а

linteis :

и се

citivus. -оци се а мужа

bidus. БЈёлоБРК,

nis albus.

-9, puer и за жегуннца). es. 2) die

іtог. Бjeова плаче.

pum.

cf. толаш, фа, рав 23leiben, bie Beit va man Reinmano | войлошA, f. у загонеци,

БЈЕлдшљивА, f. (у Рудн. н.) vidе тургуња.
bleicht, tempus insolandis linteis.
БЕлизанка, f. (у Уж. н.) Trt Birnen, piri genus. вЈЕлдшљивАЧА, г. ракија од бјелонљиве.
вёликА, f. (у Ц. г.) Беr @plint, alburnum, cf. вЈЁЛЁГ, m. (јуж.) бав weipe (minnliфе) ©ффеіп,

,
бељ, бакуља.

porcus albus.
вёлило, n. (јуж.))) мјесто гдје се бијели плат- влЁЛУГА, f. (јуж.) бie weipe Bau, ѕus alba.
HO, die Bleiche, der Bleichplaß, locus insolandis BJÈAÎTOB, a, 0, (jyx.) des weißen Schweins, porci

albi. дека б'jели на бјелилу платно

БЈЕЛУТАК, тка, т. (јуж.) беt рuаti, quarzum 2) die weiße Schminke, cerussa.

Linn. в ЕлиљА, f. (јуж.) Sie Sleiфеrin, insolatrix. |вЈЕЛУШАст, а, о, meislik, subalbus, cf. субјел. вЈвлЙНА, f. (јуж.) бie Beipe, albedo.

БЈЕЛУшинА, f. (у Лици) трава, налик на копитЕлицо, f. (јуж.))) н.п.шеница, јабука, треш- bak, Urt Pflanze, herbae genus.

ma, baba, die Weiße, alba (als Uppofition). BJĖJBA, m. ein Mannsname, nomen viri. наз Бјелицу и низ Моравицу

вЈЌАР, бјељapa, m. (у Дубр.)Per Sopenmaфer, 2) ein Fluß in Serbien, fluvius Serbiae :

gausaparius, cf. фебеција.
вЈеличАст (бјеличаст), а, о, (јуж.) weiрlіф, al- вЈЌБАРА, f. (jyxx.) die Bleicherin, insolatrix,

БЈЕЉАРИЦА, fcf. бјелиња.
(јуж.) беr einen bonen Офnurbart вѣљкг, m. (у Ц. г.) vidе биљег :
bat, ahenobarbus (?).

Сваки носи бјељег од Турчина
вклӧв, бјелова, т. (јуж.) ein meiber Кипъ, са- вэќљння, f. (al augm.) vidе бијељ: Ко пру-
(

жа ноге нзван бјељине, озепшће му. БЈвлов, а, о, (јуж.) боn bеr бјел-€іфе, quercinus. вэќснило, п. (јуж.) vidе бјесноћа. БЕлдвар, Бјеловара, т. (јуж.) Otast in Srpa | влѣснити, ним, vidе бјешњетн. tien, nomen urbis.

БЈЕсновА, f. (јуж.) бie 2Butb, furor, rаbіеѕ. рца, т. човјек на Бјеловара. ВЈЕсдМУЧАН, чна, чно, (јуж.) бämonifф, daemoвклдвАРСкӣ, кa, кo, von Бјеловар.

niacus. вЈЌловина, f. (јуж.) &іфenbols, lіgnum querci- вЈЌчBA, f. ) (у горњ, приморју) Беr Otrumpf,

tibiale, cf. чарапа, 2) (у Хрв.) женске доBJE NÒB.LEB, a, o, des weißen Hundes, canis albi.

кољеннце, Srauen-докољенице, mulierum вЈЕлдГРАВ, m. (у Ц. г.) дрво некако, 2rt Baum,

докољенице.

вЈЌшњЁњв, п. (јуж.) баѕ ѕаfеr, furor. ВЈЕлдгРЛӣ, ла, лю, (јуж. ст.) wеipbalfis, colli вЈЌшњЕти, бјесним, v. impf. (јуж.) 3) mutђено albi:

meroen, rabiosus fo : нешто бјесне пси ове Град градила бјелогрла вила —

године. 2) rafen, topen, farere. BJÈAOTÎ3, m. Weißarsch, clunibus albis. влівде, блъвора, m. (у Ц.х.) велика змија зувЈЌлогУЗА, f. (у Ц. г.) некака тица као плиска, бата, за коју кажу да не коље људи, него

2rt 23ogel, avis genus. Кажу да ове твце зн- змије које људе кољу, 2rt Фlange, serмују у земљи уреду туривши кљун једна pentis genus, cf. блор.

