Page images
PDF
EPUB

Једовит , -па, по , giftig, venenatas. Jenna, f. vide coba. Jeapâne, n. das Festwerden, consoli- Jék, m. 1) der Hall, sonitus, vide jera. datio.

2) die wahrefte Zeit zu etwas, tempestiJёдрами, ам, т. impf. feft merten, con- vitas, н. п. solidor, н. п. грожђе једра.

А. Има ли и сад грожђа ? Једрина, f. Die Sejtigteit, piФtheit, 30- Б. Има , сад у највећи јек. " liditas.

Jéra, f. der Hall, sonitus : Јеђење, п. Рав 3ürnen, ira et irritatio. „Стаде јека ноња око двора Jex, m. der Igei, erinaceus.

Jéka, f. Frauenname, nomen feminam Јежење, т. дав Dafteben (erfroren unb) (pon Јела, Јелена).

f, 8ufammеngtebeno mie ein Зgel, con. Јекмекчија*, m. vіdе jекмедија (mk tractio more erinacei.

aden Ableitungen). JeXumace, umce, v. r. impf. dastehen Jermeqaja*, m. der Brotbäder, pistor.

und fich zusammenziehen wie ein Igel, cf. пекар, по њебар. contraho cutem ut eriaceus : jежи ми Јекмецијин, на, но, бев &&#eeв, рісе кожа ; шпа се ми јежиш ?

storis. Jexobân, m. (cm.) der Jesuite, Jesuita Jermèņajanga , f. der Bäderladen, ta(3. B. in dem biede vom Patriarchen. berna pistoria. Чарнојевић):

Јекмечајнскӣ (јекмецијски), кa, кo, „Поред мога Бонлије принципа, 1) Båder: , pistorius. 2) adv. nah art „ђено леже моји јежовани

der Bäder, more pistorum. Jёза, f, hyp. 9. језик. Језа парала гу. Јекмецілук*, m. Die Söderey, 2rt pi

за плаћала (кад кога бију за рђаве storia. ријечн).

Jёкнути, нем, т. pf. 1) aufäфsen, in. Језава, f. вода што ушјече у Дуна. gemisco. 2) erschaden, intono. во под Смедеревом.

Jexo, m. Mannsname, nomen viri (von Језан *

, m. das Gebet, welches der türs Je mo?). Eische Chodid a vom Minaret heruns Jermane, n. das Hallen, sonitus. terruft, oratio quam docet sacerdos Jeкпапи, кћем, v. impf, balen, ѕоро: turcicus de turri :

Jктика , f. (у Сријему, у Бачкој иу „А мунаре попаст паучина :

Бан.), бie Setti, heсtica.; „Не ќе имал” ко језан учипи Јекпичав , ва, вo, bеttіf, tabе lаbоЈезгарица, 1.1 ) Ber getn, nucleus, Jéэгpa, f. granum. 2) i.e. das Bes Jena, f. 1) die Tanne, abies. 2) Frauens fte, flos, robur.

name, nomeu muliebre. Jёзда, т. (Рес. и Срем.) vidе Јездо. Jerana , f. Frauenname, pomen feminae, JesAnmûp, m. Mannsname, nomen viri. Jenam, m. Düsenname, nomen bovis. Јездити, им, v, impf. (сп.) reiten, e- Јелашин, м. ЗапnBname, nonen viri. quito :

Јелашје, р. (coll.) бав Хаппеngеbüf, „Ѓором језди Краљевићу Марко — frutices abietum.

., Јездо, m. (Ерц.) hyp. 6. Јездимир. Јелек*, m, vide фечерма. Језера , п. р. поље у Ерцеговини (бли- Јелен, m, :) Веr irf, cervus. 2) Set зу Дурмитора):

Hirschläfer, cervus volans Lian. „Рано рани у лов на Језера - Јелена , f. Seauenname, pomen feminae. Jesepo, n. der See, lacus.

Јеленак, нка, m, hyp. . jелен : Језерски, ha, кo, дет ©ee gehörig, „Јеленаќ ми гору, ломи lacustris.

пулпак да му је. Jtjuk, m. 1) die Zunge, lingua. JEJUK Jenerka, f. Frauenname, nomen feminae.

за зубе! 3) Ріе Срғафе, lingua. Јеленче, чеща , д. фав біrfфPal6, pulЈезичан, чна, но, gefфwäsis (wiel res lus cervinus. dend), loquax (linguax):

Јелењй, ња, ње, бirfфs, cervinus. „Ој ми зрно шенично!

