Page images
PDF
EPUB

arden, u. bgl. gegen fufpenbirte Priefter, Interdikt an eine Gemeinde. клети, кунём, v. impf. fluden, exsecror. КЛЕТИ CE, кунём се, v. r. impf. fdmören, juro. У нас се људи куну онијем што им је најмилије или најсветије, н. п. сестра се ку-| не братом (жив ми брат! или: тако ми жив брат!), мати сином, родитељи дјецом, дјеца родитељима; Богом (тако ми Бога, или Бога ми!), душом, животом, здрављем, вјером, самртном свијећом, причешћем, црквом, али и земљом и небом и ватром, а јунаци и коњем и оружјем: Десница ми не усала рука! Добру коњу грива не опала! И бритка ми сабља не рђала! клёти, клёкнём, v. pf. (клёкао, клёкла) nieber= Enien, in genua procido, cf. клекнути. клёцало, п. као мала клупа, на коју се клекне (у кршћанским црквама у Славонији), клиJештквица, f. (јуж.) Berg in Serbien in ber Kniebank, scamnum.

unb|клиЈЕЊЕ, п. (јуж,) село у Мачви:
У клијене село долећеше —
КАЙЈЕТ, f. (у Херц.) eine Rammer, cella. Кли-
јет у Србији на некијем мјестима (као н. п.
по Јадру и по Поцерини) зову азам или
вајаш, а на некијем мјестима (као н. п. по
Морави) сшасина и ижина. У Србији ко-
ликогод има у кући ожењенијех људи, то-
лико има око куће вајата, те сваки човјек
у свом вајату спава (без ватре и љети и
зими: јер се у вајатима не ложи ватра) са
својом женом, и држи своје хаљине и о-
стало којешта. У гдјекојијем се вајатима
држи вино, ракија, сир, масло, скоруп, мед,
и остале домаће ствари.
КЛИЈЕШТА, n. pl. (јуж.) bie 3ange, forceps.
|КЛИЈЕШТЕ, f. pl. (јуж.) 1) vide клијешта. 2) (у
Ayбp.) die Lichtscheere, emunctorium, cf.мyмa-

КЛЁЦАЊЕ, П. baš Manfen ber Güße (vor фафе),
vacillatio pedum.

клёцати, цам, v. impf. wanřen (von den Güßen),
vacillo: клецају ми ноге,
КЛЁЧАН, а, о, (у Сријему) н. п. кецеља, 2rt
Weberei, intextus, intertextus:

За свилене мараме,

За клечане кецеље

КЛЕЧАЊЕ, n. baš Rnien, flexio genuum.
КЛЕЧАТИ, ЧИМ, v. impf. Enien, nitor genibus.
КЛЁЧКА, f. рачвасто и пробушено дрво, што
се клином затвори говечету (у Сријему н
Кљусету) око предње ноге, да не може да-
леко отићи, eine urt ußlog für meibenbes
Vieh, compedis genus pro armento.
КЛЕШТА, n. pl. (ист.) vide клијешта.
КЛЕШТЕ, f. pl. (ист.) vide клнјеште.
КЛЕШТЕВИЦА, f. (ист.) vide Клијештеница.
КЛИЗА, f. (у војв.) у дјеце кад се играју дуг-
мета некако дугме. Двије клизе иду у је-
дно цијело, али има клиза што вриједе
два цијела. cf. полче.

клизав, а, о, н. п. пут, fdlüpfrig, lubricus.
КЛИЗАВИЦА, f. flapfrig zu geben, lubrica via.
КАЙЗАК, клйска, ско, vide клизав.
КЛИЗАЊЕ, П. ба Gleiten, lubricus incessus.
КЛИЗАТИ СЕ, зам се, v. r. impf. gleiten, labor:
клизају се ноге.

клизити, зӣ, v. impf. gleiten, labor.

КЛИЈАЊЕ, n. baš Reimen, germinatio.

1

клиЈАТИ, јам, v. impf. feimen, germino.
КЛИЈЕН, m. (у Ц. г.) vide клен.
КЛИЈЕН, a, o, vide клијенит.

