Page images
PDF
EPUB

KSACT

[ocr errors]

- дом водом.

(ih

gera.

Какав,
(у ц.г.) vidе каен.
Ін,БУХАЮ.

n. das Sieden, Aufwalle

се зала, лo, fiepenb, bollie Су Оточцу) vide-cјечиваца, І.

(у Боци) клијешта што се Drahtzange, forceps filis meo.

Кључара, m. See Befњlie
Kabáe EB, a, 0, des Beichließers, c

Slöftern).
Piden der Henne, morsus K.BY GAZHUA, f. die Schlüsselbewa
v. impf. picten, baden, rostro KYYÁPOB, a, 0, vide kbyyapel,
BO Kobyce, der Gaul, cabal-

ц. г.) велики дјетао, 2rt | кључити, чим, v. pf. anrübren, atta xoruttеnt Xtauben, uvae com-кључия, m, dim. p. кључ.

[ocr errors]

ческа, кa, кo, 3efwliepern e кључити, чa, v. impf. н. п. вода, е

rorum.

CT, a, 0, vide ін, кьёва, м. ПАЦ, пда, м. ШтнЩЕ, І. pl. нца вије, дie Nicis ducendi ВАЊЕ, Д. Бас linae. . ВАти, кљујем ndo, mordeo. ЗЁРИНА, t рhs, cf. курадаAPBO, m. pecht, pici gen hm. 1) die essae. 2) мед ВА, f. (у Боце AAO, n. vide АЊЕ, n, бас Ати, как, v. ofen, farcio,

га

кључио.

28,

. FK CE, v. r . (у.

[ocr errors]

vidе кука.

topfen, fartura, sagipatio.

Тити,

[ocr errors]

Н.

кука, чакања.
AT, , o, gefoto nábelt, rostratus.
ић,
vrh, nêw, v. pf. picken, rostro peto, tundo.
1, f. die Badie, laqueus: Ynao y krycy.
пастуља; клоња.
1A, f. (coll.) die Pferde (als Gattung), equi,
jenta.
е, кљўсета, n. das Pferd (die Gattung),
us.
Інд, f. augm. ь, кљусе.

књўц ! кад се казује како је ко што
iao phabo, ein Wort, ungeschicktes. Hacten
ezeichnen, sonus inepte tundentis.
10, m. der Hader, Picker, qui cultro, se-

tundit: стани ти кљуцало, jagt pie Put-
eum Kinde, das mit dem Meffer auf den
» Баdе.
ње, р. dim. D. кљување.
ти, цъм, dim. p. кљувати.
АЊв, п. vіdе кљуцање.
4ти, кам, vide куцати.
ути, нём, dim. p. кљунути.
Kyya, m. 1) der Schlüffel, clavis, 2) der
en, zum Şeuraufen, uncus foeno extra-

Књезити се.

кмўство, нуљало.

n. das Umt eines KMEE

і кмет, ef. кметство: impf. н. п. гуску, бie Band

мврили су мртве и рањене,

i и у кмесиво сиједали крива agino.

и проклето узнмали мито

in. 1) у Србији су се , m. (loc. K. Ry) 1) der Schnabel, rostrum.

знатнији сељаци; оваковога кі

KM (уц, г.) врход опанка, Оріфе ат опанак.кмЕТ,

је нити је могао ко закметити 4, f. öfterr. der Krampen, harpaginis genus,

него ко је био поштени

нији а особито рјечитији од ос dim. das Schnabelchen, rostellum.

