Page images
PDF
[ocr errors][ocr errors][merged small]

Slrt Gumpittaut, herba quaedam palustris (trapa natans L.). Кастела, n. pl. осам села поред мора између Спљета и Трогира, и ово су им имена од Спљета идући: Сугурац, Гомилица, Камбеловац, Луксић, Стари, Нови, Стафилић, Нéај. Кастелани су сви закона Римскога и по одијелу и живљењу врло се разликују од Влаха или Морлака, н. п. сврх појаса носе дугачке плаветне хаљине с тијеснијем рукавима, брију бркове, имају лијепе куће и живе као варошани; али Српски доста добро говоре, јер се мијешају с Власима и док су Турци држали Клис били су под владом Турском : али опет имају у говору много ријечи које не иду у чисти Српски језик, н. п. патку зову утак (али знаду и што је патка), разбој кросна, језик јазик и језик, мјесто примити кажу пријати и т. д.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

када 3). — 2) (у Банату око Темишвара) свако буре, дај, dolium. Када је управо свака одозго без дна, и стоји усправо, и понајвише је у дну шира него у врху. Буре Гардов) је заднивено с обје стране, и стоји полошке, па одозго на сриједи има јаму на коју се пиће у њ љева и натегом из њега вади, и која се врањем заврањује , а с стране, на дну, има чеш на који се пиће из њега точи; оно је свако на сриједи дебље или шире него на крајевима. Фучија (вучија) је заднивена с обје стране као и буре, али не стоји полошке него усправо као каца, па одозго на дну има јаму на коју се пиће у њу љева и из ње натегом вади или точи (н. п. кад је фучија мала па остане на мало, па је изврну); оне су понајвише у дну шире него у врху као и каце. Али бременице и барила (2, барело, барио, барјело) на крајевима су уже а на сриједи дебље, од прилике као дугачка бурад, па осим оне јаме одозго на дну имају јаму и са стране под врхом, те се на ону јаму што је на дну у њих пиће или вода сиша, а на ову другу истаче. И за жбан (жбањ, џбан, баквица, брема) може се рећи да је фучија по томе што је заднивен с обје стране и што стоји усправо, али он није округао, него је у шиpини плосан, и осим оне јаме на коју се вода ун, сиша, има одозго на једноме крају као носац, на који се вода пије, а с једне му је стране једна поширока дуга, дуља од осталијех, и пробушена је, те се провуче узица, за коју се жбан носи. И чобања је водени суд од дуга, и стоји полошке као буре, али су јој према днима дуге врло кратке, те је плосна готово као велика плоска, сf. бадањ (2). кацида, f. (у Боци) bet Selm, cassis: На глави му сребрна кацида, Па кациди триест перјаница — кацкање, n. bae Srbpjelin (\bfallen beg (Scuinme) beint \tleinbanoet, lucelli adventus. кацкати, ка, v. impf. trópjeln, lucellum venit: Кацка пара. качамак, m. per Stuturu,brei, Rotenta pon lidiš, polenta e zеa mais Linn. cf. [макарун, мамаљуга, 2 пура 1,1 куља. Качаник, m. варошица у старој Србији крај воде Перодимље. Од Качаника наниже поред воде настаје клисура и држи око четири сахата: У Клисури испод Качаника Оста Муса увр Качаника качање, n. perbal. p. качати. качар, m. oer Wubbinber, victor. (cf. бачвaр). качара, f. зграда гдје стоје каце, оle Sutte, mo nie Nijer mit Rilaumem teben, tugurium ad labra. качарев (качаров), a, o, beg Yabbinberg, vietoris. качариште, n. Crt po etnit качара дејtambent, locus ubi Kaиapa fuit.

[ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][ocr errors][ocr errors]
[ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »