99 99 Што не носе помлого оружа, „До по једну о појасу сабљу; „У Турчина, у Турскога цара, „Кажу, сине, другу војску силну Огњевите јањичаре Турке, „Што Једрене држе кућу билу, „Јањичара кажу сто хиљада; „Кажу, сине, и говоре људи „У Турчина трећу војску силну Некакога Туку и Манџуку, ,, „А што хуче, а што грдно туче. وو Те не слуша цара честитога, „За везире никад и не мисли, „За цареву сву осталу војску „А колико мраве по земљици; „Таку силу у Турчина кажу; 99 Он беза зла, сине, проћи не шће, „Не шће с царем, сине, на Косово, 99 „И најдоњи камен растурио, 99 „Вјерне твоје слуге разагнао, „Стару мајку твоју ојадио, 9, Са коњем јој кости изломио, „Вјерну твоју љубу заборио, Одвео је у поље Косово, 99 120 125 130 135 140 145 „Љуби твоју љубу под чадором, А виђе га старац Југ Богдане, 150 155 160 165 170 „Прођ се тасте, стари Југ-Богдане! 175 „Ја сам с шурам био у лијепо, „А шурњаје господске госпође „Но да видиш, што сам невесео: 180 Како су му слуге разагнате, 185 Како ли је мајка прегажена, Како ли је љуба заробљена: „Но мој тасте, стари Југ-Богдане! „И ако је моја данас љуба, „Љуба моја, ал' је шћера твоја: , Срамота је и мене и тебе; 190 "Пожали ме док сам у животу. Молим ти се и љубим ти руку, 195 Да даш мене ђеце деветоро, , Бецу твоју, а шуреве моје, „Да ја, тасте, у Косово пођем, „Да потражим душманина мога, 99 "А немој се, тасте, препанути, 99 200 205 „А на плећи зелене доламе, „А на ноге меневиш чакшире, „О појасу сабље пламените; 210 „Призват слуге и казаћу јунак, 99 „Ја ћу ђецу шуре сјетовати, „Каде са мном биду кроз Косово, „А кроз војску цара на Косову, 99 „Пред њима ћу бити делибаша, „Нек се стиде и нек се препану, 99 Стане Турски, окрене Мановски, „Ја с Турцима могу проговорит, „Могу Турски, и могу Мановски, „И Арапски језик разумијем, „И на крпат ситно Арнаутски; „Проводићу ђецу кроз Косово, „Сву ћу војску Турску уводити, „Док ја нађем душманина мога, „А Турчина силна Влах-Алију, „Који ми је робље поробио; „Нек шуреви биду у невољи, 99 „Ел сам, тасте, могу погинути, 215 220 225 230 235 240 99 „Виђех јутрос, да памети немаш. „Што ми ђеце иштеш деветоро, „Да ми ђецу водиш у Косово, 99 У Косово, да их кољу Турци, „Немој, зете, више проговарат’, „Не дам ђеце водит у Косово, „Макар шћери нигда не видио. Мио зете, дели Страхињ-бане! „Рашта си се тако раздертио ? 99 99 Знаш ли, зете? не зна ли те људи! „Ал' ако је једну ноћ ноћила, „Једну ноћцу шњиме под чадором, 245 250 255 260 „А не дам ти ђецу у Косово.* Но сам оде к ђогу у ахаре, Ја како га бане оседлао! 270 |