Page images
PDF
EPUB

das Heftel (eigentlich das Debr), fibula.

[merged small][ocr errors][merged small]

и т. д.

ковРЦАк m, bie cylinorifфе Rupe бer Ränner in козАлина, f. (у Рисну) vidе калужа.

|кдзАР, козара, m. ) беt 3iegenbirt, caprarius.
n, mitra cylindrica virorum.
m. (у Сријему) vidе коврџак.

rum trеmаlum. 3) планина у Босни :
2) (у Дубр.) крут варак, bas &nіftergo, au-

И утече у Ковар планину adj. indecl. mit Hefteln geziert, fibu

KÒZAPA, f. ) der Plaz wo die Ziegen gefolachtet

werden, macellum caprarium. 2) nahuha y јевцу ковчали чакшире

Босни више Мотанце. жовчара, т. (у Ц. г.) мушка ковча,

козіРАц, рца, т, град у Босни под гором Коcen (eines Heftels), fibula.

заром на ријеци Козаруши, која утјече угоpl. die Heftel, fibulae.

мноницу (Гомноница у Сану, а Сана у Ўну). m. (у Херц.) бie Rifte, grube, arca,

козАРЕв, а, о, vide козаров.

KOJÀPHHA, f. das Ziegengelo (für den Hirten), оше у бијелу цркву -вчега више Петра светог,

pecunia pro capra pascenda.

козАРНЦА, г. 1) per Siegenital, stabulam. 2) bie -г Петра ковчег целиваше ія, т. dim. , ковчег.

Ziegenhirtin, capraria. , f. dim. , ковча.

KOJÁPOB, 'a, o, des Ziegenhirten, caprarii. i, m. (у Інци) н. п. кoгoвић си ти ? ко-кдзіРСки, ка, кӧ, 1) per Siegenbirten, caprario

је он (она) ? и т. д., vide чeгoвић. гоm. 2) говори козарски, eine art Xotbalfф: oraròn, wer immer, quisquis.

крдокрђи крмекрни, т. б. дођи мени; крдокркогаrоb, vide кoгoд.

некрси крвокрде, т. б. донеси воде, и т. д. ei, apud: сједн код мене; остао код козАРУША, f. ријека у Босни, ein Stup in Bok: код воде. 2) код новаца гладује; nien, nomen fluvii. Соња иде пјешнце; код жене иде не-кӧзвАША, f. (у Лици) који напријед коси пред

косцима, њему се обично за столом даје ит, m. (у Ц. г.) некака твца, коли- од бравчета реп, эRabеr bеr bеn аnbern por=E, Urt Vogel, avis quaedam.

angebet, foeniseca primus. 1) die Haut, cutis. 2) das Feli, pellis. KÕNHA, f. 1) die Ziegenwolle, lana caprina, cf. Leber, corium.

костријет, кочет, козјевина. 2) Siegenfеп, кна (жана), но, вра кожа, corf aceus. pellis caprina. m. der Gerber, coriarius.

козити, козим, v,impf. Derfen (von per Siege), n. das Werfen der Ziege, partus caprae. А, f. augm. p. кожа.

козити ск, ковём се, v. г. impf. wеrfen (von г. (у Крајини Неготинској) vide кожа. der Ziege), pario.

козицА, f. ) dim, p. коза. 2) (у Хрв.) ein irse:
m. кад у прољеће удари мећава, те ner Dreifuß, tripus fictilis.
е стока, ein (Фleytes ben Biebe fфäь: козицE, г. р. (у Барањи) vidе осонце.
etter, tempestas pecoribus perniciosa, KÒ3JĀ BPÁAA, 8. der Bocesbart, tragopogon pra-

tensis Linn.
кӧзік, т. планина у Далмацији (у Косову

близу Книња), Bers in Dalmatien, mоntis a, o, vide кожухарев.

nomen. a, o, vide кожухаров.

