Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

-

2)

кармина (кармина), f. (по зап. кр.) vide [1] даһа. карпуза,* f. (у Боци, а и у Србији и Босни по варошима може се чути) vide лубеница. карта, f. 1) біе Spielfarte, charta lusoria. (по зап. кр.) vide хартија. картање, п. čaš Rartenjpiel, lusus chartarum. картар, картара, m. ber Rartenfpieler, lusor chartarius. [cf. карташ].

картара, f. біс Rartenaufjálägerin, vetula e chartis lusoriis vaticinans. [ef, карташица]. картати се, там се, v. r. impf. Marten fpielen, ludo chartis.

карташ, карташа, m. vide картар. карташица, f. vide картара.

Art Sumpffraut, herba quaedam palustris [trapa natans L.].

Кастела, п. pl. осам села поред мора између Сиљета и Трогира, и ово су им имена од Сиљета идући: Сугурац, Гомилица, Камбеловац, Луксић, Стари, Нови, Стафилић, Неај. Кастелани су сви закона Римскога и по одијелу и живљењу врло се разликују од Влаха или Морлака, н. п. сврх појаса носе Дугачке плаветне хаљине с тијеснијем рукавима, брију бркове, имају лијепе куће и живе као варошани; али Српски доста добро говоре, јер се мијешају с Власима и док су Турци држали Клис били су под владом Турском; али опет имају у говору много ријечи које не иду у чисти Српски језик, н. п. патку зову утак (али знаду и што је патка), разбој кросна, језик јазик и језик, мјесто примити кажу пријати и т. д. * adv. gerade, eigens, proprie, directe: отишао му кастиле за то кастилице, (не узгред или чега другога ради): Шаље Вуку књигу кастилице кастрола, f. bie Cajjerolle (Raftrolle), sartago manubriata.

картун, картуна, m. (у војв.) ber Baumwollen= | кастен, zeug (Cattun, öfterr. gemein.: Rarton), textum xy- кастиле,

linum.

каруце, f. pl. (v. ital. carozza) ber 2lagen, biе uje, rheda. cf. интов.

Каруч, т. владичанско око у језеру СкадарCкOмe, Name eines Fischfanges in Lago die Scu- | Kàт,* m. 1) das Stockwerk, contignatio: куhа на tari, piscina quaedam.

каручице, f. pl. dim. v. каруце.

каручни, на, но, н. п. коњи, Rutj, rhedarius. кас, м. (Лос. касу) ber $rab, gradus tolutilis: ићи касом; ови су коњи добри на касу. [каса, сf. аса.]

два ката. [vide под 1]. cf. бој, таван. 2) eine Reihe Ghnüre am älcibе: удри три ката гајтана.

катан, cf. пипавица.

катана (катана),* m. ein Arieger зи Bferbe, miles eques: Скидај руо, незнана катано

касаба,* f. мала варошица, cin &lefen, Marft|катанац, катанца, т. 1) баз Миbängejdhloß, sera ffeđen, oppidulum, vicus. [vide варошица]. касалица, т. (у Земуну) онај што се с парлаторије шаље у варош те зове кога на раз

говор.

Басало, m. Zraber, gradiens tolutim. касалов, а, о, без касало, 3. 3. код касалове Kyhe, schickt man jemand (in April), wenn man ihn durch vergebliche Gänge soppen will, tolutim gradientis.

касање, п. баš Zraben, gradus tolutilis. касапин,* m. vide месар [1]: Нови касапи под рен кољу.

касапити, ним, v. impf. сјећи месо, &leijch anbauen, lanius sum.

касапљење, п. баз leifhanen, ars lanii. касапница, f. vide месарница. касапски, ка, ко, vide месарски. касарма, f. (у Ц. г.) біе Rajerne, castra: А глас бегу на касарму дође

касати, сам, v. impf. traben, tolutim incedo. касач, касача, т. н. п. коњ, који добро каса, der Traber, gradiens tolutim. каскање, n. dim. v. касање. каскати, кам, dim. v. касати. каснити, ним, (у војв.) vide доцнити. касно, (у војв.) vide доцкан. касороња, f. (у Ц. г.) некака трава, која у води има род као кестење, који свиње једу,

1

[ocr errors]

apposita (frang. le cadenas). [cf. локот, һилит]. 2) das Gefbkraut, reseda luteola Linn. катанија, f. (coll.) біe Rrieger zu ferbe, milites equites: На узима триста катаније катански (катански), ка, ко, беп Äriegern зи Pferde gehörig, militum equitum. кaràpиmтe, n. (y II. r.) die Fahnenstange, hastile vexilli, cf. конљача [1].