Jean (je an)? geltist's so? Nicht „Ти не буди језично,

mahr? an? nonne ? „Па Кеш били честито ;

Јелика, f. vіdе јела 1: „Ако будеш језично,

„Расла піана јелика „Не кеш бити честито.

„На два брда велика ; (пјевају ћевојци кад је убрађују). „То не била јелика, Језичац, чца, ш, 2) пера у катанца, „Већ девојка велика

die Feder deß Schlosses, momentum Jeancábema f. Elisabeth, Elisabeth. scrae. 2) die Firsdjünge, asplenium Jenricâbka, f. Elisabeth, Elisabeth: scolopendrium Linn.

„Књигу пише Московска царица Јанчи, що dia, P, језик,

По имену госца Јелисавда

rans.

ara

lia,

cici genus. .

Јелица, f. Seauenname, nomen feminae. Јерменски, кa, кo, ) armenija, Jeaka, f. Frauenname , nomen feminae, menius. a) adv. armenisch, 'armenice. Jeno, n. die Speise, cibus.

Jipocnm, m. Mannsname, pomen viri. Јелов, ва, вд, Хаппеn=, abiegnus. Jepochma, f, Frauenname, nomen fer Јеловина, f. Cannenbols, lіgnum abie

turinae, , gnum.

Јерусалим, m. 3erufalem, Jerusalem. Јељен, m. (у Ерц,) vide jелен. Јерусалимац, мца, m, vide БожогроJёмац, мца. в. беr Bürge , sponsor.

бац. Јеменија“, f. марама, шамија, еіnе Јерусалимсни (Јерусалимски), кa, кo, Urć Kopftuc, vittae genus.

von Jerusalem, Jerusalemiticus. Jemehuje *, f. pl. die Pantoffeln , sanda- Jecen, f. der Herbst, auctumnus. soleae.

Јесенас, 1 diesen Herbft, hoc, adica Јеменлије, f. pl, vide jeмeније. Jecénacke, ) tumno, dem Sprichworte: Јемин*, m. vіdе заклетва :

што ће бити јесенас, нек буде „Јер сам Богу јемнн учинио,

Berepac, fiegt folgende Anekdote zura" „Да m” у оца више просип не һу — Grunde : Jèivunk, m. der Emin, magistratus tur- А. Калуђере, да не оженимо,

Б. Кад, ва испику? Јеминлук*, m. Bas &minthu, dignitas

А. Јесенас. et munus emini.

Б. Ва испину, што ће бити јесе Јеминов, ва, во, бев $minв, emini. нак, нек буде вечерас, Јеминовац , вца, m. einer pоп бев @min8 Јесенашњй, ња, ње, доп меfеw perp. Leuten, homo emini.

fte, hujus auctumni. Јемињскі, кa, кo, #mins, eminorum. Јесенишисе, нисе, у т. іmрi. gum Jёмужа, f. vide joмужа.

Herbste geben, Herbsten, auctumnus apЈемужан, жна, но, уidе јом ужан. propinquat. Јемчење, р. Вав 23erbürgen, idejussio, Јесенский , кa, кo, bеrbitli, actusponsio.

Јесењй, ња, ње,

Dadis. Јемчиши, им, т. impf. Fue Bürgfфaft Jeсти, једем (говорисе и јем) , v. impt. auffordern, vador.

effen, edo. Јемчитисе, имсе, т. г. impf. fib ber. Јестива, п. pl. bie peifen, cibi. bürgen, spondere.

Јесписе, једемсе, v. r. impf. ) epбar Јен,а", f. 1 die Frau, die mit den feyn, comedi. Не једесе месо од Јенђибула *, f.j mаtеn um ole Braut сваке вице, 2) пф абgemen, ma

geht, damit diese auf dem Wege nicht alein unter Ben Xannеrn fep, comes Jeпрва, f, ђеверова жена, дk ©фwд. nuptae :

gerin, leviri uxor. „Свате једнаке, јенђе девојке Јервин, на, но, беt Bфwägerut, Јењйчари, m. pl. die Fenitídaren,

uxoris leyiri. praetoriani (Turcarum).

Jempвица, f, dim. 9. јепрва. „Исјекоше Турке јењичаре,

Jepalmuja, f. Frauenname, nomen fe„Јењичаре цареве синове

minae (Euphemia): Јењичарски, кa, кo, 3) Sanitfфаrеп», „Кад по зачу л°јета Јефимија

praetorianorum, 2) adv. wie Janitfchas Je mo, m. vide JEBITIO (mit allen 26. ren, more praetorianorum,

leitungen). Jёппо, m, vidе Јефто.

Јеца, f. (по сријему, по Бачкој и ю Jep, | 1) warum, cur? 2) denn, weil, Hah.) ein Frauenname, nomen femiJepa, jenim. Jeprobâu, m. spanischer Holunder, sy. Jeyân, m. eine Art Schweine (Das Ges ringa vulgaris Linn.

gentheil von ivahryanija), die langsam Јеребица , f. Тав Херрифn, perdix. fett zu machen sind, aber auch Mangel Јеребичји, чја, чје, Херрири, per- ertragen können, porci genus. dicis et perdicum.

Јецање, р. дав СфIифіеn, singultus. Јеремија, m.

.

Јещали, ам, Ү. impf. фифіси, sinЈеремије, m.

gultio. Јерина, f. Seauenname, nomen feminae Jечам, чма, m. Die Beefte, Bordeum. : (вертут).

Jéчање, р. дав Balen, sоnitus. 2) we Jepaumé, n. Art Mehlmuß, pultis ge- edhjen, gemitus. bus, cf. сатрица.

Јечати, чим, т. іmрt. 2) balen, ѕование Jépko, m. Mannsname , nomen viri. 2), äcbgen, ingemo. Јерменин, т. беr armenier, Arinenius. Jeчeрма, f. vide Бечерма. Јерменка, 1, pie 2 nierin, Armenia, Івчермица, f, di, p. јечерма.

ceror.

[ocr errors]

nae.

}Jeremias , Jeremias.

Jpumata, f. M. і крушка, - eine dr? ЈОмужан, жна, но , won frift gemeIE25irin, pyri genus,

ter Milch, de lacte recenti. Течен, на, но, н. в. Беб, слама, Јорган*, m. eine Art Deftecte, bie gе. : Gerstens, hordeaceus.

wöhnliche deutsche Bettdede, straguli Јеуменица, ғ. бав 33erffenbrot, panis • genns. hørdeaceus.

Јорганлук *, т. лице од јоргана, сав JEч мењача, f. vіdе jечмача

obere Blatt der Bettdecke , straguli Јеймічак, чка, m. vіdе јачмен.

pars media et princeps. Jeymsume, n. Ort, auf dem einmal Joprahunti, m. dim. v. јорган.

Gersie gebaut worden, locus , ubi hor- Joprobâu, m. vide jeprobah. deum fuit insitum.

Јордам*, m. stolzes Gepränge, fastus : Јерек", т. vіdе jело.

„Од њнова великог јордама Jella , f. Seauenname , nomen feminae. Јордамнин, нм, у. impf. jtolsieren, Леша , m. (Рес. и Срем.) vide Jeшо. superbio. Jёшю, m. (Ерц.) hyp. p. Јеврем илд у. Јордамљење , n, Sas Ctolgierent ,-superЈевто.

bia fastus. Jóba, f. die Erle, alous.

Јордамција“ , m. der Stolze, Stolzie. Јова, т. (Рес. и Срем.) vidе Јово,

rende, superbiens. Јова, f. у Србији "значи јова шпо у Јордан, m.. Ber Stup Sportan, Пumen

Сријему биланга, п. і. Кљусе које Jordan. се нађе у селу (или у пољу) без Јвца, m. (у Сријему, у Бачл. иу Бан.) газдe, yidе бищанга 2.

vidе Јоцо. Joeah, m. Johans, Johannes,

Јоцо, m. (Ерц.) hyp. В. Јован. Јована, f. Sobaina, Johanna,

Jou (jouem, jourme), ncch, etiam, adhuc. Јованка, f. vіdе Јована..

Јошаница, f. 1) намастир у Србији Јованчић, m. dim, p. Јован.

