Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

кокотиЋ, m. (у Дубр.) dim. в кокот.
КОКОТУША, f. (у Грбљу) име кокоши која при-
ликује више кокоту него кокоши, Sennen=|
name, nomen gallinae indi solitum.
KOKÓKÊжE, n. das Stolzieren wie ein Hahn, su-
perbia galli.

кокош, кокоши, f. (gen. pl. кокоши и коко-
шију) bie Henne, gallina.
КОКОШАР, кокошара, m. 1) ber Sübnerftall, gal-
linarium. 2) der Hühnermann, gallinarius.
кокошињак, m. 1) ber Sübnerftal, gallinarium.
2) der Hühnermist, stercus gallinaceum. 3)
болест на прсту у руке, Urt Gefdmûr, ul-
ceris genus.

[ocr errors]

кокошињи, ња, ње, Sübners, gallinaceus.

[водалиЈЕ, f. 1) токе савијене као колутови,
као што се и сад носе у Далмацији:
На прсима токе колалије

[ocr errors]

2) гаће, ваља да шарене на кола, cf. ко

ласт:

За Анкине гаће колалије

колӑлом лілом! припијева се на бабинама, ein Refrain der Wochenbett Lieder, vox accini solita in carminibus ad puerperas: Колалом лалом ко му отац бјеше кОЛАН*, m. 1) ber Sattelgurt, cingulum sellae equariae :

Притеже му четири колана

2) женски појас на нафтама, vide тканица. КолӑР, m. ber Wagner, plaustrarius.

КОКОШИЊИ МРАК, т. као очиња болест, од КолӑРЕВ, а, о, vide коларов.
које човјек у вече не види ништа, 2tt | КОЛАРИНА, Е. :
Augenkrankheit, morbus quidam oculorum.

КОКОШИЦА, f. dim. v. кокош.

кокоши, шја, шjе, vide кокошињи.

Пак на главу капу коларину,

О којој су до три крила златна
КОЛАРНИЦА, f. bie Vagnerei, Berftätte bes

ÔILIKA, f. 1) vide KOKOM. 2) ein Knäuel rohes: Wagners, officina plaustraria.

Garn, glomus filorum crudorum: мота пре- колӑров, a, o, bes

аgners, plaustrarii.

ђу на кокошку; намотала велику кокош-колАСТ, а, о, шарен на кола, run geffect, maку. Ова кокошка није округла, као друго culosus: клупко, него је дугуљаста као лубеница, а у сриједи мало шупља; па кад се стане мотати на мотовило, онда се почне изнутра. 3) читава језгра из ораха, ber ganze Nußkern, nucleus integer.

кокошке, adv. кад се двојица рву, па падну

обадва на ребра тако да се не зна који је
кога оборно, онда се каже: пали су ко-
Kowke, gleich fallen (im Ringen), ohne Ent-
scheidung, daher der Kampf von neuem an=
gebt, aequaliter.

КОКОШЧИНА, f. augm. v. кокошка.
КОКУЛИЦА, f. (У Дубр.) bie Confur, tonsura.
КОКША, m. vide кокало:

А. Ко је то рекао?

в. Кокша из Дивоша. кол, m. (у Херц.) н. п. ми ћемо пристати у ваш кол (коло?), ber Rreiš, circulus.

кола, кола̂, n. pl. 1) ber Bagen, plaustrum : Hа њему се сломила кола, er bat für le gebußt. 2) кола на небу, ursa major et ursa minor. кола, f. 1) hyp. v. колач: да ти мајка умијеси колу (жене говоре дјеци). 2) һур. v. кослијевка.

КОЛАБЕР! као што се у Бару рекне радину :
Сирова ши! тако се доље на лијевом
бријегу Дрине, у Семберији, рекне: Ко-
лађер! Али сам заборавно шта се на то
одговори.

КОЛАИНА, f. (у приморју) vide колајна:
Лјепа су ин даровали дара:
Свекар бане колаине златне -
Ни на грло златна колаина -
KÒлÂJHA, f. das Medaillon, große Denkmünze,
numus memorialis major.

колак, т. ваљада је био некакав хајдук или
кесеџија: Тешко Колаку на злу конаку.

