и Кесмена висока планина шеницом да се ни мало не познаје; по том кад хоће кешке да се једе, ваде се по неколике кашике у тигањ те се погрије. кӥВАН, вна, вно, на кога, ber etmaš miber einen auf dem Herze hat, iratus alicui. кйдање, п. 1) баз Entzmeireißen, ruptio. 2) баз кйдати, дам, v. imf. 1) reißen, rumpo. 2) н. п. КЕСТЕНИК, кестеника, m. ber Raftanienmals|КИДАТИ СЕ, дам се, v. r. impf. 1) reißen, rumpi: (Reftenwalb), castanetum. КЕСТЕНИЋ, m. dim. v. кестен. КЕСТЕНЏИЈА*, m. vide кестенар. КЕСТЕЊЕ, n. (coll.) bie Raftanien, castaneae. КЕСЎРИНА, f. augm. v. кеса. КЕТЕН, m. (у Хрв.) vide ћетен. ови се конци кидају. 2) кида се човјек н. п. од каке муке, од бриге или од великога послa, sich in Beschwerlichkeit befinden, laboro. КИДИСАТИ, Дишем, v. impf. gewaltfame Span anlegen, vim infero: хоће сам себи да киДише; Ко би мог'о брату кидисаши КЕТЕУШ, m. eine Hrt ferbifden Zanzes, choreae кидљив, а, о, н. п. пређа, was gern reißt, serbicae genus. КЕТРИЦА, f. vide ћетрнца. КЁХИСАТИ, хишём, v. pf. (у Ц. г.) vide киди сати: quod facile rumpitur: KйJÂk, m. 1) der Knüttel, fustis: Ja правим КИЈАТИ, кијам, vide кихати. КИЈАЧИЦА, f. dim. v. кијача. КЁЦНУТИ, нём, v. pf. (bie Žiege) mit bem Ии3=|КИЈАЧИЋ, m. dim. v. кијак. КЕЧЁНЕ, п. баз Иufpaffen (. 23. im Halfpiel), КЕЧИГА, f. Stierl, Sterlet, Stör, accipenser KÈYHTH, чÂM, V. impf. aufpassen (im Ballspiel), КИЈАЧКИ, wie mit einem Rnüttel, ceu fuste: Ајдук чешља кику у буквику, invicem trahere. кÉчити, кêчим, у загонеци мјесто кесиши: Пут тебе иде, очи бечи, а зубе кечи, а тебе све на мање живот долази. кешке*, кета, п. eine Speife von Beizen unò &leifd, cibi genus (solemnioris). Најприје се шеница отријеби да у њој не буде ништа до самога зрна, по том се у ступи обије, те спадне љуска с ње, на се онда с кокошима или с овчијим месом тако уку-кикило, т. име јарцу, Хоđšname, nomen capro ха у котлу да се месо све распадне; онда се кости поваде напоље, а месо се лопатицом тако измијеша с оном раскуханом киКАТИ СЕ, кам се, v. r. impf. вући се с ким за кнку, sich bei dem Zopfe nehmen, capillis se invicem trahere. indi solitum: Нег' узаврела казан ликсије, Да вран кикило! оли се мити ? кикоЊА, m. (у Грбљу) ein Denname, nomen bovi indi solitum. кикотаЊЕ, n. a laute laden, cachinnatio. кирије, er fuct was (dlage), quaerit malum; аратос ти кирије, сиђи ми с кола. КИРИЏИЈА*, f. Gubrmann, ber Saumer, vecturarius, vector clitellarius: Кириџија, камо ти кирија ? У анџије и у меанџије — КИРИЏИЈНСКИ, ка, ко, н. п. коњ, соха, Grad t-, vecturarii. КИКОТАТИ СЕ, Ккикоћем се, v. r. impf. Iaut Ia= |КИРИЏОВАЊЕ, П. bas ubrmannsge däft, vita chen, cachinnor. кикош, f. im Špridworte: По што Влаше ки- |КИРИЏОВАТИ, риџујем, v. impf.ubrmannsgefäft кош? Некака се потурчила у суботу па treiben, vecturarium agere. то казала у недјељу својему оцу кад га је видјела гдје носи кокош да прода. Кокош није хтјела казати, јер би то било по Српски а она је хтјела да говори као Туркиња; а тако му је и Влаше рекла као да га и не познаје. КИЛА, f. 1) ber 2 rud im Unterleibe, hernia. 