Crlenbuject, аlni, cf. jeлaшје. јуне, јўнета, п. ein jшiger Оф3 pper Rub, juiges јошљак, јошљака, т. еir Trt wo junge Crlen Rind, juvencus aut juvenca. stehen, alnetum.

јунећи, ha, hé, poin јунe, juvenci aut juvencae. јошт,

Јуник, m. Арнаутско село у Реци : и нокуни јоште, vide jon.

Реку и Јуника јоштер, )

јуница, f. Sie junge Rub, juvenca. 1.jў ! cf. ију.

јуничин, а, о, pon Ser junge Rub, Ser firje, ju(2.jy, vide je 2.] јўва, f. vide jуха.

јуничица, f. dim. p. јуница. jŷr, m. 1) Südwind, auster, notus. 2) Cis, jўнош, т. у пјесми, vidе младић : Један јунош

meridies. . 3) Југ Богдан, отац девет Ју Краљевићу Марко говића.

јунчић, m. dim. p. јунац. југов, а, о, н. п. снијег, Seg Comiin3, austri. јунчји, чја, чје, при einem juligen Ctier, Tarr, [cf. јужан).

juvenci. југовина, f. Sag Girocco-2}}etter, 3 bainbetter, tem- јуњга, f. н. п. масла, т. ј. ока и по у Србији

pestas solvens niyem et glaciem. [cf. јужина]. u y Bochu), ein Maß für Kindichmalz im Gewichte Јуда, m, vide [ж ид) Пивутин.

pot 17, ока. јужан, жна, жно, н. п. вријеме. vіdе југов. јунка, f. (у Барањи) vide јуфка. јужење, п. Sag Cinfallen Sез Xbaumetters, ѕоlutiо јур, (по западн. кр. у крић.) јфони, јат. ef. [vide] nivium, glaciei.

веh [1]. јужина, f. vіdе југовина.

јурат, јурата, т. (у војводству по варошима)

vencae.

Ser surаt, juratus: Мојим шором никад блата лисица вечерњега хвалиоца, него јутрењега нема, Све швалери на штикла разнели, Ад раниоца. вокати и млади јурати

јутро, п. 1) 2) оrgеn, mane [cf. утро); у јутру, јурве, аllеrѕing3, omnino. [vide] заиста,

cf. поrgен, cras: доћи у јутру; кад буде у јујамачно.

тру. 2) (у војв.) Jer Jorgен, аз зифаrt, јургета, f. дугачка тиква, која се зелена кухай

jugerum (у Србији се каже дан орања). [vide u jeze, Flajchen-Nürbiß, cucurbitae genus. [vide дан 2]. бундева 3). cf. тиква.

јутроклек, т. (in einem mutbmilliger сфеrgе аз Јуре (Јуре), т. (у Босни) һур. р. Борђије :

Arzenei angerathen der Menschenfoth, stercus, s. До нодне Јуре од подне Але.

d. Ser 20orgenboct: A. Боли ме зуб. Б. Метни jӱрење, п. vіdе тјерање.

мало јутроклека. јурити, јӯрим, 1) vide [гонити 1] тјерати.

јутрос,

heute früh, hodie mane.

јутроске, 2) vide мандати 1: вас дан јури ко је іуда.

јутрошњи, ња, ње, рои Siejem 2) оrgеt, hujus јўрин* (cf. уриш), m. Ser Ctur, impetus. Jỹpuma, m. Mannsname, nomen viri.

mane: Помози, Боже и јутрошње јутро (реку јуришање [уришање], p. bas etirтен, oppug- јутрошњица, f. 243ajjer pou beute früb, aqua ha

у Рисну прекрстивши се ујутру пут истока). natio.

usta hoc mane : А моја би мајка јутрошњицу јуришати [уришати], шам, v. impf, jtiirmen, impugno.

јуфка* (cf. јупка [љупка 2), f. Sеr ausgewaltte јуришити, јўришим, . pf, jtiirment, impetum

Teig, massa farinacea distenta. cf. (kopa 3,] facio. .

обга. 2) eine andelartige Paste, die auch über јўрнути , јурнём, v. impf. као ударити, нава

den Winter aufbewahrt werden kann, macheroni(?) лити у један пут, angreifen, aggredior.

pastillorum genus. Јуроп, m. vіdе Урош.

