Page images
PDF
EPUB

јомужан, жна, жно, н. п. сир, von jrijdh gemol=|јужити се, жи се, v. r. impf. н. п. вријеме, fener Dild, de lacte recenti. [cf. јемужан]. es thauet auf, solvitur nix et glacies. јорган, m. eine Wrt Bettbeđe, bic gewähnliche bен јужий, на, но, jüòli, meridionalis. iche Bettdecke, straguli genus. cf. nокривач. Jор- jyj! vide [jaox] jaoj. гани су по варошима, а по селима се покрива | Јула, f. (у војв.) Gulchen, Juliola. губерима и поњавама које жене саме чу. јулар, јулара, m. vide улар. органлук,* т. лице од јоргана [лице од кога се прави јорган ?], баš obere 23latt ber Bettbeđe, straguli pars media et princeps. јорганчић, m. dim. v. јорган.

[blocks in formation]

Јоца, m. (ист.) vide Јоцо.

Јоцо, m. (јуж.) һур. ѵ. Јован. [cf. Јоца].
jom (cf. јошт, јоште) [јоштер], ноф, etiam, ad-
huc. [cf. већ 4].

Јошаница, f. 1) намастир у Србији (близу Ја-
године). - 2) ријека [у крушевачком округу].
Јошевица, f. у Ваљевској нахији вода, која
извире у пољу Липовици уврх села Љуби-
нића и утјече у Колубару с лијеве стране
ниже Уба, ein Sluß, nomen fluvii.
јошик, јошика, m. ein Érlenwals, Érlenbujh, al-
netum [cf. јовљак]: Не ће ли и у нашем
јошику дренова батина нарасти.
јошић, m. eine junge Érle, alnus parva,
јошје, п. (coll.) ein Érlenbujch, alni. cf. јелашје.
јошљак, јошљава, m. ein Drt wo junge Erlen
jteben, alnetum.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

југов, а, о, н. п. снијег, без übwinò3, austri. [cf. јужан].

југовина, f. баš Sirocco-2Better, Shanwetter, tem

pestas solvens nivem et glaciem. [cf. јужина]. Јуда, m. vide [Жид] Чивутин.

јужан, жна, жно, н. п. вријеме. vide југов.

Јулијана, f. (у војв.) Žuliana, Juliana.
Јулка, f. (у војв.) Gulchen, Juliola.
јумак,* т. као мали мосурић на чему се злато
и свила продаје, bie Spule, tubulus: Млада
Маре на пенџер сјеђаше, На пенџеру ситан
везак везе, Златом везе по бијелу платну,
Ал' је сиви соко долетнуо, Односи јој на
јумаку злато Приви се Петру делији

Каконо свила к јумаку

јунад, f. (coll.) junge Dijen ober Rüße, juvenci

aut juvencae.

јунак, јунака, m. (voc. јуначе) 1) ber Mels, heros. [cf. витез 1, делија 2, дјетић 2].

2)

(у Старом влаху) vide [cf.] муж [1]. cf. [vide] војно. 3) (у Пољицима) ber Diener, servus. [vide слуга 1] cf. момак.

јунаков, а, о, 1) beš Delben, herois: Јунакова
мајка најприје заплаче. 2) des Bräutigams,
sponsi: Ма ве моли мајка јунакова Да јој
брзо снаху доведете 3) des Dieners, servi.
јунац, нца, m. ber junge Cds, Stier, juvencus.
das
јуначење, n. baš Zapferthun, virtutis ostentatio.
[cf. зорење].

јуначина, f. augm. v. јунак.
јуначити, јуначим, v. impf. vide слободити;
види s. v. куражити.]
јуначити се, јуначим се, v. r. impf. jid als
Dels ftellen, virtutem ostendo. [cf. зорити се].
јуначић, m. dim. v. јунак: Јуначићу црно-
очићу

јуначки, ка, ко, ђelbenmäßig, heroicus.
јуначнији, а, е, tapferer.

jyнâштво, n. das Heldenthum, der Heroismus, vir-
tus. [cf. делијнство].

јуне, јунета, n. ein junger D3 ober Ruh, junge Rind, juvencus aut juvenca.

јунећи, һа, һе, vom јуне, juvenci aut juvencae. Јуник, m. Арнаутско село у Реци: И покупи Реку и Јуника

јуница, f. біе junge Rub, juvenca.

јуничин, а, о, von ber jungen Ruh, ber Bärje, ju

vencae.