2) der Auswuchs an einem Baume, tuber: Haмеће се као кила на грбаво дрво. 3) (у Ц. г.) груда снијега, cin neeball, glebula nivis: бију се килама, илн гукају се, т. ј. грудају се. 4) ein Betreibemaß, modii genus. кйлав, а, о, ber einen Drud bat, herniosus: Сви су болесни, осим килавога браје. килавити, кйлавим, v. impf, кога, einem (burd Unftrengung) einen Prud verurfaden, concilio herniam. КНЛА́ВЉЕЊЕ, П. bas Berurfaden eines Brudв, КИЉЕР, килера, m. (у Сријему) vide ћилер. ша, снијег, град, Кеден-, фynee-Better, КИНЂУРЕЊЕ, n. baš 2ufpugen, exornatio. кисање, п. дав Unfdjiđen zum Beinen, murmur ad fletum vergens. КЙСАТИ, сам, v. impf. (öfterr. raunzen) fid zum Weinen anschicken, os ad fletum diduco. кЙСЕЛА ВОДА, f. 1) ber querbrunnen, fons aquae acidae: отишао на киселу воду. 2) ber auerbrunnen (Baffer), aquae acidae: пије киселу воду; помогла му кисела вода. cf. кисељак. КИСЕЛИНА, f. bie äure, acor, aciditas. кисеЛИЦА, f. 1) ber Sauerampfer, rumex acetosa - 3) 2Beinßefen, faex, faeces: стоји вино још на киселици; доброг је вина и киселица добра. КИНЂУРИТИ СЕ, кинђӱрам се, v. r. impf. fid кисело дрво, п. (у војв.) ber effigbaum, rhus pugen, comor, cf. китити се. КЙНКАВИЦА, f. (у Паштр.) vide жижоле. кинути, кӥнём, vide кихнути. кинути CE, нём се, v. r. pf. fid fortpaden, KйBА, f. die Plage, vexatio. кйп, кипа, m. (у војв.) bie 23ilbfäule, signum, statua. typhinum. КИСЕЉАК, кисељака, m. 1) vide киселица 4. 2) (у Босни) vide кисела вода. КИСЕЉЕЊЕ, n. 1) baš âuern, fermentatio. 2) baš кйско, села, ло, (comp. киселији) fauer, acidus. КЙСКАЊЕ, П. dim. v. кисање. КЙСКАТИ, кам, v. impf. dim. v. кисати. кислица, f. (у Сријему) на сукњи постава одоздо изнутра (око једне подланице шнрока), cf. синџеФ. киснути, нём, v. impf 5) fauer merben, aacesco : Кисни, не мисли, стигло ме до врљта (закиселила жена у соби (или у мљечару) лонац млијека, па га покрила и повезала торбом да се (у топлини) прије укисели. Кад то све сврши, онда рече: „кисни, не 2) (ст.) киша и сватови, т. j. кићени| uafte, cirrus, fimbria: кита на Фе су, на барјаку; Од крстова златне кише висе Те куцају Бошка по плећима stehende Epitheton der Hochzeitgäste, ef. кн THTH: Дигоше се кићени сватови КИЋЁНКА, f. 1) т.ј. капа, eine Urt Müge mit KйRÊœE, n. das Schmücken, ornatio. lius incedit. кЙЦОШЕЊЕ, п. ба$ Sieren, mollior incessus. КЙЦОШИТИ СЕ, шам се, v. г. impf. fid) zieren, mollius incedo. кичёљив, а, о, (по југоз. кр.) bodmüthig, superbus, cf. охол, поносит. 4) кйтa und kúra, das männliche Glied der Rinber. 5) Grauenname, nomen feminae. 6) кичЁљиство, n. ber Podmuth, superbia. планина у Херцеговини, Катe eines Der=|кйчица, f. 1) bie Krone am Mferbefuß, corona. ges, montis nomen : 2) der Busch, crista: Доклен дође под Кишу планину — КЙТАН, THO, Tно, 1) vide китнаст : Међу кишним горицама 2) кићен, де фmüct, ornatus: Па ухвати кишну Црногорку КИТАСТ, а, о, vide китнаст. Де се попни јели на кичицу 3) bas aufenbgulbenfraut, gentiana centaurium Linn. cf. китица. 