јўха (јува), f. (по зап. кр.) бie Cippe, jus, cf. Јурук[*], m. Турци или управо рећи потурче чорба, полијевка: Бадањ меса, њаци, који говоре и Бугарски и Турски;

jyre. кажу да су вр. о зли људи: Све Јуруке и јухат, а, о, (у Дубр.) јppig, jurulentus. Бугаре младе

Jўхор, т. планина у Србији у нахији Јагодинјўтарни, ња, ње, (у Ц. г.) Diorget matutinus,

ckoj, Name eines Verges, montis nomen. cf. јутрењи: и истекла јутарња даница јуче, јутарце, п. dim. p. јутро.

јучер, gejtern, heri. Јуткиња, f. Subini, Judaea. [vide "Iивутка). јучера, jịrpena, f.die Mette, sacra matutina (antelu- jyvėpanjâu, den Tag vorher, pridie ejus diei. јутрење, n.j cana): Па јутрењи и на лету- јучерањи, Тији Сва господа дошла на јутрење јучерашњи, ў

ња, њe, gejtrig, hesternus. јўтрењи, ња, њe, vilе јутарњи: Не боји се јушица, f. «lim. 2. јуха.

Диа

а кашика

[ocr errors]

к, (mmit dat.) зи, ad [cf. 2 до 1]: кмени, к lis urna [vidе ведро 1; cf. краљача. 2) (у ка, вама (auct blор мени, ватма): На натору Далм.) vide музлица).

нејака Уроша Iіако наде ситну књигу кабаре[*], f. pl. vіdе токе. пише Те је наље ка Крушевцу граду — Ти кабаст, а, о, po grоjеm umjаng, lute patens: није отиди ка Вргорцу граду

тешко, али је кабасто (н. II. врећа вуне или ка”, у пјесми мјесто како [5]: Ево има три го перја).

дине дана каје Јанко таме допаднуо каблар, каблара, т. 1) er s?iijer, opifex urnarius. каба-дахија [*], m. Иnternabia. IIослије смрти 2) [Кабалар] планина у Србији више 1:ачка

Хари-Мустај-пашине у Биограду су биле че на лијевој страни Мораве. Према Каб. ауру је тири велике дахије, које су сав Биоградски с ону стране Мораве Овчар. пашалук између себе биле подијелиле, а они кабларев, ) су опет имали сваки своје каба-дахије, тако калбларов, 3 а, о, без #ifiers, urnarii. је н. п. ІІІаин-авдија (пређашњи Митар Терр- кaблaрeки, кі, кo, Ser Rujaner, urnаrіоrum.

зијћ из Тришића) био каба-дахија Фочићев. каблина, f. 1) augm. p. кабао. 2) im Mühlbau кабает,* т. vіdе кривица.

eine Einjabröhre, tubus immissus canali. cf. набан, т. (у |]. г.) 1 [*] der Mantel, pallium, бадањ[1]. кабаница (кабаница ), f.j cf. [vide] п.лашт: Ка- кабли, т. dim. p. кабао, Sa3 Cimerche, urnal: баница кућа без ніљемена

[vilе ведро 1]: исјекао га на кабиће (испрекабао, бла, m. [1)] her 2ajjereinter (Sibel ?), aqua сијецао га на онаке комаде као што је каблив.).

käójna, f. eine Art kabao für Milch, Käse, vasis ge vіdе ако, теп, dum: кад си учио, ваља да

nus lacti aut caseo adservando. [vidе ведро 1]. зна. 5) кад брже (ти дође), jo jonell. кабличица, f. dim. p. каблица.

када, f. 1) һур. р. кадуна. 2) зелена када, кава* (кафа], f. 1) Ser Rajjee, coffеа: Уставља уіdе зелена када. 3) die Wanne, labrum,

га госпођа краљица На шећерли каву и ра lacus, vannus. [vidе каца 1]. кију — 2) бag Rajjeeballs, taberna coffеаriа, кадагӧд,

vide кaдгод. cf. [vide] кавана: Отшеташе у каву велику, кадагәѣ, Па сједоше по кави великој

каданрика,* f. vіdе кадунцика: Покрстите буле käbâA, m. eine Art weiblichen Oberkleids, tunicae каданчике muliebris genus. .