љака, био је. кмет. Кметови су • на различне договоре како се кнежинске и нахијнске, и на та и одговоре йшли су Турцима. сељацима и судили за којекаке би их парци позвали, као н. п. родице - дијеле или кад стока і тре љетину другога. За владања моша Обреновића кметове ста Бати већа власт, и тако сад сва

има око три кмета, међу који најстарији, и који се састају у о кући, која се зове судница, суде за којекаке ситнице, па ке не могу намирити оне шаљу на суду. Оснм тога они купе поре дају одређенијем старјешннама; сељацима уредбе и заповијести власти и пазе. да се оне извршу. кривцима, особито немирнима :ће да раде него се скитају, удар. сет батина; одређују људе на држ општински посао и т. д. Они има

реске главе по 1 цвaнцику. Плате lo. 3) (у т. г.) рог на кућама, беr fфiefe/

ну (али свака пореска глава не да balken, trabs tecti obliqua. 4) das Hervor /

комекнету, нето по толико за сву з

2) у Црној Гори кметови се onde des fedenden oder überhaupt fprus

зов ren Waffers, aqua bulliens: baje k.br.

оваковијех кметова бива обично e Krümmung des Flußes, curvatura nu

сваке стране, и свака страна своје

на докле кметују дотле се и зову
в (као н. п. код кладова), с. Крајина/
этинска. б) град у Херцеговини,

"
й; на, но, н. п. рула (куд се е

кмет (р). кмёти) сељак који сједи

Босни aya), dlüftelod, foramen clavis. IHUA, f. der Riegel, pessulus:

и у туђој кући. Онамо вр нју седан чардакова, вака је учаяхуа златна

које парци изберу да им

што

[merged small][ocr errors][merged small]
[graphic]
[ocr errors]

-уди по селима који имају своју зем

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Koha l'pikora, eine Gegend in Bosnien, re

(11 своје куће, него су оваки кмети. Од gio quaedam. shi житлуксахибије, које се онамозову аге. кнёЖЕЊЕ, П. дав кнез-tufen, appellatio vocabu

По кнез, тортой и плаћају агама како се погоде, н, п. уагини волови и он да сјеме, онда (кнёжинА, f. Bas Gebiet eited : кнез, provincia -ет од љетине даје половину, а кад су алгой кнез, у Србији је од прије свака на

хија била раздијељена на неколике кнежнви кметови, трећину, и т. д. Прије свенахија од љетине узме десетак, по томене, н. п. Мачва је била једна кнежина Ша

бачке нахије, Поцернна друга, а Тавнава вади сјеме, било агино или кметово, яда кмет и ага дијеле остало по по: трећа, тако су кнежине. Зворничке нахије

на десној странн Дрине биле Јадар и н, Кмет је дужан агинско однијети у шагинској кућн макар гдје било. Пре: февина, а нахије Крагујевачке Гружа, Хе.

пеница н Јасеница, и т. д. За владања согодби од жита кмет даје аги и од пијех ситница, а нешто и у новцима. - Црнога Борђија био је по један војвода во сваки аrа има у своме селу особи- у свакој кнежини, тако је н. п. Стојан Чу

пић био војвода у Мачви, Милош Стоифеућу за себе, у коју излази љетн, по

вић у Поцерини и т. д. Кнежине су опет аше пред јесен, на теФерич, и онда а кмети дужни особито слушати, а и

биле раздијељене на срезове, над којитога кад им што заповједи, не могу ма су били капетани или велике буљубадрећи, Који ага има много кмета онај ше. Првнјех година владања Милоша 06а по селима своје субаше, којима кме- реновића над кнежинама су били кнезови аља особито по нешто да дају. Ага од прилике као и за владања Турскога ; е својега кмета са своје земље и из куће али кад он, готово пред свршеткон владе ути кад му је воља, пошто сабере по- своје, кнезове назове капетанима, онда се гу љетину, а и кмет по правди могао и кнежине назову срезовима, и тако: тоставити агину земљу и кућу кад му јелта имена у Србији готово нестане ; тако е, али је то њему теже, јер н. п. ако осе н. п. сад онамо мјесто кнежина Мача велики господар, не смије други да ва пише: Мачвански срев: пета прими преко његове воље. У Бос- Он Турчину не да у кнежину, а људи и Турскога закона који су ова- Кад Турчина у кнежики нађе етн. cf. кметић. нар үз виника.92 КНЁжити, кнёжим, v. impf. als кнез tituliren,

