Page images
PDF
EPUB

ceris genus.

кокдтит, т. (у Дубр.) dim. кокот. колдлцЈЕ, t. 1) токе савијеце као комутови, кокотУША, Г. (у Грбљу) име кокоши која при- као што се и сад носе у Далмација:

ликује више кокоту него кокоши, реппеn: На прснма токе колалије

name, nomen gallinae indi solitum.is 2) гаће, ваља да шарене на кола, сt. кококбкЁње, п. Бав Фtolgieren wie ein ақп, ѕu- ласт: perbia galli.

За Анкнне гаве комалије кокош, кокоши, f. (gen. pl. кокошӣ и коко- колілом малом ! припијева се на бабинама, wujy) die Henne, gallina.

ein Refrain der Wochenbett - Lieder, vox acciќокдшAP, кокошара, т. 5) Ser pubnerita, gal- ni solita in carminibus ad puerperas:

linarium. 2) der Hühnermann, gallinarius. Комалом малом ко му отац бјеше ROKÒMAHAK, m. 1) der Hühnerstall, gallinarium. KÒMAH", m. 1) der Sattelgurt, cingulum sellae

2) der. Hühnermist, stercus gallinaceum. 3) equariae:
болест на прсту у руке, Пrt Befфwür, ul- Притеже му четири колана

2) женски појас на нафтама, vidе тканица. кокошињй, ња, њe, pubneta, gallinaceus. KÖAẬP, m. der Wagner, plaustrarius, кокошињй МРАК, m. као оҷиња болест, од кдлАРЕв, а, о, vide комаров.

које човјек . у вече не види ништа, Дrt колАРИНА, f. :

Uugenkrankheit, morbus quidam oculorum. Пак на главу капу коларину, кокошица, f. dim. p. кокош.

о којој су до три крила златна Кокдшой, шја, шје, vide кокошињи. KOJAPHHUA, f. die Wagnerei, Werkstätte des wkWKA, f. 1) vide KOKOIL. 2) ein Knäuel robes Wagners, officina plaustraria. Garn, glomus filorum crudorum: mora npe. KÒZAPOB, a, o, des Wagners, plaustrarii.. ђу на кокошку; намотала велику кокош- кдлАст, а, о, шарен на кола, хиподеflесt, maку. Ова кокошка није округла, као друго culosus: клупко, него је дугуљаста као лубеница, У скут свилен комасше азднје: а у сриједи мало шупља; па кад се станеңдлАЦ, көца, т. (pl. који а у Црногорскинотати на мотовило, онда се почне. изну- јем пјесмама има и кочеви, gen. кодца) тра. 3) читава језгра из орала, . Bеt gane der Plod, Pfahl, palus: Nußkern, nucleus integer.

Сад ће твоје овце на трагове, кокошкЁ, adv. кад се двојица рву, па падну АТурачке главе на кочеве

обадва на ребра тако да се не зна који је колач, колача, т. 1) eine Trt rabfürmіgеt 23rot, кога оборно, онда се каже: пали су ко- panis genus.. Кад се иде у пријатеље (своје Kouke, gleich fallen im Ringen), ohne Ent: ти у госте) свагда у торби осим чутуре scheidung, daber, der Kampf von neuem an- и још чега ваља понијети и колач (т. ј. gebt, aequaliter.

шеннчан хљеб), па кад се ня: пријатела кокошчинА, f. augm. p. кокошка.

повраћа, опет одонуда такови колач ваља ! АдкулиЦА, f. (у Дубр.) Sie gonjur, tоnѕurа.

да ну спреме; за то се каже: Јужну бококшA, m, vide кокало:

жићу и пријатељской колачу не вала се А. Ко је то рекао ?

радовати (јер пријатељ ако један колач В. Кокша нз Дивоша.

донесе, он неколика поједе, и опет му кӧл, m. (у Херц.) н. п. ми ћемо пристати уваш један ваља спремнти да понесе). Бољи је кол (коло?), беr freis, circulus.