КЛИЈЕНАК, Нка, m. :

[blocks in formation]

казе.

Шумадија.

клик, m. (у Ц. г.) ber Muf, clamor.
КЛИКОВАЊЕ, П. bas Kufen, clamatio.
кликовати, кујем, v. impf. (у Ц. г.) rufen, vo-
co, clamo, cf. викати:

Стаде Марко брата кликоваши
А кликује од Никшића Турке —
кликнути, нём, vide клићи.

КЛИКТАЊЕ, П. bas Paden bes pects, bas Ки= fen ber вила, sonus pici, vilae (dryadis). КЛИКТАТИ, КЛИкаём, v. impf. викати као жуња: кли, кли, кли! ben Eon beš pects ober ber вила von fid geben, edo sonum pici, vel dryadis vocantis.

клило, n. ein (tragbares) Miftbeet, ju Guren, Melonen, areae stercorariae genus. Метне се у какво корито, или у што друго, ђубрета и земље; у оно ђубре метне се сјеме (лубенично или од краставаца) те проклија и никне, па се послије (кад се већ не боје слане) расађује.

климАЛИЦА, f. кад у мјесецу Јулију коњи климају главом те се бране од муха, које им у нос наваљују.

климаЊЕ, п. баs Badeln (3. . mit bem Kopfe),
nutatio capitis.

KAйMATH, MAM, v. impf wackeln (z. B. mit dem
Ropfe), nuto.

КЛИМЕН, m. у овој загонеци: Климен виси,
пенда зја, климен пенду вурдеља.
KAHMEHTA, f. Der Clementiner (albanesische Un-
fiebler in Sirmien), Clementinus, cf. Цими-

[blocks in formation]

dusii, 4) клини, ber РоденѢud (bei ben Rin='|клипан, m. vide заврзан.

bern), oscheocele. Многа дјеца имају клине, | КЛИПАНИЦА, f. Штогођ као клии или клипак. па у гдјекојијех прођу, а у гдје којијех оста- клипати, пӑм, v. impf. (у Дали.) н. п. клину и послије буду килави.

[ocr errors]

КЛЙНАЦ, КЛИнца, m. ber Magel, clavus, cf, ча-
вао: Док се клинац испече (каже се у
шали кад ко не може што да чека);
Већ узмите двадесет клинаца,
Удрите и под ноктове Раду
клинити, нӣм, v. impf. (у Сријему) кога, vide

накричивати.

клинков, а, о, у овој загонеци: Расло дрво
клинково на клинково клунково, на клун-
ково клемпеста.

клиновит, а, о, н. п. дјеца, која имају клине,
bobenbrüdig, herniosus. По гдекојијем мје-|
стима у Босни сакрију се брусови на бад-
њи дан, да не би дјеца бивала клиновита.
КЛИНЧАНИК, клинчаника, т. т. j. куд (клин-
цима) потковани коњи иду, ber Beg für be=
[dlagene ferbe, via equorum calceatorum:
хајде управо клинчаником,
КЛИНЧЕЊЕ, n. bas müßige teben, otium.

клинчити, чим, v. impf, müßig ba fteben, otiosus
sto, cf. опстрзати се.
клинчиЋ, m. dim. v. клинац.
КЛИНЧИЦА, f. cf. пипавица.

КЛИНЧОРБА, f. bie Magelfuppe ber Wne bote, juscu-
lum claveum (?). Приповиједају да је до-|
шао солдат баби у кућу, и некао да му да
штогод да једе, а она му казала да нема
ништа у кући за јело ; онда солдат рече:
„Ати ми дај барем тигањ и мало воде
да начинии, клинчорбу." Баба му то
да, а он узме тигањ и метне у њега
гвозден клин, па налије воде H мет-
не над ватру ; кад се вода угрије, а он за-
нште од бабе мало соли (и баба му да) те
је посоли; кад вода узаври, а он занште
мало брашна (баба му да и то: само да
види од чуда каква ће то бити клинчор-
ба) те саспе у ону воду и замете; по том
занште једно јаје, те и њега разбије у
онај скроб; онда заиште још мало масти
те оно замасти, па онда скине с ватре и
клин извади на поље, а клинчорбу изједе.
КЛИЊЕ, п. (зап.) vide клијење.
клип, клипа, m. 1) bie Maisäbre, spica zeaе: дај

