кокотиЋ, m. (у Дубр.) dim. в кокот. кокош, кокоши, f. (gen. pl. кокоши и коко- кокошињи, ња, ње, Sübners, gallinaceus. [водалиЈЕ, f. 1) токе савијене као колутови, 2) гаће, ваља да шарене на кола, cf. ко ласт: За Анкине гаће колалије колӑлом лілом! припијева се на бабинама, ein Refrain der Wochenbett Lieder, vox accini solita in carminibus ad puerperas: Колалом лалом ко му отац бјеше кОЛАН*, m. 1) ber Sattelgurt, cingulum sellae equariae : Притеже му четири колана 2) женски појас на нафтама, vide тканица. КолӑР, m. ber Wagner, plaustrarius. КОКОШИЊИ МРАК, т. као очиња болест, од КолӑРЕВ, а, о, vide коларов. КОКОШИЦА, f. dim. v. кокош. кокоши, шја, шjе, vide кокошињи. Пак на главу капу коларину, О којој су до три крила златна ÔILIKA, f. 1) vide KOKOM. 2) ein Knäuel rohes: Wagners, officina plaustraria. Garn, glomus filorum crudorum: мота пре- колӑров, a, o, bes аgners, plaustrarii. ђу на кокошку; намотала велику кокош-колАСТ, а, о, шарен на кола, run geffect, maку. Ова кокошка није округла, као друго culosus: клупко, него је дугуљаста као лубеница, а у сриједи мало шупља; па кад се стане мотати на мотовило, онда се почне изнутра. 3) читава језгра из ораха, ber ganze Nußkern, nucleus integer. кокошке, adv. кад се двојица рву, па падну обадва на ребра тако да се не зна који је КОКОШЧИНА, f. augm. v. кокошка. А. Ко је то рекао? в. Кокша из Дивоша. кол, m. (у Херц.) н. п. ми ћемо пристати у ваш кол (коло?), ber Rreiš, circulus. кола, кола̂, n. pl. 1) ber Bagen, plaustrum : Hа њему се сломила кола, er bat für le gebußt. 2) кола на небу, ursa major et ursa minor. кола, f. 1) hyp. v. колач: да ти мајка умијеси колу (жене говоре дјеци). 2) һур. v. кослијевка. КОЛАБЕР! као што се у Бару рекне радину : КОЛАИНА, f. (у приморју) vide колајна: колак, т. ваљада је био некакав хајдук или У скут свилен коласие аздије колАЦ, коца, m. (pl. кóци а у Црногорскијем пјесмама нима и кочеви, gen. колаца) der Pflock, Pfahl, palus: Сад ће твоје овце на трагове, А Турачке главе на кочеве колач, колача, m. 1) eine Urt rabförmiges Brot, panis genus, Кад се иде у пријатеље (свој ти у госте) свагда у торби осим чутуре и још чега ваља понијети и колач (т. ј. шеничан хљеб), па кад се из пријатела Повраћа, опет одонуда такови колач ваља да му спреме; за то се каже: Јужну божићу и пријатељском колачу не вала се радовати (јер пријатељ ако један колач донесе, он неколика поједе, и опет му један ваља спремнти да понесе). Бољи је и црн колач него празна торба. Хвала му као и тетки без колача (т. j. нехвала му!). Увално му црн комад у торбу (кад ко учини коме каку штету). Ја му не спремам тамо колача, іф rathe ihm nidt bort u ge ben; Да зла колача! Нијесам се надао томе колачу. 2) cin fleiner laib vot, ben bie Mutter für das Kind, bei Gelegenheit des Backens mitbäckt. 3) ein Laib Brot bei feierlichen Gelegenheiten, н. п. крени колач. 4) колач обруча, одређен број савијенијех обруча и свезанијех заједно. 5) у бунару, т. ј. Дрвен темељ на коме се зид почиње. 