(близу Јагодине). 2) ријека. бвањ дан, ња днe, m, eiun Seft еt. So= Јошік, m., ein (frienwaio, ($rlenbufd,

hannis des Täufer8 , den 7. Jäner, alnetum. He fе ли и у нашем јоши

dies festus S. Joannis Baptistae. ку дренова бапнина нарасти. Јовањски , ка, ко; н. п. мраз, Sopahя Јошје , . (coll.) ein &rlenbufф, аlni.

nis: Kälte, frigus quod solet incidere Journak, m. ein Drt, wo junge Erlen circa diem festum S. Joannis.

stehen,

alnetum. Јовањипак, т. човек , који слави Јо- Јошт, вањдан, einer, Der pen beit. Sohann Joiште,

vide jour. ale Hauspatron fevert, cliens sancti Jowmep Joannis. .

Југа, f. (у Славонији пy Pватској), Јовица, m. dim. p. Јово..

дie Cuppe, jus. cf. чорба. JJBKA , f. Frauenname, nomen feminae. Jyr, m. der Südpind, auster , notus, Jobsâk, m. der Erlenwald, alnetum. Југов, ва , во , н. п. снијег, дes ©йд. Јово, т. (Ерц.) hyp. В. Јован,

minds, austri, JUBOB, Ba, Bo, erlen, alneus.

Југовина, ғ. бав Cirocco = 23etter, Ebau= Јовосина , f. дав $rlenbols, lіgnum al- wetter, tempestas solvens nivem et

glaciem. Јогуна спі, па, пo, einen jinniq, bart. J; ясан, яна, но, (н. п. вријеме), vide

пactiq, pervicax. cf. твердоглав. југов. Jợryhuija, f. der Starrkopf, pertinax. Југќење, p. Bas Ginfalen De& Ebaumet. Јогунлук *, m. Der, figentina, perti- ters, solutio nivium, glaciei. nacia. .

Јужилисе, жисе, v. г. impf. н. п. ври. Joj! 1) vide jaoj. 2) ihr, illi (feminae) : jeme, es thaut auf, solvitur nix et кажи јој.

glacies. . Јок*, vidе није.

Јужній, на, но , Chaus, venti australis. Јока, f. hyp. 2. Јована.

Jøj! vide jaoj. Јокица, m. dim, p. Јоко.

Јула, f. (по Сријему, по Бачко и по Јокица, f. dim. T. Јока.

Бан.), Suleit, Juliola. Jбко, m. hyp. 9. Јован.

Јулар, m, vide улар.. JOKCHM, m. Mannsiraine , nomen viri, Јулијана , f. (по Сријему, по Бачк. в Јоктур*, ударио јоктур у кесу, піфів по Бан), Suliana, Juliana, da! vihil est! vide Hema.

Јулка , f. (по сријему, по Бачки и по „Јолдащ m, vide - друг.

Бан.) Зuthen, Juliola. Јултава*, f. 21rt Reijeptaine, vasis genus. Јунад, к. (call.) junge Ofеn реr ѕube, Омужа, f. млнјеко не варено, frif juvenci aut juvencae. gemelkte Milo), lac recens.

Jynak, m. Der Beld, heros.

neum.

[ocr errors]
[ocr errors]

заиста.

JYHÁKOB, ba, so, des Helden, hērois : Jy epatitis, a white, gestrig, husternus.

Јунакова мајка најприје заплаче. Јунац, нца, ш. беr junge Ов, @tier,

juvencus. Јуначење, п. Вав Sapferthun, virtutis

К. ostentatio. Јуначина, f. augm. Jywarumuce, umce, v. t. impf. fic alé K, 1 zu; adı * metu, bama (auds Held stellen, virtutem ostento.

Ка", Бар мени, вама):.. Јуначки, кa, кo, 1) beltenmäpig, he- „Како паде сипіну књигу пише, roicus. 2) adv. Beroisch, heroice.

„Те је шаље ка Крушевцу граду Јунаштво, п. бав феlреntyum, деr фе. „Ти оптиди ка Вргорцу граду roismus, virtus.

Кабале*, f. р. (у Сријеміу ну Бачк. та Јуне, непia, p. ein junger Days oбet Rub, Bapouuma) die Cabalen, Ränke, doli.

junges Rind, juvencus, aut juvenca. Кабаница (и кабаница) *; f. Der Pantel, Jyneki, ka, ke, vom jyne, juvenci aüt pallium. juvencae.

Кабао, бла, m. Ber 223affereimer (8й. Јуница , f. Die junge Rub, juүерса. bel ?), aqualis, urna. Јуничица, f. dim. p. јуница.

кабасті, па, то, ноn grовет Иmfаng; Јунчић, m. dim, v. јунац.

late patens: није тешко , али је haЈурвe, alering, opino; cf. јамачно. басто.