кадар, дра, дро, јаbіg, in Ctate, potis. [cf. каваз , каваза, m. кавази су најближи момци подобан].

код Турскијех паша. Они имају у рукама по кадарум, т. (у Ц. г.) некако црно грожђе, 24rt штани окован сребром, а гдјекоји горе сави Traube, uvae genus. јен као штачица, и о њему сребрне синџире кадашњй, ња, њe, poit want, po11 Delter Seit bеr, или прапорце, па кад какога великога госпо

ex quo. дина сретну, они штапом тресну, те синџири кaдгод [кaдaгод],

wann immer, quandocumque. или прапорци зазвече. За времена Црнога кадго, [кадаrођ], 5 Борђија звали су се кавази момци који су у каде, vidе кад. совјетустајали на вратима, те људе при- кадет, кадёта, т. (у војводству по варошима) јављивали и унутра пуштали.

der Cadet, juvenis ad militiam publice inforKåbaj, Kàbaja, m. eine Festung (Hawaja, Hawala), mandus: Већ је тета гледала на дета

in Ibaniet, urbs Albaniae : У Каваја покрај кадива [*] (cf. [кадифа,] кадиша), f. 1) 5er Сатмора града

met, Sammt, panni bombycini genus. [cf. beкавајски, кa, кo, ppt Кавај: Прву шаље бегу луд). — 2) (кадивица) Sie Cammetblue, tagetes Кавајскоме

[patula) Linn. кавал, т. еіnе drt furger (jtingentartiger) plinte, кадивица (кадифица], f. dim. p. кадива 2.

Hintae genus. Кавал је споља као и шешана, кадија,* m. Sеr #abi (Giioter), judex. cf. муселим. само што изнутра нема анета.

кадијин, а, о, без Ravi judicis. кавалија топ,* m. 2rt stationen, tormenti genus: кадијница, f. кадијна жена, Ses Rasi vrai, uxor и понесе топе кавалије

той кадија. кавана,* f. Sas #ajjeeballs, taberna coffеаria, cf. кадӣјнеки, кa, кo, Ser stasi, judicum. кава 2.

käi i kan, dann und wann, interdum. cf. (vide) кавга,* f. Ser Заnt, rixa, cf. [vide] сваі,а: Цин каткад.

цар Јанко од Орида града, који кавге по сви- кадилук,* т. бer Berichtsluebirt, (Sericbts jprengel, јету тражи, ље је кавга да се оні, е нађе dioecesis julicialis. käbraynja,* m. der Stänfer, rixator: V uhy cy Kanúhall, hija, m. der Gerichtsdiener, lictor, viator.

телке пијанице, Аукавзи љуте кавгације кадионица, f. Sie Hänterpfate, За Лансфjap, tiкавез,* m. Sеr tüfig, cavea. [vidе крлетка]. У ribulum. .

нашијем народнијем пјесмама и дјевојке се кадйпа[*], f. vіdе кадива.
држе у кавезима: Већ он љуби Омерово злато | кадити, кадім, v. impf. räucher, fumigo.
Којено је у кавезу расло

кадифа[*], f. (по варошима) vide кaдива. кавени, нa, нo, Rajjees, coffeae іnѕеrvіеnѕ (з. 2. кадифели[*], adj. indecl. vіdе кадифли : Стаде Löffel, Schale).

скидат кадифели pyo кавеција* [кафеција), т. Ser Rajjeejieber, caпро кадифицa, f. vide кaдивица. coffearius.

кадиффли,* adj. indecl. Саттеtѕ, hоlоѕеricus [cf. кавецијин, а, о, Seg Rajjeejieders, therinopolae. кадифели): llo Долами кадифли ђечерма — кавецијница, f. Sie sRajjeejieberin, thermopolae uxor. кадифлија, f. т. ј. капа, 24rt Cammtmiige, mitrae кавжење, п. За Заnіtеnt, rixatio. [vide свађање). genus, cf. кићенка [1]: По глави им кане какавжити се, кавжiм се, v. r. impf. ji) заfеп, дифлије rixari. cf. [vide] свађати се.

кідли, 1) [cf.] aтo, jiebe Sa, ecce: И на Тису кавраисати[*], ишем, v. pf. иттieten, replico. воду нагазине, Кадли Тиса вода устанула къврика, f. (у Лици) некака трава за сијено, 2) акад, ба пит, сит: Кадли, болан, Art Pflanze, herba quaedam.