m(у Боци) којн на туђој земљи сје- apello тор кнез. od - Repenmann, feudаtаrius. cf. кмет. кнёжити ск, кнёжим се, v. г. impl. fіф дит

f. Die Srаи бев кмет, uxor той кмет. Khey machen, sich diesen Namen anmassen, а, о, бев кмет, той кмет. Оо вашог. arrogare sibi той кнез dignitatem. . БЕ, П. ) даѕ Riyten, то јuѕ dicere. кнёз, m. (pl. кнезови (по југоз. кр. и кнеBefehlen, dominatio.ar oto en su жеви), кнезова, кнезовима)) Ser Surft, prinси, тујем, v. impf. 1) н. п. потрвене ceps : кнез Лазар. 2) кнез од кнежине. е, или за другу какву распрy, ent- Под владом Турском у Србији свака је кнеabschägen, aestimo litem : ESATE жина имала свога кнеза, који се ради ра8Рата ни кнвена свата, и стонн ви

лике од сеоскијех кнезова звао и обората, томе да кмешује AYэ кнез, вилаешски кнез, на некијем мјетуіше мене и Милошуqдо і стима башкнез и велики кнез; гдјекоји

нз Латина. з в како од овакијех кнезова, особито по онијем, den Herrn spielen, dominare : ne- мјестима куда се нијесу претресали због и ту кмешоваши. sтин пайда кa, кo, деп кмети eigen, тобу кмети.

ратова, имали су и царске берате и звали : ко, vidе кметовски: инско тээ

су се берашлије. До нашијех времена

- највише су се налик на старе кнезове вагом мудром главом принтиано

одржали Рашковићи у Староме Влаху и <a дико – и он знае зна vide кмecтвo. он виква и една

Карапанџићи у Крајини Неготинској. Кнеш

тво Рашковића почело је пропадати како - Färbepulver für die Haare, fuci : анести нето она шт (е

су два патријара наша из Пећи избјегла с он кану поставише

народом у државу Аустријску, и по том маSie Srаи бев кнез, иxоr tой кнез.

это

ло по мало до данас је пропало са свијем. ne, nomen feminae. ef. књeгиња.

Карапанџићи су се одржали до времена o, Sex кнегиња, uxoris той

Карађорђијева. Приповиједа се да су они (Eatidas ThisedsjebS

имали такови Ферман даңа Крајину Негоу Босни у нахији Бајнoлyчкој

тинску не смије Турчин наступити с поту којој живе сами Срби за

кованијем коњем. Да речемо да је ово са-
мо народна приповијетка, али је истина

ма, пор је имат је кашт нице, а стану н год зат Молити Aa je pje зови би.

слабосу ка, Колико кнеза Ја, Шабачке и ветне чох Вечерие, г за појасом свега тога ! Чизке и ва унјепљен ; у вароши и квјех кнезов ууну Банату

га дара

Срби с патр біреган: Врша вашега време фијева у свако воде оваки кне господар, и кн Ово још мања су се посланиц каке друге раз

и Турском го 10Ви звали, и ј иције. За врем

[graphic]

да у Крајнни

Bosnien

, ne

je порезу

[ocr errors]

.

3

lellatio vocaba

[ocr errors]
[ocr errors]

es, provinces је свака и LHRC wheat

Неготннска). по Херцегови

Кнештво је о
чке нахије

" војводство у.
је; и баш кад

Вили и погу
Владања

ако сина нем
вом постављали.
јан Чу. народа да из
ronke или је народ
oner

то је све би који

кад је долази ба06 IBE

су им кашто ни

Н. Великога суда и т. д. јех година својега влад писивао врховни кне писари и друге удвор рили на кнез Кнежинске старјешине ма,

[ocr errors]

добро

[ocr errors]

зови између се

а

не жинама су били Неготинској нијесу Турци |

Уурама, само што с

ост а л е дaнкe купили, н сједно у него Сину; он је купио и судили ни управљали, него кнез, који и остале данке од народа, па новце коли

судили и запови

био господар, аи нахиј. ко је било одређено давао је бегу, који је

и што им је мј долазно из Цариграда и сједно у кладову,

Кнеза, који је био Овакови кнежински кнезови а бег их је сао у Цариград (cf. Крајина | ни се данас зову војводе.

