Јамица, f. dim. 9. јама. Јамљење, п. дав Graben der Rebgruben Јанкић, m. dim. 9. Јанко. Japaчême, n. das Vorüben des Rosses zum Wettrennen, equi exercitium ad cur sum. Јарачити *, им, v. impf. ш. j. коња за mрpку, das Roß zum Wettrennen vors üben, exerceo equum ad cursum. Јанко, т. Тапи name (von Јован?), пo- Jape, pema, n. ein junges tüd Biegen= men viri. Јанцик, m. vide mарчуг. Jama, Frauenname, nomen feminae. Јања, f. 1) täthen in der mornifer. наија (на лијевом бријегу Дрине). 2) Fluß der sie durchfließt. Јањад, f. (coll.) vide јагњад. vieh, capella aut caper juvenis. Јаребица, f. vide јеребица. Јаребичји, чја, чје, vide јеребичи. Јаренце, цета, n. vide јарешце. Јарешина, f. 1) leifh son jungen Bielein, caro haedi. 2) das Ziegenfell, pel lis haedi. Јањац, њца, т. дав Ľamm, agnus Јарећи, ћа, ће, оств», haedi. (ријетко се говори). Јање, п. дав Reiten, equitatio. Јање, њеша, n, vide јагње. Јањење, n. vide јагњење. Јањетина, f. vide јагњетина. Јањећа, ћа, ће, vide јагњећи. Јањешце, п. dim. 9. јање. Јањиво, п. vide јагњиво. Јањина планина (гора) f. „Кроз некакву Јањину планину Јањиши, им, vide јагњити. Јањитисе, имсе, vide јагњишисе. Јањичари, m. pl. vide јењичари. Јањок, m. lutona (?), Ancona : „Вино пије од Јањока краљу „У Јањоку граду бијеломе Јањци, њаца, m. pl. vide јагањци. Јањчићи, ш. pl. dim. 9. јањци. Jao! Јаорина (Јаворина), f. планина у Босни : „Колика је Јаорина планина, злато! — Јана, т. (у Сријему и у Бачкој по варошима), Фapa, tata. Јапија *, f. vide грађа, Јапица, m. dim. 9. јапа. Јапунце, џета, п. бес Mantel, pallium. Послије кише јапунџе (не треба). Jap, in der Недеnšart: посијао жито на jap, im Segenfaße ber interfaat, sementem fecit vernam. Јара, f. bie Diße (vom Dfen), calor (fornacis). Јарад, f. (coll.) junge Žiegen, capri et caprae juvenes. Јарак, рка, m. 1) vide јалан. 2) село у Сријему. Јарам, рма, n. baš Godh, jugum. Jaрâн*, m. der Freund, Vertraute, familjaris (cf. друг, пријатељ). „Ој ђевојко мој стари јаране! Јараница, f. bie Bertraute, Sreundin, amica, socia. Јаранство, п. bie Beffaft, Bertraut. ichaft, societas, necessitudo. Japan, pшą, m. der Bock, caper. Јарешце, цета, n. dim. 9. jape. Јарида, f. Grauenname, nomen feminae. Јарик, т. н. п. јечам, лан, Sommer-, aestivus.. Јарина, f. вуна од јагањаца, Вolle von Lämmern, lana agnina. Japina, f. die Sommerfrucht, fruges aestivae, vernae. Јарићи, m. pl. vide јарад. Јарица, f. п. ј. шеница, Sommerweis en, triticum aestivum. Јарица, f. eine junge Siege, capella. Јаричица, f. dim. v. ја `рица. Јарко сунце, п. (ст.) lichte (und mat= me) Conne, lucidus sol et calidus: ,,О јуначе! моје јарко сунце „Јарко сунце на високо ти си Japmak, m. die Wage (am Wagen), jngum, тосап біе ждрепчаници (Stein, Schwänkel, österr. Drittel). Јарменка, f. Srauenname, nomen fe minae. Јармењак, m. m. је сврдао, бес = bobrer, terebra jugo perforando. Уста су јој динаром прорезана, а гузица сводлом јармењаком пробушена (кад