4) (у Сријему) vide писаљка. КИЧМА, f. vide леђа. КИТИНА, f. bie dneebufden auf ben Baumen кИЧМЕЊАЧА, } f. der Rückgrat, spina dorsi. nad frifd gefallenem dnee, nives in arbori-| кйша, f. ber Megen, pluvia, cf. дажд. bus: кишина у планинн, не може се ни-| кИША, f. ber Küffel, rostrum suis, cf. ћуша, шта сјећн. сурла, рило. кйтити, тим, v. impf. zieren, fdmüđen, exorno. кЙШАН, шна, шно, vide кишовит. КЙТИЦА, f. 1) dim. кита. 2) (ст.) bie zierlice, кишаЊЕ, п. (у Дубр.) baš Ginweiden, mace КИШАТИ СЕ, шам се, v. impf. (у Дуир.) по- КИШЈЕТИ, ШÉ, v. impf. (у Боцн) regen, pluere, кишљив, а, о, (у Боци) vide кишовит. кйшнӣ, на, нӧ, н. п. вода, Regen- (;. 2. Baffer), pluvius. кишница, f. (у Бачкој) vide даждевица. кишовит, а, о, н. п. година, regnerifd, plu viosus. КЙШЧИЦА, f. vide шараљка. КЛАДА, f. ber Rlog, Blod, trabs, truncus. КЛАДАРИЦА, f. на великијем водама воденица, која не стоји на лађи, него на издубеним кладама, Irt Baffermûble, molae aquariae genus. КЛАДЕ, f. ber 2loc, codex, carcer: метнули га|клӑПАВИЦА, f. (у Ц. г.) videʻлапавица. КЛАДЊА, f. ein Barbenfdober, meta mergitum, cf. крстина. кладње, п. у Босни или у Херцеговини некако мјесто : А од Кладна Рамо барјактаре — кладово, n. tabt unb Keftung an ber Donau, östlich von Orschova. Einen Kanonenschuß östlicher sind die Ruinen der Brücke Trajans. cf. Кључ. кладовски, ка, ко, von Кладово. КЛАДУРИНА, f. vide кладетина. КЛАДУША, f. Štabt in ürfifd-Rroatien : Сад сам пош'о у кршну Кладушу, Да ја просим Мујину Хајкуну клабење, п. баз Betten, contentio (pignore). клік, т. (у Ц. г.) ber Ralf, calx, cf. креч: Бише града три године данах, Не одбише клака од камена КЛАМИТАЊЕ, n. bas BaceIn, nutatio, agitatio. КЛАМИТАТИ, КЛамићем, v. impf. 1) wacfeln, nuto. 2) wackeln, agito. кланац, нца, m. 1) ber Engpaß, angusta via: Од куда су кланци понајтјешњи Да уходи кланце и богазе 2) Roth, lutum: кланац до кољена. Кланица, f. (у Босни) vide кошара. кланица, f. (у Дубр.) н. п. овца која ће да сe коãе, das Stechschaf, ovis od cultrum destinata. клінціЊЕ, п. баз fid) mübe деђен, fatigans in cessus. клапити, пим, v. impf. 1) traben, eo aegre: цијели дан клапио пјешнце. 2) ова свијећа клапи, кад гори, т. ј. топи се много, rinnen, mano. клапити, пим, v. impf. vide тлапити. клапити се, пӣ се, v. r. impf. (у Имоск.) мени се клапи да ће тако бити, fdeinen, videtur, cf. чинити се. КЛАПИТИ СЕ, Ппи се, v. r. impf. пјенущити се, • fdäumen, spumo: Клапило се, не клапило, јешћу те, платио сам те (сапун мјесто сира). КЛАПРЊАЊЕ, п. баз Маppern, blateratio. КЛАПРЊАТИ, њам, v. impf. plappern, blatero. клас, m. 1) bie Webre, spica, cf. влат. 2) (по јуж. кр.) кукуруз са зрнима, bie Maisähre, spica zeae, cf. клип. 3) (у Хрв.) vide окомак (cf. окласина). 4) (у Хрв.) кукурузна peca, Käßchen an der Maisähre, julus zeae. КЛАСАК, ска, m. hyp. v. клас. KлACÂнE, n. das Aufschießen der Uehren, spicarum emissio. KлÀCATH, Câm, v.impf. in Aehren schießen, spicas emitto, spicor. КЛАСИНА, f. (у Боци) vide овршина. класиЋ, m. dim. v. клас. KлACJE, n. (coll.) die Aehren, spicae. Једна кита класоберу, класти, кладём, 1) v. pf. (у Хрв.) (tellen, legen, pono, cf. метнути. 