6) (y Дубр.) госпођин дар справљеници, cf. справ љеница. КОЛАЧАРА, f. игла што има на глави као ко• лачић (по Србији и по Босни носе жене такове игле за капама), eine Urt dmuc= nadel, Haarnadel, acus. колачи, m.pl. кад отиду просци да прсте нују дјевојку (већ испрошену) и да уго-|колено, п. (ист.) vide кољено. ли на колаче (ићи ћемо на колаче ; били |КолЁР, колера, m. (ист.) vide колијер. смо на колачима итд.); на неким мјестима |колетање, n. vide махање. говоре: отишли на арсшен; на неким : колÈтати, там, v. impf. (у Ц. г.) као махати, на уговор, а на неким: на јабуку (на не- schwingen, vibro. ким мјестима, као н. п. у Бачкој, иду нај-|колÈчкаш, колечкаша, m. н. п. во, који је одприје на прстен, па на јабуку, па на уго- мах до колечака упрегнут. вор). КОЛЕЧКЕ, f. pl. bie Mäber am Mfluge, rotulae КОЛАЧИНА, f. augm. v. колач. ben und niederpflanzen, im Ringen), ut pa- колашин, m. 1) град у Херцеговини. 2) као кнежина између Новога пазара и Пећи. КОЛАШИЊАНИн, m. Einer von Колашин: Тусињани и Колашињани КОЛЁВКА, f. (ист.) vide колнјевка. Да окупам, коледо ! Малог Бога, коледо! И Божића, коледо! Момчад она што играју и пјевају зову се колебани. Овај се обичај међу људима нашега закона готово са свијем изгубно, али у кршћана још траје (cf. коленда, колевдати). Чишава коледа, рече се и сад кад иде много људи заједно. колебани, m. pl. cf. коледа. КОЛЕНАЊЕ, П. (ист.) vide кољенање. КЛЁНАТИ нам, (ист.) vide кољенати. колена, f. (у Дубр.) vide коледа. КОЛЁНДАЊЕ, п. (у Дубр.) verbal. von колендати. колÈндар, колендара, m. (понајвише се говорн pl. колендари) (у Дубр.) vide колеђани. колÈндати, дам, v. impf. (у Дубр.) am Chrift: abend oder um das neue Jahr von Haus zu Haus geben unb gemiffe lieter fingen, vespere natalitii Jesu Christi aut calen. jan, certa carmina canere ante fores. КОЛЁНИКА, f. 1) таслак од вретена, eine пос nicht ausgearbeitete Spindel, fusus necdum confectus. 2) с обадвије стране заощнљено дрво, као дружнца, на које се суче пређа (као на мосур), кад хоће да се снује. |колибаш, колибаша, m. ber Quarantånebiener КОЛИБИЦА, . s Hüttdent, casula. колико, 1) wie viel, quantum. 2) foviel, quan- коликогод, 1) foviel immer, quantumcumque |колИЧАК (количак), чка, чко, augm. v. колик. rota, cf. точак. 2) ber Sreis, orbis, 3) Urt Zang, choreae genus: Ко се у коло вата, у ноге се узда. 4) шупље коло, baš Duarré, orbis. 5) die Reifungszeit, z. B. der Kürbisse, Melonen, н. п. прво коло, друго коло, и т. д. |КОЛОВИР, коловира, т. брдо у Ловћену, Па= me eines Berges, montis nomen, КОЛОВОЂА, 1) ber Wnfüfrer im Rolotang, choragus. 2) fig. der Anführer überhaupt, dux, choragus. коловоЂИЦА, f. која коло води, Inführerin im Solotang, choraga. коловоз, т. 1) пут куда иду кола, baš Seleife, orbita. 2) пут између Спужа и Подгорице: Отидоше у Коловоз тврди 3) (у Дубр.) мјесец Август, Monat Huguft, mensis Augustus. КОЛОВРАТ, m. bar Baffermirbel, vortex. наврта, н. т. д. fpreden bie Spirten, inbem fie, коложӰн, коложуна, m. велико брдо између agenfdmiere, axungia. кӧломат, m. (у Ц. г.) н. п. на гумну, bie Gin=| faffung, margo. Онамо су гумна потавањена камењем и жито се на њима слабо врше, него се млати, а и коломат је унаоколо езуд од камена, те се на њему може сједіти, а на њима се често и договара, а кашто и игра. КО.Л.)МИЈА, f. Вагаш у брду, бas Bagengeleife, orbita. m. КОЛ ПЛЕТ m. das Drehrad, rota torquens. КОЛЎТАТИ СЕ, там се, v. r. impf. bie deibe кôьE, n. (coll.) die Pfähle, das Pfahlwerk, pali. није ми коље (а може се чути и: није ми genu: бити коме до кољена, т. j. први по- Ти ћеш, Марко, први царовати, Па извади дурбин од биљура, 3) н. п. у трске, bag, geniculum. 