и црн колач него празна торба. Хвала колл, кола, т. pl. 1) Оer 2Bagen, planstrum: На му као и тетки без колача (тј. нехвала

њему се сломила кола, er hat für de gebuрt. му!). Увално му црн комад у торбу (кад

2) кола на небу, ursa major et ursa minor. ко учини комекаку штету).Ја му не спремам колл, с. 1) һур. р. колач: да ти мајка умијесн Tamo konaya, ich rathe ihm nicht dort zu ges :

колу (жене говоре дјеци). 2) hyp. p. ко- Беn; Да за колача ! Нијесам се надао то"лијевка.

Me konany. 2) ein kleiner Laib Brot, den die ндліѣЕР! као што се у Бару рекне раднну: Mutter für das Kind, bei Gelegenheit des Bas :

Сирова ши! тако се доље на лијевом dens mitbäckt. 3) ein Baib Brot bei feierlichen бријегу Дрине, у Семберији, рекне: Ко- Gelegenheiten, н. п. крсни колач. 4) колач мабер! Али сам заборавно шта се на то • обруча, одређен број савијенијех обруча" одговори.

и свезанијех заједно. 5) у бунару, т. б. коланина, г. (у приморју) vidе колајна:

дрвен темељ на коме се зид почиње. 6) (у А”јепа су ми даровали дара:

Дубр.) госпођин дар справљеници, cf. справСвекар бане комаине златне

љеница. Ни на грло златна колаина

колАЧАРА, f. игла што има на глави као ко» KÖNÂJHA, f. das Medaillon, große Denkmünze, лачић (ио Србији и по Босни носе жене. numus memorialis major.

такове игле за капама), eine Art ©фти: коллк, m. ваљада је био некакав хајдук или nadel, Haarnadel, acus.

кесеција: Тешко Колаку на злу конаку. колачи, т. pl. кад отиду процң да прсте

[ocr errors]

нују. дјевојку (већ испрощену) и да уго- колкно, п. (нст.). vіdе кољено. воре кад ће је водити, онда се каже (на коленовит, m. (ист.) vidе кољеновић. неким мјестима, као н. п. у Јадру): ошиш- кдлЁНЦЕ, n. dim. , колено. ли на колаче (ићи ћемо на колаче; били колЁР, колера, m. (ист.) vidе колијер. смо на колачима итд.); на неким мјестима колётање, п. vіdе махање. говоре: ошишли на ирешен; на неким : колётАти, там, v. impf. (у 1. г.) као махати, на уговор, а на неким: на јабуку (на не- fchwingen, vibro. кин мјестима, као н. п. у Бачкој, иду нај- колЁЧКАПІ, колечкаша, м, н, п, во, који је одприје на прстен, па на јабуку, па на уго- мах до колечака упрегнут. вор).

KÒÊ YKE, f. pl. die Räder am Pfluge, rotulae колАчинА, f. augm, p. колач.

aratri. колічић, m. 1) dim. p. колач, 2) vidе уштитак. ІндливА, f. Sіе butte, casa. колички, adv, wie einen Pfabr (in bie sübе bе: коливаш, колибаша, т. бer Ouаrаntаnеliеnеr

ben und niederpflanzen, im Ringen), ut pa- (eigentlich der einer konna vorsteht, H. 11. y lum defigo.

Земуну), servus publicus qui pestis caussa колішин, т. 5) град у Херцеговини. 2) као separatos observat.

. кнежина између Новога пазара н Пећи. коливица, f. Das Tutter, casula. колАшињанин, m. #iner vot Колашин: кдайвKA, f. (зап.) vidе колијевка. Туснњани и Колашивани

|кданЈЕВКА, . Giyж.) Sie Biege, cupae, cf. шнка. колёвање, п. бав фwanfen, Пuсtuаtiо. колиЈЕР, колијера, m. (јуж.) беr &ragen, limbus колЁВАТИ СЕ, бам (колебљём) се, v. F. impf. collaris (0) frаns. le collier, cf. јака. fchwanken, vacillo, fluctuo.

|кдлик, қолйка, ко, wie grор, quantus. 2) als колЁВКА, f. (ист.) vidе колијевка.

groß, quantus. колкДА, f. од прије су ишла мончад уочи Бо- колико, ) wie biel, quantum. 2) foviet, quan

жића од куће до куће те пјевала пјесме tum: колико пијевац с прага може скочити. од комеде, у којима се уза сваку врсту 3) н. п. доћи ће колико (је) данас, колико припијева: комедо! Неколико овакијех (ie) cjytpa, er kommt vielleicht heute noch пјесама наштампано је у првој књизи quam proxime. Српскијех народнијех пјесама 1841, а опо- коликогдд, ) foniel immer, quantumcumque мињем се да сам још у дјетињству слушао demum, 2) soviel immer, quantumvis. у овакој једној пјесми како желе да им коликогдѣ, vidе коликогод. краве буду минјечне, да намузу пун кабар |колйнАЊЕ, п. (зап.) vidе қољенање. манјека :

колЙНАТи, нам, (зап.) vidе кољенати. Да окулам, комедо !

