Page images
PDF
EPUB

Карловци, ловаца, m. pl. 1) Rarfomis (in Cir Art Simpsfraut, herba quaedam palustris (trapa

mien), Carlovicium. --- 2) (ropan) vide Kap natans L.). ловац [1].

Кастела, п. р. осам се за поред мора између Карловчанин, т. 1) Warloviser, Carlovicensis. Спљета и Трогира, и ово су им Имена од 2) slarlstädter, Carlostadiensis.

Спљета идући: ("угурац, Гомилица, Камбекармина (кармйна), f. (по зап. кр.) vide [1] даһа. 1овац, Луксић, Стари, Новій, Стафилић, карпуза,* f. (у Боци, а ну Србији и Босни по Неај. Кастелани су сви закона" Римскога и

варошима може се чути) vidе лубеница. по одијелу и живљењу врло се разликују од Kâpta, f. 1) die Spielfarte, charta lusoria. 2) В.лаха или Мор.лака, н. п. сврх појаса носе (по зап. кр.) vidе хартија.

дугачке плаветне хаљине с тијеснијем рукартање, п. газ #artenjpiel, lustis chartarum. кавима, брију бркове, имају лијепе куће и картар, картара, т. беr #artenjpieler, lusor char Живе као варошани; али Српски доста доtarius. [cf. картані).

бро говоре, јер се мијешају с Власима и kaptapa, f. die Kartenaufschlägerin, vetula e char Док су Турци држа. Он Клис били су под

tis lusoriis vaticinans. [cf. kaprailla!. владом Турском; али отнет имају уговору картати се, там се, v. r. impf. Starten jpieler, много ријечи које не иду у чисти Српски јеludo chartis.

зик, н. п. патку зову утак (али знаду и што картані, карташа, т. vіdе картар.

је настка), разбој кросна, језик јазик и јекарташица, f. vіdе картара.

зик, мјесто примити кажу пријати и т. д. картун, картўна, т. (у војв.) деr антроllен кастен, * adv. gerade, eigens, proprie, di

zeng (Cattun, österr. gemein.: Karton), textum xy- kàctîne, recte: отишао му кастиле за то linum.

кастилице.) (не узгред или чега другога ради): каруце, f. р. (р. ital. carozza) беr аgеn, die ІІІ.ље Вуку књигу кастилице Nutiche, rheda. cf. I TOB.

кастрола, f. Die Cajjerolle (Rajtrolle), sartago maКаруч, m. В.Ладичанско око у језеру Ска,дар

nubriata. Ckome, Name eines Fischfanges in Lago die Son- kàr,* m. 1) das Stockwerf, contignatio: kyha na tari, piscina quaedam.

два ката. [vidе под 1]. cf. бој, таван. 2) каручице, f. pl. dim. p. каруце.

eine Reibe c фniirе am RIcine: удри три ката каручни, на, но, н. II. Коњи, Rutјсб-, rhel:arius. гајтана. ка", т. (loc. касу) Ser Brab, gradus tоlutіlіѕ: катан, cf. нишавица.

ићи касом; ови су коњи добри на касу. катана (катана),* m. ein Rrieger 311 4ferse, mi[каса, cf. аса. 1

les eques: Скидај руо, незнана катано Басаба,* f. мала варошица, ein letter, 90tarft- катанац, катанца, т. 1) Ваз 21nbängejcbloj, sera

Flecken, oppidulum, vicus. [vide kapommal. apposita (feat. le cadenas). [cf. Локот, фикасалица, т. (у Земуну) онај што се с: пара лит]. 2) das Gefbfraut, reseda luteola Linn.

торије шa, у варош те 30ве ога Ha pau- karannja, f. (coll.) die Krieger zu Pferde, milites 2000).

equites: Па узима триста катаније käca.10, m. Traber, gradiens tolutim.