катарка,* f. беr Mìaftbaum, malus. катарма,* f. као дијете слушао сам врету из некаке пјесме: Сипи, муњо, да катарму наheм и мислим да значи узда. |катил,* m. vide крвник. каткад, бани uns wann, subinde. [cf. другда, другдаш, ђађа, ђађаш, кад и кад, каднокад, каднокада, кашто, којекад, штокад]. катрам[*], m. (у Ц. г.) vide катран: Намазаше прахом и катрамом катрабунаћ, т. (у Маинама) 7 свештеника обуку одежде извраћене и узму у руке по свијећу окренуту наопако, из проклињу онога који је што учинио (а не зна се ко је). У Бјелопавлићима ово се зове клетвена бденија.

катран* [катрам], m. (franz. goudron, ital, catrame) das Schiffpech, Ther, pix liquida, axungia. катраница, f. баз Befäß für bie Sagenfchmiere, vas in quo axungia asservatur.

катун, катуна, m. (по јужн. кр.) біе Sennerei, locus et casa mulcendis aestate ovibus [vide бачија], cf. стан: Разапеше Пипери катуне

На катуне Турске ударише

Катунска нахија, f. ein Bezirf in Montenegro, regionis nomen.

каћинера, 2 f. cin Sranenzimmer баš ji gern ziert, каћиперка, mulier comta.

какун, m. 1) (у Брд.) цвијет који у земљи има какунице (колико пушчано зрно), које дјеца копају и једу, baš Snabenfraut, orchis satyrium [orchis L. или: crocus L., colchicum L.; ef. каћунак, дремак, дремовац, подримунак ]: Ођео се као какун. 2) име волу, који је врло лијеп, фjenname, nomen bovi indi solitum. кађунак, нка, m. vide каһун 1.

капунити се, каһуним се, ѵ. г. impf. (у Брдима) sich schmücken, zieren, exornor. cf. [vide] Kи

тити се.

каhунида, f. (у Bpa.) Knabenwurz [Wurzelknvlle], radix orchis [tuberidium].

какуњење, п. (у Брд.) баз Bieren, exornatio. кàук, m. 1) der Laut des Truthahns, galli indici sonus. 2)* vide чалма [1].

каукање, п. баз Ehreien ber Truthenne, vox gallinae indicaе.

каўкати, каучём, v. impf.) ben gaut beš Zruthaђиз каўкнути, каукнём, v. pf.j von fich geben, edo sonum galli indici.

каулин, наулина, m. (у Дубр.) ber lumento1, brassica [oleracea] botryitis Linn. [cf. прокуле (брокуле)].

каурење, п. баё зит каур-тaфen, Tо facere тог

каурин.

каурин,* т. беr Unglänbige, incredulus. [cf. bаур, Баурин].

каурити, рим, v. impf. зиш каур тафен, facio тог каурин: Шта кауриш Турке без не

воље

кауркиња,* 1. бie Unglänbige, incredula: Ужелио младе кауркиње

каурма,* f. vide дроб [1].

Kayрerâ, f. adj. das Land der Ungläubigen, terra. incredulorum (Ungern und Deutschland). каурски, ка, ко, unglänbig, incredulorum. каурски лонац, m. (у Србији) лонац што се

доноси из Аустрије, за разлику од опијех лонаца што се праве у Србији, који су црни и много дебљи од онијех. каурски марјаш, m. (у Јадру) ber Siebschner (zum Unterschiede von einem Zehner der auch мapjam heißt), numus 17 cruciferorum. кафа[*], f. (у војв, по варошима) vide кава mit allen Ableitungen. кафазли-Ружица, f.: Лјено име кафазли-Ру-|

жица.