вдлино, т. (зап.) vidе кољено. Малог Бога, колело!

кдлиновия, т. (зап.) vidе кољеновић. и Божића, коледо !

кдайнцE, n. (зап.) vidе кољенце, Момчад она што играју и пјевају зову се кдлЙР, колйра, m. (зап.) vidе колијер. колебани. Овај се обичај међу људима кояйця, т. p. 1) dim, p. кола. 2) беr Офiebнашега закона готово са свијем нзгубно, karren, pabo. али у кршћана још траје (ef. коленда, ко- колиЧАк (количак), чка, чко, augm. ь, колик. мендатн). Чишава коледа, рече се и сад колишAH (колйшан), шна, шно, dim, p. колик. кад нде много људи заједно.

идло, п. 1) н. п. воденично, од кола, ба8 Хаб, кдaвълни, m. pl. cf. коледа.

rota, cf. точак. 2) беr freis, orbis. 3) 2Гrt колёнлње, т. (нст.) vidе кољенање.

Xani, choreae genus : Ко се у коло вата, у колёнати нам, (ист.) vidе кољенати.

ноге се узда. 4) шупље коло, баз диаrre, колЁнда, f. (у Дубр.) vidе коледа.

orbis. 5) die Reifungszeit, Á. B. der Kürbiffe, колёндаЊЕ, П. (у Дубр.) perbal. von комендати. Rеlоnен, н, п, прво коло, друго коло, нт. д. колёндар, колендара, т. (понајвише се tо- колдвӣР; коловйра, т. брдо у Ловћену, та

ворн р. комендари) (у Дубр.) vidе ко- me eines Berges, montis nomen, леђани.

коловоѣА, 1) Set Finfibrer im Solotani, choraколЁндАти, дам, v. imрt. (у Дубр.) am Chrift- gus. 2) fig. der Unführer überhaupt, dux,

abend oder um das neue Jahr von Haus zu choragus. aus seben unə gewife #ieter fingen, vespe. колдвовица, . која коло води, 2Inführerin im re natalitii Jesu Christi aut calen. jan. certa Kolotanj, choraga. carmiņa canere ante fores.

колдвоз, m. ) пут куда иду кола, бад Seleife, колѣникл, f. 3) таслак од вретена, еіnе поф orbita. 2) пут између Спужа и Подгорице:

nicht ausgearbeitete pindel, fusus necdum Отидоше у Коловоа тврди соnfесtas. 2) е обадвије стране заошн- 3) (у Дубр.) мјесец Август, 2Ronat 2Tuguft, љено дрво, као дружнца, на које се mensis Augustus. суче пређа (ќао на мосур), кад хоће да се колоВРіт, т. д. 23affеrmirbel, vortex. снује.

Іколоветя, f. чија реда по говеда, коловрша

[ocr errors]
[ocr errors]

љено:

наврта, н. т. д. (preфen Sie spirten, inem fie, genu: бити коме до кољена, т. ј. први поeinander zählend, durch diese Art los entschei- слије њега; den, wer von ihnen f. B. das Vieh von da oder Ти ћеш, Марко, први царовати, dort wegtreiben soll, formula pastorum, quis А ја ћу ти бити до кољена rejiciat pecus.

2) das Gelené, articulus: колджЎН, коложўна, м, велико брдо нзмеђу Па извади дурбин од биљура,

Црне Горе и приморја (близу Будве), ата- Развуче га на девет кофена me eines Berges, montis nomen.