в АвдРУША, f. (у Ц. г.) vidе блaвop. cf. бловJклддано, аdу. (у Ц. г.) Фtbаrlіф, effenbat, руша.

влАВӰР, m. (у Дубр.) vidе блавор. Бјелодано да се обидемо :

Благ, блага, го, (благӣ, га, гo, comp. блажи) БЈЁлоЈАБУКА, f. (у Шумад.) art 2pfel, mali ge

н. п. млијеко, јup, gut, bonus dulcis: Du8

Погнбе им оца на Стамбола,
БЈЕлдлу, m. (у Дубр.) јужни вјетар без кнше, Који благе р’јечи говораше,
ein trockener Südwind, auster siccus.

Ког је царе бно опремно
БЈЕлокоРАц,ӧрца, m, нож бијелнјех кора (кам- Да по земљи благе збори р'jечн;
3H), Messer mit weißem Hefte, culter manubrii Не би л како земљу умирно

БЛАГАЈ, Благаја, m, варошнца и град у Хер-
БЈЕлдлик, а, о, (јуж.) weigbadiy, facie alba. |

цеговина близу Мостара, столица Херцега БЈЕ.АдноГА, f. (јуж.) бie 28eipfupige, femina pede|| Шћепана,

Благајски, кa, кo, Don Благај.
БЈвлопівлиѣ, т. finer роr Бјелопавлићн.

Благдан, блага днё, m. 1) і. 4. крсно име. 2) дер:
БЈЕлопівлити, m. pl. ein Otamm in Брда Беі

Ber Feiertag, dies festus. влаго, n. ) Офag, Bel, pecunia: благо небро

јено; три товара блага ; ВЈвлопоЊАЦ, ӧьца, m, човјек из Бијелог поља.

Није благо ни сребро ни

(Hн су благо грошн ни дукати),
БЈЕлоЦРКВАнски, кa, кo, pon Бијела црква.

Већ је благо што је коме драго
БЈЕлош, Бјелоша, т. планина у Цуцана:

2) (у Хрв.) жива стока : cишно благо: кода идемо у Бјелош планину

arboris genus.

егунац. g Eidhe, quer

онецн: брема гла њеба испод гње). ef. бела. weißer Strumpf

другој у перје.

ip, albumen. cipliф-fein, iligen,

clare, manifeste :

. inpf. (јуж.) wеip

Херцеговинн. кр.) бијела сукнена знма, која се у Херори носн као у Срби

по бјелачи опасују, а се у Црној Гори зове en Männerkleides, vestis ака, ето белача; зрно ; кап.ља по капља, ето

albo.

Montenegro:
Црне горе

н Бјелонавлива

злато

ијел коњ, деr ефimmel

, јелад, ђогат: на бјемаша нина у Босни око 6 са. за. т.) vidе биљer: на путања твога – а се бијелн, н. и, платно, пре

зе и овце; а круано : говеда, дав Bieb,

pecudes.
Благо мени ! благо тебя! благо њему, mobt

mir! beatum me ! благо ли си мени ! CAATÒBATH, 6nàryjêm, v. impf. Ichmausen,epulor :

у

госовен, вли: Бог да благосови ју јед:

nen Taflen, Segen nehmen: (влагост, благостя, f. Die Site, Gutmtbigteit,

оба се ајдук благосови Или ћемо враговати, нян ћемо благоваши влагочастивӣ РИМ, m. (паф #vo.pns) frоmm,

rechtgläubig, Gott recht berebrend, pius, orthodoxus. Срби кажу: први је Рим бно бла.

гочасшиви, па ће бити и пошљедњи. Благовијест (говори се нблаговијесши pl.), влагош! (у ц. г.) vidе благо: благош мени!

m. Blasius, S. Blasius (3. febr.): KARделора зима Фора ; вели Блажда је лаж (или: за њом иде Блаж, који вели да је

bonitas.