козЈАН, m. планина у Хрватској у Оточкој ре

rementu, Name eines Berges, montis nomen. die Schwarte, callum. 2) (y Bo. KÒ3JEBUHA, f. 1) das Ziegenfleisch, caro caprina. Bype des Seidenwurms, nympha bom, 2) pie Siegenwole, lana caprina, cf. козина.

козЈй, зја, зje, Sieget=, caprinus. + Pelz, véstis pellicea, pellis vil- KÒSJÚ PÓrobu,'m. pl. dreitbeiliger Zweizahn, bi

dens tripartita. her Kürschner (Pelzer), pellio.

KO3JÒBPAA, m. ein Schimpfwort, convicium: 0, des Pelzers, pellionis.

Од кад ми је у дом дошла,

Свакоме је име нашла : , m. hyp. ь, кожух.

Свекра зове козјобраде augm. p. кожух. - dim.

кўзлАЦ, козлаца (козалца), m. (у Сријему) vide р. кожух.

. • коза) 1) бie Siege, eapra. 2) p. коале, лета, п. (по југоз. кр.) vide jape (у ц. ugerüst, machina aedificationis. .. ) у плуга она греднца што

г. док сисa дoнде је козме, а послије, јадељ и плаз. 2) некака трава,

ре до године, па онда двизе, па шрекак eunculus Linn, cf. козлац, зако

а женско ухошка, увошка): Jour (се)

није коза окозила, а козле игра по пољу. козлетинА, f. кожа од козлета, рав $e pon

Н. П.
Oj!
0ј!
Oj! ,

0ј! к-
KÒJACHTH

Јутро
КОЈАСНУТ

grüßen
КОЈЕГДЕ,
БОЈЕГ дй,
юЈЕгдэж,
КОЈЕГТЕ,
кожкід, а
ВОЈЕКАКАВ,

pario.

f. dim, p. кожа.

[ocr errors]

нор, козодер.
ya, m, vide кожух.
vidе кожухар.

[ocr errors]

Evide кoжeтина.

liscumque
БОЈЕКАкӣ, кі
KOJERÀKO, wi

којекако (
BOJERJA,
ROJEKÌ ÃÄ,
КОЈЕКУ ДЕ, гов

ријеч, за то
виједа како
БОЛЕШта, којеч
mer, varia, que
ри којешта.
Болӣ, која, које,
2) der wie vielfte
који час, gleic
Мигод, којагод,
ре, даsquiя.

аура.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

йўлино, тіdе који ( бојено су пет с !

осталу куку твоју,

juvenis. козлинА, )

irt

, caprarina mistergolo

, as OCHU

бэч,
бка.

Е.
пее
кар
па
не

козлили, р. рі. Спо

Paw

[ocr errors]

roporto

ца

[ocr errors]

цркавају,

KORAH,

Дланина /

ла Турђева не и врлетн друкчије до

звао Коаки Perten)

коздавР, т. (у коздмор, то у

et, кожодер. коздІАША, m.

rips, cf. козар козош, m, мато

вјеку, фіт
кбA, m. (ист.)

н. п, ;
oj! колико је

[ocr errors]
[ocr errors]

козно си ти мучно einer jungen 3éege, pellis capellae aut capri

Крано је у кавезу ра жа,

KÓJO vidе костријет. 2) (у ц, г. ко

(јуж.) hyp. в. к. зайна) козја кожа, Siegenfel, pellis caprina. | по југоз. кр.) vide jарићя.

n. Mannsname, i I hyp. c. кокош: в

кока. Нека је к дання, о. энд не од старога градића у нахији Крушевачкој на десној страни !

не снијела јајет ње, Приповнеда се да је овај градић задач ерина, па због велике виси

(жена нан дјевојка ије се камење могло носити

знала). са козама н за то да се на- кока, f. (у Сријену) беr

kleinen Kindern (wie bei

oder peca), muliebri Дубр.) рђаво вријеме (особн

KÖKAAO, m. der ko sagt, qu грољеће) кад козе

А. Ко је то рекао ?

Б.. Кокало (оu felbit). Боци) bеr Зiegenbirt, capra

m. 1) пјева се н. Козопаше надмонташе.

некакав Кокан челеби и козош! рече се стару чо

У зле дане у године I ofwort, convicium.

За три гроша и чакшн ide Kojo.

да он двори седам газ

и да чува хиљаду ова КОЈАдико! припијева се гдјешто у пјесмама:

како је газдарнца Мара уз море градова,

домамила Кокана од он 4.

дошао, какав је био и

и т. д. И од тога је ост oj! којадика уз море градова,

нема кола без Кокан -ој! у сваки сам јунак долазно,

кбкАЊЕ, n. Sas raten (Ri

Afde, tostio fructus zea кбкАти, кӧкам, v. impf. н.

(den Kukuruz), torreo. el кбкин, а, о, беr penne, ga.

Већ сам кокин танцов кокЙРНА, f. брдо у Велебн ges, montis nomen.

.

trao bonasia. 3) (у Фрун ковкАКАВ, ква, кво, wie immеr bеfфаffen, qua- кбкиЦА, f. 1) dim. е. кока. :

käfer, scarabaeus melolon

kuruzkörner, grana zeae m кокдРАВ, а, о, (у Ц. г.) vide

кокдРАЈКА, f. у пјесми Epiti колекуду, говорио је Карађорђије често уз кокӘРУША, f. (у Барањн) vi

cf. пијетао: Бего, коко свашта нма (т.ј. међу људ Куд с не чује вaшке ни У Грбљу кажу ако кокот дина, да га одмах ваља : да би послије снио јаје и легло некако чудо. 2) рав

garritus gallinae. 3) (y A KÒJĀ, KÒjá, koje, 1) welcher, qui: koju

ска риба, Хrt Beerj, pisc кокдтАЊЕ, n. Bas Sadert, в

кокдтАти, кокоћем, v. impf. олигдд, којагод, којегдд, wеr іmmеt,

кокдТАЦ, кокоца, m. (у Дуб. ”JHTÖB, kojaroh, kojeroh, vide kojaros ЈигддєР, ((у Дубр.) vide којнгод. којега му драго, феr іmmer, кокдтињА, f. (у Дубр.) нек

се,

oj! којадико јунак долазно кдJAсити ск, сни се, vide којаснути се:

Јутрос ни се Турци којасили
кодснути св, нём се, т. г. pf. fi) feben Laffеr,

grüßen, praeteriens saluto, cf. Kojachth ce.
колкҒДЁ, (нст.)
коктей, (зап.)
KOJETATE, Gyros.)}bie und da, hinc indo.
когъё, буж.)
KOJEKĀA, dann und wann, interdum.

liscumque.
коккАкй, қa, кo, vide кaјекакав.
колекако, wie immer, utcumque: како живиш?

којекако (fфефt).
колекӯд,

hin und her, hinc inde. ковкўДА,

[ocr errors]

си да си.

quicum

виједа како је он што говорно.
коќшта, којечёга (којещта), ацеrlei, was im.

mer, varia, quidquid in buccam venerit : TOBO-
ри којешта.

der wie vielfte, quotas. 3) Aoku ke koju gan,
koju zac, gleid, statim.
que, quisquis.
игддиР,
HTÖBEP,
и му драго,
uisquis.
чно,
оrето су пех стотны" дуката

кокотити св, кӧкӧтим

wie ein Hahn, superbio ut

vidе који (cf. но):

кокдтит

ni solita in carminibus ad puerperas:

[blocks in formation]

волалик, Т. 1) токе савијене као комутови, , m. (у Дубр.) dim. p қокот.

као што се н сад носе у Далмације: ЈА, f. (у Грбљу) име кокоши која прн.

На прснма токе колалије — е више кокоту него кокоши, реппеn:

2) гаће, ваља да шарене на кола, c. коnomen gallinae indi solitum.

ласт: be, n. das Stolzieren wie ein Hahn, su.