3) н. п. у трске, Хьfap, geniculum. 4) бie KÒNOMÂ3, m. die Wagenschmiere, axungia. Generation (das Geschlecht), der Stamm, geкфломат, m. (у Ц. г.) н. п. на гумну, Sie Win- hus : све до девет кољена ; девето коље.

faffung, margo. Онамо су гумна потавањена но може се узети ; камењем и жито се на њима слабо врше, Проклето му племе и кољено него се млати, ан коломат је унаоколо кдљкновин, т. (у Херц.) ein Renfф. топ өutem зуд од камена, те се на њему може сје. altem Hause, von Familie (KOdeno), illustri Діти, а на њима се често и договара, а loco natus, cf. племић, оџаковић, кућић. к. што нигра.

вдљЁнцк, п, (pl. gen, кољенаца) dim, p, коко, мИЈА, f. вагаш у брду, дав Ваgеngeleife, orbita.

И понеси дурбин од биљура, комплет,

Па му пружи седан кољенаца : колосӰк, "Ут. m. das Drehrad, rota torquens.

коњйвни, на, но, (у Далм.) н. п. варићак (шеко.jТУРЕ, f. р. на разбоју оно очему висе нице), што се даје свештенику о крсном питн, г. школци, школци.

нмену (у ние кољива). колотӰРики, m. pl. (у Сријему) vide кoлoтype. кдљиво, т. дећофter 28eisen, Ser bei bem SootenколдтуРИЦЕ, f. pl. (у Хрв.) vidе колотуре. mаlе (на даћн) unt an Patrоntаgе (на слави) ко. ЎВАРА, f. Stup in Ser Ваљевска нахија, flu- vom Priester gesegnet, und von den Gästen ver

бius Serbiae. cf. Обница и Јабланица. kostet wird, (triticum) silicernium. cf. nananja. кі лёт, т. 1) бie Офеibe, 2Burffфеibe, discus (кдљикоњевић, m. у пјесми, РfеrbеfФlафter,

(wird aud so gespielt, wie der Sloxos). 2) der qui equos mactat: Sieif, Ring, orbis, circulus.

До сад смо се звали Краљевићи, колтањк, n. Saw @pielen mit Ser 2Burffфеibe, А по сада коњикоњевићи disci lusus.

ком, кома, m, ) (у Сријему) vide комина. 2) мноколУТАТИ СЕ, там се, т. г. impf. Sie ®феibe га се брда тако зову, н. п. Ком у Васојеwerfen, discum mitto.

вићима. колӰтия, m. dim. p. колут.

комід, m. ("д хориёtion) bas Ctud, fruѕtum. колЧАК, m. 1) (н. п. у Србији) на чакширама, о свом комаду туђа говеда чувати. Дан и

т. б. закрпа на кољенима кад се чакшире комад (н. п. нма) і, e. Bаѕ tägliфе Brot (Хив: продpy; али кад се колчаци ударају kommen). начине се једнаки, и по шву се пришију комадањк, п. 1) ав Зеrіtudеn, dissectio. 2) бав гајтани те се и не познаје да су ҷакшире Erfürnen, iracundia. закрпљене, него би се могло помислити комАДАРА, f, рақија од кукуруза, или од друда су шаране. Гдјекоји и нове чакшире с ror kakla kata, der Kornbranntwein, vinum оваковијем колчацима граде. 2) (у, војв.) uѕtum e frumentis. Србљи тақову ракију der Muff, manicae genus.

овако пеку: намнјесе доста хљеба нисKÔBE, n. (coll.) die Pfähle, das Pfahlwerk, pali. пеку, па искомадају у кацу и налију вокдљЕ, (у ц. г.) Лире, 3eit, tempus vacuum : дои; кад то ускисне и преври, онда пеку

није ми кофе (а може се чути и; није ми ракију. cf. xњебара. коња, аlѕ gеnit.), т. і. немам кад; коме је комАДАти, дам, v. impf. 3erituteln, disseco in путовати, није му коме дријемати;

frusta. Нека зове и призивље, сад немам кофе комАДАТИ СЕ, дам се, v. P. impf. ) н. п. комаМи немамо каде пити вино,

Aa ce kamen, jerfallen in Stücke), dilabi, 2) fich Данас ни је кое ићи тамо

erzurnen, irascor, Да јуначки мегдан дијелимо

комАДЁШКА, f. augm. p. комад. кољЁВЧАР, кољевчара, т. (у Ц. г.) Офimpf= КАМАДИЈА, f. ein Srt in ungera:

wort für einen Mann, convicium in virum, Од Пишпека и од комадије као није јунак, него чува жену и коли- комадинА, f. augm. p. комад. јевку.