У скут свилен коласие аздије колАЦ, коца, m. (pl. кóци а у Црногорскијем пјесмама нима и кочеви, gen. колаца) der Pflock, Pfahl, palus:

Сад ће твоје овце на трагове, А Турачке главе на кочеве колач, колача, m. 1) eine Urt rabförmiges Brot, panis genus, Кад се иде у пријатеље (свој ти у госте) свагда у торби осим чутуре и још чега ваља понијети и колач (т. ј. шеничан хљеб), па кад се из пријатела Повраћа, опет одонуда такови колач ваља да му спреме; за то се каже: Јужну божићу и пријатељском колачу не вала се радовати (јер пријатељ ако један колач донесе, он неколика поједе, и опет му један ваља спремнти да понесе). Бољи је и црн колач него празна торба. Хвала му као и тетки без колача (т. j. нехвала му!). Увално му црн комад у торбу (кад ко учини коме каку штету). Ја му не спремам тамо колача, іф rathe ihm nidt bort u ge ben; Да зла колача! Нијесам се надао томе колачу. 2) cin fleiner laib vot, ben bie Mutter für das Kind, bei Gelegenheit des Backens mitbäckt. 3) ein Laib Brot bei feierlichen Gelegenheiten, н. п. крени колач. 4) колач обруча, одређен број савијенијех обруча и свезанијех заједно. 5) у бунару, т. ј. Дрвен темељ на коме се зид почиње. 6) (y Дубр.) госпођин дар справљеници, cf. справ

љеница.

КОЛАЧАРА, f. игла што има на глави као ко•

лачић (по Србији и по Босни носе жене такове игле за капама), eine Urt dmuc= nadel, Haarnadel, acus.

колачи, m.pl. кад отиду просци да прсте

[ocr errors]
[ocr errors]

нују дјевојку (већ испрошену) и да уго-|колено, п. (ист.) vide кољено.
воре кад ће је водити, онда се каже (на кдленовиЋ, m. (ист.) vide кољеновић.
неким мјестима, као н. п. у Јадру): ошиш- |кдлЁнце, n. dim. v. колено.

ли на колаче (ићи ћемо на колаче ; били |КолЁР, колера, m. (ист.) vide колијер.

смо на колачима итд.); на неким мјестима |колетање, n. vide махање.

говоре: отишли на арсшен; на неким : колÈтати, там, v. impf. (у Ц. г.) као махати, на уговор, а на неким: на јабуку (на не- schwingen, vibro.

ким мјестима, као н. п. у Бачкој, иду нај-|колÈчкаш, колечкаша, m. н. п. во, који је одприје на прстен, па на јабуку, па на уго- мах до колечака упрегнут. вор).

КОЛЕЧКЕ, f. pl. bie Mäber am Mfluge, rotulae
aratri.

КОЛАЧИНА, f. augm. v. колач.
колачић, m. 1) dim. v. колач. 2) vide уштипак. кдлива, f. bie Sütte, casa.
КОЛАЧКИ, adv. wie einen fabl (in bie öђе Ђе=

ben und niederpflanzen, im Ringen), ut pa-
lum defigo.

колашин, m. 1) град у Херцеговини. 2) као кнежина између Новога пазара и Пећи. КОЛАШИЊАНИн, m. Einer von Колашин:

Тусињани и Колашињани
колÈвање, n. basawanfen, fluctuatio.
КОЛЕБАТИ СЕ, бам (колебљём) се, v. r. impf.
schwanken, vacillo, fluctuo.

КОЛЁВКА, f. (ист.) vide колнјевка.
кÓЛЕДА, f. од прије су ишла момчад уочи Бо-
жића од куће до куће те пјевала пјесме
од коледе, у којима се уза сваку врсту
припијева: коледо! Неколико овакијех
пјесама наштампано је у првој књизи
Српскијех народнијех пјесама 1846, а опо-
мнњем се да сам још у дјетињству слушао
у овакој једној пјесми како желе да им
краве буду млијечне, да намузу пун кабао
млијека:

[ocr errors]
[ocr errors]

Да окупам, коледо ! Малог Бога, коледо! И Божића, коледо! Момчад она што играју и пјевају зову се колебани. Овај се обичај међу људима нашега закона готово са свијем изгубно, али у кршћана још траје (cf. коленда, колевдати). Чишава коледа, рече се и сад кад иде много људи заједно. колебани, m. pl. cf. коледа. КОЛЕНАЊЕ, П. (ист.) vide кољенање. КЛЁНАТИ нам, (ист.) vide кољенати. колена, f. (у Дубр.) vide коледа. КОЛЁНДАЊЕ, п. (у Дубр.) verbal. von колендати. колÈндар, колендара, m. (понајвише се говорн pl. колендари) (у Дубр.) vide колеђани.