Кад су се послиј

нахијама, и они су о остајало од оца сину, као

кнезови суда Бис ерцеговини данас што остаби Турци какога кнеза окриали, опет су му сина (или,

брата) на његово мјесто Што је год везир хтио од

да се назове књ. те или народу што да јави,

свршетку владе мао што од везира да иште,

и кнежина ус ало преко овијех кнезова ; нови везир, ваљало је да

нахијске сердарим друкчије, а кнежине

оввјех имена у народу га кнезови е кметовима дочекају с

свијем. У Црној гори дошао (и у овакијем догађајима везири оклањали биљнше). Порезе

има

кнез, за којега се госпоству у земљи треt иза сердара је војвода,

И овамо ово кнештво по том сваки кнез усвојој кнежини

и сердарство и во

сеоски. Осим кнеза од на људе. Кнезови су, понајвише с Турци- као

село у Србији имало се

за којега се може од давас до сјутра, но више ништа није имао ма само су онда постава ваљало порезу купити, није кнезом ни звао. За ва укине се нме и овијех њих остану само кмето

Бачкој и у Банату по п

о кнезови још и данас; он Шабачке и испреко Дрине, носили су пла- или општине (и по варо

чохане чакшире и од такове чохе ђечерие, гдјекоји са сребрнијем пуцима, он у договору с кметове

скијем пословима. Знтот

pero ut кнез, оно вкун, 211 свега тога куповни гую, на ногама црвене кВЕздВАЊЕ, Плбад кнез-fein, E чизме и на глави Фес одоздо од зноја мало кнезовАти, кнезујем, v. im

били прави варошани. Ова-кнезовски, кa, кo, деп кнея му и у Банату ну Бачкој, особето како су кНЕштво, п28urse eines KE бјегли : Вршачки оборкнез Ареа умръ0 jeIKHEшчић, m. dim. в. кнез. 9

Срон с патријарима из Србије амо пре-1 -1 nitas.н нннisni oп сове наета времена. И за времена Карађор-књЁгињА, f. vіdе кнегиња.

< (österr, das Raunzen). господар, и кнезовска је власт била го-књЁзити CE, зӣм се, v. r.im

воде оваки кнез, али је војвода био прави гово још мања него под Турцима;

и договоре гу се посланица слали у Цариград

У које су

БЧашом здрави Ришњанин

,
би турском - господом, свагда су .
аке друге разговоре

звами, и још сдодаткой из

[ocr errors]

је наша ударена нахије, па су их кне-
разрезивали на кнежине,

с
кметовима на села, а кметови са сељацима
ма, порезу купили и паши предавали з кнез
је имао уза се и по неколико пандура; он
је кашто в судно људима за којекаке снт-
нице, али их није могао натјерати да при-
стану на његов суд; дужан је био кад је
год затребало за људе из своје кнежине,
молити се код Турака,

је ваљало да је рјечит и слободан. Сви су оваки кне. зови

били сељаци н у домаћему животу слабо су се разликовалн од осталнјех сеља: ка. Колико сам ја за времена Турскога виђао кнеза Јадранскога и гдје које из нахије о

и за то

[ocr errors]

за појасом по два пиштоља и нож, сврх

улијепљен; само су Карапанцићн сједнали
кијех кнезова било је до скора и у Срије-

али кад или на

вели. се кне.

