БЁЧАНИН, m. Der Bienet, Viennensis, cf. Беч- (видити, бидём, (зап.) vidе биједитн. лија. | БИдник, m. (зап.) vidе биједник. | вЙЖАН, т. (заn.) vidе бјежан. | БИЖАЊЕ, п. (зап.) vidе бјежање. | вЙЗА, f. (у ц. г.) vide кeр : БЁчити ск, бечим се, v. г. impf. fфіеf аnjeben, Кад ето ли биза Секулова Бечу граде не бечи се на ме - срамни, ал' су пробитачни. врста испунила: 2) село близу тог намастира. sica, cf. мјехур. БЁшкот, т. (ст.) некакав xњеб (Зівcott?), panis delicatior: и бешкоша њеба бијелога БЁіштиЈА, f. (у војв.) vide бестија. опадник. БЁШЧАст, f. (у Паштр.) <brojїgteit, infamia. ВЙАТ, Бишћа, m, vide Бихаћ. accusatio iniqua. вЙБЕР, m. Pfeiffer, piрег. ef. папар. БИБЕРЕЊЕ, n. Das pfeffern, piperatio. се врста испунила: BÀBEPATH, PÂM, V. impf. pfeffern, pipero, pipere Бијежаtеш, не побјећн не викЁРЊАЧА, f. Pfeffеrbubje, руxis piperis.• | визийн, бизина, m. (у ц. г.) vidе кер. fuloigung, calumnia: Сачувај ме Боже би- путу; У старца млада жена биједаго| вЙЈЕДАН, дна, дно, (у Дубр.) erbärmli, miѕеr. cf. жалостан, тужан, несрећан. сташе това. у. БИЈЁдити, бйједім impf. (јуж.) кога, инде? напасник, (jym.) weiß, albus. бијела по пазару, вивіЊЕ, n. Jasoftmаlige Cein, zo frequenter еѕѕе. БИВАти, бявам, v. impf. fein, esse: не бива, es geht nicht. виво, бивола, m. ber 23ӣffel, bubalus. m. Büffel EHBO.intya, f. die Büffeltuh, bubala. Биволски, ка, ко; н. п. кожа, 25üffel-, bubali recht beschuldigen, inique accuso. cf. ciorbapata. БИЈЕдник, m. (јуж.) којн кога биједи, еіn fаt= fcher Ankläger, calumniator, ef. (виќТЕЊЕ, П. (јуж.) бав инgerete Befфuligen, БИЈЕЖАТИ, у пјесми мјесто бјежащи, да би hemu БИЈЕл, бијела, мо, (бијели, ла, лo, comp. бјељи) condio. вЙБЕРНӣ, на, но, н. п. зрно, Pfeiffer-, piperis. /вЙЈЕлА, f. 1) (у Ц. г.) на оку, Ser (4taue) Otaar, glaucoma. cf. brona. 2) in der anekdotisden Recendart: зашао као бијела БИБЕРов, а, о, er geht nach der Reihe alle ab. | БИЈЕЛА гдРА, f. планина између грахова, Кри вошнја,КорјеннћанТребиња. 0 Бијеле го. ре више Требиња почиње се Вукова меба BĖJEJA Ò3A, f. die Waldrebe, clemat is vitalba L. па иде до Кома (око три добра дана хода). Биволче, чета, р. баѕ ѕuffеlfalЬ, bubalas yi-БИЈЕЛА НЕДЈБА, f. (југоз.) (Tie wipe Boфe) nus. die Woche vor der großen Faste, Borraste, hebdo mas ante jejunium magnum, quacarnibus tantulus. tum abstinetur, at non caseo, nec piscibus etc. БивољАЧА (кожа), f. 23uffel-fel, pellis bubalina : у буцаку кожа бивољача — БЙr, m. (зап.) vidе бијег. | БИЈЕЛА СУБОТА, f. у нас би то значило субота у очи бијелнјех поклада, али уДубровнику таБиг АЊЕ, П. (зап.) vidе бјегање. ко се зове велика субота (у очи ВаскрсениБИГАТн, гам, (зап.) vidе бјегати. ја), а недјеља читава и овдје се БИЈЕЛА ЦРКВА, f. (јуж.) 23eiptire, Atäster albus. 