колÈндати, дам, v. impf. (у Дубр.) am Chrift: abend oder um das neue Jahr von Haus zu Haus geben unb gemiffe lieter fingen, vespere natalitii Jesu Christi aut calen. jan, certa carmina canere ante fores.

КОЛЁНИКА, f. 1) таслак од вретена, eine пос nicht ausgearbeitete Spindel, fusus necdum confectus. 2) с обадвије стране заощнљено дрво, као дружнца, на које се суче пређа (као на мосур), кад хоће да се снује.

|колибаш, колибаша, m. ber Quarantånebiener
(eigentlid ber einer колиба vorftent, н. п. у
Земуну), servus publicus qui pestis caussa
separatos observat.

КОЛИБИЦА, . s Hüttdent, casula.
КОЛИВКА, f. (зап.) vide колијевка.
КОЛИЈЕВКА, f. (јуж.) біе 2Biege, cunae, cf. шика.
КОЛИЈЕР, колијера, m. (јуж.) ber Krägen, limbus
collaris (?) frang. le collier, cf. јака.
|колик, колика, ко, 1) wie groß, quantus. 2) als
groß, quantus.

[ocr errors]

колико, 1) wie viel, quantum. 2) foviel, quan-
tum: колико пијевац с прага може скочити.
3) н. п. доћи ће колико (је) данас, колико
(je) cjyrpa, er kommt vielleicht heute noch,
quam proxime.

коликогод, 1) foviel immer, quantumcumque
demum. 2) foviel immer, quantumvis.
коликогоъ, vide коликогод.
колИНАЊЕ, n. (зап.) vide кољенање.
КОЛИНАТИ, нам, (зап.) vide кољенати.
колино, n. (зап.) vide кољено.
колиновиЋ, m. (зап.) vide кољеновић.
КОЛИНЦЕ, п. (зап.) vide кољенце.
колиР, колира, m. (зап.) vide колијер.
колица, n. pl. 1) dim. v. кола. 2) ber dieb=
farren, pabo.

|колИЧАК (количак), чка, чко, augm. v. колик.
колЛИШАН (колишан), шна, шно, dim. v. колик.
коло, п. 1) н. п. воденично, од кола, баз Mab,

rota, cf. точак. 2) ber Sreis, orbis, 3) Urt Zang, choreae genus: Ко се у коло вата, у ноге се узда. 4) шупље коло, baš Duarré, orbis. 5) die Reifungszeit, z. B. der Kürbisse, Melonen, н. п. прво коло, друго коло, и т. д. |КОЛОВИР, коловира, т. брдо у Ловћену, Па= me eines Berges, montis nomen, КОЛОВОЂА, 1) ber Wnfüfrer im Rolotang, choragus. 2) fig. der Anführer überhaupt, dux, choragus.

коловоЂИЦА, f. која коло води, Inführerin im Solotang, choraga.

коловоз, т. 1) пут куда иду кола, baš Seleife, orbita. 2) пут између Спужа и Подгорице: Отидоше у Коловоз тврди

3) (у Дубр.) мјесец Август, Monat Huguft, mensis Augustus.

[ocr errors]

КОЛОВРАТ, m. bar Baffermirbel, vortex.
КОЛОВРТА, f. чија реда по говеда, коловрша

наврта, н. т. д. fpreden bie Spirten, inbem fie,
einander zählend, durch diese Art Los entschei
den, wer von ihnen z. B. das Vieh von da oder
dort wegtreiben soll, formula pastorum, quis
rejiciat pecus.