комадия, m, dim. p. комад, Бав Фtudфеn, fruкољЁндЊЕ, n. Sas Oructen mit Snien, то gеnibus stulum, comprimere.

KÒMÂGE, n. (coll.) die Stücke, frusta: Fragan кољЁНАти, нам, v. pf. битн, гњечити коље- пас о комају сања.

Hima, mit Knien drücken, comprimo genibus. KÒMÂHE, n. das Stoßen mit der Hand, rò truкдЉЕНо, п. (pl. gen, кољена) (уж.)) Sa$ $nie,

dere manu.

[ocr errors]

комір, комара,m. (у Дубр. комар, комара) vide | вдмидВА, f. дав 26blatten bеr futuruzfolben, woкомарац:

bei ein Nachbar dem andern hilft, demtio foИгра коња комар момче младо

liorum a fructu zeae. у Србији понајвише Покрај бошка козје Џнгерице

беру кукурузе с комушином, па послије коміРАц, рца, m, Sie Rudte, culex empis Linn. нду на комидбу, као на мобу, један друef. комар, комарица.

гоме те коме и пјевају и приповиједају. . комАРДА, f. (у Дубр.) vidе касапница. коми.ЛАЦ, мноца, m. Ver (Жиғигиз:) Офüler, exкомАРДАР, т. (у Дубр.) vidе месар, касапин. corticator. комАРИЦА, f. vіdе комарац.

комйн, комйна, т. ) (у Дубр.) бie Ruфе, сиKÒMAPHÂK, m. das Neß, oder der Vorhang gegen lina, cf. Kyxaua. 2) der Rauchfang, Schornstein,

die Zudringlichkeit der Mücken, plaga ad ar- fumarium (ital, cammino), cf. днињак. eendos culices.

комнНА, f. ) бie Sreber, recrementum, н. п. кокомЙРЧ, Г. (у Дубр.) некака морска риба, 2Гrt мнна од грожђа или као што се у Боци Seefisch, piscis quidam marinus.

говори од маслина по што се смељу инстиKOMÁPYEB, a, o, der Mücke, culicis.

jeure. 2) A opaxa, die grüne Schale der Nuß, коміт, m. 1) vide комад :

cortex nucis. Откидује по кожаш н комаш

комЙНАЊк, n, vide комињање. Докле обје сабље нсјекоше

комЙНАти, нам, у. impf. (у Боци) vide комн. я) (у Ц. г.) мало, wenis, paululum :

њати, н. п. орахе. Од војске се комаш одвојнше

комЙНАЧА, f. (у Дубр.) vide пепељуша. коміти, мам, v. impf. кога руком днрати, гу- комйн (дивљи и питомн), т. (у Дубр.) трава,

pata, mit der Hand stoßen, manu trudere: Art Pflanze, herbae genus. не комај се.

комињАЊЕ, n, vide комљење. комітинА, f. augm. p. комат:

комињАТИ, њам, у. impf (у Барањn) vidе коКомашине на земљу бацнше

мнти (кукуруз). комАЦ, мца, m, vide стрмён.

комити, ийм, v. impf. 3) јфülen (ben &uturus), комАЧА, f. у Крбави једна главица, на којој solvo cortice. 2) ausförnen, grana eximere, кажу да су зидине од дворова Ивана Карло

cf. крунити. вића. Ниже Комаче је село Комић. cf. кон. |кдмицE, vidе накомице. кәмвост, m. eine Opeife pon gеtофtem Фацеr- комичЁЊЕ, p. perbal, p. комнчити се.

fraut, cibi genus, e brassica acida: нсијече комйчити ск, комӣчим се, v. r. impf. (у Барањи) се кисео купус на проколе па се скува ; орах кад сазре да се може љуска с њега скипа се онда залучи бијелим луком (или по- нути, онда се комнчи, іф јфülen lајтеп.