катански (катански), кa, кo, Sen #riegern ill касалов, а, о, без каса.10, 3. 23. код касалове Pferde gehörig, militum equitum.

kvhe, schickt man jemand (in April), wenn man katapkute, n. (y II. r.) die Fahnenstange, hastile ihn durch vergebliche Gänge foppen will, tolutim Vexilli. cf. копљача [1]. gradientis.

Karâpka,* f. der Mastbaum, malus. kacane, n. das Traben, gradus tolutilis. катарма ,* f. као дијете слушао сам врсту из касапин,* т. vіdе месар [1]: Нови касани под некаке пјесме: Сини, муњо, да катарму нареін кољу.

hem и мислим да значи уз да. касапити, ийм, v. impf. сјећи месо, teijih all= катил,* m. vіdе крвник. baite, lanius sum.

каткад, Sann uns - mаn, subinde. [cf. другда, касапљење, п. За leijcbbaet, arѕ lаnii.

другдан, ђађа, ђађани, кад и кад, каднокад, касапница, f. vіdе месарница.

каднокада, капіто, којекад, ІІІтокад). касапски, кa, кo, vidе месарски.

катрам[*], т. (у Ц. г.) vidе катран : Намазане касарма, f. (у Ц. г.) бic Rajerne, castra: A г.лас прахом и катрамом бегу на касарму дође

катрабунақ, т. (у Маинама) 7 свештеника käcati, câm, v. impf. traben, tolutim incedo. обурсу одежде извраћене и узму у руке по касач, касача, т. н. II. коњ, који добро каса, свијеfiy окренуту набиако , проклин» der Traber, gradiens tolutim.

онога који је што учинио (а не зна со 2:0 каскање, п. dim. p. касање.

је). У Бје.онавлићима ово каскати, кам, dim. p. касати.

бденија. каснити, ним, (у војв.) vidе доцнити. катран* (катрам), т. (frans. goudrоn, іtаl. caкасно, (у војв.) vidе доцкан.

trame) das Schiffpech. Ther, pix liquida, axungia, касороња, f. (у Ц. г.) некака трава, која у катраница, f. Bas Befäf für die agenjbmiere, води има род као кестење, који свиње једу, 1 vas in quo axungia asservatur.

ua

се зове Клетвена

и натегом

ИЗ

њега

ТОЧИ

Sonus.

и осим

катун, катуна, т. (по јужн. кр.) бie Септеrеі, када 3]. 2) (у Банату око Темишвара)

locus et casa mulcendis aestate ovibus (vide свако буре, бар, dolium. Каца је управо бачија), cf. стан: Разпенше Пипери катуне свака одозго без дна, и стоји усправо, и поНа катуне Турске удариіне

највише је у дну шира него у врху. Буре Катунска нахија, f. ein eзirt in 20ontenegro, re [ардов] је заднивено с обје стране, и стоји gionis nomen.

по.1онике, па 0,403го на сриједи има јаму на kahwepa, f. ein Frauenzimmer das sich gern ziert, коју се интe yњ љева каһинерка, mulіеr соmta.

Вади, и која се врањем заврaњује; а са каһун, т. 1) (у Брд.) цвијет који у земљи има стране, на дну, има чеш на који се пиће из

кађуние (ко. Шко пушчано зрно), које дјец: 1њега точII; оно је свако на сриједи дебље komajy i jeay, das Knabenfraut, orchis satyrium или шире него на крајевима. Фучија [ву(orelis L. H1: crocus L., colchicum L.; cf. чија је заднвена с обје стране као и буре, каһунак, дрема, дремовц, подримуник]: Oђео а. Ти не стоји Полошке него усправо као каца, се као какун. 2) име во.1у, који је вр.10 на одозго на дну има ја му на коју се пиће jei, Ochsenname, nomen bovi indi solitum.

у њу љева и из ње натегом вади или каһунак, на, m. vіdе каһун 1.

(н. п. када је фучија мала па остане на мало, каһ унити се, каһу ийм се, v. r. impf. (у Грдима) па је изврну); оне су онајвише у дну шире

sich schmücken, zieren, exornor. cf. [vide] Ki него у врху као и каце. Али бременице и ТИТ се.