2) gen. бидца, (у горњ. I БЙДАН, дна, дно, (зап.) vidе биједан. биоце. 3): prаmоntrаtеnfer, БЙГАЦ, бикца, т. (зап.) vidе бјегац. зове вели вида, f. (зап.) vide im Banat. биједа. БИЈЁЛАЦ, лица, m. (јуж.) 1) bеr офіс нм) vide Бидзин, бидэйна, Бидин ГРАД, m. (у ц. г.) vidе бнзин, (зап.) vide Биједин град. tensis. nemonstra bleichen, insolare. fucare se. genus. cy се БИЈЕЉЕЊЕ, П. би у. ву albesco. лио Бажає покладв, f. pi. letter Safфingsforntas, вилінцы, п. (зап.) vidе бјеланце. БилАСАЊЕ, т. (зап.) vidе бјеласање. | вилАЦ, цa, m. (зап.) vidе бијелац. внЈЕлити ск, бијелим се, v. P. pf. Bеig auflegen, вӣЛА ЦРКВА, f. (зап.) vide Бијела црква. вЙЛАЧА, f. (зап.) vidе бјелача. Били-Биљӯр*, m. (ст.): вилидБА, f. (зап.) vidе бјелндба. вилин, f. (зап.) vidе бјелина. (јуж.) ) бав 23leiben, insolatio. | вилити ск, билим се, (зап.) vidе бијелитн се. 2) pas Glängen, 2Bеipfein, albitudo. 3) Bas Beij: вилити ск, билим се, (сап.) vidе бијељети се. júhminken, fueatio. БилиЦА, f. (зап.) vidе бјелица. вилЁ.БЕтн, бијелим, v, impf. (іуж.) wеip wеrbеn, виличАст, а, о, (зап.) vidе бјелнчаст. | вӣ.КА, f. (зап.) vidе бијелка. видљЕТи ск, бијелим се, v, г. impf. wеip slän: вило, п. 1) као велика коса, на које су мање деп, аlbeo: бијели се снијег. косањице отишле на страну, 2rt Bergtette, БИЈЕЉИНА, f. Otact in per нахија bon Зворник. mоntеѕ соntinui. Сењско било зове се једБИЈЕЉИНАЦ, инца, m. човјек из Бијељине. на такова коса између Велебита и ВратниБИЈЕЉински, кa, кo, pon Бијељина. ка. 2) у грабаља оно у чему зупци стоје, бав ВИЈЕЉКА, Г. (у Хрв.) некака риба (може бити Querholz eines Rechens, woran die Zähne beшеш), eine 2Гrt fifф, piscis genus.cf. костреш. festigt sind, pectinis foenarii pars dentata. 3) der вӣJEc, m. (јуж.) бie 2Buth, rabies: бијесте ско Puls, die Schlagader, arteria. *) vide kaenano. Bйловина, f. (зап.) vide 6јеловина. виловљев, а, о, (зап.) vidе бјеловљев. њи, adv. биjесно) (јуж.) ) mütbeni, rabiosus. вилдгели, ла, лӧ, (зап.) vidе бјелогрли, вилдгузА, f. (зап.) vidе бјелогуза. БилдJУГ, т. (зап.) vidе бјелојуг. лукова прорашљнка, bеr Oaaтen: Билдлик, а, о, (зап.) vidе бјелолик. вилоњА, m. (зап.) vidе бијелоња. БилУГА, f. (зап.) vidе бјелуга. БилЎШАст, а, о, (зап.) vidе бјелушаст. вй.љ, m. (зап.) vidе бијељ. GHKÒBATH, 6àKyjêm, v. impf. fich als ein Stier be- BÁBA, f. Name für eine weiße Ziege, capra alba. вй.љА, f. (у Херц.) цјепаница БИковит, а, о, н. п. вo, Otier:Офs, bos taurus. дрво чворнато, које се не да цијепати, БИКУЊЕ., бикуља, f. pl. vіdе витнце. бав ёфeit, lіgnum fissum. cf. биљка. BÅ.ba, m. Name für einen weißen Ochsen, bos БИЛА, f. (у Шумад.) vide коса 3 (cf. било). albus. ві.ья, т. (зап.) vide Бјеља. | БиљАР, биљара, т. (зап.) vidе бје.