2) v. impf. н. п. кладе гној из ране, мозак из главе, langan und dick fließen (wie Honig, Rog), lente fluere. KAATÁPÊHE, n. das Umherstreichen, vagatio. КЛАТАРИТИ СЕ, клатарим се, v. r. impf. (у Хрв.) клатари се по свијету, т.ј. вуче се, umber= ftreiden,'vagor, cf. потупати се, скитати се. клӑнцати, цӑм, v. impf, fid mübe geђen, fati-|клати, кољем, v. impf. 1) abfteden, cladyten, gari eundo. КЛАЊАЛИЦА, f. cine 2rt Rieber ber 23linben, mit denen sie auf der Erde sigend um Almosen bitten, cantus quidam coecorum eleemosynam mendicantium. КЛАЊАЊЕ, п. 1) baš Merneigen, inclinatio. 2) бав Beten (von Türken), oratio. КЛАЊАТИ, њам, v. impf. н. п. подне, акшам, ићиндију, beten (von ben türkifcen Šerben), oro: Турски клањам, Српски Бога молим КЛАЊАТИ СЕ, њам се, v. r. impf. fid verneigen, inclinor. KлÁHE, n. 1) das Schlachten, mactatio. 3) Zwie tradt, rіха: у њиховој је кући до вијека клање међу женама. KлÁпA, f. der Wahn, vanitas: Сан је клапа, а Бог је истина macto. У Србији и данас мушкарци кољу марву и живину, а жене ни по што: јер кажу да је оно мрцино што жена закоље; или ако се догоди да хоће какво живинче да се омрцини, а нема никакова мушкарца да га прикоље, онда жена (не ће свака, него гдјекоја мушкобана) узме сони тучак те метне себи међу ноге, па онако с тучком коље. 2) fteden, pungo: кољу буxe. клати се, кољем се, v. r. impf. 1) beißer, bigig fein, mordeo : коље се н.п. мачка, коњ; днјете, не кољи се! 2) raufen, riхог. K.JÁTнO, n. (у BOJB.) der Glockenschwengel, campanae pistillum, cf. звечак. клато, п. (у Хрв.) троје дрвљади састављено крмету око врата, да се не може провући кроз ограду (једни говоре огрлица крмећа), Urt alsiod, fo bem d weine an=[клёнчић, m. dim. v. клен 2. gelegt mirb, bamit es burd bie 3äune nidt клёЊЕ, п. (ист.) vide клијење. burdfleiden fann, jugi genus porco impo-клќње, п. (ист.) vide Клијење. nendum ne sepimenta pervadat. У Србији клепа, f. (Хрв.) vide клемпе. мјесто овога свеже се крмету под грло је- клепало, n. baš Îäutebret, bie retgloce (in ben дно подугачко дрво попријеко. КЛАЧЕЊЕ, n. vide кречење. КлішЊА, f. 1) (у Котару) дугачке бијеле чаране, преко којих се обувају чарайе (као у Лици натикаче преко лаче), Urt Strumpf, tibialium genus, cf. бјечва. 2) (у Хрв.) дјевојачке шарене докољенице. 3) у Сријему комадић чохе или друге каке крпе што се ћурки или туски (н. п. купљеној) омота Hore би се могла познати ако би куд отишла, 4) (око Винковаца) на аму Оно од коже кроз које су провучене штрањке, да не би стругале коња по ребрима. КЛАШЊАВИЦА, f. (у Имоск.) рђава чоха, dimpf= wort für ein schlechtes Tuch, convicium in pannum, cf. клашње. клішЊЕ, n. vide јединица 2. КЛЕБЕЦАН, m. (у Сријему и у Бачкој) vide шмокљан, будала. клёк*, Клёка, m. 1) каменито брдо у Хрват ској више Огулина. Као што се у Сријему приповиједа да се вјештице скупљају више Моловина, тако се у Хрватској говори на Клеку. 