(у приповијеци);

Ајте сада пијте и благујше Благовёст, f. (нст.) vidе благовијест.

сен

f. (јуж.) бав 8eft Xarid Berfürbigung (ben 25. Јвлаж,
9xars), annunciatio B. V. М.: Благовијеса
приповијест (што се тиче зиме). Да човјек
убијегују прије благовијести, па да усади у лаж). cf. Влахо.
њезину главу чесно бијелога лука да никне влажен, а, о, 1) Relig, beatus : Трпљен спа-
до благовијести, па да га задјене за капу
на благовијест кад пође к црквн, онда би
познао све жене које су вјештице: све би

женој комарди док сам
се купиле око њега да му отму или украду
оно чесно (тако приповиједају).

њена Марија:
Благовӣст, f. (зап.) vidе благовијест.
БЛАГовЈЌштеник, п. (по манастирима) vide

благовијест. БЛАговдњь, п. (по зап. кр.) per 23oblgerud), odor suavis, cf. мирис.

benedicta. BAATÒAAT, f.der Segen, favor, salus, incremen

tum: благодаш Божја пада на земљу (кад Блаженство, п. бie Deligteit, beatitudo.

иде киша). ВЛАгддкт, f. vіdе благодат. БЛАГОДЕТАН, тна, тно, fegendreib, salutaris,

prosper. BAÀROJE, M. Mannsname, nomen viri. БЛАГoсиљАЊЕ, p. баѕ Седнеп, benedictio. mitigo.

Вазина, f. (Хрв.) vide

ВЛАзињА,
Краљ га куне, Урош благосиња
ВЛАГoсливљање, т. vіdе благосиљање.

Блазнити, блазнём, т.
БЛАГoсливљATи, благосливљам, vidе благосн-

blandior. љати. Благослов, благослова, м. Оegen, benedictio. ТвлАОР, m. (у ц. г.) vidе блавор .. БлагословинА, f. у приповнјеци како је не-влатишта, п1) (у Боци) мјесто гдје је биБлагословен, благословена, но, (благослове-влATAн, тна тнo, totbg, moratia, Tutosus. HÀ, nâ, nô) gesegnet, benedictus.

БЛАтанцы, п. dim, p. блато, f какав хотећи уставити таљнге ухватио за чатлов па се чатлов скинуо и онај на тањигама побјегао а он с чатловой пао натрашке : Eј тужан ! где не увати за осо-БЛАтиште, п. augm, ь, блато, вину и за се смиче и намиче !

der See, lacus, cf. jesepo, БЛАГoсловити, гдсловим, v.pf, feднen, benedico. /БЛАТдвит, а, о, уоu Rots, lutosus. Благословити се, гдсловём се, v. г. pf. у ко-БАТУшинА, f. Фитрfwaffer,

га, vidе благосовити се. Благословно, у пјесми мјесто благословено :

благословно БЛАГoсов, благосова, т. vіdе благослов. БЛАГосдвен, совёна, но, vidе благословен.

beatum me! cf. благо: БЛАГoсoвити, гдсовим, vidе благословити.

Мене веле да ожене,

Блашко ли си мене ! т. ј. рећи сверітенику: благосови! као!

гдсовим
се, y, r. pf. у кога,

Али жена љеба оће,

Тешко ли си мене !
Говори свагда кад се сюң
на то одговори: да си бла?

влашцв, п. hyp. р. благо.

по готову блажен. 2) (у Дубр.) као mаlеdiсtus: до подне сам стајао у тој бла

оку меса купно. BAÁXEHÂ MÀPHJA, f. den 17. Juli alten Styls, or. влАЖЕНА ПАЛИЦА, f. (у Ц. г.) vidе бадњачица :

Њнм” долази блажена Марија

Наложише блажене палице влаженӣ чKAh, m. Bie Sarbobеnеvіtte, centaurea влажЁњЕ, 1) n. bas Effer pon guten (o, i, Leifфа)

Speisen, im Gegensaße des Gastens, epulatio. влажити, блажём, v, impf. 1)(доље преко Мо

2) das Besänftigen, mitigatio.

раве) fo piel als мрснти 1. 2) коса, Беfänftigen, БЛАГoсиљАти, благосљам, v. impf. fедпен, Бе-влажњЁњЕ, п. giebfofen, Otreiben, blаnditiae.