љар. БиљАРДА, f. (у Ц. г.) соба гдје стоји билијар, Billardzimmer, sphaeristerium : gen, Сријему) , Крн БИКА, m. vіdе бик. нена, quomodo yales? еле гомеfa хода). alba L. -goфe) hebdobus tanbus etc. едјеља. убота у tauri. tragen, taurum imito. или онако внику таскрсенидве ве Бил, п. (зап.) vidе бјея. БИЛАЈ, Bнлаја, anmel, equus прим.) vide oraemonstra. коњма Турци бињације БИЊА ЕР-КАМЕН, m, vidе бињакташ: и довати широка дорина, Изведе га бињашер-камену | БИЊАЦче“, taufeno, mille (хиљада), у овој по словици: Један је рекао бињашче, а други биране, па су се опет погодили, biete Steigstein, um zu Pferde zu steigen, laпрсн је обично с десне стране накићена | БињТАш", т. камен, с којега се yajaxyJe pis ex quo equam ascendunt, cf. бињакташ : Под бињшаша, где се коњи јашу |ьйо, била, ло, (билӣ, ла, лo, comp. биљn) Улећеше на врело Цетиње и на У мене је биљарица мајка, 2) (зап.) vide 6јељарица. љина (с рукавима), која је остраг смрска-Бињй, бињйша, m. ein Офarlamantec, pal- коњ, kleid, vestis muliebris genus. (зап.) vidе бијел. БИБЕГА, f. (јуж.) 1) Renneiфеn, nota. 2) Зіеt, видгРАДАЦ, граца, т. буж. и зап.) Оer Beta мезе. |БидгРАД, m. (јуж. н зап.) Belgrav, Belgradum. meta; Zielscheibe, scopus. grader, Taurunensis: БиљЕЖЁЊЕ, n. (јуж.) дав 2језеіфnen, notatio. Биљежити, жим, v. impf. (јуж.) Безеіnеn, видГРАДски, ка, кӧ, буж. и зап) Belgraper, То гледају Турци Биограци piri genus. Што мени момче једне биљке; сув као биљка. БиљОРКА, f. (у Барањи) игла, којом се везе Dalmatiae. златом, Irt ©tifnabel, acus genus. БиљӯР*, биљўра, т. 1) 23rепnglas, vitrum usto rium. 2) Krystallglas, vitrum crystallinum. BÅMBAWA*, m. ein Kommandant von 1000 Mann, gionis nomen: chiliarchus, cf. војвода. Суводолан Биора равна БиМБАшин, а, о, без бомбаша, сhіlіаrсhі. belgradinus. |БидГРАТКА, f. (јуж. и зап.) 1) bie Belgracerin, БидГРАЂАНИН, m. (јуж. и зап.) vide Биоградац. mulier belgradina. 2) (у Уж. н.) 2rt Birnеп, БиоГРАЧЕ, чета, п. (јуж. и заn) ein junger Be: Биограе | БиднА, f. (у Барањп) бијело на окУ, Оer (graue) Serbien, re Кад ми може запаст” Сарајевче Otaar, glaucoma, cf. бијела. | БидцE, п. (јуж. н зап.) vidе бјела нце. БИМБЕР-ГРОЖЧЕ, п. у пјесми vidе бимберово/видчуг, т. (јуж. и зап.) гвоздее колут, ein 8. cf. халка. БймБЕРОВО ГРёжЪЕ, p. eine art Beintraube, вЙПИРУЗАНА, f. у припјеву, vide Цепер-пеана. Hнти оће пића ни јестива, lecta parochi. БЙНА”, f. Das Siebäиде, аеdіficium. cf. зграда, |БИРАЊЕ, n. Das &lauben, Refen, lесtіо, BÀHAJA*, f. der Balken an der Thür, in den der BÅPÂbE, n. das Ubrichten, condocefactio. Riegel hineingestoßen wird, wenn man sie schließt, SÀPATH, pâm, v. impf. i БинЧА, f. тако се зове Морава код Бесковца :/БИРАти, бирам, v. impf. flauben, 1e8ere. trabs recipiens repagulum. БИРАТИ СЕ, бирaмo сe, v. г. Бирајше се ком HAK, regio Bosnae. uvae genus : БИР, m. оно жито, што људи дају попу сваке године (у Србији по селима о 10 ока од ожењене главе, а по варошима у новцу npema tome), die Kollektur des Pfarrers, col. грађевина. н. п. коња, оrіtеn, con docefacio. Чекај мене на Морави Бинчи elligor: impf. sich wählen, је вама дра БЙРАЧ, рча, 'm. Gegeno in Soshie у Турака с , обеr Звор (im Bein врлодобри коњи berge), racematio. cf, пабирчење ковати по racemor baltende Bäume. 