За Анкине гаве комалије • galli. . қокоши, f. (gen. pl. кокошӣ и коко-колілом лілом ! припијева се на бабинама,

ein Refrain der Wochenbett - lieder, vox accidie Henne, gallina, P, кокошара, т. 1) беr pubnertal, gal

Комалом малом ко му отац беше am. 2) der Hühnermann, gallinarius. hak, m. 1, Per Hübnerstau, gallinacium. KÒAAH", m. 1) der Sattelgurt, cingulum sellae

equariae : 5. Hühnermist, stercus gallinaceum. 3) ст на прсту у руке, art Gefфоӣr, ul- Притеже му четири комана

2) женски појас на нафтама, vidе тканица. genus. Eњй, ња, ње, уйқners, gallinaceus. KÖNÂP, m. der Wagner, plaustrarius. њи МРАК, m. као очиња болест, од кдлАРЕв, а, о, vide комаров. човјек у вече не види ништа, Дrt | колАРИНА, Т.: nkrankheit, morbus quidam oculorum. Пак на главу капу коларину, ЦА, f. dim. p. кокош.

о којој су до три крила златна.. й, шја, шје, vide кокошињи.

KÖAẬPHH4A, f. die Wagnerei, Werkstätte des EA, f. 1) vide KOKOIII. 2) ein Knäuel rohes: Wagners, officina plaustraria.

glomus filorum crudorum: mora npe- KÕJAPOB, a, o, des Wagners, plaustrarii. кокошку; намотала велику кокош-нд Аст, а, о, шарен на кола, хиподеflесtt, maОва кокошка није округла, као друго

culosus: ко, него је дугуљаста као лубеница, У скут свилен коласие аздије риједи мало шупља; па кад се стане |ңдлиц, коца, т. (pl. кӧци а у Црногорскии на мотовило, онда се почне взну- јем пјесмама има и кочеви, gen. коліца) 3) читава језгра из ораxа, беr gane der Pflock, Pfahl, palus : ern, nucleus integer.

Сад ће твоје овце на трагове, Е, adv. кад се двојица рву, па падну А Турачке главе на кочеве

а на ребра тако да се не зна који је кдліч, колача, т. 5) eine art raofürmіgеt Brot, оборно, онда се каже: пали су ко- panis genus. Кад се иде у пријатеље (свој-1 e, gleich fallen (im Ringen), ohne Ent- ти у госте) свагда у торби осим чутуре ng, daher der Kampf von neuem an- и још чега ваља понијети и колач (т. ј.

шеничан xњеб), па кад се нзіі пријатела НА, Г. augm. p. кокошка.

повраћа, опет одонуда такови колач ваља -, f. (у Дубр.) pie Sonjur, tоnѕurа. да ну спреме; за то се каже: Јужну бо

жићу и пријатељском колачу не вала
радовати (јер пријатељ ако један колач

донесе, он неколика поједе, и опет му
н. П. ми ћемо пристати у ваш
+0?), der Kreis, circulus.

један ваља спремнти да понесе). Бољи је

и црн колач него празна торба. Хвала n. pl. 1) der Wagen, plaustrum: Ha му као и тетки без колача (т.ј. нехвала domina Kona, er hat für alle gebüßt. му!). Увално му црн комад у торбу (кад a Heby, ursa major et ursa minor. ко учини комекаку штету).Ја му не спремам гр. Б. колач: да ти мајка умијеси TaMo' konaya, ich rathe ihm nicht dort zu gesi не говоре дјеци). 2) hyp. p. ко- ben; Да зла колача ! Нијесам се надао то

me konany. 2) ein kleiner Laib Brot, den die се у Бару рекне радяну:

Mutter für das Kind, bei Gelegenheit des Ba:: се доље на лијевом ине, у. Семберија, рекне: Ко

ckens mitbäckt. 3) ein Baib Brot bei feierlichen и сам заборавио шта се на то

Gelegenheiten, н. п. крсни колач. 4) колач

обруча, одређен број савијенијех обруча приморју) vidе колајна :

и свезаннјех заједно. 5) у. бунару, т. б. а даровали дара:

дрвен темељ на коме се зид почиње. 6) (у е комаине златне —

Дубр.) госпођин дар справљеници, cf. справ. златна колаина

њеница, - Medaillon, große Denkmünze,

колАЧАРА, f. игла што има на глави као ко» rialis major.