А, f.СуКастелнма) vidе узглавље, јастук. nedicere:

перине:

van Thom. 1. pykom kora), liebkosen, streicheln,

impf. (у прим.) мило

no 6namo (jesepo), Drt wo ein lt ein See ges нина у Ловћену ниже Иванов яјех корита.

Од мене ти просто

aqua
Напише се воде блашушине,

Попадаше ка” и орлушене
BAÁMIKO, m. ein Mannsname, nomen viri.

palustris :

Б.ЛАГoсoвити с

1 СЕ,

Србин састане, а он м

terare.

blateratrix.

Што си ми

као

ucht, блапно.

fen, hiatus.

ог.

не остала.

ица :

aurea

m

:leifф.) оulаtiо.

од основе) и тако се оче те се у платну ВлЕвётАло, т. vіdе блебеташ. BIEBÈTÂHE, n. das Plappern, blateratio.

познаје; жене послије увлаче иглом конце БЛЕБЁTATи, блебећем, у. impf. Plappern, bal- у близне да се не би познавале. cf. по

пуњавати.
БМЕБЕТАш, блебеташа, m. (у Рисну) који | Близнити CE, близнём се, v. impf. Зwіlіnge

6rebeħe kojeura, der Plauderer, blaterator. gebären, geminos pario.
ВЛЕБЕТУША, f. pas Paupermat, blaterator, Близнови, близнова, м. р. (dat. близновима)

Zwillinge, gemini.
В.Айд, бледа, до бледи, да, до, соmр. блеђӣ) влизу, (comp. ближе) пађе, рrоре.
(нст.) vidе блијед.

BAÚJABE, n. der Durchfall, profusio alvi.
Блёдктн, дüм, (ист.) vidе блиједјети.

БлЙЈАти, блијам, v. impf. Ойпn miften, Ben Дисф: влЁДнтн, дни, (у Сријему) vidе бледети.

fat haben, fluit alvus (pecori). БАвддъA, f. (нст.) vidе бље доћа.

БлЙЈЕд, блиједа, до, (блиједи, да, до, соmр. БлЁВАН, а, о, dim. р. блед:

бљеђи) јуж.) bei, pallidus. Трећа је мана на тебя,

БлнЈЌдити, дим, vidе блиједјетн. блебан преблеђан.

БлнЈЁДЈЕти, (југоз.) блиједим, v. impf. bei БАЁЛње, п. ) ба8 23ten, balatus. 2) бав Saf= влијЁТЕти, Сјуж.) бwerpen, pallesco.

БлизECKA, f. (у Рисну) vidе блијешњак.

, balo. 2) заffеп, БайJEшњак, т. (у ц. г.) свјеталица непред Maulaffen feil haben, hio.

очију (н. п. од ударца), даs 25lіntеn por pen BAEK, m. der Blötlaut des Schafes, balatus : ma- 2ugen, scintillatio oculorum: полећеше му кар блек не остао, т. ј. да би ни једна овца блијешњаци, cf. свијетњак.

БлилЁштити, штiм, v. impf. блијеште му очи, БлЁКА, f. 1) ба 25tten, bаlаtiо: стоји блека

geblendet werden, praestringuntur oculi splen-
оваца. 2) (у Боци) будала, per Dummbart, dore.
stultus, cf. блесан.

БлЙЈУН, а, о, :
БЛЁКА, f. (у Боци) vidе блёка 2.

Те му закла два блијуна сина
влёкнути, блёкнём,

. blöken.
bаlаrе.

БлистАЊЕ, n. Bas Blängen, fulgor.
B.AÈCAH, m. Dummbart, stultus.

Блистати, там, v. impf. slängen, fulgeo: бли-
B.LÈCACT, a, o, dumm, stultus.

сша злато на њему. влЁСКА, f. (у Боци) vidе блесан.

БлисТАТң се, там се, у.

r. impf. glänzen, БЛЁШЊАК, n. (ист) vidе блнјешњак.

fulgeo.
Байд, блйда, до, бляди, да, до, соmр. блифӣ)| БлитвА, f. цвекла, bie rothe Kübe, beta.

Блитвёни, на, но, н. п. лист, сјеме, роп беr
Байдити, дим, (зап.) vidе блиједјети.

rothen Rübe, betae.
влиддия, г. (зап.) vidе бљедоћа.