Турци алакнуіне Кадли А на сретно дому kâd, m. das Räucherwerf, suftimentum.

дође, Ал' истина Што су говорили кад, [cf. каде] 1) тапп, quando? [cf. кадно]. кадно, vidе кад [1]. када, 2) ба, quando: кад тад; кад било каднокад,

vidе каткад. да било; кад како, mie es jitrijjt. [cf. каднокада, како 3]. — 3) немам кад, it babe feine Beit, кадуља, f. (у Мостару) vidе жалфија. поn еѕt mihi tempus: имаш ли кад да ми кадуманка, f. (у Уж. н.) 1) 24rt lepfel, pomi ово начинити ? ако сад немаш кад, а ти ми genus [pirus malus L. var.] 2) 24rt 28irн, начини кад узимані кад. cf. [2] кӧље. 4) piri genus [pirus communis L. var.).

мен.

кадуна,* f. Die Taтe, matrona (само се говори | кайкчија,* m. vіdе каигрија.

за Туркиње): У ка дуне Омер-беговице, Двије каил, а, о, (cf. кано) зиfriebeli, bereit, paratus, кћери на удају кажу

contentus, cf. [vide 2] рад: Томе Раде врло кадунин, а, о, Ser Danie, matronae.

калбно кадуница, 1

Каин и Авељ. Гдјекоји приповиједају да су оно кадунцика, f. dim. p. кадуна. [cf. каданџика].

Кайн и Авељ што се види у мјесецу као некажа, f. Sie Cage, nuncium: хвала ти на кажи кака сјенка, и да их је Бог он дје назначно (т. ј. што си ми казао).

свијету за углед као превелики гријех нито кажёвати, кажујем (кажевам), мјесто казивати је брат брата убио.

говори се у Црној Гори, али се може чути (каиo, vide каил.] и по свој Далмацији и Хрватској: Својој каица, 1) f. ein kopjjcbnut port 2)йзеп, оrnatus ујни санак кажевао

capitis numarius. cf. тарпош. — 2) (Каица] каживати, кажујем, vidе казивати : Ја ћу тебе m. Mannsname, nomen viri: Kauuom je coppy право каживати

зачелио кажи пут, m. ber Beigejinger, digitus index.

каиш,* m. 1) беr tieтe, lorum. cf. [vide] peказаз,* казаза, m. Ber Bojaтentierer, 23ortemirter,

2) ein Vret zum Schifjbau, tabula. limbolarius. [vide rombap).

3) (у Вршцу, на козари) иеченица од врата казаљка, f. 1) у дјеце, кад уче читати, беr Зеія до бута. Каиши се ови тако изрежу да је

ger der Kinder beim Syllabiren, index puero на свакоме ио један бут а горе су на врату rum literas in syllabas colligentium. - 2) обадва. на сахату, per Seiger an einer ubr, index ho- кайшање, n. Sas tiemenjeisen, dissectio in lora, rarum. .

tabulas. казан[*], m. [1)] Ser Rejjel зи Branntroeinbrептеп, кайшати, шам, у. impf. резати на каише, н.

ahеnum [cf. котаo 2): наградио казан; пече п. сланину, іn tiement, 23reter јфneidel, disseco казан; хајдемо казан. Когод дође на ка in lora, tabulas. . зан (гдје казан пече) ваља га почастити ра- | каишић, п. dim. p. каиш. кијом; за то се рече за оне који мало комине кайшлије,* m. pl. т. ј. опанци, 20rt Opaufen, имају: док.ле пече дотле и тече. [— 2) cf.

hypodematis genus. крмача 2.1

käjâie, n. 1) das Rächen, ultio. 2) 813 23казанија, f. vіdе испек. казански, кa, кo, н. п. капак, зіпn Branitmeine кајарење, п. баз (іфен, ponderum (mеnѕurаrum)

reen, poenitеntiа. [cf. вајкање 2]. fejjel gehörig, ahenarius.

ad archetypum examinatio et signatio. Kazahunja,* m. der Rejelschmied, Neßler, alena

кајарити[*], вајарим, v. impf. eibeit, ad ponderis rius. [vidе котлар). казанчић, m. dim. p. казан.