Босни носе жене

лачић (по Србији и по да је био некакав хајдук или

такове игле за капама), eine Art Офтифшко Колаку на злу конаку. колачи, т. р. кад отиду просця да прсте

[ocr errors][merged small]

equaliter.

Да о Мало и Бо: Моича колеf Balieri айн ук мендати кад нде

1. vіdе кокало:
е то рекао ?
ша на Дивоша.

се

Херц.).

[ocr errors]
[ocr errors]

р што iu!

[ocr errors]

тако

БОАЕНДАТИ, А

abend oder боuѕ gеbe

re natalitii

carmiņa ca 0xЁНИКА, Т. nicat ausgea confectus,

, А

[ocr errors]

њено дрво,

е прека (1 елүје.

[graphic]
[ocr errors]

говоре: ош

на уговор, а
и кни мјестима
прије на прс-

вор). Эня, а
колічнНА, f au
колачић, т.1)
ядачки, adv.
ben und niedi

lum defigo. . aco
KONAWIKK, m. 1

кнежина изм колішињанин,

Тусињани и колёвање, р. ба колЁВАТИ СЕ, б

fchwanken, vacillo, fluctuo.

(колко (већ испрощену) и да уго

n. (uct.) vide kose је водити, онда се каже (на колковит, m. (ист.) vide E ча, као н. п. у Јадру):

(колкаЕ, n. dim. p. колено. хе (ићи ћемо на колаче;

колёра, m. (ист.) vic смо на кола Зама итд.); на неким мјестима | конс8ЊЕ, n. vіdе махање.

2шли на арешен; на неким : колесахи, там, v. impf. (у
на неким: на јабуку (на не
- као н. п. у Бачкој, иду нај- Іко чЖАПІ, қолечкаша, m. н
сен, па на јабуку, па на уго-
изод Тойо, о,

HOAEYKE, f. pl. die Räder a

до колечака упрегн. cm, p. колач. 92 986 он бm. b. колач. 2) vidе уштипак.колива, f. Vie putte, casa.

е einen PfabІ (in Sie jobе bеакомЙБАЩ, колибаша, m. Se: rpflanzen, im Ringen), ut pa

| (eigentlich der einer konn 110 . 00 000

Земуну), servus publicus

Separatos observat. град у Херцеговини. 2) као

коливица, f. Das buttфеп, с фу Новога пазара и пећи.

коливкА, f. (зап.) vidе коли m, finer von Колашин: Н

KOAH JEBKA, F. (yx.) die Wie
Зомашињани п v sl-
Офwаnten, fuctuatio.dоя колиЈЕР, колијера, m. (уж.)

collaris (?) franz. le collie м (колебљём) се, v. r. impf.

колик, колика, ко, 3) wie st llo, fluctuo, тоа не е в

groß, quantus. коледа, f. од прије су ишла момчад уочи Бо- колико, °) wie piel, quantuколЁВКА, f. (нет-vidе конјевка.В санада | жића од куће до куће те пјевала пјесмеlum : колико пијевац с пре

з): н. п. доћи ће колико G

(e) cjytpa, er kommt vi Српскијех народнијех пјесама 1841, а опо- коликОгод, 3). fоriеr іmmеr,

, 2) , мињем се да сам још у дјетињству слушао dеmum ) fоriеr inter, Оу овакој једној пјесми како желе да им коликогдѣ, vidе коликогод. -экраве буду мијечне, да намузу пун кабао колЙН АЊЕ, n. (зап.) vidе ко

колЙНАти, нам, (зап.) vide к. да окупам, комедолдох от) At ARoa |колино, т. (зап.) vidе кољен

колиновић, m. (зап.) vidе ко

колинцE, n. (зап.) vidе коље момчад она што играју и пјевају зову се колЙР, колйра, m. (зап.) vide Овај се обичај међу људима колЙЦА, n. pl. 3) dim, v. коли

karren, pabo. TEOR аевдати). Чишава коледа, рече се и сад колишAH (колишан), шна, шE алну кршћана још траје (ef. коленда, ко- количAK (количак), чка, чко,

гota, cf. точак. 2) Беr fre

Tanj, choreae genus : Ko ce #ខ្ញុំ

ноге се узда. 4) шупље ко orbis. 5) die Reifungszeit, .