јуничица, f. dim. v. јуница.

јунош, m. у пјесми, vide младић: Један јунош Краљевићу Марко

јунчић, m. dim. v. јунац.

јунчји, чја, чје, von einem jungen Stier, Barr, juvenci.

јуњга,* f. н. п. масла, т. ј. ока и по у Србији и у Босни), еіn а für Кінофта im Sewichte von 1/2 ока.

јупка, f. (у Барањи) vide јуфка.

јужење, п. баз infallen без Zhauwetters, solutio | јур, (по западн. кр. у кршћ.) [фon, jam. cf. [vide]

nivium, glaciei.

јужина, f. vide југовина.

већ [1].

јурат, јурата, m. (у војводству по варошима)

Ser Yurat, juratus: Мојим шором никад блата нема, Све швалери на штикла разнели, Адвокати и млади јурати

јурве, allerbing, omnino. [vide] заиста, cf. јамачно.

јургета, f. дугачка тиква, која се зелена куха
и jeде, Flaschen-Kürbiß, cucurbitae genus. [vide
бундева 3]. сf. тиква.

Јуре (Jýре), m. (у Босни) hyp. v. Ђорђије:
До подне Гуре од подне Але.
јурење, n. vide тјерање.

јурити, јурим, 1) vide [гонити 1] тјерати.
2) vide ландати 1: вас дан јури које куда.
јуриш* (cf. уриш), m. ber Sturm, impetus.
Јуриша, m. Mannšname, nomen viri.

јуришање [уришање], п. баз türmeн, oppug- |

natio.

јуришати [уришати], шам, v. impf. ftürmen, impugno.

јуришити, јуришим, v. pf. ftürmen, impetum facio.

јурнути, јурнём, v. impf. као ударити, навалити у један пут, angreifen, aggredior. Јурош, m. vide Урош.

Јурук[*], м. Турци или управо рећи потурче

њаци, који говоре и Бугарски и Турски; кажу да су врло зли људи: Све Јуруке и Бугаре младе

јутарњи, ња, ње, (у Ц. г.) Morgen matutinus, cf. јутрењи: И истекла јутарња даница

јутарце, n. dim. v. јутро.

Јуткиња, f. Уübin, Judaea. [vide Чивутка].

лисица вечерњега хвалиоца, него јутрењега раниоца.

јутро, п. 1) Morgen, mane [cf. утро]; у јутру, morgen, cras: дођи у јутру; кад буде у јутру. - 2) (у војв.) бет Morgen, баз Зифат, jugerum (у Србији се каже дан орања). [vide дан 2].

јутроклек, m. (in einem muthwilligen Scherze als Arzenei angerathen) der Menschenfoth, stercus, g. d. ber Morgenbod: А. Боли ме зуб. Б. Метни мало јутроклека.

јутрос, ( heute früh, hodie mane.

јутроске,

јутрошњи, ња, ње, von siejem Morgen, hujus

mane: Помози, Боже и јутрошње јутро (реку јутрошњица, f. 2Bajjer von beute früh, aqua haу Рисну прекрстивши се ујутру пут истока). usta hoc mane: А моја би мајка јутрошњицу

пила

јуфка* (cf. јупка [љупка 2]), f. ber ausgewalfte Zeig, massa farinacea distenta. cf. [кора 3,] обга. 2) eine nudelartige Paste, die auch über den Winter aufbewahrt werden kann, macheroni(?) pastillorum genus.

Јуха [јува], f. (по зап. кр.) біе Suppe, jus, cf.
чорба, полијевка: Бадањ меса, а кашика
jyxe.

јухат, а, о, (у Дубр.) fuppig, jurulentus.
Јухор, т. планина у Србији у нахији Јагодин-
ској, Rame eines Berges, montis nomen.

[blocks in formation]

јучера,

јутрења, f. біе Rette, sacra matutina (antelu-|јучерањдан, бен Zag vorber, pridie ejus diei. јутрење, п. cana): На јутрењи и на летур- јучерањи, /

Вији Сва господа дошла на јутрење

јучерашњи, ња, ње, gejtrig, hesternus.

јутрењи, ња, ње, vide јутарњи: Не боји се јушица, f. dim. v. јуха.

К

[blocks in formation]

lis urna [vide ведро-1; cf. краљача. 2) (у Далм.) vide музлица].

кабарe[*], f. pl. vide токе.