барила [2, барело, барио, барјело) на крака. уница, f. (у Брд.) {nabers (943trѕеlfnolle], јевима су уже а на сриједи дебље, од приradix orchis [tuberidium].

.лике као дугачка бурад, па осим оне јаме каўњење, п. (у Брд.) ба3iere, exornаtiо. Одозго на дну имају јаму и са стране под käyk, in. 1) der Laut des Truthahns, galli indici врхом, те се на ону јаму што је на дну у 2)* vide чaлмa [1].

њих пиће или вода сина, а на ову другу Kaykâibe, n. das Schreien der Truthenne, vox gal нстаче. И за жбан [жбањ, цбан, баквица, linae indicae.

брема] може се рећи да је фучија о томе каўкати, каучём, v. impf., set fаut bes Truthаtyle Што је заднивен собје стране и што стоји каўкнути, наукиім, v. pf.j point jiсh geben, elo s0 усправо, али он није округао, него је у Шиnum galli indici.

рини плосін,

оне јаме на коју се каўлин, вауайна, т. (у Дубр.) Sex 23itientоbt, вода уiњ сина, има одозго на једноме крају

brassica [oleracea) botryitis Linn. [cf. про као носяц, на који се вода пије, а с једне куле (броку.е)].

му је стране једна поширока дуга, дуља од kaypene, n. das zım kayp-machen, tò facere tòy оста.ијех, и пробунена је, те се провуче Каурин.

узица, за коју се жбан носи. и чобања је каурин,* m. Sеr lligliisibige, inсrеdulus. [cf. ђаур, водени суд од дуга, и стоји полошке Таурин].

буре, али су јој према днима дуге врло кратке, каунти, рім, v. impf. 3ши кур пабет, facio те је плосна готово као велика плоска, cf. тігурин: ІІ та кауриш Турке без не бадан» [2].

кіцида, f. (у Боци) Ser Selni, caissis: На глави куркиња,* f. die lungläubige, inсrеdula: Укeлно му сребрна кашида, Па капиди триест перМ.1а1е катуркине

јаница каўрма,* f. vitle дроб[1].

Källkâine, 1. das Tröpfeln (Abfallen des Gewinns) Kàyperâ, f. adj. das Land der llngläubigen, terra beim Kleinhandel, lucelli adventus.

incredulorum (lingern und Deutichland). кацкати, кі, v. impf. tröpfeln, lucellum venit: kayporn, kâ, kó, ungläubig, incredulorum.

капка 1:11:1. каурски льнац, т. (у Србији) лонгоц што се качамак, т. Sеr tiitiirlsbrei, olenta pon 2) aiз,

доноси из Аустрије, за разлику од онијех polenta e zea mais Linn. cf. [макарун, ма1онаца ІІІто се праве у Србији, који су црни маљуга, 2 пура 1,) куља. и много дебљи од онијех.

Качаник, т. варошица у старој Србији крај каурски марјаш, т. (у Јадру) Ser Cieb;cler воде Пероди.мье. Од Качанина наниже поред

( (zum llntersdiede von einem Zehner der auch map воде настаје нисура и др. нси око четири ja heißt), numus 17 cruciferorum,

сахата: Уli. исури испод Качаника Оста када[ *), f. (у војв. По варошима) vide кa вa mit Муса увр Качаника allen Ableitungen.

качанье, п. perbal. p. Качатії. ка раз. н-Ружица, f.: І јепо име на физ.ли-Ру- качар, т. беr yajsbinser, victor. [cf. бачвар]. жа.

качара, f. зграда гдје стоје каце, бie Spütte, mp кафезија[*], т. vilе кавеција: Кафемији заліфе die Fäsjer mit Pflaumen stehen, tugurium ad при. Јане

labra. кафтан,* m. Ser Sajtan, tunicae seu togae ge- качарев [качаров), а, о, без дўajbinders, viеtоriѕ.

nus: Боси.љак се за кафтан задева | качариште, n. Drt no einjt качара gejtance, locus кцца, f. 1) sie s?ије, 21aine, labrun. [cf. бадан, 2, ubi качара fuit.