Эгеlоnей, н. п. прво коло, АР ЁндAP, комендара, m. (понајвише се го-колдвЙР, коловйра, т. брдо

me eines Berges, montis non 1990

gus. 2) fig. der Anführer ЁндАти, дам, v. impf. (у Дубр.) am chrift

um das neue Jahr von Haus zu раив дебен и деwife Siet er fingen, yespe-колдвотиЦА, f. која коло воде

колдвоз, m. 1) пут куда иду ка

orbita. 2) пут између Спужа re natalitii Jesu Christi aut calen. jan. canere ante fores, 31161

3) (у Дубр.) мјесец Август, ќникА, ғ. ортаслак од вретена, еіnе поф ht ausgearbeitete Opinel, fasus necdаmlаrотидоше у коловоз тврди

е обадвије стране заоши. као дружнца, на Ha mocyp), KaA xoke 4a ce KÒAOBPÂT, m. der Wasserwirbel,

ГқолдвРТА, f, чија реда по говед rg/

[ocr errors]

илијека : в малог Бога, коледе! Ето тоя на ово 0 Реги Божића, коледо i ( билан тан какож е колебани.

нашега закона готово са свијем изгубно,

[ocr errors]

і кад нде много људи заједно с това давѣдни, m.

p. ef. коледан деп санало ондЊЕ, n. (ист.) vidе кољенање. т е рази олЁНАти нам, (ист.) vidе кољенати. оќнда, f. Дубр.) vidе коледа. блЁндаЊЕ, n. (У Дубр.) perbai. воп

комендати, ворн pl. комендари) (у Дубр.) vidе коПеђанн. abend oder

[ocr errors]
[graphic]

[ocr errors]
[ocr errors]

BÓJ
RÒM
KOV
Rou

die

eer ROMÁN

Dee KOMÁP коміт,

Отки Дока 2) (у

Од ві коміти,

рати,

колджӱн
н. т. д. јpreфen Sie birten, insem fter a genu: бити коме до кољена, т. ј: први по-

слије њега;
Тн ћеш, Марко, први царовати,

А ја ћу ти бити до кожена gtreiben sou, formula pastorum, quis

2) das Gelenk, articulus:. pecus.

Па, нзвади дурбин од онњура, коложўна, m. велико брдо између

Развуче га на девет кофена оре и приморја (близу Будве), па

3) н. п. у трске, дьар, geniculum. 4) bie * Berges, montis nomen. UTATOTOHTO

Generation (das Geschlecht), der Stamm, gem. die Wagenschmiere, axungia.

nus : све до девет кољена ; девето коље. m. (у ц. т.) н. п. на гумну, sie ein

но може се узети ; margo. Онамо су гумна потавањена

Проклето му племен кофено ем и жито се на њима слабо врше, е млати, ан коломат је унаоколо кдљиновия, т. (у Херц.) ein Renfф pon autem

altem paufe, pon Samilie (кољено), iMustri д камена, те се на њему може сје.

loco natus, cf. племић, оџаковић, кућнь. а на њима па се често и договара, а

кдљЁнцE, п. (рі. gen, кољенаца) dim, p. коингра. , f. вагаш у брду, дав 28agengeleife, љено:

И понеси дурбин од биљура, якојикка чbir (.B) 1. Ий. би

Па му пружи седан кофенаца m. das Drebrad, rota torquens.

отчері.б. коњйвни, на, но, (у Далм.) н. п. варићак (ше, f. р. на разбоју оно очему висенице), што се даје свештенику о крсном . школци, шкокци.