кабаст, а, о, von großem Umfang, late patens: није тешко, али је кабасто (н. п. врећа вуне или перја).

каблар, кабларa, m. 1) ber süfuer, opifex urnarius.

-2) [Каблар] планина у Србији више Чачка на лијевој страни Мораве. Према Каблару је с ону стране Мораве Овчар.

ка, у пјесми мјесто како [5]: Ево има три го-
Дине дана Ка' је Јанко таме допаднуо
каба-дахија [*], m. Unterbabia. Послије смрти
Хаџи-Мустај-пашине у Биограду су биле че-
тири велике дахије, које су сав Биоградски
пашалук између себе биле подијелиле, а они | кабларев,
су опет имали сваки своје каба-дахије, тако
је н. п. Шаин-авдија (пређашњи Митар Тер-
зија из Тршића) био каба-дахија Фочићев.
набает,* т. vide кривица.

кабан, т. (у Ц. г.) 1 [*] ber Dantel, pallium,
кабаница (кабаница), f. cf. [vide] плашт: Ка-
баница кућа без шљемена

кабло, бла, m. [10] ber 28affereimer (Rübel?), aqua

кабларов, а, о, без Rüfners, urnarii.
кабларски, ка, ко, бес üfuer, urnariorum.
каблина, f. 1) augm. v. кабао. - 2) im ü
eine Cinjagrobre, tubus immissus canali.cf.
бадан [1].

Mühlbau

каблић, m. dim. v. кабао, баз Çimerhen, urnula [vide ведро 1]: исјекао га на каблиће (испре

сијецао га на онаке комаде као што је каблић).

каблица, f. eine Wrt кабао für Mild, Räje, vasis genus lacti aut caseo adservando. [vide ведро 1]. кабличица, f. dim. v. каблица.

кава* [кафа], f. 1) ber Rajjee, coffea : Уставља га госпођа краљица На шећерли каву и ракију 2) баз Rajfeebaus, taberna coffearia, cf. [vide] кавана: Отшеташе у каву велику, Па сједоше по кави великој кавад, m. eine Wrt weiblijen Dberfleiss, tunicae muliebris genus.

vide ако, wenn, dum: кад си учио, ваља да знаш. 5) кад брже (ти дође), то фпец. када, f. 1) һyp. v. кадуна. 2) зелена када, vide зелена када. 3) die Wanne, labrum, lacus, vannus. [vide каца 1].

кадагод, кадагођ,

vide кадгод.

каданџика, * f. vide кадунцика: Покрстише буле каданџике

кадар,* дра, дро, fähig, im tanbe, potis. [ef. подобан].

кадарум, т. (у Ц. г.) некако црно грожђе, Wrt Traube, uvae genus.

каваз, * каваза, m. кавази су најближи момци
код Турскијех паша. Они имају у рукама по
штап окован сребром, а гдјекоји горе сави-
јен као штачица, и о њему сребрне синџире
или прапорце, па кад какога великога госпо-
дина сретну, они штапом тресну, те синџири | кадгод [кадагод],

кадашњи, ња, ње, вон wann, роn weldher Beit her, ex quo.

или прапорци зазвече. За времена Црнога кадгов [кадаго], want immer, quandocumque. Ђорђија звали су се кавази момци који су у каде, vide кад. „совјету“ стајали на вратима, те људе при јављивали и унутра пуштали. Кавај, Каваја, m. eine Bejtung [Rawaja, Ramala], in banien, urbs Albaniae: У Каваја покрај

[ocr errors][merged small]

кадет, кадета, m. (у војводству по варошима) der Cadet, juvenis ad militiam publice informandus: Beћ је тета гледала кадета кадива [*] (cf. [кадифа,] кадина), f. 1) ber ammet, Sammt, panni bombycini genus. [cf. велуд]. -- 2) (кадивица) біе ammetblume, tagetes [patula] Linn.

кадивица [кадифица], f. dim. v. кадива 2. кадија,* m. ber Rabi (Richter), judex. cf. муселим. кадијин, а, о, без Rabi, judicis.

кавалија топ,* m. Wrt Sanonen, tormenti genus: | кадијница, f. кадијна жена, без Rabi yrau, uxor И понесе топе кавалије

той кадија.

кавана,* Г. баš Rajjeebaus, taberna coffearia, cf. кадијнски, ка, ко, ber Hasi, judicum. кава 2.

кад й кад, бани инb wann, interdum. cf. [vide]

каткад.

dioecesis judicialis.