[ocr errors]
[ocr errors]

Шљати.

ІІ.

вачаров, а, о, vidе качарев.

кашљўцање, п. dim. p. кашпљање. качати, чам, v. impf. (у Боци) кача риба (кад кашљўцати, кашљўцам, v. impf. dim. p. ка

изal, е наврх воде и вицне се), auf Без 2aje

jers Oberfläche sich werfen (vom Fische), prosilio. kàll hêze, n. vide poilueke. качиңа, f. dim. p. каца.

каштар, тра, тро, н. п. вино, bеrb, jauer, acerbus. качка, f. (у Банату) 1) игра женске дјеце, ein кантнга, f. (у војв.) Sie strafe, poena. [cf. пи

Kinderspiel, lusus quidam puellarum. -- 2) јена]. кратко дрвце (као клие) заошљено с обје | каштиговање, т. 813 23ejtrafen, punіtіо. стране које се по једноме крају удара па- кантиговати, гујем, v. pf. и. impf. bejtrafen,

Пицом те одскаче у висину. cf. пиљцика 1. punio, castigo. качкавица, f. quatјфіgеѕ letter.

кашто, 3umeileni, subinde. [vidе каткад). качкање, п. Біз бlujjigtretен без Stothes, concul- квак, m. in Ser Recentart: ја њега ни у квак, catio luti.

ignoriren, ignoro. качкати, кам, у. impf. Sen Roth ѕеrmаtеt, con- квака, f. 1) vide кука [1]. 2) тегли[ти) се

culco lutum: отјерај те свиње да не качкају кваке, кад двојица закваче средње прсте од испред куће.

руке, па се вуку који ће бити јачи. качни, най, но, н. п. обруч, бар, 21 аппен, la- I квар, m. Sіе 23ejcbiбigшg, damnum, cf. [vile] brorum. [cf. бадњев).

штета: Није квара да стотину дадеш каш[*], т. vilе (2 облук 2] ункан (cf. облук, кваран, рна, рно, (кварни, на, но) 1) н. облучје): Па жераву окаш обесно

орах, љепшник, жито, реrѕоrbеіn, corruptus. 1. каша, f. 1) Ser Brei (@jterr. Breit), бie Srüge, 2) човјек, т. ј. [vide] килав. cf. штетiн.

alica. cf. [2] каша (1, арнакапа]. – 2) hyp. кварат, рта, т. 1) (по примор.) vilе четврт [1]: р. кашика: Кад понесем II имшир кашу кіл Од лакта није, од кварта није, од неди није, грлу

сву господу просвијетли. 2) (у Гоци) 2. каша, f. 1) (у ІІ. г.) Ser Brei, Sie Brüge, Аустријски сребрни новац од пет крајцар,

alica: Кад је млијека није каше, а кад је österreichische silberne fünf Kreuzer Münze, numi каше није млијека. [cf. 1 канца 1]. — 2) кад genus. . се штогод врло раскува, или се измијеша кварење, т. Sag 23ejchiѕіgеn, 23etSerbe, corruptio. тако да се не зна шта је, Ser 25rei, puls: кварити, квадрим, v. impf. Derberbeit, corrumpо. HilЧИНИ. 10 се као кіша.

[cf. штетити, одја, ивати 2]. кашагија,* f. Ser Ctriegel, ѕtrіgilis. [cf. чеша- | [кварити се, кварим се, v. r. p. кварнті; cf. гија).

штетити се.] кашал., шља, m. Sеr ѕијjtei, tussis.

квіс, т.