коложӰн, коложуна, m. велико брдо између
Црне горе и приморја (близу Будве), 9а-
me eines Berges, montis nomen.
коломаз, т. біe

agenfdmiere, axungia. кӧломат, m. (у Ц. г.) н. п. на гумну, bie Gin=| faffung, margo. Онамо су гумна потавањена камењем и жито се на њима слабо врше, него се млати, а и коломат је унаоколо езуд од камена, те се на њему може сједіти, а на њима се често и договара, а кашто и игра.

КО.Л.)МИЈА, f. Вагаш у брду, бas Bagengeleife,

orbita.

m.

КОЛ ПЛЕТ m. das Drehrad, rota torquens.
КОЛОТУРЕ, f. pl. на разбоју оно о чему висе
пити, f. школци, шкокци.
калотуриЋи, m.pl. (y Сријему) vide колотуре.
КОЛОТУРИЦЕ, f. pl. (у Хрв.) vide колотуре.
КОЛУБАРА, f. Gluß in ber Ваљевска нахија, flu-
vius Serbiae. cf. Обница и Јабланица.
кілӱт, m. 1) bie deibe, Burffceibe, discus
(wird auch so gespielt, wie der dioxos). 2) der
Weif, King, orbis, circulus.
КОЛУТАЊЕ, П. a pielen mit ber Burffфeibe,
disci lusus.

КОЛЎТАТИ СЕ, там се, v. r. impf. bie deibe
Scheibe
werfen, discum mitto.
колутиЋ, m. dim. v. колут.
КОЛЧАК, m. 1) (н. п. у Србији) на чакширама,
т. ј. закрпа на кољенима кад се чакшире
продру; али кад се колчаци ударају
начине се једнаки, и по шву се пришију
гајтани те се и не познаје да су чакшире
закрпљене, него би се могло помислити |
да су шаране. Гдјекоји и нове чакщире с
оваковијем колчацима граде. 2) (у војв.)
der Muff, manicae genus.

кôьE, n. (coll.) die Pfähle, das Pfahlwerk, pali.
КӦЉЕ, (у Ц. г.) ие, 3eit, tempus vacuum :

није ми коље (а може се чути и: није ми
коља, als genit.), т. ј. немам кад; Коме је
путовати, није му коље дријемати;
Нека зове и призивље, сад немам коље
Ми немамо каде пити вино,
Данас ни је коље ићи тамо
Да јуначки мегдан дијелимо

genu: бити коме до кољена, т. j. први по-
слије њега;

Ти ћеш, Марко, први царовати,
А ја ћу ти бити до колена
2) das Gelenk, articulus:

Па извади дурбин од биљура,
Развуче га на девет кољена

3) н. п. у трске, bag, geniculum. 4) біе
Generation (das Geschlecht), der Stamm, ge-
nus: све до девет кољена; девето коље-
но може се узети ;

Проклето му племе и кољено кољеновиЋ, m. (у Херц.) ein Menfd von gutem altem Spaufe, von Familie (кољено), illustri loco natus, cf. племић, оџаковић, кућић. |КОЉЕНЦЕ, n. (pl. gen, кољенаца) dim, v. ко

љено:

[ocr errors]

И понеси дурбин од биљура, Па му пружи седам кољенаца кољивни, на, но, (у Далм.) н. п. варићак (шенице), што се даје свештенику о крсном нмену (у име кољива).

кољиво, n. gefodter Weijen, ber bei bem Eobten: male (на даћн) unb am Patrontage (на слави) vom Priester gesegnet, und von den Gästen verEoftet miro, (triticum) silicernium. cf. пананја. кољикоњевић, m. у пјесми, Yferbe[dladter, qui equos mactat :

[ocr errors]

До сад смо се звали Краљевићи, А по сада коликоњевићи ком, кома, m. 1) (у Сријему) vide комина. 2) многа се брда тако зову, н. п. Ком у Васојевићима.

комад, т. (то хормоног) баз tüd, frustum. О свом комаду туђа говеда чувати. Дан и комад (н. п. има) i. e. bas täglide rot (Wus= fommen).

коМАДАЊЕ, п. 1) bas Berftüđen, dissectio. 2) bas Erjürnen, iracundia.

КОМАДАРА, f, ракија од кукуруза, или од другог каква жита, ber Rornbranntwein, vinum ustum e frumentis. Србљи такову ракију овако пеку: намијесе доста хљеба и испеку, па искомадају у кацу и налију воДом; кад то ускисне и преври, онда пеку ракију. с. хљебара.