4) біе Проклето му племе и кољено кољеновиЋ, m. (у Херц.) ein Menfd von gutem altem Spaufe, von Familie (кољено), illustri loco natus, cf. племић, оџаковић, кућић. |КОЉЕНЦЕ, n. (pl. gen, кољенаца) dim, v. ко љено: И понеси дурбин од биљура, Па му пружи седам кољенаца кољивни, на, но, (у Далм.) н. п. варићак (шенице), што се даје свештенику о крсном нмену (у име кољива). кољиво, n. gefodter Weijen, ber bei bem Eobten: male (на даћн) unb am Patrontage (на слави) vom Priester gesegnet, und von den Gästen verEoftet miro, (triticum) silicernium. cf. пананја. кољикоњевић, m. у пјесми, Yferbe[dladter, qui equos mactat : До сад смо се звали Краљевићи, А по сада коликоњевићи ком, кома, m. 1) (у Сријему) vide комина. 2) многа се брда тако зову, н. п. Ком у Васојевићима. комад, т. (то хормоног) баз tüd, frustum. О свом комаду туђа говеда чувати. Дан и комад (н. п. има) i. e. bas täglide rot (Wus= fommen). коМАДАЊЕ, п. 1) bas Berftüđen, dissectio. 2) bas Erjürnen, iracundia. КОМАДАРА, f, ракија од кукуруза, или од другог каква жита, ber Rornbranntwein, vinum ustum e frumentis. Србљи такову ракију овако пеку: намијесе доста хљеба и испеку, па искомадају у кацу и налију воДом; кад то ускисне и преври, онда пеку ракију. с. хљебара. комадати, дам, v. impf, gerftüđeln, disseco in frusta. КОМАДАТИ СЕ, Дам се, v. r. impf. 1) н. п. комада се камен, zerfallen (in tüde), dilabi. 2) (id erzûrnen, irascor. КОМАДЕШКА, f. augm. v. комад. КОЛЕВЧАР, кољевчара, m. (у Ц. г.) фimpf= |КАМАДИЈА, f. ein Drt in Ungern: wort für einen Mann, convicium in virum, Од Пишпека и од Комадије као није јунак, него чува жену и коли- |КОМАДИНА, f. augm. v. комад. jевку. KOÆÈHÃĦE, N. das Drücken mit Knien, zò genibus comprimere. кољёнати, нам, v. р. бити, гњечити кољенима, mit Knien brüden, comprimo genibus. КОБЕНО, П. (pl. gen, колена) (јуж.) 1) bas Sni комадиЋ, m. dim. v. комад, bas tüden, fru stulum. КОМАЋЕ, п. (coll.) bie Stude, frusta: Гладан КОМАР, комáра,m. (у Дубр. комар, комара) vide комидва, f. baš atten ber RufurugFolben, wo= комарац: Игра коња комар момче младо КОМАРДА, f. (У Дубр.) vide касапница. KÒMÂPHÂк, m. das Neg, oder der Vorhang gegen КОМАРЧА, f, (у Дубр.) некака морска риба, 2rt Откидује по комаш и комаш КОМАТИНА, f. augm. v. комат: Комашине на земљу бацише КОМАЦ, мца, m. vide стрмен. bei ein Nachbar dem andern hilft, demtio foliorum a fructu zeae. У Србији понајвише беру кукурузе с комушином, па послије иду на комидбу, као на мобу, један другоме те коме и пјевају и приповиједају. КОМИЛАЦ, миоца, m. ber (Rufuruz-) daler, ex corticator. комин, комина, m. () (у Дубр.) біе Rüde, culina, cf. кужина. 2) ber Haudfang, dornftein, fumarium (ital, cammino), cf. димњак. КОМИНА, f. 1) bie Ereber, recrementum, н. п. комина од грожђа или као што се у Боци говори од маслина по што се смељу и истијеште. 2) од ораха, bie grâne dale ber Muñ, cortex nucis. коминаЊЕ, n. vide комињање. Коминати, нам, v. impf. (у Боци) vide коми- КОМИНАЧА, f. (у Дубр.) vide пепељуша. КОМИЊАТИ, Њам, v. impf (у Барањи) vide ко- |комити, мам, v. impf. 1) fälen (ben Rufuru), solvo cortice. 