БлишњАК, m. (зап.) vidе блијешњак.
БлижњАИВ,

а, о, н. п. платно, т.ј. по којему су | влӧР, m. (у Ц. г.) велика шарена змија плосне близни.

главе, за коју се приповиједа да може до БлижњЕЊЕ, n. bie Geburt von Зmilingen, par- 15 стопа бити дугачка н говече удавити.

Овакијех блорова кажу да је било до скора БлизАНАК, нка, m, vidе близанац :

:

у језеру Скадарскоме, а сад се слабо који Причувај ми два бливанка сина

налази, и то мали, као и друге змије по БлнзАНАЦ, нца, m. Зmiling, geminus.

нашијем земљама. Кажу, кад велики блор БлизаниЦА, f. Die Зmiling8јфwefter, gemella. опази човјека на чамцу, он дигнувши главу

изнад воде са звиздом иде управо нањ. Свака овца двоје јагањаца,

Црногорци приповиједају да се за времена
Близна, f. (у Сријему) cf. близни.
А близанка троје ојагњила -

Махмут-паше Бушатлије (који је погинуо

1796 г.) између Хотскога хума н језера БлизнАД, f. (coll.) vidе близнови.

Скадарскога појавио тако велики блор, да Близнак, близнака, m. (у Ц. г.) vidе близанац је друмом, који је онуда ишао, карван преки(у пјесми мјесто синџирлије):

нут док се није некакав Турчин зарекао Уњ сам врга” два брата близнака —

нотишао те га убио ; али ни он кажу да га Близна, близнeтa, n. Der Зwіlіng, geminus (si-| на ату није смно шчекати, него кад му се

поприкучи, опали нaь двије пушке мале, Банани, г. рі, прије је било наштампано (ко

у којима су биле синџирлије, па окрене Тршића) да се

ата и побјегне без обзира не знајући јели близни зову оно кад се у брдо уведу двије га погодно или није; по

није смно онамо отићи док нијесу чобани близне и на планина по смраду познали да је уби

јен. cf. блаор. зове се оно кад се уткању прекине једна жица (било од потке или влёРУША, f. (у ц.г.) некака змија, 2rt ОФlange,

ко Моnftigen,

(зап.) vidе блијед.

anditiae.

е,јастук. .) иналоtreicheln,

tus geminorum.

.

banche.

влдити

39

Bot ''.it serpentis genus. Она је дуља и тања 'оді вовАРИЦА, f. vіdе бобара. . блаора.

БОБАТИ СЕ, бобам се, v. г. impf. бобају се ty

.
влӰдити, блӱдим, v. impf. (у Дубр.) н. п. ди- putih, junge Eruthühner bekommen ihnen eis
јете, т. б. мазитн, bütfeln, corrampo nimia

genthümliche rothe und bläuliche Fleischlappen
indulgentia.

am Sopfе. Многи ћурићи поцркају кад се

бобају. БЎДити CE, блӱдім се, у. r. impf. (у Дубр.)

fib bеrbatfelt betragen, nimie sibi indulgere: вдвяц, бопца, т. у пјесми аlѕ hyp. 2. боб:

блуди се дијете. cf. мазити се, печити се. Навадн се пипац врабац у бобац БЛУДник, т. (по зап. кр.) bеr Задабить, erro. | вдвиЈА, f. ) мала и велика, два брда у Pa

ђевинн. Мала је Бобија на путу кад се йде cf. скитница.

од намастира Троношек Дрини н Лозници ; БлӰДни син, т. беr реrlоrnе врђn, filius pro

и ту се свраћају црквaрно великим годовиdigus (Лук. XV, 1).

ма (љети кад је лијепо вријеме), те се вмәЪЁЊЕ, п. ) баѕ pätfфеln, corruptio per

одмарају, пију и играју. 2) два брда више nimiam indulgentiam. 2) das verbätfchelte Be

Жабљака зову се мала и велика Бобија. tragen, nimia indulgentia.