кафеџија[*], m. vide кавеџија: Кафеџији залфе и филџане

кафтан,* m. ber Raftan, tunicae seu togae genus: Босиљак се за кафтан задева ваца, f. 1) біс Rufe, Sanne, labrum. [ef. бадањ 2,

када 3]. 2) (у Банату око Темишвара) свако буре, yaß, dolium. Каца је управо свака одозго без дна, и стоји усправо, и понајвише је у дну шира него у врху. Буре [ардов] је заднивено с обје стране, и стоји полошке, па одозго на сриједи има јаму на коју се пиће уњ љева и натегом из њега вади, и која се врањем заврањује; а са стране, на дну, има чен на који се пиће из њега точи; оно је свако на сриједи дебље или шире него на крајевима. Фучија [вучија] је заднивена с обје стране као и буре, али не стоји полошке него усправо као каца, па одозго на дну има јаму на коју се пиће у њу љева и из ње натегом вади или точи

(н. п. кад је фучија мала па остане на мало, на је изврну); оне су понајвише у дну шире него у врху као и каце. Али бременице и барила [2, барело, барио, барјело] на крајевима су уже а на сриједи дебље, од прилике као дугачка бурад, на осим оне јаме одозго на дну имају јаму и са стране под врхом, те се на ону јаму што је на дну у њих пиће или вода сина, а на ову другу истаче. И за жбан [жбањ, Џбан, баквица, брема] може се рећи да је фучија по томе што је заднивен с обје стране и што стоји усправо, али он није округао, него је у ширини плосан, и осим оне јаме на коју се вода уњ сина, има одозго на једноме крају као носац, на који се вода пије, а с једне му је стране једна поширока дуга, дуља од осталијех, и пробушена је, те се провуче узица, за коју се жбан носи. И чобања је водени суд од дуга, и стоји полошке као буре, али су јој према днима дуге врло кратко, те је плосна готово као велика плоска. ef. бадан [2].

кацида, f. (у Боци) бес Selm, cassis: На глави му сребрна кацида, На кациди триест перјаница

кацкање, п. баз Zröpfeln (Hbfallen beš Sewinns) beim Kleinhandel, lucelli adventus.

кацкати, ка, v. impf. tröpfeln, lucellum venit: кацка пара.

качамак, m. ber Rufuruzbrei, Bolenta von Mais, polenta e zea mais Linn. cf. [макарун, мамаљуга, 2 пура 1,] куља.

[blocks in formation]

качаров, а, о, vide качарев.

кашљуцање, n. dim. v. кашљање. качати, чам, v. impf. (у Боци) кача риба (кад| кашљуцати, кашљўцам, v. impf. dim. v. каизађе наврх воде и вицне се), auf beš 2Baf=

шљати.

jers Dberlähe fih werjen (vom Sijфе), prosilio. кашњење, п. vide доцњење. качица, f. dim. v. каца. каштар, тра, тро, н. п. вино, ђеть, janer, acerbus. качка, f. (у Банату) 1) игра женске дјеце, ein | каштига, f. (у војв.) біе trafe, poena. [cf. пиKinderspiel, lusus quidam puellarum. 2)

јена].

кратко дрвце (као клис) заошиљено с обје | каштиговање, п. баз Bejtrafen, punitio. каштиговати, гујем, v. pf. u. impf. beftrafen, punio, castigo.

стране које се по једноме крају удара палицом те одскаче у висину. cf. пиљцика 1. качкавица, f. quatjhiges Setter.

кашто, zuweilen, subinde. [vide каткад]. качкање, п. bas Glüjjigtreten без Rothes, concul- квак, m. in ber Hebenšart: ја њега ни у квак, catio luti.

качкати, кам, у. impf. ben Roth zerwaten, conculco lutum: отјерај те свиње да не качкају испред куће.

качни, на, но, н. п. обруч, бар, 28аннен-, 1аbrorum. [cf. бадњев].

каш[*], m. vide [2 облук 2] ункаш (cf. облук, облучје): На жераву о киш обесно

1. каша, f. 1) ber Brei (öfterr. Brein), bie Sringe alica, ef. [2] каша [1, арнакаша]. - 2) һур. . кашика: Кад понесем шимшир кашу ка грлу

2. кàша, f. 1) (y II. r.) der Brei, die Grüße, alica: Кад је млијека није каше, а кад је каше није млијека. [cf. 1 каша 1]. 2) кад се штогод врло раскува, или се измијеша тако да се не зна шта је, ber Brei, puls: начинило се као каша.