[cf. 1 maja 1] 1) der Sauerteig. кашика,* f. (р. gen. кішка) Ser 'vijel, coch- квасац, сцa, m.fermentum. 2) jaure Milch

lear, ligula, [vide] клипці, cf. ожиці, ла womit man die frische jänert, fermentum. 3) жица.

пиварски квасец, бie Biеrbеfеnt, fermentum. KäWayk,* m. der Stahl an der Flinte), chalybs У Грбљу каад жена метне крух у пећ, она

sclopi. ef. огњило (2, чарнак, чекић (чекич) 2]. узеви ІІто са земље у руку рече: кантичар, m. 1) Süpjeinaber, cochlearius. У Сp руку акрух у квас,“ да би крух у uchu

бији највише Цигани Влашки граде кашике нарастао. (вретена, корита и карлице), иносе по се- квасилица, f. [cf. квасило) 1) наврх дрвета лима, од куће до куће, те продају и дају за крпа што косци носе у водијеру, те квасе брашно. — 2) (у Сријему) Sie giffelgans, pla косу кад хоће гладилицом да је онтре, ein talea leucorodia (L.).

Werkzeug der Mäher die Senje damit 311 nicken, кашичара, f. т. ј. Воденица (поточара), што instrumentum fenisecae humectandae falci.

јој коло стоји усправо, апера су таковог 2) уковича Чим вітру кроне, Ser Stiiblкола као кашике, еite Bactntülle, mit aufrechtent wisch, peniculus stramineus carbonibus refri

Rade, molae parvae genus. [vide Mu]. gerundis. Ковачка је квасилнца много веhin каничарев, а, о, vidе кашичаров.

од косачке и на дужему дринку, и стоји у кашичарка, f. (Влашка Циганка) ёјjelmatyeriin, води у кориту. cochlearia. .

квалило, п. vіdе кваси. Лица: Надигао (и. ІІІ закашичаров (кашичарев), а, о, беҙ өjilers, co кесерно) квасило (joinpflict fіr браду). chlearii. .

квасина, f. (особито у Далмацији) Ser Cјjig. капичица, f. dim. p. кашика.

acetum, cf. [остика, спре, оціхт. кашични, на, но, ?üјjels, cochlearis.

квасити, см , v. impf. 1) пеѕеnt, humeсtо. кашкет, кашкéта, т. баз Сазушеt, galeae genus : 2) (у Дубр.) н. п. xљеб у каву, vіlе ума

Код ћесара обрштери бише, и носише од Кати.
Злата кашкете

KBàmera, f. Brotschnitten in Eiern und Schmalz, кашљање, п. Заз фиjten, tuѕѕitiо.

cibi genus. кашљати, капљём, v. inpf. buіtеn, tussio. квашење, т. [cf. мочење] 1) Sas Regent, humecкапљив, а, о, без фиjte babens, tussi lаbоrаnѕ. t:atio. 2) (у Дубр.) vіlе ума: н.е.

Oro y

квека, f. 8 }}ebgejrci (0s jungen Saje), ge- | кéњац, њца, т. (у Херц.) vide магарац [1]. mitus (lepusculi).

кењача, f. 1) маст што се ухвати на главчини квёкнути, квёкиём, v. pf. квек-jreier (mie eiн или на осовини, Sie 22agenjdmiere, Sie swijken junger Vase), ingemisco ut lepusculus.

der Adhje und der Nabe sichtbar wird, axungia KBéYâle, n. das Wehidreien (des jungen Vajen), apparens ex parte utraque rotae. 2) (у gemitus lepusculi).

Боци) vide магарица. cf. кењица. квчати, чим, у. impf. квек-jtreier, gemo ut кењица, f. (у Херц.) vide магарица. lepusculus.

кёюкање, п. vіdе књәжење. квоцање, n. Bus Silitien Ser (63lut) Тение, glo- кењкати, кам, у. impf. vіdе књезити се. citio. .

кéњчев, а, о, vide магарчев. квдцати, чём, y, impf, glutent, glutjet, glocio. кенец, m. Ser Зmerg, nanus. [vide] стариали, KBÖYKA, f. 1) die Gluchenne, gallina glociens. cf. мањо, маљеница.