комадати, дам, v. impf, gerftüđeln, disseco in

frusta.

КОМАДАТИ СЕ, Дам се, v. r. impf. 1) н. п. комада се камен, zerfallen (in tüde), dilabi. 2) (id erzûrnen, irascor. КОМАДЕШКА, f. augm. v. комад. КОЛЕВЧАР, кољевчара, m. (у Ц. г.) фimpf= |КАМАДИЈА, f. ein Drt in Ungern: wort für einen Mann, convicium in virum, Од Пишпека и од Комадије као није јунак, него чува жену и коли- |КОМАДИНА, f. augm. v. комад. jевку. KOÆÈHÃĦE, N. das Drücken mit Knien, zò genibus comprimere.

кољёнати, нам, v. р. бити, гњечити кољенима, mit Knien brüden, comprimo genibus. КОБЕНО, П. (pl. gen, колена) (јуж.) 1) bas Sni

комадиЋ, m. dim. v. комад, bas tüden, fru

stulum.

КОМАЋЕ, п. (coll.) bie Stude, frusta: Гладан
пас о комађу сања.
комање, n. bas tofen mit ber Sanb, zo tru-
dere manu.

КОМАР, комáра,m. (у Дубр. комар, комара) vide комидва, f. baš atten ber RufurugFolben, wo= комарац:

Игра коња комар момче младо
Покрај ћошка козје џигерице
КОМА́РАЦ, рца, m. bie Müce, culex empis Linn.
cf. комар, комарица.

КОМАРДА, f. (У Дубр.) vide касапница.
КОМАРДАР, m. (у Дубр.) vide месар, касапин.
КОМАРИЦА, f. vide комарац.

KÒMÂPHÂк, m. das Neg, oder der Vorhang gegen
die Zudringlichkeit der Mücken, plaga ad ar-
eendos culices.

КОМАРЧА, f, (у Дубр.) некака морска риба, 2rt
Seefisch, piscis quidam marinus.
КОМАРЧЕВ, a, o, ber Müđe, culicis.
комат, m. 1) vide комад:

Откидује по комаш и комаш
Докле обје сабље нсјекоше —
2) (у ц. г.) мало, wenig, paululum :
Од војске се комаш одвојнше
КОМАТИ, мам, v. impf. кога руком дирати, гу-
ратн, mit der Hand stoßen, manu trudere:
не комај се.

КОМАТИНА, f. augm. v. комат:

Комашине на земљу бацише КОМАЦ, мца, m. vide стрмен.

bei ein Nachbar dem andern hilft, demtio foliorum a fructu zeae. У Србији понајвише беру кукурузе с комушином, па послије иду на комидбу, као на мобу, један другоме те коме и пјевају и приповиједају. КОМИЛАЦ, миоца, m. ber (Rufuruz-) daler, ex

corticator.

комин, комина, m. () (у Дубр.) біе Rüde, culina, cf. кужина. 2) ber Haudfang, dornftein, fumarium (ital, cammino), cf. димњак. КОМИНА, f. 1) bie Ereber, recrementum, н. п. комина од грожђа или као што се у Боци говори од маслина по што се смељу и истијеште. 2) од ораха, bie grâne dale ber Muñ, cortex nucis.

коминаЊЕ, n. vide комињање.

Коминати, нам, v. impf. (у Боци) vide коми-
њати, н. п. орахе.

КОМИНАЧА, f. (у Дубр.) vide пепељуша.
комин (дивљи и питомн), m. (у Дубр.) трава,
Art Pflanze, herbae genus.
КОМИЊАЊЕ, n. vide комљење.

КОМИЊАТИ, Њам, v. impf (у Барањи) vide ко-
мити (кукуруз).

|комити, мам, v. impf. 1) fälen (ben Rufuru), solvo cortice. 2) ausförnen, grana eximere, cf. крунити.

КомицÉ, vide накомице.