1. je la Ш: БИРЛИЈА, f. (ст.): У риту тонула lum. Bel der, | БИРАчити винограду (а за кукурузе ка- pus. cf. владика 1. дичин. владичански. БисндъA, f. (зап.) vidе бјесноћа. den БИст, f. (зап.) vidе бијест. rufen, sonus vocandi pullos gallinae indicae. као ракија; у њега је бисира глава. сотр. БИРКА, f. (у Бачкој) Irt Cafe, ovis genus. бйстрији, ја, је. вистиЈЕРНА, f. (у ц. г.) eine 23affеrgrube, ciБирлија добрија ѕtеrna. cf. студенац, бунар, почуо. висТРА, f. (у Рисну) име женско, Хrauenname, Из рита говори: nomen feminae. Дарци моји дарци висТРЕЊЕ, П. Баѕ slären, limpilatio (?). Коме ми остасте ? БистРИНА, f. Die #larbeit, limpitudo. вЙРМАНАц, анца, m. (од бароновац ? од ба- виСТРИти, рим, v. impf. н. п. воду, flären, рона Тренка ?) беr fіnіеnjоloat, miles justus, limpido: continuus: ухватили га у бирманце. Рогом воду мућаше, БРОВ, бирова m. Sеr unter-кнез im Dorfe, А очима бисираше genus magistri vici. висТРИЦА, f. 3) ријека, ein lup, fluvii nomen: У приморју код воде Бистрице 2) ракија, pie &lare, limpida: Ту их Јаков дочекао дивно, и дао нм биcшрицу ракију, Па сједоше трудни починути БиСУН, m. у загонеци, cf. сисун. БистрдҡА, f. vіdе бистрина. 3ha ce vaje je, das berrnlore Pferd, equus БИРТАШИЦА, f. vіdе крчмарица. domino carens, cf. jòba. БЙРТАШкӣ, кa, кo, vidе крчмарски. BUTAHKEKE, n. das Faulenzen, cessatio, otiatio. БЙРЦАУЗ, m. (2Birtb8bаив) vidе крчма. Бйтанжити ск, жим "се, у. г. impf. faulengen, вЙРЧАНИН, m. човјек из Бирча: док погубам Бирчанин-Илију БИТВА, f. 1) у Мачви као бара која отјече из БЙc, m. (зап.) vidе бијес. Засавице а извире у Дубљу и утјече у m. (рі. биcази) (у ц. г.) vide Саву на Дреновцу, гдје је и шанац бно. 2) (у Дубр.) некако питомо зеље, у којега БитвиЦА, f. dim, p. битва. Бит ЕвИЈА (копље), f. (ст.): Па он баца копље бишевију — но,) 1) кога чим, fФlagen, verberare. 2) er- Бојак бише три бијела дана 4) н. п. град. befфiepen, torm еntіѕ urbет БиСКАЊЕ, n. Bas edufejифеn, Raufen, pediculo verberare: Бије Беча са четири стране: с друге стране јуриш без престанка, Оми mons а не graue) еп, ге cessare. вЙСАг, бясага, т. бисаге. зове 5-Пеана. пу сваке ока од у новцу (зап.) vidе бијесан. rers, col. gere. rum lectio. го et, cвer Звор suchen, legere pediculos. ele (im Wein ње. у Бишћанску високу планину — |БИБЕ, п. Може бити да је к истоку даље од Хрватске Бишће постало од Бихаћ а претвора у ш, н, п. на Бишћа, у Бишћу): Ам” је Бишке тама попануло чучи, ојега бјежи, скочи чуча те увати онијем падежима у којима се f. (јуж.) само у овој законеци: Чуча поћера сто. на трагове зове жена која од мужа бјегунице а Стојанова плаче. impf. (iyx.) fliehen, fugio : с треће стране лагум поткопава, (особито по БЈЕГА, бјегу (т. б. мачка и миш). 