publice probati normam redigo. kásatu, Kâmêm, v. pf. (im praes. auch impf.) kàjâc[*], kajáca, m.1) der Gurtriemen, lorum jage, dico [cf. повидјети, повредити, рећи кајaca, f. | cinguli equarii. -- 2) der

Säbelriemen, lorum acinacis : Tpu nyra je ona(ријети, ријећи)]: да ти кажем једну пјесму, приновијетку; кажу, таn jagt, dicumt; кажи

сао насом. А четвртом од сабље кајасом ми да ти кажем (кад ко пита кога за оно

кајати, jём, v. impf. кога, ticket, ulciscor: Тешко што онај не зна).

оном кога цар каје. казивање, п. баз Cagen, dictio. [cf. повије- кајати се, јем се, v. r. impf. bereшeit, poenitet. дање).

[cf. вајкати се 2]. казивати, казујем, v. impf. jаgеnt, dico. [cf. ка- кајгана , f. eine 24rt Gierjpeije, ferculum ovoжевати, какивати, повиједати).

rum (?). казивач, казивача, т. бer 24eijer, monstrator: кајда,* f. Sіе 90 jitnote, modus musics: Од те

Па опрема вранца казивача, кој' казује по кајде нема вајде. ноћи друмове

кајмак,* m. vide скоруп. Kasumûp, m. Mannsname, nomen viri.

kàjcep (Kajcap),* m. Harmesinleder, corium cocКазимира, f. Trацептапе, nomen feminae.

cineum. казма[*], f. (у војв.) на мотку насађено округло најсерли (кајсарли),* adj. indecl. poli stariejintгвожђе, којим се копају рупе на ваннару за

lever, coccineus: Да не праши кајсарли пашатре.

пуча казук,* m. vіdе колац.

kájenja,* f. 1) die Aprikoje, prunus armeniaca казукашче[*], чета, п. новци што лађари илаћају Linn. 2) die Frucht davon, prunum arme

кад слађом гдје у крају стану, да иjergel. niacum, praecoquum. [cf. зерделија 1, шевтекайгџија* [каикчија), m. Sеr ifabrniani, Chijjer, лија (шешгелија)2].

portіtоr. Каигрије у каицима превозе људе из кака, f. Slat (in bеr #inserjprache), stercus. Биограда у Земун.

какав, ква, кво, та3 für eiii, qualis [cf. капки, kàuk, m. ein Kahn, etwa 10 Leute fasend, scapha. каков, чесов 2]: какав такав, jo mie er ijt, cf. [vide] чун [1].

prout est, talis qualis.

какити.

какавгод, каквагӧд, каквогӧд , Das іmеr für | калајисање, п. Заз 23erginnen, inductio stanni. какавгӧй, каквагӧ), каквогӧі, , einer , qualis- калајисати, јишём, . impf. 1. pf. реrѕinеп, cumque.

stano induco. какӣ, кa, кo, vidе какав.

kanájanja,* f. ein zinnerner Teller, orbis stamneus. какило, m. каже се за човјека који растеже калајнӣ, на, но, зіnnеr, ѕtаnnеus.

ријечи кад говори, einer Sеr perorieflic Tang- калајџија, т. 1) er 23erginner, qui oblucit jam spricht, qui lente ac moleste loquitur. cf. stanno. 2) der Mausierer, institutor. cf. [vide]

торбичар. Калајџије су од прије у Србији какити, ким, v. impf, tatent, cасо: какићу не носиле по селима рубу те продавале: гдјећу, т. ј. чини хоће л' не ће л'.

који су пішли на коњма и рубу носили у бикакнути, нём, v. pf. fafet, caco: A. Како је ? саrама, а гдјекоји су или пјешице и рубу

Б. Какни на лазни (па ћеші видјети како је). носили у торби на леђима. Ово су били тркако, 1) wie, quomodo: како је? mie geht'е, говци или њихови момци, који су по варо

quomodo vales. [cf. бикнути се. 2)] како Інма дућане држали. tako, so wie es ist, prout; [— 3)] kako kan, wie cànam,* m. das Pfropfreis, Einjegling, Pelzreis, Peleg jitrijft. cf. [кад 2,) кад како.