која стискује уста кад говори, а једе за двојицу). Japyra, f. die Bergriefe, alveus de monte decurrens. Јаружица, f. dim. v. jаруга. Јасак *, т. дав Berbot, interdictum: 279 numarius. Јасприца, f. dim. 9. јаспра. Јастреб, т. (Рес. и Срем.) vide jaстријеб. Јастребаст, ша, то, н. п. кокош, generfarb, coloris vulturini. Јастребац, пца, m. планина у Србији иза Крушевца. Јастребуша, f. јастребаста кокош, eine geberfarbene Senne, gallina coloris vulturini. Јастријеб (pl. јастребови), m. (Ерц.) der (Hühner») Geyer, vultur. Јастук *, m, 1) дав Riffen, ber Bolfter, pulvinum. 2) дрво, што стоји по особини (код кола). 3) дав Riffen (ete ne Hrt Kolo = Zanz, meift in tâòten), choreae genus. Јастучић, m. dim. 9. јастук. Јашаган, m. велики нож, eine let gif fängers, culter major. Јатак, m. ber (Dieb6=) Şehler, recepta tor latronum aut furum. Јати, јашем, v. impf. reiten, equito, vehor equo. Јатка! interj. ber Xrme! misellus, остао сиротан, јапка! Jamo, n. ein Trupp Vögel, aginen avium. У јато голубе, да ше кобац не о днесе. Јачина, f. bie Stärłe, fortitudo. Јачмен, т. (österr. die Gerste, Јачмичак, чка, m. ein ugenübel). Јаша, m. (Рес. и Срем.) vide Јашо. Јашаћи, ћа, ће, Reit, equitatorius, cf. јааћи. Јашење, п. (по Сријему, по Бачк. и по Бан.), дав Reiten, equitatio, cf. јање. Јашиши, им, v. impf (по Сријему, по Бачк. и по Бан.), reiten, equito, cf. јати. Јашо, т. (Ерц.) һур. . Јаков. Јаштерица, f eine Disputer an ber Zunge, im Munde, pustula in lingua, in ore. Кад јаштерица изиђе коме на језику, онда кажу да је неко налагао нешто на њега. Ако је јаштерица, с десне стране, онда је мушко налагало; ако ли је с лијеве, онда је женско. Je, ) ist, est. Wann je und wann jecm zu stehen hat, stehe die Grammatik. 2) fie, eam: ја сам је виђео. Jê6, m. 1) der Saame, semen, seminium (опера). 2) fututio (ganzeigentli де Beischlaf). Јебанија, f. Јебање, и. der Beischlaf, fututio. Јебаоница, г. дав Sorbell, lupanar. Јебати, бем, v. impf. b, Јебао би гују у око. Јебац, јепца, m. ber purer, fututor validus. Je6aч, m. der Beischläfer, futuens. Јебичина, f. augm. 9. јебица. скочица : „Ој ти секо секуцала! „Је си ли се јебуцала? ,, , Како би се јебуцала, „Кад још ни сам ни бруцала. Јева, f. ein rauenname, Suphemia, Euphemia. Jeza, f. Eva, Eva (Adams Frau). Јеверична, m. ein junges ichhorn, sciu ri pullus, sciuri catulus. Јеверичица, f. dim. v. јеверица. Јеверичји, чја, чје, ihhorn, sciurorum. Јевра, f. Brauenname, nomen feminae, (Бур. . Јевросима ?). Јеврем, m. Ephrem, Ephrem. Јевросима, f. vide Јеросима. Јевша, m. (Рес. и Срем.) vide Јевто. Јевтан, m. ein Mannšname, nomen viri (yon Euthymius). Јевтин, на, но, moßlfeil, vilis. Од Јегленце*, џета, n. ber Discurâ, соп- lator. Јегуља, ber lal, anguilla. Јед, т. 1) Galle, fel, 2) Bift, venenum. Један, дна, но, n. einet, unus, 2) ein, aliquis. 