2) bei Бет Торреl-Raboje Sie biljte, bie дer кенечёнчеле, у загонеци, cf. титирин-гу ске [?]. (Släubiger behält (bie aitsere beipt пиле, аlјо кер, т. (pl. кёрови) Ser Сpiirbno, canis ѕаgах. Henne und Hühnlein), pars major bacilli, nu [cf. биз, бизин (биздин), шљедник). meris notati, pañoil dicti.

кера, f. hyp. p. кер. квочетина, f. augm. p. квочка.

керебечење, п. Заз Ctoljiere, incessus magniticus. KBjra, f. 1) der Auswuchs, excrescens gibber. керебечити се, чим се, v. г. impf. (у Бачкој)

2) свезати kora kbpry, etwa in den Book jtolsiere, magnifice inсеdere [vidе таслаисати ): јраниtеt. 3) днзати се кврге, т. ј. човјека Кад се дика у дворе ушика, па се бечи на

у квргу везана преко себе премeтaти (у игри). се керебечи KBdKA, f. das Knurren, stridor (der Nake). кереп, m. (у Хрв.) 1) скела од више лађа свезакергаja, f. (у IIIумад.) некака крушка по којој нијех (укерепљенијех), теbrеrе аn еіnаnsеr gebut

имају као мале кврге, 24rt Birne, piri genus dene Schiffe zur Ueberfuhr, plures naves colligatae. [pirus communis L. var.].

— 2) (у Сријему) дно или лађа на којој стоји квркнути, нём, v. pf. fnurreit, immurmuro (sicut воденица (на великоме керепу стоји кућа а на felis). .

Manome aj ram), das Schiff, auf welchem die Wajkopyahe, n. das Knurren der Kate, murmuratio. jermühle ruhet, navis molae aquariae supposita. кврчати, чим, v. impf. furren, murmuro. керепњак, m. нешто око воденице. ке, додаје се гдјекојијем ријечима на крају, | (кері, а, f. cf. поник.]

н. п. данаске, ноћаске, јутроске, синобке, кёрица, f. dim. p. кера. а може се чути и васке, наске, и: чини мн | кров, а, о, беr Сpiirbuses, singiciѕ саnis. ске (мјесто: чиин ми се); и васкә һу месом керовли, ља, ље, н. п. траг, der Spürhunde,

нарапити Чиши ми ске, изнетін је не е canum sagacium. кіба, f. (понајвише у Бачкој) ein Ileinte3 За: керостац, керосца, т. (у Дубр.) Ser feuchter, can

schenmesser, cultellus plicatilis: llotpre kao telabram. [vide) свијетњак [1], cf. чирак. кебу изі појасі.

rèpymua, f. die Spürhündin, canis sagax femina. кебане, п. Заз Yaler, 20bpajje, aucupium. керушин, а, о, Ser Сpiirbuzisia, canis Silgacis кебати, кебім, v. impf. Iaнeri, abpajjeii, auеu feminae.

por, insidiiѕ capio. cf. [vide] вребати. керче, чета, п. За: Срiirb ünscheit, catuluѕ ѕаgах. кéбица, f. dim. p. кеба.

kèca* Checa), f. 1) der Veutel, crumena, saccuКёва (Кёва), f. ijrаtетате, noinen feminae. lus | ef. бурса, тоболај 2): Ако смо ми браћа, кевтање, п. За 23efsen Ser agobulibe, аllаtratio нијесу нам кесе сестре. 2) der Beutel als

саnis venatici. [cf. итектање (штeхтанње), bestimmte Zahl (500 Piaster), crumena, sacculus штeхта).

continens 500 piastros. 3) (понајвише се кевтати, кёвћем, v. impf. befset mie ein Spir robopu pl. kece) die Batrontajche, embolorum

hund (kläfjen), latro ut canis sagax, gamnio. theca. cf. [vide] припојаснице. |cf. штeктaти (штeхтати)].