кашагија,* 1. беr triegel, strigilis. [cf. чеша- | гија).

каша, шља, m. бег Mujten, tussis.

кашика,* f. (pl. gen. кашика) бег Ýöffel, cochlear, ligula. |vide] жлица, cf. ожица, ла

жица.

кашилук,* т. ber Stahl (аn ber Flinte), chalybs

sclopi. ef. огњило [2, чарак, чекић (чекич) 2]. кашичар, m. 1) göffelmaher, cochlearius. У Србији највише Цигани Влашки граде кашике (вретена, корита и карлице), и носе по селима, од куће до куће, те продају и дају за брашно. - 2) (у Сријему) біе göffelgans, platalea leucorodia [L.].

кашичара, f. т. j. воденица (поточара), што јој коло стоји усправо, а пера су таковог кола као кашике, сіне афmühle, mit aufrechtem Rabe, molae parvae genus. [vide млин]. кашичарев, а, о, vide кашичаров. кашичарка, f. (Влашка Циганка) 2öffelmajerin, cochlearia.

кашичаров [кашичарев], а, о, без öfflers, соchlearii.

кашичица, f. dim. v. кашика.

кашични, на, но, Ýõjjel, cochlearis. кашкет, кашкета, т. баз Сазquet, galeae genus: Код һесара обрштери бише, И носише од

злата кашкете

кашљање, п. баз Duften, tussitio. кашљати, кашљем, v. impf. buften, tussio. кашљив, а, о, Бен Mujten babens, tussi laborans.

ignoviren, ignoro.

II.

квака, f. 1) vide кука [1]. 2) тегли[ти] се кваке, кад двојица закваче средње прете од руке, па се вуку који ће бити јачи. квар, т. біе Bejmäbigung, damnum, cf. [vide] штета: Није квара да стотину дадеш кваран, рна, рно, (кварни, на, но) 1) н. орах, лешник, жито, verborben, corruptus. 2) човјек, т. ј. [vide] килав. cf. штетан. кварат, рта, m. 1) (по примор.) vide четврт [1]: Од лакта није, од кварта није, од педи није, сву господу просвијетли. 2) (у Боци) Аустријски сребрни новац од пет крајцара, österreichische silberne fünf Kreuzer Münze, numi genus.

кварење, n. baš Bejchäbigen, Berberben, corruptio. кварити, кварим, v. impf. verberben, corrumpo. [cf. штетити, одрађивати 2]. [кварити се, кварим се, ѵ. г. v. кварити; ef. штетити се.] квас, т. 2 [cf. 1 маја 1] 1) ber Eanerteig, квасац, сца, m. fermentum. 2) saure Milch womit man die frische säuert, fermentum. 3) пиварски квасац, біс Bierhefen, fermentum. У Грбљу кад жена метне крух у пећ, она узевши што са земље у руку рече: „Ово у руку а крух у квас,“ да би крух у нећи нарастао.

квасилица, f. [cf. квасило] 1) наврх дрвета крпа што косци носе у водијеру, те квасе косу кад хоће гладилицом да је оштре, ein Werkzeug der Mäher die Sense damit zu neßen, instrumentum fenisecae humectandae falci.

2) у ковача чим ватру кропе, berü wisch, peniculus stramineus carbonibus refrigerandis. Ковачка је квасилица много већа од косачке и на дужему дршку, и стоји у води у кориту.

квасило, n. vide квасилица: Надигао (или закесерно) квасило (fhimpffich für браду). квасина, f. (особито у Далмацији) ber Gjjig. acetum. cf. [остика,] сирће, оцат. квасити, ейм, v. impf. 1) neken, humecto.

2) (у Дубр.) н. п. хљеб у каву, vide ума

кати.

квашеница, f. Broffchnitten in Ciern uns © malz, cibi genus.

квашење, п. [cf. мочење] 1) baš n, humectatio. 2) (у Дубр.) vide умакање.

квёка, f. баз 28ebgejorci (bes jungen Majen), ge- кењац, њца, m. (у Херц.) vide магарац[1]. mitus (lepusculi).