2) узак комад земље који| раздваја Далмацију од Дубровачке државе, као што је одозго Суторина између Дубровачке државе и Боке. КЛЁКА, f. vide вења. клікнути, нем, v. pf. vide клећн. 1 KAÈKOB, a, o, von Wachholderholz, junipereus. кліков, КЛЕКОВИНА, Г.Хафýolberbolj, lignum junipereum. КЛЁКОВИЦА, Е. Планина у Староме Влаху. кликон, у овој загонеци: У дно ражањ, у град бадањ, у врх клекон. KAÈMIAB, a, ó, mit hängenden Ohren, auribus pendentibus, KiÈMIIE, nera, n. ein Hieb mit einem Finger auf das Ohr. клемно, m. ber Fängenbe Dђren Fat, qui habet aures pendentes. клён, клёна, m. 1) ber Gelbaßorn, acer campestre Linn. 2) некака риба, squalius dobula Heckel. cf. клијен. КЛЁНИК, кленика, m. ber Whornwald, aceretum. клёниЋ, m. dim. v. клен, кленов, а, о, von Gelbabotn, ex acere campestri. КЛЁНОВАЦ, Клёновца, m. кленов штап, ein Stab von Feldahorn, baculus ex acere campestri. КЛЕНОВАЧА, f. кленова батина, ein tod von Feldahorn, fustis ex acere campestri. serbischen Klöstern), tabula campanae loco. KÈпâшe, n. 1) das Schlagen an das Läutebret, pulsatio tabulae. 2) das Dengeln, acutio (quae fit pulsando). клепати, клепљем, v. impf. 1) ударати у клепало, an baš клепало fdlagen, pulsare tabuIam. 2) мотику, сјекиру, bengeln, pulsando exacuo. кЛЕПАЦ, пца, m. (у Хрв.) косни чекић, ber Дengelfammer, malleolus fenisecae tundendae falci. клепет, m. 1) basetön ber Rubglođen, crepitaculorum sonus. 2) das Getös (der Pantoffel), sonitus: Стаде клепеш мества и папуча — клепÈтало, п. дашчица попријеко објешена пред кућом, у коју се по граници и по паорији гдје су војници каки намјештени, удара кад људи треба да иду на заповијест или војници да своје коње намирују. Клепетало се удари најприје пред стрмажо па онда пред осталијем кућама и то сваки удара дотле док његов сусјед не чује и не стане ударати. клепетАЊЕ, п. баз dalen ber Rubglođe, sonitus crepitaculi. КЛЕПЕТАР, клепетара, m. (у Ц. г.) vide звоно, клепка: А угнча испод клеаемара До једнога овна с клечешаром КЛЕПЕТАТИ, клепећем, v. impf. ) fdaller, sono. 2) wađeln, quatio: Нек све даске клепећу, а шљеме нек мирује. КЛЕПЕТУША, f. bie Rubglocte, tintinnabulum. клёпнути, нем, v. pf. Efirrent flagen, sonitum edo pulsando: клепнули се сабљама два трипут. клепци, клёпаца, m. pl. (у Хрв.) косни ков (бабица и клепац), bas Dengelzeug, instrumenta fenisecae exacuendae falci. клÈпчица, f. dim. v. клепка. KJET, TA, TO, 1) (scherzweise) der Schelm (österr. verflirt), albae, gallinae filius: не ће, клеш, ни за што да се прихвати; каква је, клеша, не може је се човјек нагледати; На ногама гаће шаровите, Какве су јој клеше искићене 2) vide проклет : Марко сине, једини у мајке, Не била ти моја рана клеша КЛЁТАВ, f. (у Ц. г.) vide клетва. КЛЕТВА, f. 1) ber lud, exsecratio. 2) vide sa клетва. КЛЁНОВИНА, Г. Solj von Gelvaborn, lignum ace-клЁТВЕНИ, на, но, н. п. књига, Gudenthaltenb, ris campestris. exsecratorius; daher ein Fluchbrief des Patri |