кадинац, нца, m. ber Berichtssiener, lictor, viator. кадионица, f. bie Räußerpfanne, баз Каифаß, turibulum.

кавга,* f. ber Bant, rixa, cf. [vide] свађа: Цинцар Јанко од Орида града, Који кавге по сви- | кадилук,* m. ber Berichtsbezirt, Berichts[prengel, јету тражи, Ђе је кавга да се онђе нађе кавгаџија,* m. ber tänfer, rixator: У пићу су тешке пијанице, А у кавзи љуте кавгаџије кавез,* m. ber Räjig, cavea. [vide крлетка]. У нашијем народнијем пјесмама и дјевојке се Држе у кавезима: Већ он љуби Омерово злато Којено је у кавезу расло

кавени, на, но, Raffce, coffeae inserviens (3. 8. Löffel, Schale). кавеџија* [кафеџија], m. ser Raffeefieber, caupо coffearius.

кавеџијин, а, о, beš Rafjeefiebers, thermopolae. кавеџијница, f. bie Rajfeefieberin, thermopolae uxог. кавжење, п. баз Santen, rixatio. [vide свађање]. кавжити се, кавжим се, ѵ. г. impf. fid zanten, rixari. cf. [vide] свађати се.

кавраисати[*], ишём, v. pf. umnieten, replico. каврика, f. (у Лици) некака трава за сијено, Art Pflanze, herba quaedam.

кад, т. баз Häucherwert, suffimentum. кад, ) [cf. ваде] 1) wann, quando? [cf. кадно]. када, 2) ба, quando: кад тад; кад било да било; кад како, wie es fich trifft. [cf. како 3]. 3) немам кад, ih habe feine Beit, non est mihi tempus: имаш ли кад да ми ово начиниш ? ако сад немаш кад, а ти ми начини кад узимаш кад. cf. [2] кӧље. 4)

|

кадина[*], f. vide кадива.

кадити, кадим, v. impf. räußern, fumigo. кадифа[*], f. (по варошима) vide кадива. кадифели[*], adj. indecl. vide кадифли : Стаде скидат кадифели руо кадифица, f. vide кадивица. кадифли,* adj. indecl. Gammet, holosericus [cf. кадифели]: По долами кадифли ђечерма кадифлија, f. т. ј. капа, Wrt Sammtmüge, mitrae genus, cf. кићенка[1]: По глави им капе каДифлије

кадли, 1) [cf.] а то, пеђе ба, ессе: И на Тису воду нагазише, Кадли Тиса вода устанула

2) а кад, ба пun, cum: Кадли, болан, Турци алакнуше Кадли Ана сретно дому дође, Ал' истина што су говорили кадно, vide кад [1]. каднокад, ) каднокада,

vide каткад. кадуља, f. (у Мостару) vide жалфија. кадуманка, f. (у Уж. н.) 1) Wrt Wepfel, pomi genus [pirus malus L. var.] 2) Art Birn. piri genus [pirus communis I.. var.].

кадуна, * f. bie Dame, matrona (само се говори кайкчија, * m. vide кангџија.

за Туркиње): У кадуне Омер-беговице, Двије | каил,* а, о, (cf. каио) zufrieben, bereit, paratus, кћери на удају кажу

кадунин, а, о, ber Dame, matronae.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

казан[*], m. [1)] ber Reffel zum Branntweinbrennen, ahenum [cf. котао 2]: наградио казан; пече казан; хајдемо на казан. Когод дође на казан (гдје казан пече) ваља га почастити ра-| кијом; за то се рече за оне који мало комине имају : докле пече дотле и тече. [— 2) cf. крмача 2.]

казанија, f. vide испек.

казански, ка, ко, н. п. капак, zum Branutweinfejfel gehörig, ahenarius. казанџија,* m. ber Rejeljomies, sRefler, ahenarius. [vide котлар]. казанчић, m. dim. v. казан.

казати, кажем, v. pf. (im praes. aнф impf.) jagen, dico [ef. повидјети, повједити, рећи (ријети, ријећи)]: да ти кажем једну пјесму, приповијетку; кажу, man jagt, dicunt; кажи ми да ти кажем (кад ко пита кога за оно што онај не зна).

казивање, п. баš Sagen, dictio. [cf. повиједање].