квекнути, квекнем, v. pf. квек- reien (wie ein junger Daje), ingemisco ut lepusculus. квечање, п. баз 2Bebjchreien (beš jungen Dajen),

gemitus lepusculi).

квечати, чим, v. impf, квек-jфreien, gemo ut lepusculus.

квоцање, п. баš Bludjen ber (Sluđ) Denne, glo

citio.

квоцати, чём, v. impf. glufen, gludjen, glocio.
квочка, f. 1) bie Öludhenne, gallina glociens.
2) bei bem Doppel-Habojd bie Mäljte, bie ber
Gläubiger behält (die andere heißt unле, also
Henne und Hühnlein), pars major bacilli, nu-
meris notati, рабош dicti.

квочетина, f. augm. v. квочка.
квỳга, f. 1) der Auswuchs, excrescens gibber.
2) свезати кога у квргу, etma in ben Bod
spannen. 3) дизати се кврге, т. ј. човјека
у квргу везана преко себе преметати (у игри).
кврка, f. баз &nurren, stridor (ber Rage).
квргаја, f. (у Шумад.) некака крушка по којој
имају као мале кврге, Wrt Birne, piri genus
[pirus communis L. var.].

квркнути, нём, v. pf. fnurren, immurmuro (sicut
felis).

кврчање, п. баз Anurren ber Raße, murmuratio.
кврчати, чим, v. impf. fnurren, murmuro.
ке, додаје се гдјекојијем ријечима на крају,

2) (y

кењача, f. 1) маст што се ухвати на главчини
или на осовини, bie Bagenjamiere, bie zwijchen
der Achse und der Nabe sichtbar wird, axungia
apparens ex parte utraque rotae.
Боци) vide магарица. cf. кењица.
кењица, f. (у Херц.) vide магарица.
кенкање, п. vide књежење.
кењкати, кам, v. impf. vide књезити се.
кењчев, а, о, vide магарчев.
кенец, m. ber 3werg, nanus. [vide] стармали,
cf. мањо, маљеница.

кепеченчеле, у загонеци, cf. титирин-гуске [?].
kêp, m. (pl. kềрови) der Spürhund, canis sagax.
[cf. биза, бизин (биздин), шљедник].
кера, f. һур. v. кер.

керебечење, п. baš tolzieren, incessus magnificus.
керебечити се, чим се, v. r. impf. (у Бачкој)
jtolzieren, magnifice incedere [vide таслаисати]:
Кад се дика у дворе ушика, Па се бечи на
се керебечи

кереп, т. (у Хрв.) 1) скела од више лађа свеза-
нијех (укерепљенијех), mehrere an einanber gebun-
dene Schiffe zur Ueberfuhr, plures naves colligatae.
- 2) (у Сријему) дно или лађа на којој стоји
воденица (на великоме керепу стоји кућа а на
маломе ајташ), baš chiff, auf weldjem bie Baj=
sermühle ruhet, navis molae aquariae supposita.
керепњак, т. нешто око воденице.
[керђа, f. cf. поник.]

н. п. данаске, ноћаске, јутроске, синоћке, керица, f. dim. v. кера.

а може се чути и васке, наске, и: чини ми | кёров, а, о, ber Gpürhunbeš, sagacis canis. ске (мјесто: чини ми се); И васке ћу месом | керовљи, ља, љё, н. п. траг, ber pürђинбе, наранити Чини ми ске, изнети је не ћеш

кеба, f. (понајвише у Бачкој) ein fleines За[enmejjer, cultellus plicatilis: Потрже као кебу иза појаса.

кебање, п. базš Zauern, Иbpajjen, aucupium. кебати, кебам, v. impf. Iauern, abpajjen, aucupor, insidiis capio. cf. [vide] вребати. кебица, f. dim. v. кеба.

Кева (Кёва), f. Grauenname, nomen feminae. кèвтâше, n. das Befzen der Jagdhunde, allatratio canis venatici. [cf. штектање (штехтање), штехта].

ковтати, кёвһем, v. impf. befzen wie ein Špür
hund (kläffen), latro ut canis sagax, gannio.
[cf. штектати (штехтати)].