Kanap, m. 1) der Süfner , opifex urnaa Јурење, n. vіdе fерање.

narius. 2) планина у Србији. Јуриши, им, vide ћераши.

Кабларев, ва , во 31 бев Rüfnerg, urnaгіі. Jypaut *, m. der Sturm; impetus. Кабларов, ва , во, Jyphua, m. Mannsname , nomen viri. Кабларски , кa, кo, 1) беr kujner , urЈуришање, р. бав еtürmen, oppugnatio. nariorum. 2) adv. wie ein ka6aap, mga Туришан, ам, т. impf. ftürmen, ima rе urnarii. pugno.

Каблина, f. i) augm. 2. кабао. 2) im Јуришиши, им; v. pf. ftürmen, impe- Mühlbau eine Einsaßröhre, tubus ima tum facio.

missus canali. Турош, m. vіdе Урош.

каблић, m. dim. 6. кабао, бав - Simeta Тупарце, p. dim. p. јупро:

chen, urnula. Јутрења , f. Die Reti , sacra matutina Каблица , f. eine art кабао. füt Ril), (antelucana).

Käse, vasis genus lacti aut caseo adserà Jympo, n. 1) der Morgen, mane. 2) der vando.

Morgen, das Juchart, jugerum. Кабличица; f. dim. 6. каблица. Jympoknek, m. (in einem muthwidigen Kaba*, 1) der Kaffee, coffea. 2) das Kafo

Scherzi als Arznen angerathen), der fehaus, tabería coffearia : Menschenkoth; stercus. q. d: der Mora „Одшешаше у каву велику, genhock.

„Па сједоше по кави великој А. Боли ме зуб.

Kabaa, m. eine Art weiblichen Oberkleids, Б. Мешни мало јуліроклека,

tunicae muliebris genus. А. Шта је по јупроклек ?

Kaban *, m. eine Art kurzer (stußenartià Б. Зар не знаш шта је јупроклек ? ger) Flinte, flintae genus.

Кавана

f. vіdе кава 2. Jympöcke,} beute früh, hodie mane.

Кавга *, f. Ber gaut, rixa. cf. свађа. ўтрошњії, ња; ње; pon Viefem Xors кавгација *, m. per ©tänter, rixator: gen, hujus mane.

„У пићу су пешке пијанице, Јд прошњица, f. 2Baffet pon jeute fru), А у кав з љуте кавгације aqua hausta hoc mane :

Kabe3 *, m. der Käfig, cavea. „А моја би мајка јутрошњицу пилаш ќавени, на , но, жаfееѕ, coffeae inserDj Ka *, f. 1) der ausgewalkte Teig, mas- serviens (z. B. Löffel, Schale). sa farinacea distenta. 2) eine nudelarti: kabèynja m. der Kaffe esieder, caupo ge Paste, die auch über den Winter auf: coffearius. beabrt mеrbеn tann, maccheroni (?) Кавецијин, на, но; бев afeefiebetв; pastillorum genus.

thermopolae. Зуче, geftern, heri.

Кавец јница, f. Die Raffeejieverin, thet= ,

mopolae uxor. Јучера, .

Кавжење, п. Зав Заnten, rixаtiо. Тучерањдан, деп хад Forbes, pridie Кавжиписе, имсе, ү. г. impf. fiФ ја ejus diei.

ten, rixari.

в

[ocr errors]
[ocr errors]

!

*

*

quando.

по.

[ocr errors]
[ocr errors]

Kâd, m. das Räucherwerk, suffimentum. Kazubami, zyjem, v. impf. sagen, dico. Kar 1 1) wann, quando? 2) da, quando. Kasimp, m. Mannename, nomen viri. кадај 3) 3eit, Ruffe, ба тап еtmав Казимира, f. Srацепинате, nomen fe tgun tann : не мам кад.

minae. Када, f. 1) һур. р. надуна. 2) Bit 2Запа Казук *, m, vidе колату. ne, labrúm, lacus, vapnus.

Кангиција *, m,

m. der Fährmann, Schiffer, кaдaгoд, (Рес. и Срем.) vide кaдгођ.. к.

portitor. Кадагођ, (Ерц. )

, m. ein Kahn, etwa 10 Leute fafКадар дра, po, fähig, im tanse, fen, scapha, vide чун. potis.