2) ausförnen, grana eximere, cf. крунити. КомицÉ, vide накомице. КОМАЧА, Е. У Крбави једна главица, на којој кажу да су зидине од дворова Ивана Карловића. Ниже Комаче је село Комик. с. ком. комбост, m. eine Speife von gefodtem Sauer=|КОМИЧЕЊЕ, n. verbal. v. комичнти се. fraut, cibi genus, e brassica acida: исијече комÉчити CE, комичам се, v. r. impf. (у Барањи) се кисео купус на проколе па се скува; орах кад сазре да се може љуска с њега скипа се онда залучи бијелим луком (или по- нути, онда се комичи, ф dälen laffen. спе слачицом), и тако се једе (уз пост). КОМИШАЊЕ, П, vide комљење 1. Комендат, комендата, m. ber Kommanbant, dux. кОМИШАТИ, Шам, v. impf, кукурузе, vide коОва ријеч није била позната у Србији до године 1804, него је по том прешла онамо одовуд (из Сријема и из Бачке). cf. поглавар, управитељ: Та Јакова Српског комендата КОМЕНДАтов, а, o, bes Kommanbanten, impe rantis. комÈндатски, ка, ко, Rommenbanten, impe rantium. КОМЕНДИЈА, f. (mit bem Khinesmus) bie Romövie, comoedia. КОМЕНДИЈАШ, Комендијаша, m. ber Romöviant, comoedus. мити 1. комишкање, n. dim. v. комишање. комНЕНИЈА, f. Graunname, nomen feminae (An- комнути, нём, v. pf. ударити чиме околице, einen Stoß geben, offendo. комов, а, о, von Erebern, e recrementis. КОМОВАЧА, f. der Treberbranntwein, lora usta. комЕНДИЈАШЕВ, a, o, bes Romöbianten, comoedi. комОВИЦА, 3 КОМЕНДИЈАШИЦА, f. bie Romöbiantin, comoeda комодљика, f. (у Ц. г.) vide лопуҳ. (mima, mulier scenica). КОМОМИЉА, f. (у Дубр.) bie Ramille, chamomilla. КОМЕНДИЈАШКИ, ка, ко, fommöbiantic, scenicus. КОМЕНДИРАТИ, комендирам, v. impf. Eomman= Којн Шапцем комендира градом — комдника, f. ber Beifuß, artemisia vulgaris Linn КОМОСТРЕ, стара, f. pl. (по западн. кр. особито у кршћ.) vide вериге 6. КОМОТИКА, f. vide комоника. КОМПА, f. (у Новом саду) bie abre, ponto. КОМРАЧИТИ, Чам, v. impf. vide кубурити. До Тијане високе планине; noctatio. КОНАКОВАТИ, Кујем, v. impf. übernadyten, pernocto, cf. коначити, ноћити. munitas, cf. општина: У здравље главарах | КОНАКЧИЈА, m. vide конагџија. наше комунишади (кад се наздравља). кондо, конала, m. (у Боци) ber Kanal, canalis. КОМУШАЊЕ, П. bas dalen (ber ûffe), excor- КòНАОКА, f. vide Конавока. ticatio. КОМУШИНА, f. 1) bie 2lätter bes Rufuruzfolbens КОМШИЈА", m. ber Madbar, vicinus, cf. cycјед. комшиЈнски, ) комшијскии, ка, ко, паdbalid, vicinorum. комшилук*, m. bie Madbarfdaft, vicinia. кон, м. (у Сентандрији и у Славон.) in ben Кона кону преко плота звала кднак*, m. i) ber Sof, aula, ef: двор, оџак: КОНАТ, m. (примор.) vide рачун: Домаћи ко- Све му каза од краја до конца -- 3) у Херцеговини поље у коме је варошица Љубиње. КОНАЧЕЊЕ, П. baš Uebernacten, pernoctatio. КОНАЧИТИ, ЧИМ, v. impf. u. pf. übernadten, pernocto, cf. конаковати: На Чеву је војска коначила Ђегођ свати конак коначили конда (конда), f. Frauenname, nomen feminae. кондиЈА, f. Grauenname, nomen feminae. кӦНДИЈЕР, кондијера, m. vide кондир: И кондитер жежене ракије KÒHдĤP, KOHдŃра, M. 1) (cr.) der Becher, poculum: Кондир вина од дванаест ока Донеси ми кондир вина од три године 2) (у Сријему) у резању винограда: кад се лоза на кондире одсијече, онда више родн. конъл, f. убрадач женски (особито по Шумадuju), eine Art weibliche Kopfbedeckung, vittae genus. коник, m. (у Ц. г.) пут за кола, afrweg, via, cf. коловоз. КОНИЦА, f. (у Барањи) ptaculum curruum. адеп(форрен, гесе |