Кёзун, m. (у Ц. г.) мушки надимак.
кека, f. (у Бан.) по ритовима некака трава као
рогоз, од које се срце може јести за невољу, |
и кад се сажваће пусти из себе сок налик
на млијеко, Wrt flange, herba quaedam pa-
lustris [sagittaria sagittifolia I..].
Кекавац, кавца, m. ber &roate (2sinbijhe), ber кај
(statt ura) spricht, slavus Croata, qui raj dicit
(pro шта). ef. Чакавац.

кекељен, у загонеци, cf. цигуљин.

кељавац, љавца, m. у Неретви некаква мала риба за коју се каже да је пуна костију као Длака (длакава).

|

canum sagacium.

керостац, керосца, m. (у Дубр.) ber Leuchter, can

telabrum. [vide] свијетњак [1], ef. чирак. kèруma, f. die Spürhündin, canis sagax femina. керушин, а, о, ber pürhünbіn, canis sagacis feminae.

[ocr errors]

керче, чета, п. баš pürünòn, catulus sagax. кеса* [һеса], f. 1) ber Beutel, crumena, sacculus [ef. бурса, тоболац 2]: Ако смо ми браћа, нијесу нам кесе сестре. 2) der Beutel als bestimmte Zahl (500 Piaster), crumena, sacculus continens 500 piastros. - 3) (понајвише се говори pl. кесе) біе Batrontajche, embolorum theca. cf. [vide] припојаснице.

Kècera, f. der Weißfijch. cyprinus alburnus [abramis ballerus Cuv.]: Кесеге му коло воде,

а гргечи гледе

кесежар, т. који кесеге радо једе или њима

тргује. У Сријему Карловчане у шали зову кесежарима, јер их они много суше и једу. кесежица, f. dim. v. кесега.

кèсер,* m. 1) eine Wrt Zimmerart, asciae genus, dolabra. Кесером се не сијече као сјекиром и брадвом, него од прилике као мотиком, а с Друге стране има као подугачке ушице, којима се клини забијају, кад се зграде даском или шиндром покривају. 2) (scherzhaft) der Bart, barba.

кесетина, f. augm. v. кеса. [cf. кесурина]. Бечење, п. баз Мирајjen (3. 3. im Ballipiel), саркесеџија,* m. ein türfijcher traßenräuber zu 3ferbe, tatio.

latro turcicus equo vectus. [cf. һесерџија]. | кечига, ) f. Gtiert, terlet, Stör, accipenser stelкесизуб, m. (у Рисну) који се једнако смије, кечика, latus [acc. ruthenus L.]. cf. ноствица ber Railujtige (фіmpfli), risor. [cf. кестозуб, пестозуб].

кесим,* m. 1) eine Baujjumme, aversio: Влашка плаћа Турскоме цару кесим, т. ј. осјеком.

2) Miethe für den Fruchtgenuß, aversio pro usufructu, die meist in einem Theile der Frucht jelbit bejteht: дао краве пӧд кесим. [ef. најам]. | кесймача, f. овца која се даде под кесим, еіп Schaf, das für den Fruchtgenuß abgegeben wird, ovis pro usufructu praestanda: И он купи Турске кесимаче

кесити, кесим, v. impf. т. ј. зубе, біе Зађие weijen, ostendo dentes, ringor. [cf. 2 кечити]. кесити се, кесим се, v. r. impf. fachen инò біє Zähne weijen, ringor.

кёсица, f. 1) dim. v. кеса, баз Beutelchen, mar-
supiolum. - 2) боли дијете кесица, Робен
jack, scrotum.

кестен, кӗстена, m. (gen. pl. кестена) біе Rа
stanie (österr. die Kesten), Baum und Frucht, ca-
stanea [vesca Gaertn.; cf. костањ].
Кестена планина, f.: И Кестена висока пла-

Нина

кестенар, кестенара, m. који кестене продаје, Kastanienverkäufer, qui castaneas verdit. [cf. кестенција].

кестенарица, f. Rajtanienvertäuferin, mulier caкестенарка, staneas venditans.

кестеник, кестеника, m. ber Raftanienmals (Re= stenwald), castanetum.

кестенић, m. dim. v. кестен. кестенџија,* m. vide кестенар.