КОМАЧА, Е. У Крбави једна главица, на којој кажу да су зидине од дворова Ивана Карловића. Ниже Комаче је село Комик. с. ком. комбост, m. eine Speife von gefodtem Sauer=|КОМИЧЕЊЕ, n. verbal. v. комичнти се. fraut, cibi genus, e brassica acida: исијече комÉчити CE, комичам се, v. r. impf. (у Барањи) се кисео купус на проколе па се скува; орах кад сазре да се може љуска с њега скипа се онда залучи бијелим луком (или по- нути, онда се комичи, ф dälen laffen. спе слачицом), и тако се једе (уз пост). КОМИШАЊЕ, П, vide комљење 1. Комендат, комендата, m. ber Kommanbant, dux. кОМИШАТИ, Шам, v. impf, кукурузе, vide коОва ријеч није била позната у Србији до године 1804, него је по том прешла онамо одовуд (из Сријема и из Бачке). cf. поглавар, управитељ:

Та Јакова Српског комендата КОМЕНДАтов, а, o, bes Kommanbanten, impe

rantis.

комÈндатски, ка, ко, Rommenbanten, impe

rantium.

КОМЕНДИЈА, f. (mit bem Khinesmus) bie Romövie,

comoedia.

КОМЕНДИЈАШ, Комендијаша, m. ber Romöviant, comoedus.

мити 1.

комишкање, n. dim. v. комишање.
КОМИШКати, кам, (у Боци) dim. v. комишати.
КОМЉЕЊЕ, П. 1) bas atten, demtio foliorum.
2) das Auskörnen, exemtio granorum.
комНЕН, m. Mannšname, nomen viri (vom grie=
Фіфен хорос 3).

комНЕНИЈА, f. Graunname, nomen feminae (An-
na Comnena).

[ocr errors]

комнути, нём, v. pf. ударити чиме околице, einen Stoß geben, offendo. комов, а, о, von Erebern, e recrementis. КОМОВАЧА, f. der Treberbranntwein, lora usta. комЕНДИЈАШЕВ, a, o, bes Romöbianten, comoedi. комОВИЦА, 3 КОМЕНДИЈАШИЦА, f. bie Romöbiantin, comoeda комодљика, f. (у Ц. г.) vide лопуҳ. (mima, mulier scenica). КОМОМИЉА, f. (у Дубр.) bie Ramille, chamomilla.

КОМЕНДИЈАШКИ, ка, ко, fommöbiantic, scenicus.
КОМЕНДИРАЊЕ, П. bas Kommanbiren, Commando,
imperium.

КОМЕНДИРАТИ, комендирам, v. impf. Eomman=
Siren (gebieten), impero, cf. управљати:
Прво јесте Лазаревић Луко,

Којн Шапцем комендира градом —
КОМЕШАЊЕ, П. bie Bewegung, commotio.
КОМÈШАТИ СЕ, Шам се, v. r. impf. fid in Dewe=
gung feben, commoveri,

[ocr errors]

комдника, f. ber Beifuß, artemisia vulgaris Linn
(wird in der Batschka als Feuerschwamm ge
braucht).
КОМОРА, f. 1) (у војв.) bie Rammer, camera, cf.
cf. камара. 2) (у Србији, Босни и Херце-
говини) bas Gelofubriefen, bie lebensmittel,
commeatus: отишли да носе коморе; још
нам нијесу коморе дошле.
КОМОРИЦА, f. dim. v. комора 1.

[blocks in formation]

КОМОСТРЕ, стара, f. pl. (по западн. кр. особито у кршћ.) vide вериге 6.

КОМОТИКА, f. vide комоника.
комоштре, тара, m. vide комостре.

КОМПА, f. (у Новом саду) bie abre, ponto.
КОМРАЧЕЊЕ, n. vide кубурење.

КОМРАЧИТИ, Чам, v. impf. vide кубурити.
КОМУНИТАД, f. (у Паштр.) bie Gemeinbe, com-

До Тијане високе планине;
Уз планину кажу три конака,
Ђе је кула Костреш-харамбаше
А далеко кости занијетн
Браћи нашој преко мора снња
Преко мора четръест конака
Ђе нам тамо своје вјере нема
КОНАКОВАЊЕ, П. baš Hbfteigen, Uebernad ten, per-

noctatio.