4) jоbаlѕ, зеr, ѕurculus. [vide) на врт, cf. калем. quamprimum [vidе чим]: Како дође, помам: каламити, мим, v. impf. 1) pfropfen, insero. [vide та нађе 5) jeit, jeitdem, ex quo [cf. Ka'] : навртати 2]. cf. наврнути. — 2) оснице, impfe, Како сам постао, није ми подробац остао. vaccino.

6) како је сад лијепо вријеме, могли каламљeњe, n. Sag #fropje, іnѕіtіо. [cf. пресабисмо што радити, да, dum; како сад идеш ђивање 2]. онамо, могао би отићи к њему; Како оваца каламутити, каламутим, v. impf. vіdе калабунемам, паса не чувам. [— 7) vide 1 као 1. рити.

8) vide почем 1. 9)] те како како, каламућење, п. vіdе калабурење. цию о іе.

калање, п. perbal. ppt калати. каков, а, о, vidе какав.

1. калати[*], калам, v. impf. т. ј. рибу, Sen fij6 käkoro,/ 1) wie immer, utcumque. 2) [vide aufichneiden um ihn zu dörren, disseco piscem какого, 1] као [1] (какогод да је штамша). [--- torrendum. . 3) vide почем 1].

2. калати[*], лам, v. pf. (у Сријему) ослабити, какодакање, п. vіdе ракољење.

matt werden (z. B. von einer Krankheit), fatigari, какодакати, какддачём, v. impf. vіdе рако artus fessos habere.

.

калаужење , n. Sag 22kegmeijent, monstratio viae. кaкoнo, vide [1 као 1] како (cf. но): Баш ка- калауз, т. 1) Ser 20egteijer, dux viae: Земља конo мулу у мешћеми

туђа, калауза нема 2) der Unterhändler des каконоти, vide [1 као 1] како.

Schweinhändlers, procurator suum. [cf. óypruкакотање, п. 5a3 Gafје, сlаngor.

јаші].

). какотати, коһём, v. impf. galjen, clango. каплаузити, зим, v. impf. Sen 223eg neijent, monкал, m, vide [2] као.

stro viam : А пред њима Пурко барјактару, калаблук,* m. vіdе множина.

Барјак носи, војсци калаузи калабурење, n. Sas Dijфnajchet, confusio. [cf. кaлaура, f. (у Хрв.) 1) vidе караула. 2) каламућење).

[Kaлaура у Удбини један велики камен, калабурити, калабӯрӣм, v. impf. Lijedynajdен, код којега је била негда караула. confundo. cf. каламутити.

калауштина, f. 85els, Sie Belohning für Sen какалабурња, f. Ser 9ijontajb, rеs confusae, con лауз, pecuniae debitae тo кaлaуз. turbatae.

калаушче, чeтa, n. Sеr junge Begmeijer, viae dux калавање, п. vide силажење.

juvenis. калавр, т. (у Сријему) у Ћурчија клупа са калац, лца, m. Sa3 jige (Brae, herba rесеns:

двије косе на којој се сједећи стружу коже, пустио коња на калац; тə im ettiere pot die Gerbebant, machina pellionum.

den Türken, wenn sie im Negligé sind: nyctvo калават, т. 1) [*] Ralfaterarbeit, densatio navis. гузицу на калац.

2) [Калават) у Влашкој мјесто према калација[*], т. човјек који кала рибу, einer ser Видину.

sich mit Aufichneiden und Dörren der Fische beschäf: калавати, калавам, y. impf. (у Гоци) vide си tiget, qui torrendos pisces dissecat. лазити. cf. створе.

калацијница, f. зграда (или мјесто) гдје се риба калаватити, тим, v. impf. т. б. лађу, falfateri, kana, die Stätte wo die Fische zum Dörren aufreficio, denso. .

geschnitten werden, locus quo pisces torrendi калаваћење, п. Жаз Ralfatern, refectio, densatio dissecantur. navis.

калацінска вода, f. (ст.): Ја бих, синко, Råmabpe[*], f. pl. eine Art kurzer Hojen. cf. [vide] букве јабука Из велике воде калагинске пеленгаће.

калаш(*), каланга, т. 1) Ser Taitgenibts, 'ump, калај,* калаја, т. vіdе коситер.

homo nihili.

. 2) (у Дубр.) vidе варалица

лити се.

са

« PreviousContinue »