}

ми једну врећу клипова ; продао кукурузе у клиповима. cf. клас. 2) (у Далм.) комад Дрвета, као пустимица: удри га клипом. клипак, пка, m. 1) ein Solprügel, fustis (minor); теглити се клипка (с ким), ein Spiel, lusus. Кад се људи тегле или вуку клипка, сједу двојица на земљу један према другоме одупрвши један другога табанима у табане, па онда узму обојица рукама за клипак, који стоји попријеко између њих, и вуку сваки на своју страну који ће кога надвући, т.ј. подигнути од земље. 2) fig. вуку се клипка, ftreiten, contendere.

пали кукурузи, т. ј. осјекли, истјерали клипови (ја сам чуо гдје се говори: клипао сијерак, т. ј. класао), fid äbren, spicam concipere.

кайпити, пйм, v. pf. (у Рисну) vide узјахати,
н. п. клипи му на врат.

клис, m. 1) bas Gözden, bas in bem nad ilm
benannten Spiel in die Ferne geschlagen wird.
2) bas piel felbft. У овој игри има коњ
(дрво као штап), палица (као пола шта-
па), клис (дрво мало краће од чеперка,
задјељано са све четири стране) и шрли-
ца (шумната грана). Играчи се подијеле
на двије стране, па се хватају у штап која
ће страна играти; онда ударе коња у зем-
љу, па један, од стране онијех што играју,
баца клис од коња и одбија палицом, а
они други сви (од оне друге стране) чу-
вају подалеко с трлицама и шрле (т. ј.
сметају клис да не иде далеко, и гледају
не би ли га како ухватили прије него пад-
не на земљу), па одонуд погађају клисом
(с онога мјеста гдје падне клис) у коња ;
1 а онај што баца клис, чува палицом да не
погоде у коња ; кад који погоди у коња,
или кад клис дотјера ближе коња него што
је палица дугачка, или кад га умрле (т.
3. ухвате док није пао на земљу), онда они
што су трлили, дођу те играју, а ови иду
те трле; кад се не погоди у коња, него
клис падне даље од коња него што је
палица дукачка, онда онај мјери пали-
тцом од клиса до коња, и колико буде
палица онолико бројн коња. Кад већ изи-
+ грају онолико коња у колико су се пого-
дили да се играју, онда ни (онима што тр-
ле) баци клис трипут с коња, па присло-
ни палицу уз коња, те је они обарају кли-
сом; ако у та три пута не утрле клис, или
не погоде њим у коња и не оборе палицу,
онда им баци пошљедњи пут (опет из ру-
ке)јалицу: па онда гдје падне клис, уз-
јашу сви оне што су надиграни, и јашу
их до коња, 3) eine urt Dadfdinbel (für Rir=
chen), scitulae genus.

клйс, m. више. Солина на главици мали гра-
дић и око њега неколико кућа, Клис (xFis)
Грчки значи кључ, и као што је Задварје
било клуч од лијеве стране Цетине до 0-
миша, тако је Клис био од свега при-
морја около Спљета између Трогира и
Омиша, и како су Турци кад освојили Клис,
одмах су им и Кастела и Пољица морала
плаћати харач:

Кад каури Клис град поробише клИСАЊЕ, п. баз клис-fpielen, ludi genus. ༄།* КЛИСАТИ СЕ, клисам се, V. Г, impf. играти се клиса, клис-fpielen, ludo клис.