казивати, казујем, v. impf. jagen, dico. [ef. кажевати, каживати, повиједати]. казивач, казивача, m. ber Beijer, monstrator: Па опрема вранца казивача, Кој казује по ноћи друмове

--

Казимир, m. Mannšname, nomen viri. Казимира, f. Уrauname, nomen feminae. казма[*], f. (у војв.) на мотку насађено округло гвожђе, којим се копају рупе на вашару за шатре.

казук,* m. vide колац.

казукашче[*], чета, п. новци што лађари плаћају

кад с лађом гдје у крају стану, баз Ufergels. кайгџија* [каикчија], m. ser šväbrmann, Shijjer, portitor. Каигџије у каицима превозе људе из Биограда у Земун.

каик,* m. ein Rahn, etwa 10 geute fajjenò, seapha. cf. [vide] чун [1].

contentus, cf. [vide 2]рад: Томе Раде врло каил био

Каин и Авељ. Гдјекоји приповиједају да су оно Каин и Авељ што се види у мјесецу као некака сјенка, и да их је Бог ондје назначио свијету за углед као превелики гријех што је брат брата убио. [кано, vide каил.] канца, 1) f. cin Ropfiomud von ünen, ornatus capitis numarius. cf. тарпош. --- 2) [Kauua] m. Mannšname, nomen viri: Каицом је софру

зачелно

каиш,* m. 1) ber Riemen, lorum. cf. [vide] peмен. 2) ein Bret zum Schiffbau, tabula. 3) (у Вршцу, на козари) печеница од врата до бута. Каиши се ови тако изрежу да јje на свакоме ио један бут а горе су на врату обадва.

кайшање, п. баš Riemenj neiben, dissectio in lora,

tabulas.

H.

кайшати, шам, v. impf. резати на каише, п. сланину, іn Riemen, Breter jeiben, disseco in lora, tabulas. каишић, n. dim. v. каиш. кайшлије,* m. pl. т. ј. опанци, Xrt Dpanfen, hypodematis genus.

кајање, п. 1) баз Hähen, ultio. - 2) баз Ве Berenen, poenitentia. [cf. вајкање 2]. кајарење, n. baš ien, ponderum (mensurarum)

ad archetypum examinatio et signatio.

кајарити[*], кајарим, v. impf, eißen, ad ponderis

publice probati normam redigo.

кајâc[*], кајáса, m.) 1) ber Surtriemen, lorum J cinguli equarii. - 2) ber кајаса,* f. Gäbelriemen, lorum acinacis: Три пута је опасао пасом, А четвртом од сабље кајасом кајати, јем, v. impf. кога, тӑфен, ulciscor: Тешко оном кога цар каје.

кајати се, јем се, v. r. impf. bereuen, poenitet. [с. вајкати се 2].

кајгана,* f. eine Wrt Gieripeije, ferculum ovorum (?).

кајда,* f. bie Rufifnote, modus musicus: Од те кајде нема вајде.

кајмак,* m. vide скоруп.

кајсер (кајсаp),* m. Rarmefineer, corium сос

[blocks in formation]

какавгод, каквагӧд, каквогод, was immer für | калајисање, п. боз Berzinnen, inductio stanni. какавго, каквагођ, каквого, ciner, qualis- калајисати, јишем, v. impf. n. pf. verzinnen,

cumque.

stano induco.

каки, ка, ко, vide какав. калајлија, * f. ein zinnerner Zeller, orbis stanneus. какило, m. каже се за човјека који растеже | калајни, на, но, zinnern, stanneus. ријечи кад говори, ciner ber verbricßlich [ang= | калајџија,* .m. 1) ber Berzinner, qui obducit jam spricht, qui lente ac moleste loquitur. cf.

[ocr errors]

какити.

stanno. 2) der Hansierer, institutor. cf. [vide] торбичар. Калајџије су од прије у Србији носиле по селима рубу те продавале: гдјекоји су ишли на коњма и рубу носили у бисагама, а гдјекоји су ишли пјешице и рубу носили у торби на леђима. Ово су били трговци или њихови момци, који су по варошима дућане држали.