zum Weinen (österr. raunzen

duco. UHIDROSA : 102 књйгА, f. (pl. gen, књига) 3) eepistola: ist for 913

На кољену ситну књигу

вредена Милоша Обреновића

ви
ixaje. Da

[graphic]

тмора до зелена Лима Buch, liber :

[ocr errors][merged small][merged small]

Србији у нахији Крушевачкој, ein Berg јајло књигом из њедара — і 11

in Serbien, mons Serbiae. е ситне књиге растурише на "Е

KOBÀCHAP, m. 1) Wurstmadher, farlor. 2) Liebe

haber von Würsten, amans farciminum.

коБАСИЧАРЕВ, 1 а, о, бев кобасичар, fartoris, дара је Марко писар бно,

коБАСИЧАРОВ, botularii. . га су књиге староставне и на

|кӧБАЦ, копца, т. беr Operber, nisus: Не буди звадим књиге старославне,

свакој тици кобач. Свака тица има коица. гледам, синци, у књигама

коВАЦАЊЕ, n. bas Офarren mit ben sйреп, Мнлица Лазу суђеница — В

strepitus pedum. да брже хоче и ванзи!

коБАЦАти cЕ, цам се, У. Г. impr. mit ben suffen сите књиге инциjеле,

fdarren, strepo pedibus. ne rast is педајте што нам књиге кажу uoten, literae: дали дијете на књигу, ковАЧА, Г. (у Хрв.) од дрвета као кршетка

(кавез), гдје се држе кокоши или каква 2tubieren; изучно књигу, Баt gans au8

Apyra Kuban, der Hühnersteig, gallinarium. xt; зна књигу (т. з. читати и писатн);

Кобача се од крлетке разликује по томе о Симо књигу изучно, оји се ђака ниједнога

што је крлетка мала за тице, а кобача

велика за кокоши и другу живад. 8 Фарier, charta, cf. хартија : доватн лист књиге бијеле,

коБАЧЕЊЕ, n. Sag Xeipen at fi), гарtus.

кӧБАчити, чим, v. impf. (у Хрв.) аn jih rеіреп, даше књигу на комате, устише по књизи јазију —

гаріо : Ко јачи онај и кобачи. ), орие TONIA, m. der Briefträger, tabellarius. коБЕЉАЊЕ, n. bas 23dljen, Roen, volutio. кошче, чета, п. ein junger Briefträger, коБЕЉАти, љам, v. impf. rolen, volvo, cf. ваLarius juvenis :

века ка му момче књигоношче

адвилл, Т. 3) pie Otute, equa. 2) у кашичаре а, жна, жно, vidе књижеван.

воденице она гредица што на њој стоји : m. der Buchbinder und Buchhändler, коло, 3) (у Боци) на тијеску она греда го-ius.

ре која саставља лозе норасима се доље -Ев, а, о, vidе књижаров.

притискује кад се тијеште маслине. 4) vide HULA, f. die Buchhandlung und die Buchs

кобилица 2. 5 канал ei, officina libraria.ia.

KÖKHNAP, m. :) der Stutenhüter, StutenhåndОв, а, о, беҙ књижар, librarii.

ler, custos equarum aut questum earum exerH, Bha, Bho, literarisch, gelehrt, eruditus. cens. 2) Schimpfwort für einen ungeschidten HÂK, m. der Literator, der Gelehrte, Reiter, convicium in equitem. 39 HTULO as, literatus.

кови АЁТИНА, f. augm. p. кобила. Нэга і в АНА, f. augm. p. књига.

қдвилин, а, о, беr Otute, equae. н.из пее -, f. dim. das Büchlein, libellus.to ковилица, f. 1) dim. p. кобила. 2) баѕ 28ruft: НА, f. vіdе књижeтина.