клисити, класам, v. pf. baler fpringen (mie клокочица, f. (у Сријему) грах ситан мрки, 2rt ein клис), exsilio: клиси лисица испод Bohne, phaseoli genus. soosiboao „(149) кладе. КЛОМПАВ, a, o, vide клемпав. рајолвід тем клисница, f. ber dmig (.3. bes Bolfs, Gudy=|клонити се, ним се, v. r. impf, кога, или чега, ses) vor Schrecken, quod cacatur prae metu: einen (etmas) meiben, vito. избацио клисницу (н. п. курјак у бјежању). КЛИСУРА, f. 1) ber Dergpaß, bie Aliffura, fauces. 2) nom. prop. (у Бугарској ?): АММОНИЙ, А У клисуру испод Качаника клит, f. (зап.) vide клијет.

клонути, клӧнём, v.pf. finfen, labor, inclinor : Клону рука низ чошну доламу КЛОЊА, f. eine Wrt Galle für bie fleinen ögel на (z. B. Meisen) meist aus einem Kürbis gemacht, Hi decipula avicularum.

[ocr errors]

клйки, кликнём, v. pf. (клйкао, кла) rufen wie клопав, а, о, vide кломпав. bie вила, clamo ut dryas, cf. кликнути : КЛОПАРАЊЕ, П. bas Poltern, tumultuatio. Кличе вила из горе зелене - ная КЛОПАРАТИ, Рам, v. impf. poltern, tumultuor.

КЛИЦА, f. 1) ber Reim cута. 2) у младијех ти- клопаст, a, o, vide клопав.

ћа оне батрљице из којијех послије пер-|КЛОПАЦ, пца, m. (у Ц. г.) bie Bafferblafe, bulla,
је израсте.
cf. клобук.
клопка, f. vide кљуса.

КЛИЧАВ, а, о, човјек, ber anfängt graue Haare
zu befommen, incanescens.
кличак, чка, m. дјетиње говно.
Кличевац, чёвца, m. 1) ein Berg bei Ваље-
во. 2) брдо више Скочића на лијевој страни
Дрине, ein Derg an ber Дрина :
Покликнула пребијела вила
Са Кличевца од града Костура,
Те дозивље камену Скочићу
КЛИЧИЦА, f. dim. v. клица.

[ocr errors]

кличо, т. човјек који је кличав, ber grau wirb, incanescens.

[ocr errors]

КЛИШТА, n. pl. (зап.) vide клијешта,
клиште, f. pl. (зап.) vide клијештен
КЛОБОДАН, m. Rniftergolb, Kaufdgolb, aurum
tremulum, cf. шик, жик.

KлÒBŶK, M. die Blafse des siedenden Wassers, bulla
aquae bullientis: избијају клобуци.
клобук, клобука, m. bie Müge (Sout ofne Rrem
pe), galerus 2) (у Дубр.) ber fout, petasus, cf.
шешир. 4) (у Боци) cin Betreibemaß (од по
букиле, багаша), modii genus. 4) град бли-
зу Црне горе :

Љута гуја Шејовић Османена пред Сот
Из Клобука града бијелога, голови
КЛОБУЧАР, клобучара, m. (у Дубр.) vide ше-
ширџија.

КЛОБУЧИНА, f. 1) augm. v. клобук. 2) ber Gil},
coactile.

кловучнЋ, m. 1) dim. v. клобук. 2) (у Дубр.)
некака трава, Urt Pflanze, herbae genus.
KлOKÔT, m. das Geräusch des hervorsprudelnden
Baffers, sonus aquae scaturientis.
клонотаЊЕ, п. баs Servorfprubeln bes affers,
scaturitio cum strepitu.
КЛОКОТАТИ, Клокоћем, v. impf. Fervorfprubeln,
hervorrauschen, scaturio cum strepitu.
клӧкӧч, m. (у Ц. г.) vide клокочика.
КЛОКОЧЕВИНА, f. (у Ц. г.) vide клокочика.
клокочика, f. bie Pimpernuß, staphylea pinnata

Linn.

КЛОПОТАЊЕ, n. vide клепетање.