kecera, f. der Weißfijc. cyprinus alburnus [abКёзун, m. (у ц. г.) муніки надимак.

ramis ballerus Cuv.]: Кесеге му коло воде, кéка, f. (у Бан.) по ритовима некака трава као а тргечи Гледе

рогоз, од које се срце може јести за невољу, көсөжар, т. који кесеге радо једе или њима и кад се сажваће пусти из себе сок налик тргује. У Сријему Карловчане у шали зову на млијеко, 24rt jlantse, herba quaedam pa кесе жарима, јер их они много суше и једу. lustris [sagittaria Sagittifolia I..].

кесежица, f. dim. p. кесега. Kérasai, kâbija, m. der Stroate (Windische), der kaj Kècep,* m. 1) eine Art Zimmerart, asciae genus,

(statt ilta) spricht, slavus Croata, qui kaj dicit dolabra. Кесером се не сијече као сјекиром (pro IIIта). cf. Чакавац.

и брадвом, него од прилике као мотиком, а с кекељен, у загонеци, cf. цигу љин.

друге стране има као подугачке унище, кé.љавај, љавца, т. у Неретви некаква мала јима се К. Линн забијају, кад се зграде да

риба за коју се каже да је пуна костију као ском или шиндром покривају. — 2) (jbersbajt) длака (д.1аківа).

der Bart, barba.

ко

2)

нина

кесетина, f. augm. p. кеса. [cf. кесурина]. вечење, т. баз элијpajjen (з. 3. im Baljpiel), сарKèceynja,* m. ein türkischer Straßenräuber zu Pferde, tatio.

. latro turcicus equo vectus. [cf. ћесерција). кечига, i f. Ctieri, Eterlet, &tür, accipenser stelкесизӯo, m. (у Рисну) који се једнако смије, кечика, , latus [acc. ruthenus L.). cf. нoствица

беr Rahlujtige (јфіnipflib), risor. [cf. кестозуб, [(носвица), чита). пестозуб].

1. кёчити, чим, v. impf. aufpajjet (im Balljpiel), кесим,* т. 1) eine Banjbjшите. aversio: Влашка capto (pilam). плаһа Турскоме цару кесим, т. і. осјеком. 2. кечити, кечім, у загонеци мјесто кесити:

2) Miethe für den Fruchtgenuß, i versio pro Пут тебе иде, очи бечи, а зубе кечи, а тебе usufructu, die meist in einem Theile der Frucht све на мање живот долази.

jelbjt bejtebt: дао краве нӧд кесим. [cf. најам). І кешке* [Тешке), кета, т. еіnе Среije po 223eisen кееймача, f. овца која се даде под кесим, еі

und Fleijch, cibi genus (solemnioris). Hajupuje Schaf, das für den Fruchtgenuß abgegeben wird, се пеница отријеби да у њој не буде ништа оvіs pro usufructu praestanda: ион куни до самога зрна, но том се у ступи обије, те Турске кесимаче

cilадне љуска сње, па се онда с кокошима кёсити, кесійм, v. impf. т. ј. зубе, бie 3bile или совчијим месом тако укуха у котлу да

meijen, ostendo dentes, ringor. [cf. 2 кечити). се месо све распадне; онда се кости повале Kécutk ce, kêcîìm ce, v. r. impf. lachen und die

напоље, а месо се лопатицом тако измијена Sähne weijen, ringor.

соном раскуханом шшеницом да се ни ма.10 кесица, f. 1) din. p. кеса, Ваз 23eutelchen, mar

не познаје; по том кад хоће кешке да се supiolum. - 2) боли дијете кесица, розеті?

једе, ваде се по неколике кашике у тигањ jack, scrotum.

те се погрије. кестен, кестена, т. (gen. pl. кестена) бie Ra- киван, вна, вно, на кога, Ser еtmas mier einen stanie (österr. die Kesten), Baum und Frucht, ca

auf sem Serge bat, iratus alicuі. [cf. гибан ?]. stanea [vesca Gaertn.; cf. костањ].