по те bеіn bеr ögel, os sterni avium, cf, ломили1) wer ? quis ? 2) wer, qui: ко што ца, 3) (у Боцн) грозд, кад се одсијече слоBelieben, ut lubet, utrum praeplacet зом заједно, да се остави, Xebfфор mit ttlіф, feit ber 2Гnetbote). Срби при- Trauben. ају како је некакав Турчин код |ковиљх глівА, Г. планина у Херцеговини: у ропству хранно зимн свиње, Ал' то гледа Бајо и Лимуне Руһумећу у корито; кад се свињче са стијене из Кобиље главе вона потрчи брже боље са сурлом |ковиљк, п. планина у Староме Влаху, cf. Коон помисли да оно воли снијега

н виље, іf the for yor 5 : тэхніка е, па рече: Ко шшо ма.” којковићй, ља, ље, bеr оtute, equae, но поне познан ковиљӣ дo, m. of

за возак улуін die Begegnungr occursus: На широку дому Кобиљему чи (говоре по крајини Неготин-ковныњАЧА, С. некака трава, 2Irt Pflange, herе срету двојица). 2) (у Лици) bae genus, вонандодонаева 1 : газэд те коби задовінна|ковити, бим, v. impf. ) кога, т. б. слутити р. р. кобила: Што, коба више

коме да га нестане, н. п. кад би човјек оље врше. 2) (у Сријему ну

н имао троје дјеце, па двоме да купи капу, кобац. ци)

12 нысаалт - а трећему ништа, онда би се рекло: коби дугуљаста дна кабао, у дијете, bеn untergang abnben, praesagio inжи и носи масло, скоруп, мед и steritum: поки 111.11

28 ян. 2009 (1) Бес, urpa quaedam... Сви су коњн зопцу позобали, един от

Die 21Зurt, farcimen, botulus. А мој дорони такнуо није: окот настављени снопићи кад се

Ногам” бнје а ушнма стриже, it as aня етике да одбија воду; 3) планина често гледа на коштaц планину: не так

Аан ковіЊЕ, KOBAPAH

лукав. КОВАРСТІ

кавств ковити,

ковём). Geld p ihlagen Бе јуні

4) кова ковіч, ков

Шумад.) хорска р Покупн и увічнин, Покупи ми

[ocr errors]

Пет стоти зовічEB, а, о, Довічи, m, pl.

Те је шаље КОВАЧИНА, f. :) augm. 8.

срет,

На Турчина

КОВАЧИЦА, f. Bie

Ковач кује, . Новічки, кa, кo, двічницА, Е. Фі ВЉАЧА, І, сем ал Лознице), На дну тога се један округао 6 A Аругом којекі а налазе се не и тога бријех, а бара (сі. С

[ocr errors]
[ocr errors]

281

[ocr errors]

как
лосор

Begegnen, oce

В

4)

сан

con

та га па

[ocr errors]

álci acuendac ver Befdlag, , Златни жове Ја м'јепо тн ј човјек стан ао што су с titutio. A, f. der Scho AHA, f. Fraue АКАук (кова інцИЈА, m, а iкцилин, а о нцизнКА, f. cor apiarii :

, .

[ocr errors]

Ран, рна, рно, (у Ц. г.) falfф, astutos, cf. гкав: мудар и коваран. iPCTBO, D. die Sølaubeit, astutia, .cf. ny- . вство. ти, кујем (по ист. кр. може се чути и век),:r. impf. 1) fфтіефек, cmdo. 2) новце, eld prägen, cudo. 3) коња, дав Фfero belagen, munio pedes equi soleis ferreis: е јунаци коње кују

ковати кога у звијезде, т.ј. хвалити. ч, ковача, m. 9 рет офnies, faber. 2) (у Гумад.) vidе щљука. 3) (у Дубр.) некака рска риба. 5) vide Ковачи : купи мн по равну Ковачу ЧАнин, m. Siner von Ковачи: купи ми по равну Ковачу гтстотина силних Ковачана YEB, a, o, des Schmiedes, fabri. и, т. р.:

је шаље у Коваче равне augm. p. конач. 3) Ковачина Рано : HUA, f. die Schmiedin, uxor fabri: вач кује, ковачица преде —

Bute

ковечиЦА Или коби мене наң себе

да е ашуу, а Ковиљка тај ГЕ

и Ковиљка: па Вида :) begegnen, "Courro; Стеванова љуба

Конъачуу земљу, кад су по:

за послије кажу да су rsus. БЉЕЊЕ, Д. 1) 540 25nen, praesagitio» 2) да |

војску. Године 1804 Форбије Ћурчија (који је онда

баш под Ковиљачом,
В, кова, m, 9коњски, Sat Serat, kum Seferoe-

Утаару) заповједи те сва
jej dlagen, instrumenta calceandis equis. 2)|
3) женски, vidо уковица.

пара Ау, па он изнђе пред њ;
OCH, das Desgelzeug, instrumenta fepisecae
namentum :

ворите: „Видите ли људи то сребрни

чуо у њемачкој да је то с

од шапца и од Зворника, јащ — ога қова (т. і. јак и здрав

пред што ће Турци обладати эри људи били), ОФlад,

натрпали у њега пушака и то

и олова, и сабаља и ноже. -feimer, urceus.

свакојака оружја, па га за name, nomen feminae.

тако ностало и грабићи ук)*, m, vidе уљаник.

раели ; него сад и онако

ни, донесите трнокопе н er Bienenwärter, apiarius.

копамо, па ћемо имати и гра. des Bienenwärters, apiarii.

цебане; јер видите она бара die Frau des Bienenwärters,

на барут, што тече нcпoд тог ћа , да је негдје залило.у бар

буљубаше одмах пошљу у се. а субаше љуOе кованұјкке,

несу трнокопи и мотике, аније младе станарице

кире, и два три дана почну с
и откопавати; но утои ударе
гор се проспе и премјести,
остане као што је и била.
мислим да је Турчија ово саи
копати да људи не би бјежал

кућама.
ковиње, п. ) баѕ Рfriemengrав,

Linn.:
Лепа Пава у ковиљу спава,
њој се Раде кроз ковите кра,
3) намастир у Староме Влаху

ном Кобиљем.
КовиљКА, Г. $rauenname, nomen fe
ковница, f. Die 92ünge (bas 9xйлаа.
коврљак, коврљака, т. (у Петр

као гужва од црвена и црна, ш. се на глави, а преко тога округ

бошчу), гirt &opfbересип, vitae ковРљањЕ, n, vide котрљање,

Фати,
ВинА, f. Die fifenfpdne, ѕtrісturae ferri.JковЙљАти, љам, y, impf. (у ц. г.)

|коврTAњ, тња, м. савијено што у
|ковртач, ковртача, m. онај комутні

коса на главн, бie Runce, orbis. Турчина Ковачину Рама:

ha нлн пиринча) што

се њим од тнјеста сијеку, іftеrе. Жrapf

девермавиш.
IKĀ, Kâ, KÓ, der Somiede, fabrorum.
IHHUA, f. die Schmiede, fabrica ferraria.

ој иацане ковруане (рече се е
Лознице), этете eines Dorfes, pagi pomen.IковЙЦАН, М.:
БАЧА, f. село УЈадру (под Гучевом, бан-
ан окрутао бријег, обрастао грабићима, ковРЧАст, а, о, fraus, crispus.
ругом којекаквои шумом, и на врх ње-ковечЁЊЕ, n. баѕ fräufeln, to crispa
дну тога села, под сайнјен брдон, ниа

ри pl. коврчице, да баахвафе налазе се некаке зидине у земљи, тоға оријека извире у пољу срАмфи-коврҷИЦА; f. (у Сријему) нонајвиш бала (с. Сирдан). Срба онуда првпоедају да су некад биле двије сестре:

[ocr errors]
« PreviousContinue »