клопотар, клопотара, m. (у Ц. г.) ован са SBOHOм, der Glockenträger (z. B. Widder), aries tintinnabulum gestans:

Ал' ево ти један крд оваца,

А пред њима добар јунак један,
Те преда се гони клопошаре
КЛОПОТАТИ, Клопоћем, v. impf. vide клепетати:
Иш, о коке, кокорајко!
Не кокоћи, не клопоки
КЛОЦАЛИЦА, f. cine Fölzevne bem Pferbefopfe äbn=
liche Maschine, deren Mund man nach Belie-
ben auf und zumachen kann, machina lignea
caput equinum praesentans. Оваку је главу
имао у Дубровнику чороје, а ја сам ну
Пожаревцу 1807 године уз месојеђе у дво-
2+ру кнеза Милоша гледао гдје се момци
играју с оваком клоцалицом (један се обу-
че од прилике као чороје, да му се људско
ништа не види, па њом горе клоца и пла-
ши жене и дјецу). cf, турица.
КЛОЦАЊЕ, n. bas фnappen, frendor.
КЛОЦАТИ, цам, v. impf.(фпарреn, dentibus cre-
KAÒQHYTH, HÊM, v. pf.Jpare.

клоце, f. pl. (у Хрв.) vide шклоце.
КЛУБАРАК, рка, m. :

Жуте жабе платно снују
0 клубарку дреновоме -
клуБАшце, п. (у Дубр.) dim. v. клупко.
клувко, п. (у Грбљу) vide клупко: Тако се

не згрчно као клувко у решето! Ки клуко, п. (у горњ. прим.) vide клупко. клунков, а, о, у загонеци, cf. клинков. КЛУПА, f. (pl. Клупе) 4) bie Manf, scamnum.

2) (у хрв. у кршћана) vide стативица. 1. КЛУПИЦА, f. dim. v. клупа. клёпко, клупка, п. (gen. pl. клубака), Rnauel (Rnäuel), glomus, cf. клувко, клуко, клупче. клупче, чета, n. vide клупко. клупчиЋ, m. dim. v. клупко. кљакав, а, о, an ber Panb verftummelt, manu mutilus, cf. кљаст.

[ocr errors]

ВАЛНО

[ocr errors]

клокочиков, а, о, von impernuß, e staphylea pinnata. KлOKÒчHKOBHHA, f. das Holz der Pimpernuß, li- KARO, m. ein an der Hand verstümmelter, manu gnum staphyleae pinnatae.

mutilus.

[merged small][merged small][ocr errors]

КЉУВЕРИНА, f. Рђаво кљусе, ber Baul, caballus, cf. курада.

[blocks in formation]

кучати, ча́, v. impf. н. п. вода, wallen, aestuo. КЉУЈ ДРВО, m. (у Ц. г.) велики дјетао, Urt|кључити, чим, v. pf. anrübren, attingo: нијесам Specht, pici genus.

га кључио.

Кљўк, m. 1) bie gerbrüdten Erauben, uvae com-|кључия, m. dim. v. кључ.

рrеѕѕае. 2) мед с воском измијешан заједно. кМЁЗИТИ СЕ, Зӥм се, v. r. impf. (у Сријему) vide НЉЎКА, f. (у Боцн) vide кука.

Кукало, n. vide муљало.

КЉУКАЊЕ, n. bas topfen, fartura, saginatio. Нљукати, кам, v. impf. н. п. гуску, bie Bans ftopfen, farcio, sagino.

Кљун, m. (loc. кљуну) 1) ber Офnabel, rostrum. 2) (у ц. г.) врх од опанка, Špiре ат опанак. КУНА, f. öfterr. ber Krampen, harpaginis genus, cf. кука, чакља.

КЉУНАТ, a, o, gefdnäbelt, rostratus.

КУНИЋ, m. dim. basnabelden, rostellum. Кљунути, нём, v. pf. picten, rostro peto, tundo. КУСА, f. bie Falle, laqueus: Упао у кљусу. cf. пастуља, клоња.

КЉУСАД, f. (coll.) bie Wferbe (als Battung), equi, *jumenta.

КЉУСЕ, кљусета, n. bas ferb (bie Battung), equus.

КУСИНА, f. augm. v. кљусе.