10) н. п. БЈЕГНУти, нём, v. pf.- vіdе побјећи: рити ако гдје најмања одушка има. бије вода нз камена, крв из ране, врућина Ријеч рече, бјегну вйти, будём (6ўднём, биднём), јесам, бно, вЈЕГУНИЦА, f. Bie slutige, profuga (у Боци се H3 neħh, bervorschießen, prosilire. |БЈЕГУНАЦ, нца, m. (јуж.) беr ѕutling, fugitivus. особито бјегуница била, v. fein, esse: био раније доћн, би hättest rollen früher kommen; he ho ra 3ba- побјегне у род): Leben ! срећан бно! нё било те мајци ! дар |БЈЕГУНЧЕ, чeтa, m. ein junger Slutting, puer ти; не био му давати; жив бно! bu fourt Да не рече, е сте fugitivus (у Боци се особито говори за жеdich der Guckuck! abi in malam rem! ну која побјегне од мужа, као бегуница). БитисАти, ншём, v. pf, pergeben, praeterlabor: било и бнтисало, т. б. било на н прошло. |БЈЕЖАН, f. (јуж.) 1) liebence, fugientes. 2) бie Subt, fuga Bease sexз бјежан. жанова мајка пјева, БЈЕЖАти, жим, у. бјеж” одатле, ѕеh meg! abi. БиТЕ, п. (у Дубр.) беr Beftani, bаѕ germögen, БЈЕЖЎНАР, бјежунара, m, vide 6јегунац. БиткА, f. die Oblat, pugna, cf. бој. habe und Gut, substantia, facultates: Octao BJĒ., 6jèna, m. ym.) eine Gattung Eide, quer cus genus. БИХАТ, Бишћа, m. 1) између Трогира и Ка- вЈЁЛА, f. (јуж.) само у овој законеци; б)ема стела на главици око 1/2 сахата од мора Türkisch-Kroatien, nomen urbis. albicatio. БЈЕлАсАТИ СЕ, сам се, ч. г. sonitus flagelli. а по гуњу не. Чим чизмари снјеку кожу, Schusterkneif, cultellus crepidarius. Внно пије тридесет хајдука Босни Планина у у Борчу: у Бишини под Полом великом хата од Сарајева, (зап.) vidе бјешњење. Ciner pon Бихаћ: Побратиму Бишћанин-Алији : ВЈЕлидБА, f. кад се ко, pon Бихаћ ипо Бишће: бјелу зове: дај ми бјемо б'јела њеба испод 6'јела скута (т. ј. овца и јагње). cf, бела. tibiale album. | БЈЕлАнцк, п. (јуж.) баp imeib, albumen. lich sein, albico. imp f. (уж.) тера genus: Длака БЈЕДАЧА, f. (по југоз. кр.) бн јела сукнена мушка хаљнна с рукавима, која се у Херцеговина ну Црној гори нос и као у Србијн гую, само што се по бјелачи онасу.)У, Hay muna. Urt weißen Männerkleides, vestis по зрно, ето погача ; капња | БЈЕЛАШ, m. (јуж.) бијел коњ, equus albus, cf. бијелац, форт: | БЈЕЛАШНИЦА, f. планина у Бо. А најдаље паша на бјелаи | БЈЕЛЕГ, m. (у ц. т.) vidе биље Бјелача се у Црној Гори зове одлака, ето бј емача ; зрно кања, ето der Schimmel, БичкИЈА, f. der ала белега на "утаља тв БИШЋАНСКӣ, ка, бијели, н. п |