спе слачицом), и тако се једе (уз пост). | комЙЦІАЊЕ, n, vide комљење 1. комёндіт, комендата, m. Ser]$ommanbant, .dux. комЙШАти, щам, v. inpf. кукурузе, vidе ко

Ова ријеч није била позната у Србији до године 1804, него је по том прешла онамо | комишKAњЕ, n. dim. в. комишање. одовуд (нз Сријема и нз Бачке). cf. погла- комйшKATи, кам, (у Боци) dim, b, комишати. вар, управитељ:

комљЁњк, п. 1) бав 2ъБlatten, demtio foliorum. та Јакова Српског комендаша

2) das Ausförnen, exemtio granorum. KOMEHAÁTOB, a, 0, des Kommandanten, impe- KÒMHEH, m. Mannsname, nomen viri (vom grierantis.

фifфен хорупубg ?). комёндатски, кa, кo, Sоmmеnѕаnten, impe-| комнЕНИЈА, f. $rauennaтe, nomen feminae (Anrantium.

na Comnena). комёндиЈА, Г. (mit бет 5xbіnевти0) Sie Romövie, комнути, нём, v. pf. ударити чиме окомице, comoedia.

einen Stoß geben, offendo. комендилаш, комендијаша, m. per Romöviant, Kдмов, а, о, воn tebern, e recrementis. comoedus.

KÒMOBAYA, t. der Treberbranntwein, lora usta. командиәАШЕв, а, о, де Sombiаnten, comoedi. | кдмовиЦА, комендилашица, г. Вie Somöviantin, comoeda комодљикА, f. (у ц. г.) vidе лопух. (mima, mulier scenica).

комдмиљА, f. (у Дубр.) bie &amile, chamoкомендЙЈАшки, кa, кo, tommöviantifф, scenicus. milla. KOMEHAÚPAHE, n. das Kommandiren, Commando, KOMÒHARA, f. der Beifuß, artemisia vulgaris Linn imperium.

(wird in der Batschka als Feuerschwamm ge: комендЙРАти, коиёндиран, v. impf. tommana braudt).

Siren (sebieten), impeгo, cf. управљати: комОРА, f. ) (у војв.) Sie Rammer, camera, cf. Прво јесте Лазаревић Луко,

cf. камара. 2) (у Србијн, Босни и ХерцеКоји Шапцем комендира градом — TOBHHR) das Feldfubrwesen, die Lebensmittel, комёшлЊЕ, п. біe Bewegung, commоtіо. commeatus: отишли да носе коморе; још KOMÈDIATH CE, tam ce, v, r, impf. fid in Bewe: нам нијесу коморе дошле. gung regen, commoveri,

коморица, f. dim, p, комора 1.

::.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

ROMÒPUUJA", m. der Fübrer eines Packpferdes, До Тијане високе планине;

der Packnecht, meatuum ductor, agaso : Уз планину кажу три конака, И погуби девет коморија

Ве је кула Костреш-харамбаше кдмосТРЕ, стара,f. pl. (по западн. кр. особито А далеко кости занијети у кршћ.) vide вериге 1.

Браћи нашој преко мора снња комдтљићА, f. vide кoмoника.

Преко мора четръест конака комошТРЕ, тaрa, m, vide кoмocтpе.

Те нам тамо своје вјере нема компA, f. (у Новом саду) бie Subte, ponto. | Kднаковање, n. Bas 2ъfteigett, uebernaten, perкомРАЧЁњk, n. vіdе кубурење.

noctatio. комРАЧити, чим, т. impf. vіdе кубурити. KOHAKOBATH, Kyjên, v. impf. übernachten, pernoкомунйтад, f. (у Патр.) Sie Gemeinbe, com- "cto, cf. коначити, ноћнти.

munitas, ef. општ ина: У здравље главарах конАкчИЈА, m, vide кoнaгинја.

наше комунишади (кад се наздравља). конАО, кoнaлa, m. (у Боци) bеr Sanat, canalis. комЎШАЊЕ, п. ба ёфülen (ber Rufe), excor- вднAOKA, f. vіdе конавока. tieatio.

конАТ, m. (примор.) vidе рачун: Домаћи кокомЎШАти, шам, v. impf. н. п. opaxe, fwalen, наш на путу не ваља ништа. excortico.