КЉЎЦ, Кљуц! кад се казује како је ко што cjeкao phaвo, ein Wort, ungeschicktes Hacken zu bezeichnen, sonus inepte tundentis. КЉУЦАЛО, m. ber Qader, Wiđer, qui cultro, securi tundit: стани ти кљуцало, fagt bie Mut= ter zum Kinde, das mit dem Meffer auf den Tisch hackt.

КУЦАЊЕ, n. dim. v. кљување. КЉЎЦАТИ, цам, dim. v. кљувати. КУЦКАЊЕ, n. vide кљуцање. куцкати, кам, vide кљуцатн. Кљуцнути, нём, dim. v. кљунути. кључ, кључа, m. 1) berüffel, clavis, 2) ber Hacken, zum Heuraufen, uncus foeno extrahendo. 3) (у ц. г.) рог на кућама, ber fdiefe Dachbalken, trabs tecti obliqua. 4) das Hervor wallende des siedenden oder überhaupt fprubelnben Baffers, aqua bulliens: бије кључ. 5) die Krümmung des Flußes, curvatura fluminis (као н. п. код Кладова), cf. Крајина Неготинска; 6) град у Херцеговини. кључани, на, но, н. п. рупа (куд се кључ завлачн), фиúffellod, foramen clavis. КУЧАНИЦА, f. ber Siegel, pessulus: У авлију седам чардакова,

На сваки је кључаница златна —

[ocr errors]

књезити се.

кмёство, п. баs lmt eines кмет, munus той кмет, с. кметство:

Мирили су мртве и рањене, И у кмесиво сиједали криво, И проклето узимали мито — кмет, т. 1) у Србији су се кметови звали знатнији сељаци; оваковога кмета од прије нити је могао ко закметити ни раскметити, него ко је био поштенији и паметнији а особито рјечитији од осталијех сељака, био је кмет. Кметови су се скупљали > на различне договоре како сеоске тако и кнежинске и нахијнске, и на такове молбе и одговоре ишли су Турцима. Кашто су сељацима и судили за којекаке распре кад би их парци позвали, као н. п. кад се породице дијеле или кад стока једнога потре љетину другога. За владања кнеза Милоша Обреновића кметове стане постављати већа власт, и тако сад свака општина има око три кмета, међу којима је један најстарији, и који се састају у општинској · кући, која се зове судница, н сељацима суде за којекаке ситнице, па које парце не могу намирити оне шаљу нахијнскоме суду. Осим тога они купе порезу и предају одређенијем старјешннама; објављују сељацима уредбе и заповијести од веће власти и пазе да се оне извршују, и могу кривцима, особито немирнима и којн не ће да раде него се скитају, ударити до десет батина; одређују људе на државни или општински посао и т. д. Они имају од пореске главе по / цванцику плате на годнну (али свака пореска глава не даје то свакоме кмету, нето по толико за сву тројицу). 2) у Црној гори кметови се зову судије које парци изберу да им што пресуде; новаковијех кметова бива обично по 12 са • сваке стране, и свака страна своје избира, па докле кметују дотле се и зову кметови. diebsricter, arbiter. 3) у Босни се зове кмет (pl. кмёти) сељак који сједи на туђој земљи и у туђој кући. Онамо врло мало

нма људи по селима који имају своју земљу и своје куће, него су овакн кмети. Од овијех кмета нијесу господари спахије, него читлуксахибије, које се онамозову аге. Кмети плаћају агама како се погоде, н. п. ако су агини волови и он да сјеме, онда му кмет од љетине даје половину, а кад су волови кметови, трећину, и т. д. Прије свега спахија од љетнне узме десетак, по том се извади сјеме, било агино или кметово, па онда кмет и ага дијеле остало по погодби, Кмет је дужан агинско однијети у варош агинској кући макар гдје било. Према погодби од жита кмет даје аги и од осталијех ситница, а нешто и у новцима. Готово сваки ага има у своме селу особиту кућу за себе, у коју излази љетн, понајвише пред јесен, на теферич, и онда су га кмети дужни особито слушати, а и осим тога кад им што заповједи, не могу му одрећи. Који ага има много кмета онај има и по селима своје субаше, којима кмети ваља особито по нешто да дају. Ага може својега кмета са своје земље и из куће кренути кад му је воља, пошто сабере посијану љетину, а и кмет по правди могао би оставити агину земљу и кућу кад му је воља, али је то њему теже, јер н. п. ако је ага велики господар, не смије други да му кмета прими преко његове воље. У Босни има људи и Турскога закона који су оваки кмети. cf. кметић.