нмену (у нме кољнва). ARU, m.pl. (yCpujemy) vide konotype. RÒ BÊBO, n. gekochter Weizen, der bei dem Todten: це, f. р. (у Хрв.)

vide кoлoтype. Tо mаlе (на даћн) ить am Patrоntаgе (на слави) , f. Sluр іn bеr Ваљевска нахија, flu- vom Priester gesegnet, und von den Gästen vererbiae. ef. Обница и Јабланица.

kostet wird, (triticum) silicernium. cf. nanaaja. 1. 9 die Scheibe, Wurfscheibe, discus KÒDHKOHEBHE, m. yinjecmu, Pferdesdlachter, uch so gespielt, wie der sloxos). 2) der qui equos mactat : Ring, orbis, circulus.

претато До сад смо се звали Краљевићи, , n, das Spielen mit der Wurfscheibe, А по сада коњикоњевики

ком, кома, m. 1) (у Сријену) vide комнна. 2) иносе, там се, y, r. impf. Die Gфеibe га се брда тако зову, н. п. ком у Васоје

вићима. . :) или нет Аийгох

и во ) ,оинба комід, т. (ед хорийтон) Oas Otud, frustam. 1) (н. п. у Србији) на чакширама, о свом комаду туђа говеда чувати. Дан и рпа на кољенима кад се чакшире комад (н. п. има) і. е. даѕ tüaliфе 2Brot (2ив:

али кад се колчаци ударају kommen).
е једнаки, и по шву се пришију комАДАЊк, п. 1) баѕ Зеrtuten, dissectio. 2) Бав
те се и не познаје да су чакшире Erzürnen, iracundia.
се, него би се могло

помислити комАДАРА, f, рақија од кукуруза, или од АруРане. Гдјекоји и нове чакшире с гог каква жита, Ser Sornbronntmein, vinum м колчацима граде. 2) (у војв.) ustam e frumentis, Србљи тақову ракију

овако пеку: намнесе доста хљеба нис1.) die Pfähle, das Pfahlwerk, pali.

от .) Muße, Zeit, tempus vacuum :

пеку, па искомадају укацу и налију во

дом; кад то ускнсне и превра, онда пеку фе (а може се чути н: није ми ракију. cf. х.љебара. ије му коље дријемати; б. enit.), т. і. немам кад; коме је комадати, дам, v, impf. gerludein, disseco in

frusta. призивље, сад немам кофе

комАДАТИ СЕ, дам се, v. P. impf. ) н. п. кома-
аде пити вино,
кое ићи тамо

А особа да се камен, зеrfauen (in @tute), dilаbі. 2) fіф
200

erzůrnen, irascor. егдан дијелимо

комадЁШКА, f. augm. е. комад. евчара, т. (у Ц. г.) Офimpf= |КАМАДИЈА, f. ein Srt in ungera: Mann, convicium in virum,

Од Пишпека н од комадије ак, него чува жену и коли- комАдинА, f. augm. p. комад. Drücken mit Knien, tò genibus

комадия, m, dim. p. комад, Баз еtudфеn, fru

stulum, v. pf. бити, гњечити коље

комАБЕ, p. (coll.) бie tude, frusta: Гладан n drücken, comprimo genibus. KÒMÄLLE, 1. das Stoßen mit der Hand, tò tru

пас о комаfу . en. кољена) буж.) 3) ба$ Snie, dere manu.

не ко. KOMÀTHE

Кома комАЦ, м комАЧА,

кажу да

вића. Е кдивост,

kraut, ci

[ocr errors]

isus,

се касе

discum mitto.
m, dim, p. колут.

[blocks in formation]

nanicae genus.

rantis. Бондатски,

rantium. MменднЈА, С. (1 comoedia.

. КОЖЕндйіш, ко

comoedus. , КоквидиәАШЕВ, ОмияДИЈАшица,

(mima, mulier ММиндиашки, к. МОМЕНДИРАЊЕ, п. 2

imperium, , юмЕндЙРАти, кох

[ocr errors]

Viren (gebieten),
Прво јесте Лаз,
Који Шапцем к
МЕШАЊЕ, П. Фіе
МЕШАТИ СЕ, шам
gung legen, comn

« PreviousContinue »