3) и у нахији Рудничкој има Бобија. ВлЎНА, f. (у Хрв.) eine einfältige Perfon, sim

вдвиЦА, Г. (у Дубр.) снтни боб, 2rt Bebne, fa-
plex frater.

bae genus.
влӰтити, блутим, v. impf. (у Рисну) говорити
којешта без прилике, ungereimt, ипратено вбвица, f. (највише се говори pl.бббице) као

мале красте које излазе у ћурића по глави
fpreden, ineptire. cf. будалитн.

кад се бобају, $leiflappen bеr Хrutbubner.
БАЎTйш, блутиша, т. (у Рисну) који много
говори којешта, беr ungereimt, ипраffeno) вдвлия, г. (у Сријему) eine Эгерде, соріаз час

таву боблију меса поједе.
spricht, qui ineptit.
в УЖЕЊЕ, n. даѕ ungereimte Xeen, ineptia.

ввЊА, f. (у Биогр.) као зелена паприка, н
вљкддъA, f. (јуж.) бie bеіфе Sarbe, 23lüffer pallor. кува се за јело, art Senüfe, oleris genus.
БЬЁБАН, а, о, dim. р. блијед.

| Боров, а, о, оқnen-, fabaginus: Боља је и

бобова слама него празне јасли.
вљЁЧВЕ, f. (по југоз. кр.) vidе бјечве.
БЪЁЧКАВИЦА, f. (у Дубр.) vide брчкавица.

ввоВА КЎГА, f. (у Дубр.) оттеrmur, ого-
БњќЧКАЊЕ, n. Das Ouаtfфеn, strepitus.
вљЁчкати ск, бљечка се, v. P. impf. quatfфеn | вдвовина, г. дав 23ohnentrоb, eulmi fabae.
(vom Kothe u. dergl.), strepere.

| Бовдвник, бобовника, т. (у Дубр.) 24rt raut,
Е.БУВАЊАК, њка, т. vіdе бљувотина.

herbae genus. вЊУВАЊЕ, n, bas Breфen, уomitus.

| вдвовЊАК, т. трава, fette penne, sedm tele-
БњУВАти, бљујем, v. impf. Dreфen, vото.

phium.
вљўвотиня, f. Das 23eggebroфene, vomitus (аиф, воволиці, аdv. vіdе бозболнце.
fig.)

вдвота, f. у загонеци, cf. ћућернца.
вљЎДА Ғ. (у Паштровићима) земљан суд за вовдтањк, п. . vіdе цокотање.
вљўдо п. 5јело, irbene Obuffel, patina. ef. чи- вовотAти, бобоћем, v. impf. (у Боци) vide
нија, каленица.

цокотати.
БЉЎНУти, нем, v. pf. Dreфen, evomo.

вовЎк, т. клобук на водн, pie 28afTerbafe, bulla. BABŠTAB, a, 0, abgeschmackt (von Speisen), fastidii Bòbyt m. (y Ayóp:) Urt Pfanze, herbae genus: plenus, nullius saporis.

вог, Бога, m. Sott, Deня. 1) на права (правБЉУТАК, тка, ткo, vidе бљутав.

цита) Бога, за нрава Бога, на правдн Бога, БЉӯшт, m. некаква трава, која горе расте

umsonst

, unsduldigerweise, innocens. 2) Aaj sa као лоза, а коријен јој је као ротква, 2Irt

Бога! Удијели за Бога! Немој за Бога Gewächs, herbae genus.

um Gotteswillen! per deum. 3) bora ma, bei

!
ВЉЎштити, тим v. impf. fib eteln, fastidio : Gott, medius: Бога ти ; у пјесмама и: Бо.

бљушти ми срце (н. п, код човјек једе мно- гу ши:
го грожђа).

Богу шебе Краљевића Марко
во, (у Дубр.) репп, enim, cf. јер: он бо је знао ;

ши мили синко Марко-
а особито се говори послије за што (за Ој Богу ши наша арамбашо
што бо је знао), као ну војводству по ва-

ви кићени сватови
рошима што се додаје послије јер, те се

Мјесто овога гдјекоји побожни људи (као говорн јербо.

да нмена Божијега не помињу узалуд) говов, боба, m, pie Bohne, faba. .

воре: бора ми, и

, БОБА, f. т.ј. рачја, Srebrogger, ova cаnсrі.

4) на Бога (н. п. не удари киша, дође он)! БОБАНИ, Бобана, m. pl. кнежина у нахији Тре

дит CSLuf! 5) Јао мени до Бога милога!