вдНАТА, f. (у примор.) некака винска мјера, комӯшина, f. 5) бie 23latter Ses Rufurugfolbens Art Weinmaß, mensura quaedam vinaria:

паф беr комидба, folia teae rejecta, cf. б.- У њем” вина тридесет конаша вина. 2) (у Боци) vide oкoмaк.

вдНАЦ, конца, т. ) ein Зwienfaben, Smirn, fкомӯПЈЕ, n. coll. (у Хрв.) vide комушина, lum. cf. конци. 2) баs Ense, finis, али се рикомушкинА, f. (у Боци) vide oкoмaк.

јетко говори, н. п. тоже нема ни краја ни комшA, m. (ист.) vide комшо.

конца ; KÒMUIHJA", m. der Nachbar, vicinus, cf. cycjeA. Све му каза од краја до конца комантин, а, о, бев 27афbard, vicini.

3) у Херцеговини поље у коме је варошинкомшЙJница, f. Die Лафбаrin, vicina, cf. су- да Љубиње. сједа.

конАЧЕЊЕ, n. Bаѕ lеbеrhафfen, pernoctatio. комшӣJнски,

| конАчити, чим, v. impf. и. pf. bernaten, perкомщимски, "ка, кі, пафbаrlіф, vicinorum.

nocto, cf. конаковати : комшилук", m. Die гафbatfфаft, vicinia. На Чеву је војска коначила кімшо, т. (јуж.) vidе коно.

Beroѣ свати конак коначили нон, м. (у Сентaндрији и у Славон.) in Ben | конда (конда), f. Seauentame, nomen feminав.

Xebeh#artet: од кона до кона, офet: од кон кондиЈА, f. 8räиеплате, nomen feminae. до кон, т.ј. од краја до конца, pon Infang | кондиЈЕР, кондијера, m, vidе кондир: bis Ende, ab initio usque ad finem.

и кондијер жежене ракије кбна, г. Вie Лафбаrin, vicina (hyp. p. коншні- кондЙР, кондира, m. ) (ст.) Der Beфet, poculum : ница):

Кондир вина од дванаест оќа кона кону преко плота звала

Донеси и кондир вина од три године конА, m. (ист.) vide Rоно.

2) (у Сријему) у резању винограда: кад се конављанин, m. Einer pon Конавље.

лоза на кондире одсијече, онда више роди, конављЕ, т. као кнежина у Дубровачкој др- конѣА, f. убрадач женски (особнто по цIума

*BH, Name einer Gegend, regionis nomen. Auju), eine Art weibliche Kopfbedeckung, vittag конівщКА, f. Cine pon Конавље.

genus. конівёскӣ, кa, кo, Don Конавље.

конин, т. (у Ц, г.) пут за кола, Ҳақrmes, via, конгинЈА”, m. Ber guаrtіеrmaфer, designator cf. коловоз. hospitiorum.

кдница, f. (у Барањи) 23agenfфорреп, гесеконАк“, т. 5) Ver of, aula, cf. двор, оџак: ptaculum curruum.

владичин конак, нови конак, стари конак, кіно, м. (јуж.) hyp. E, қоншнја. шарени конак (у Крагујевцу Милошев пр-кдноБА, f. 1) (по западн, кр.) подрум, Reler, ви двор). 2) pas atlager, mansio: примно cella, 2) (у Хрв.) соба при земљи, гдје се нас на конак ; отишао да готови конак ; пнје н јело готови, eine airt oфente, caupoГдјено синоћ на конаку бjecмo

na. У Сењу пјевају људи иза гласа не само На загорју конак узинише

по конобама, него и по улицама у по Код Ченгиjta двора бијелога —

подне. 3) die Tagreise, diei iter: jeqah KONAK toma; KOHÒBÂHE, n. kümmerliches Leben, vila parca. од Биограда до Цариграда има десет ко- конов AP, m. 1) (по западн, кр.) vidе кључар. нака;

2) (у Хрв.) која има конобу, ein Sаftwirth, Далеко је Тијана планина :

саupo, cf. крчмар. одавде је до мора сињега

кдноБАРИЦА, f. (по западн. кр.) vidе кљу: Равних, Зуко; тридесет конака,

чарица. 3) (у Хрв.) жена која има конобу, А уз море тридесет и четири

die Gastwirthin, caupona.

1

« PreviousContinue »