КОНАКОВАТИ, Кујем, v. impf. übernadyten, pernocto, cf. коначити, ноћити.

munitas, cf. општина: У здравље главарах | КОНАКЧИЈА, m. vide конагџија.

наше комунишади (кад се наздравља). кондо, конала, m. (у Боци) ber Kanal, canalis. КОМУШАЊЕ, П. bas dalen (ber ûffe), excor- КòНАОКА, f. vide Конавока.

ticatio.

[ocr errors]
[blocks in formation]

КОМУШИНА, f. 1) bie 2lätter bes Rufuruzfolbens
пас бе комидба, folia zeae rejecta, cf. ољ-
вина. 2) (у Боци) vide окомак.
КОМӰШЈЕ, n. coll. (у Хрв.) vide комушина.
КОМУШКИНА, f. (у Боци) vide окомак.
КÓМША, m. (ист.) vide комшо.

КОМШИЈА", m. ber Madbar, vicinus, cf. cycјед.
комшијин, а, o, beš Madbars, vicini.
КОМШИЈНИЦА, f. bie Madbarin, vicina, cf. cy-
сједа.

комшиЈнски, )

комшијскии, ка, ко, паdbalid, vicinorum.

комшилук*, m. bie Madbarfdaft, vicinia.
комшо, т. (јуж.) vide коно.

кон, м. (у Сентандрији и у Славон.) in ben
Rebensarten: од кона до кона, обег: од кон
до кон, т. ј. од краја до конца, von Infang|
bis Ende, ab initio usque ad finem.
KóHA, f. die Nachbarin, vicina (hyp. V. KOHшuj-
ница):

Кона кону преко плота звала
кÓHA, m. (ист.) vide коно.
КонÁВЉАНИН, m. Giner von Kонавље.
КОНАВЉЕ, п. као кнежина у Дубровачкој др-
жави, Mаmе einer Gegend, regionis nomen.
КОНАВОКА, f. Gine von Конавље.
конáвоски, ка, ко, с Конавље.
коHÀгņнJA*, m. der Quartiermacher, designator
hospitiorum.

кднак*, m. i) ber Sof, aula, ef: двор, оџак:
владичин конак, нови конак, стари конак,
шарени конак (у Крагујевцу Милошев пр-
ви двор). 2) бas Madtlager, mansio: примно
нас на конак ; отишао да готови конак ;
Гдјено синоћ на конаку бјесмо —
На загорју конак узинише
Код Ченгијна двора бијелога -
3) bie Zagreife, diei iter : један конак хода;
од Биограда до Цариграда има десет ко-

[ocr errors]
[merged small][ocr errors][ocr errors][merged small]

КОНАТ, m. (примор.) vide рачун: Домаћи ко-
наш на путу не ваља ништа.
EòНАТА, f. (у примор.) некака винска мјера,
Art Weinmaß, mensura quaedam vinaria:
У њем, вина тридесет конаша
KÒHALL, KÓнÙа, m. 1) ein Zwirnfaden, Zwirn, fi-
lum. cf. конци. 2) baš nbe, finis, али се ри-
јетко говори, н. п. томе нема ни краја ни
конца;

Све му каза од краја до конца

--

3) у Херцеговини поље у коме је варошица Љубиње.

КОНАЧЕЊЕ, П. baš Uebernacten, pernoctatio. КОНАЧИТИ, ЧИМ, v. impf. u. pf. übernadten, pernocto, cf. конаковати:

На Чеву је војска коначила

Ђегођ свати конак коначили конда (конда), f. Frauenname, nomen feminae. кондиЈА, f. Grauenname, nomen feminae. кӦНДИЈЕР, кондијера, m. vide кондир: И кондитер жежене ракије KÒHдĤP, KOHдŃра, M. 1) (cr.) der Becher, poculum: Кондир вина од дванаест ока Донеси ми кондир вина од три године 2) (у Сријему) у резању винограда: кад се лоза на кондире одсијече, онда више родн. конъл, f. убрадач женски (особито по Шумадuju), eine Art weibliche Kopfbedeckung, vittae

genus.

коник, m. (у Ц. г.) пут за кола, afrweg, via, cf. коловоз.

КОНИЦА, f. (у Барањи)

ptaculum curruum.

адеп(форрен, гесе

[blocks in formation]
« PreviousContinue »