какити, ким, v. impf. faten, сасо: какићу не ћу, т. ј. чини хоће л' не ће л'. какнути, нêм, v. pf. fafen, cacо: А. Како је? Б. Какни па лазни (па ћеш видјети како је). како, 1) wie, quomodo: како је? wie geht's, quomodo vales. [cf. бикнути се. - 2)] како тако, jo wie es ift, prout; [- 3)] како кад, wie e fich trifft. cf. [кад 2,] кад како. 4) jobals, quamprimum [vide чим]: Како дође, помама | га нађе 5) jeit, jeitbem, ex quo [cf. ка]: Како сам постао, није ми подробац остао. 6) како је сад лијепо вријеме, могли | каламљење, п. баз Bfropfen, insitio. [cf. пресабисмо што радити, ба, dum; како сад идеш

калам,* т. баз Bfropfreis, Ginjegling, Pelzreis, Bel= zer, surculus. [vide] наврт, cf. калем. каламити, мим, v. impf. 1) pfropfen, insero. [vide навртати 2]. cf. наврнути. - 2) оспице, impfen,

vaccino.

ђивање 2].

онамо, могао би отићи к њему; Како оваца | каламутити, каламӳтӥм, v. impf. vide калабунемам, паса не чувам. [- 7) vide 1 као 1.

- 8) vide почем 1.

und wie.

каков, а, о, vide какав.

--

9)] те како како,

какогод, 1) wie immer, uteumquе. 2) [vide
какого, 1] као [1] (какогод да је штампа). [--
3) vide почем 1].

какодакање, n. vide ракољење.
какодакати, какодачем, v. impf. vide рако-

лити се.

каконо, vide [1 као 1] како (cf. но): Баш ка-
коно мулу у мешћеми

каконоти, vide [1 као 1] како.
какотање, п. baš Safjen, clangor.
какотати, коћем, v. impf. gafjen, clango.
кал, m. vide [2] као.
калабалук,* m. vide множина.
калабурење, п. баз ìijфтајфен, confusio. [ct.
каламућење].

калабурити, калабӯрӣм, v. impf. mifßmajфен,
confundo. cf. каламутити.

калабурња, f. ber Mijdmajch, res confusae, conturbatae.

калавање, n. vide силажење.

калавар, m. (у Сријему) у ћурчија клупа са
двије косе на којој се сједећи стружу коже,
die Gerbebant, machina pellionum.
калават, т. 1) [*]@alfaterarbeit, densatio navis.
2) [Калават] у Влашкој мјесто према
Видину.

Балавати, калавам, v. impf. (у Боци) vide си-
лазити. cf. створе.

калаватити, тим, v. impf. т. ј. лађу, falfatern, reficio, denso.

калаваћење, п. баš Ralfatern, refectio, densatio navis.

калавре[*], f. pl. eine Wrt furger pojen. cf. [vide] пеленгаће.

калај,* калаја, m. vide коситер.

рити.

каламућење, n. vide калабурење.
калање, п. verbal. von калати.

1. калати[*], калам, v. impf. т.ј. рибу, беn if
aufschneiden um ihn zu dörren, disseco piscem
torrendum.

2. калати[*], лам, v. pf. (у Сријему) ослабити,

matt werben (3. 23. von einer Rranfheit), fatigari,
artus fessos habere.

калаужење, n. baš Begmeijen, monstratio viae
калауз,* m. 1) ber Begweijer, dux viae: Земља
туђа, калауза нема 2) der Unterhändler des
Schweinhänolers, procurator suum. [cf. бурги-
јаш].
калаузити, зим, v. impf. ben Beg weifen, mon-
stro viam: А пред њима Пурко барјактару,|
Барјак носи, војсци калаузи
калаура, f. (у Хрв.) 1) vide караула. - 2)
[Калаура] у Удбини један велики камен,
код којега је била негда караула.
калауштина, f. Selb, bie Belobnung für бен ка-
лауз, pecuniae debitae T калауз.
калаушче, чета, n. ber junge Begmeijer, viae dux
juvenis.

[ocr errors]

калац, лца, m. baš junge Sraš, herba recens: пустио коња на калац; uns im Scherze von Sen Zürfen, wenn fie im Regligé fins: пустио гузицу на калац.

калаџија[*], m. човјек који кала рибу, einer ber sich mit Aufschneiden und Dörren der Fische beschäftiget, qui torrendos pisces dissecat. калаџијница, f. зграда (или мјесто) гдје се риба кала, біе Stätte mo bie vijdje zum Dörren auf geschnitten werden, locus quo pisces torrendi dissecantur.

калацинска вода, f. (ст.): Ја бих, синко, са букве јабука Из велике воде калаџинске калаш[*], калаша, m. 1) ber Langenichts, Yuтр,

homo nihili. — 2) (у Дубр.) vide варалица

« PreviousContinue »