Kì âbe, n. 1) das Entzweireißen, ruptio. Кестена планина, f.: и Кестена висока пла

das Ausmijten, purgatio stabuli.

кидаоница, f. (у Хрв.) руна на кошари кроз кестенар, кестенара, т. који кестене продаје,

коју се ђубре баща на поље (кад се копара Kastanienverkäufer, qui castaneas verdit. [cf.

Kupa), ein Loch, bei welchem der Mist aus dem кестенција].

Stalle hinausgeworfen wird, hiatus ejiciendo e

stabulo fimo. кестенарица,, f. Rajtanieпpertäujerin, mulier ca-| кидати, дім, v. impf. 1) rеіреп, rumpo. — 2) кестенарка, i straneas venditans. кестеник, кестеника, т. бer Rajtanienmals (Re:

н. п. кошару, ђубре, аll&mijtent, purgo sta

bulum. stenwald), castanetum.

кидати се, дім се, y, r. impf. 1) reiзетi, rаmрi: кестенић, т. din. p. кестен.

ови се конци кидају. 2) кида се човјек н. кестенција,* m. vilе кестенар.

II. од каке муке, од брите или од великога kècrêne, n. (coll.) die Nastanien, castaneae. кестӧзуб, т. (у ц. г.) који кеси зубе. vide | Fйдисати, дишем, v. [pf.j impf. gewaltјате

110c.ja, sich in Beschwerlichkeit befinden, laboro. [ке сиз уб] пестозуб.

Vand anlegen, vim infero [cf. kexicatu]: xohe кееўрина, f. augm. p. кеса. [vidе кесетина].

сам себи да ки дише; Ко би мог'о брату кикетен(*), т. (у Хрв.) vide ћетен.

дисати Kéreys, m. eine Art jerbijchen Tanzes, choreae KNALUB, a, 0, I. II. mpeha, was gern reifit, quod serbicae genus. .

fасіlе rumpitur: Мушко ми чедо п.1ачљиво, кетрица, f. vіdе hетрица.

Танка ми пређа ки дљива кёхисати[*]), хишём, v. pf. (у ц. г.) vidе ки- кија дејеклија, m. (ст.): Џенерао Кија Осјекдисати: Бјелопавлић њима кәхисао

лија Он отиде пеер Бајној луци кец, кéца, m. Sаз 20p in Starten, monas (charta- кијавица, f. vilе кихавица. rum lusoriarum).

кијак, т. 1) Ser Rüttel, fustis [vide бaтина 1): kën! | interj. Laut, um die Ziegen zul treiben, so

Ја правим држа. Ицу, а оно се начини кикёца ! nus agentis capras: Волим рећи: не ћу,

јак; ја кијак и волим. 2) хоћеш кијак ! него ваздан: кец ! кец !

du bekommst es nicht, thust es nicht, non tibi sucкёцање, п. баз кец rujet, yox кец !

cedet. . кёцати, цам, v. impf. кец ruje, dico кец ! кијамет, т. Ser Ctrt (eig. и. fig.), Ser 2elt rejeda, f. die Schürze (das Vortuch) der Frauen, Снде, mundi interitus [vide смак): куда ћен

praecingulum. [vide) прегача, cf. бошча. ти на том кијамету? Као у очи кијамета. кедељица, f. dim. p. кецеља.

кијање, п. vіdе кихање. кёцкање, т. dim. б. кецање.

кијати, којам, 1) vidе кихати. 2) (у Да. Ім.) кёцкати, кам, dim. p. кецати.

и ја снијег, т. ј. иде или находи. кецнути, нём, v. pf. (бie Siege) mit Sem 2016rutе кијача, f. vilе [батина 1) кијак.

Ren vertreiben, fortkeken, abigo capellam. кијачић, m. dim. p. кијак.

« PreviousContinue »