3) једни кажу, einige (біе ві= nen) fagen, aliqui dicunt. Један, дна, но, zornig (giftig), iratus. Једанаест, elf, eilf, undecim. Једанаестеро, vide једанаесторо. Једанаести, та, то, ber Sifte, undecimus. Једанаесторо, cine Заh son elf, undecim. Једанпут (т.ј. један пут), 1) einmal, semel. 2) einmal, aliquando. cf. једном. Једар, дра, ро, bit und feft, solidus. Једва, taum, vix; једва једвице, taum und kaum. Једек *, m. 1) vide уже. 2) дав ага depferd, equus ad pompam: „И он води цареве једеке Једење, п. 1) baš iien, esus. 2) біе Speife, cibus (у крајини Неготинској). сf. јело. Једин, на, но, н. п. човек, òie einzige Mannsperion in einer Haushaltung,, solus in familia. Јединац, нца, m. 1) ber cinzige Sohn, filius unicus. 2) ber Singige in etner Saushaltung, unus paterfamilias: кад буде невоља, онда и јединце покерају на војску. Јединй, на, но, cinjig, unicus. Јединица, f. 1) bie einzige Zoter, filia unica.2) ријетко сукно, щто се штка у једну жицу; неки га зовукла шње, као што стоји и у Душановој Дипломи (даној м. Хилендару љ. 1348, која је сад у Карловцима у Митрополитској архиви), eine lit Luch, das die serbischen Frauen zu Haufe erzeugen, panni genus. Јединодушно, einheûіg, unanimi con sensu. Јединче, чета, в. даê einzige Rinb, filius (filia) unicus (unica). Једити, им, v. impf. erunen (öfferr. giften), irrito. Једишисе, имсе, v. r. impf. zürnen, irascor, stomachor. Једнак, ка, ко, gleim, aequalis. Једнако, 1) gleich, aequaliter, s) beftän= big, in einem fort, continuo. Једначење, п. дав Husgleicфен, aequatio. Једначити, им, v. impf. gleid тафеп, aequo, Једнојајац, јца, m. ber Sinßober, qui uno tantum testiculo est praeditus. Једиолик, ка, ко, gleiden Sefites, faciei aequalis: „Три ђевојке, све три једнолике Једном, einmal, semel; aliquando. Једномесечићи, m. pl. (Рес. и Срем.) vide једномјесечићи. Једномјесечићи, m. pl. (Ерц.) Befd,mi. ster, deren Geburtstag in den nämlihen Monat fält. Кад се једно, од једномјесечића жени, или удаје, онда друго не смије бити код куће (него га пошљу куд у друго село), ниши смије јести од они јела што се готове за свадбу. Кад једно умре, онда метну у путо једну ногу мртвога а другу живога, па онда оно живо дозове каквога Момка (с којим се пази) и рече му: „Да си ми по Богу брат, пусти ме (или одријеши ме)." Онда онај отвори путо и пусти га; и то су послије побратими (но ово не чине свуда, и по понајви ше жене, које млого гатају и гатању вјерују. Једноничење, n. vide једноуђење. Једномичити, им, vide једноудиши. Једноћ, vide једном. Једноудити, им, v. impf. nue einmal des Tags essen (an gewissen Fasttagen. oder sonst aus Andacht), nonnisi semel de die manduco. Једноуђење, п. дав nur einmal beв Zage jen, manducatio unica de die. Једиош, vide једном Једовит, та, m, gifti, venenatus. datio. Једрати, ам, v. impf. feft werden, con solidor, н. п. грожђе једра. Jéhene, n. das Zürnen, ira et irritatio. tractio more erinacei, ,, „Поред мога Ђонлије принципа, Језава, f. вода што утјече у Дуна- turcicus de turri: ,,А мунаре попаст' паучина: "Не ќе имат ко језан учити Језгарица, f. 1) ber ern, nucleus, Језгра, f. granum. 