Кайкчија *, m. vіdе каигција. Кадашњй, ња, ње, доп тапп, во Каил * (говоре и кано), ла, лo, 31welcher Zeit her, ex quo. .

frieden, bereit, paratus, contentus, cf. Жадгод, (Рес. и Срем.) 1) wann immer, рад: Кадгођ, (Ерц.) quandocumque. „Томе Раде врло каил био 2) irgendwann, dann und wann, ali. Kanga , f. ein Kopfichmuck von Müns

zen, ornatus capitis numarius. cf. mapКаде, уide haд. Кадива f. ) беr &ammet, Cammt, Каиш*, m. 1) Der Riemen, lorum. 2) ein.

panni bombycini genus. 2) (кадивица) Hret zum Schiffbau , tabula. die Sammeiblume, tagetes Linu. cf. Karwane, n. das Riemenschneiden, Brea Кадита.

terschneiden, dissectio in lora, tabulas. Кадивица, f. dim. cf. кадива 2. Кайшапти, ам, v. impf. резали на най

m. der Kadi (Richter), judex. ше, н. п. сланину, іn Siemen, Зrea Кадијин, на, но, бев Жаді, judicis. ter schneiden, disseco in lora, tabulas. Кадијница, f. кадијна жена, бев Жаді Каишић, m. dim. 9. каиш. Frau.

Каншлије*, m. pl. п. ј. опанци, Art Кадӣјнски, кa, кo, 1) беr &asi, judi- Opanken, hypodematis genus,

cum. 2) adv. richterlich judicum more. Kajâibe, n. 1) das Rächen, ultio. I) das Кадилук *, m. Der Seriétébeзir, Be. Bereuen, poenitentia.

richtssprengel, dioecesis judicialis. Kajáca *, 1) der Gurtriemen , lorum einКадiңац, нца, m. per Berichtsdiener, guli equarii. 2) der Säbelriemen, lolictor, viator.

rum acinacis : Кадионица, f. Die Räифerpfаппе, бав „Трипута је опасао пасом, Rauchfaß, turibulum.

А четвртиом од сабље кајасом — Кадила, f. vіdе кадина.

Кајали, јем, v. impf. кога, räфеи, ulКадии, им, v. impf. Yüи феrn, famigo. ciscor. Кадифа, f. (по варошима) vide кaдива. Кајаписе, јемсе, т. г. impf. Dereuen, Кадифлија , f. п. ј. капа, Дrt Cammt.

poenitet. müke, mitrae genus, cf. киһенка: Кајгана *, f. eine 21st Sperfpeife, fercuНа глави им капе кадифлије

lum ovorum (?). кадно, vidе кад.

Кајда *, f. Die RufiEnote, modus musiкаднокад,

cus. Од те кајде не ма вајде.

Кајмак m. vide скоруп. Жадуна *, f. Die Dame, matrona. Kajcep (Kajcap)*, m. Kacmesinleder, coКадунин, на, но, де Дате, matronae. rium coccineum. Кадуница, f. dim. 9. кадуна.

Кајсерли (кајсарли)*, adj. indecl. ppt Кадунцика*, f vіdе каду нацца.

Sarmesinleder, coccineus. Karuným; m. der Zeigefinger, digitus Kájcuja*, f. 1) die Aprikose, prunus armeindex.

niaca Linn. 2) die Früchte davon, pruKa3a3 *, m. der Pofameutirer, Burtens num armeniacum, praecoquum. wirker, Jimbolarius.

Кака, f. Raf (in реr ѕinserjprафе), sterKāzan*, der Kessel zumn Branntweinbren:

пеп, аhеnum : наградно казан; пече Какав, ква, во , тав für ein, qualis ; казан; ајдемо на казан.

какав такав, wie er ijt, prout est, Казанија, f. vіdе испек.

talis qualis. Казански , ка , ко, н. п. , казак, зип, Какавгод, квагод, вогод, was immer Branntweinkessel gehörig, ahenarius. (Рес. и Срем.)

für einer, ler, ahenarius.

(Ерд.)

que. казанчић, m. dim 9. казан.

Какъпи, им, v. impf. Fate it, Käзапи, кажем, v. pf. fagen, dico, Какнути , нем, т. pf. fafen, caco : Каанвање, р. ба# Cagen, dictio.

А. Како је?

канонада, } vіdе каткад.

[ocr errors]

cus.

са со.

« PreviousContinue »