кмётиЋ, m (у Боци) који на туђој земљи сје

ди, ber leђenmann, feudatarius. cf. кмет. КмЁТИЦА, f. bie Grau bes кмет, ихог чой кмет. кмётов, а, о, без кмет, той кмет.

КМЁТОВАЊЕ, П. 1) bas Kidten, zo jus dicere. 2) das Befehlen, dominatio.

кмётовати, тујем, v. impf. 1) н. п. потрвене кукурузе, или за другу какву распру, ent= scheiden, abschäßen, aestimo litem:

.

Нема брата ни кићена свата,

Нема брата, томе да кмешује Ну кметуше мене и Милошу За нашега дара из Латина

1

2) befellen, ben Serrn fpielen, dominare : немој ти мени ту кмешоваши. Кметовски, ка, ко, Беп кмети eigen, тоб» кметн. КМЕТСКИ, ка, ко, vide кметовски:

Љуцком снагом мудром главом

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

кона Грчкога, eine Gegent in Bosnien, regio quaedam.

кнежев, а, о, beš кнез, чой кнез. кнежЁЊЕ, п. дав кнез-tufen, appellatio vocabu10 кнез.

кнежина, f. bas ebiet eines кнез, provincia чой кнез. У Србији је од прије свака нахија била раздијељена на неколике кнежине, н. п. Мачва је била једна кнежина Шабачке нахије, Поцернна друга, а Тавнава трећа; тако су кнежине Зворничке нахије на десној страни Дрине биле Јадар и Рађевина, а нахије Крагујевачке Гружа, Лепеница и Јасеница, и т. д. За владања Црнога Ђорђија био је по један војвода у свакој кнежини, тако је н. п. Стојан Чупић био војвода у Мачви, Милош Стоићевић у Поцерини и т. д. Кнежине су опет биле раздијељене на срезове, над којима су били капетани или велике буљубаше. Првијех година владања Милоша 06реновића над кнежинама су били кнезови од прилике као и за владања Турскога ; али кад он, готово пред свршетком владе своје, кнезове назове капетанима, онда се и кнежине назову срезовима, и тако тога имена у Србији готово нестане ; тако се н. п. сад онамо мјесто кнежина Мачва пише: Мачвански срез:

-

Он Турчину не да у кнежину, Кад Турчина у кнежини нађе кнежити, кнёжим, v. impf. al3 кнез tituliren, apello to, кнез.

КНЕЖИТИ СЕ, кнежим се, v. r. impf. fid zum кнез machen, sich diesen Namen anmassen, arrogare sibi zой кнез dignitatem.

кнез, m. (pl. кнезови (по југоз. кр. и кнёжеви), кнезова, кнезовима) 1) ber Fürft, princeps: кнез Лазар. 2) кнез од кнежине. Под владом Турском у Србији свака је кнежина имала свога кнеза, који се ради разлике од сеоскијех кнезова звао и оборкнез, вилаешски кнез, на некијем мјестима башкнез и велики кнез; гдјекојн од овакијех кнезова, особито по онијем мјестима куда се нијесу претресали због ратова, имали су и царске берате и звали су се бератлије. До нашијех времена највише су се налик на старе кнезове одржали Рашковићи у Староме Влаху и Карапанџићи у Крајини Неготинској. Кнештво Рашковића почело је пропадати како су два патријара наша из Пећи избјегла с народом у државу Аустријску, и по том мало по мало до данас је пропало са свијем. Карапанџићи су се одржали до времена Карађорђијева. Приповиједа се да су они имали такови ферман да на Крајину Неготинску не смије Турчин наступити с поткованијем коњем. Да речемо да је ово само народна приповијетка, али је истина

« PreviousContinue »