2) i. e. das Bez fte, flos, robur, Језда, m. (Рес. и Срем.) vide Јездо. Јездимир, т. Тапивате, nomen viri. Јездити, им, v, impf. (cm) reiten, equito : „Гором језди Краљевићу Марко Јездо, м. (Ерц.) һур. . Јездимир. Језера, п. pl. поље у Ерцеговини (близу Дурмитора): „Рано рани у лов на Језера — Језеро, и. ber See, lacus. Јенна, f. vide соба. Jek, m. 1) der Hall, sonitus, vide jeña. А. Има ли и сад грожђа? ,,Стаде јека коња око двора Јекмеџајница, f. ber Bäderlaben, taberna pistoria. Јекмеџајнски (јекмеџијски), ка, ко, 1) Bäcker, pistorius. 2) adv. nah Art der Bäcker, more pistorum. Јекмеџилук*, m. bie Bäcteren, Wrt pf storia. Jéкнуши, нем, v. pf. 1) aufächzen, in- Јеко, т. Таnusname, nomen viri (von Jeкmâœe, n. das Hallen, sonitus. Јектичає, ва, во, hettifdh, tabe labo rans. Јела, f. 1) діе Zanne, abies. 2) Grauens name, nomeu muliebre. Jenaya, f. Frauenname, nomen feminae, Јелеќ*, m, vide ђечерма. Језерски, ка, ко, дет See gehörig,,,Јеленак ми гору ломи lacustris. Језик, m. 1) vie Junge, lingua. Језик (пјевају ђевојци кад је убрађуј). путак да му је Јеленка, f. auenname, nomen feminae. Јелењї, ња, ње, irf, cervinus. „Књигу пише Московска царица JРминов, ва, вo, des Eming, emini. Јеминовац, вца, m. einer von дев minê Leuten, homo emini. Јемински, ка, ко, Emins, eminorum. Јемужа, f. vide јомужа. Јемужан, жна, но, vide јомужан. Jeмчêне, n. das Verbürgen, fidejussio, sponsio. Јемчити, им, v. impf. zur Bürgfhaft auffordern, vador. Jeмчимисе, имce, v. r. impf. sich ver. bürgen, spondere. Jéнha, f. I die Frau, die mit den Jènhuбулa*, f.) Swaten um die Braut geht, damit diese auf dem Wege nicht allein unter den Männern sey, comes nuptae: „Свате једнаке, јенђе девојке Jenчapu, m. pl. die Jenitscharen, Зењичари*, praetoriani (Turcarum). "Исјекоше Турке јењичаре, „Јењичаре цареве синове Јењичарски, ка, ко, 1) Sanitfdharen., praetorianorum, 2) adv. wie Janitscha. ren, more praetorianorum, Jénmo, m. vide Jepmo. - Jép, 1) warum, cur? 2) denn, weil, Jeрeбnya, f. das Repphuhn, perdíx. Jeremias, Jeremias. рина, f. Frauenname, nomen feminae (Eepran). Jepnume, n. Art Mehlmuß, pultis geuus. cf. сатрица. Jépko, m. Mannsname, nomen viri. Jeрменин, m. der Armenier, Armenius. Јерменка, 4, ie Armenierin, Armенія. А. Јесенас. Б. Ва истину, што ће бити јесе нас, нек буде вечерас, Јесенашњи, ња, ње, n diem Беб te, hujus auctumni. Јесенитисе, нисе, v. r. impf. zum Herbste gehen, herbsten, auctumnus appropinquat. JeceнCK, ка, ко, Į herbstlich, auctum- Jecmisа, п. pl. die Speisen, cibi. feyn, comedi. Не једесе месо од сваке птице, 2) abgrämen, ma ceror. Jeчâн, m. eine Art Schweine (das Ges gentheil von Maнгулида), die langsam fett zu machen sind, aber auch Mangel ertragen können, porci genus. Jeшâше, п. das Schluchzen, singultus. Jéшаши, ам, v. impf. schluchzen, singultio. Jeчam, чма, м. die Gerste, hordeum. Jéчаши, чим, v. impf. 1) hallen, sono. |