[ocr errors]

кестење, п. (coll.) bie Rajtanien, castaneae. кестозуб, т. (у Ц. г.) који кеси зубе, vide | [кесизуб] пестозуб.

кесурина, f. augm. v. кеса. [vide кесетина]. кетен[*], m. (у Хрв.) vide ћетен.

[(носвица), чига].

1. кечити, чим, v. impf. aufpafjen (im Balljpiel), capto (pilam).

2. кечити, кечим, у загонеци мјесто кесити:
Пут тебе иде, очи бечи, а зубе кечи, а тебе
све на мање живот долази.

кешке* [ћешке], кета, n. eine Épeije von Beizen
und Fleisch, cibi genus (solemnioris). Нajuриje
се шеница отријеби да у њој не буде ништа
до самога зрна, по том се у ступи обије, те
спадне љуска с ње, па се онда с кокошима
или с овчијим месом тако укуха у котлу да
се месо све распадне; онда се кости поваде
напоље, а месо се лопатицом тако измијеша
с оном раскуханом шеницом да се ни мало
не познаје; по том кад хоће кешке да се
једе, ваде се по неколике кашике у тигањ
те се погрије.
киван, вна, вно, на кога, ber etwaß wiber einen
auf bem Derze bat, iratus alicui. [cf. гибан ?].
кидање, п. 1) baš ntzmeireißen, ruptio.
2)
das Ausmisten, purgatio stabuli.
кйдаоница, f. (у Хрв.) рупа на кошари кроз
коју се ђубре баца на поље (кад се кошара
kuдa), ein Loch, bei welchem der Mist aus dem
Stalle hinausgeworfen wird, hiatus ejiciendo e
stabulo fimo.

кидати, дам, v. impf. 1) reißen, rumpo. - 2)
н. п. кошару, ђубре, aušmiften, purgo sta-
bulum.

кидати се, дам се, v. r. impf. 1) reißen, rumpi:

ови се конци кидају. 2) кида се човјек н. п. од каке муке, од бриге или од великога кидисати *], дишем, v. [pf.] impf. gewaltjame посла, fih in Bejchwerlichfeit befinsen, laboro. Manó anlegen, vim infero [cf. кехисати]: хоће сам себи да кидише; Ко би мог'о брату киДисати

кêтеуш, m. eine Irt jerbijhen Fanges, choreae | видљив, а, о, н. п. пређа, waš gern reißt, quod serbicae genus.

кётрица, f. vide ћетрица.

facile rumpitur: Мушко ми чедо плачљиво, Танка ми пређа кидљива

кехисати[*], хишём, v. pf. (у Ц. г.) vide ки- Кија дејеклија, m. (ст.): Џенерао Кија ОсјекДисати: Бјелопавлић њима кехисао лија Он отиде шеер Бајној луци

кец, кеца, т. баз 2MB in Marten, monas (charta-|кијавица, f. vide кихавица. rum lusoriarum).

кец! / interj. Saut, um sie Siegen zu treiben, so-
кеца! nus agentis capras: Волим рећи: не ћу,
него ваздан: кец! кец!

вецање, п. баз кец rufen, vox кец !
кёцати, цам, v. impf. кец rufen, dico кец!
вецеља, f. біе ©mürze (баз Bortud)) ber Granen,
praecingulum. [vide] прегача, cf. бошча.
кецељица, f. dim. v. кецеља.

кёцкање, n. dim. v. кецање.

кецкати, кам, dim. v. кецати.

кијак, т. 1) бer &nüttel, fustis [vide батина 1]: Ја правим држалицу, а оно се начини кијак; ја кијак и волим. 2) хоћеш кијак ! du bekommst es nicht, thust es nicht, non tibi succedet.

кијамет,* m. ber Sturm (eig. п. fig.), ber Belt

Сube, mundi interitus [vide смак]: куда ћеш ти на том кијамету? Као у очи кијамета. кијање, n. vide кихање.

кијати, кијам, 1) vide кихати. 2) (у Далм.) кија снијег, т. ј. иде или находи.

кёцнути, нём, v. pf. (bie Siege) mit sem Mußbruđe | кијача, f. vide [батина 1] кијак.

кец vertreiben, fortfeßen, abigo capellam.

кијачић, m. dim. v. кијак.

« PreviousContinue »