тешко мене до Бога милora ! 6) Ако Бог БОБАЊЕ, n. verb. v. бобати се.

Aa, wenn's Gott will, si deo placuerit. OBO der Roggenkrebs, cancer feВОВАРАЦ, рца, m. pmina, ova gestanѕ.

нли се чему надају

!

Бога ми

Ој Богу

Ој Богу

брода ми, и глога ми !

бињској.

БдБАРА, f.

Срби говоре кадгод што уговарају да раде

или што желе: ако

ако Бог да;

запитао

кога

вдГАЗ*,

He

. БОГАЗлук*,

чи

- говори pl. ca
-лазе у Ђурића по
ichlappen der Truthübne.
) et».

Menge, copia:
а потоа
ТО
Gens

fabagina
празне јасля.
Op.) Sommerwurg

а, о,

сва

ићи ћемо на прољеће тамо и та- [вдгМАТИ СЕ, мам се, v. г. impf. mit Богмe beҺе кише, ако Бог да; не ће тако theuern, deum testor: шта

се боғмаш!

немој се богмаши. пашо Сријем не расели,

BÒTME! bei Gott! (etwas weniger als Bora mu) ћеш га ташо раселити,

me dius fidius! не ћеш пашо, ако Бог да

БоговӧЈАЗАН, зна, зно, gottesfürətig, pius. ко Боғ да, каже се мјесто: куда кеш? | Богов, а, о, (у Грбљу) Gottes-, dei : Тако мн да си пошао ? куда си наумио? јер Богова дома!. Sеле да са ријечн куд не ваља запитати ; | БогдВАТА, f. намастир у Ваљевској нахији. ако ли бн ко заборавивши се или навалице БоговАЊЕ, n. Sag Giott-jein, to deum esse.

са куд, онај му кашто од- БоговАти, богујем, v.impf. Giott fein, deun esse : говори: Идем у кудилево да те скудим; Бог богује (т. ј. Бог све чини н уређује, mobin ? quorsum ? s) Тешко до зла Бога,

а људи су ништа).
скупо до зла Бога, bеrtеufelt fфwer, theuer, Богдветни, на, но, in per piepen&art: свакн
ninie. 9) Ништа под (јаким) Богом, н. п. боговешни дан, јереп хая, беn bеr liebe

нема, не зна, даr nits, prorsus nihil. Gott gegeben, omnis omnino.
БОГА, m. hyp. p. Бог : кара се Бога (кажу | Богодіван, вна, вно, (у Славонијн) апрäФtig,
дјеци кад грми); мнли Бого!

pius, cf. побожан.
m. (gen. р. бӧгізі) ) деr &ngpap, вогодан, а, о, што је од Бога дано, pon Bott
fauces, cf. кланац, ждријело:

gegeben, a deo datus. Друштва мало, а и то невјешто,

БогддУШАН, шна, шно, (у Рисну) који често познаје стаза ни богава

иде у цркву и Богу се моли, апофtig, pius, 2) (у војв.) пређа у коју се риба хвата,

cf. побожан, душеван. Urt Fischerneß, retis genus.

БогојављЕНИЈЕ, n. vіdе Богојављење. т. У лисице оно бијело нспод БогојављЕНСКА вддицА, f. ein 23eikwaffеr, bas rpaa, der Theil des Fuchsbalges unter dem Halse, faux pellis vulpis.

am Feste der h. drei Könige (auf ein Jahr Sörâb, m. der Krüppel, saucius, mutilus.

lang) geweihet wird, aquae lustralis genus. BorÀBACT, a, o, krüppelhaft, mutilatus.

БогојављЕЊЕ, п. (Das Seit vеr b. Srei Sönige)

epiphania domini. Срби приповиједају да се

ноћу уочи Богојављења сваке године отвоreich, dives.

pa небо, и да ће онда Бог дати
коме који што заиште (само да не иште

више него једно). Гдјекоји стоје на понас богаши; стока људе богаши овдје. љу по цијелу ноћ не би ли видјели кад BÓN THTH CE, TÂM ce, v. r. impf. reich werden, небо

отвори, али то

видјети. Тако се некакав догодио у соби Богатош, т. (у војв.) vidе богатун.

кад се небо отворило, и не имајућн кад

нзићн на поље (да се утом не бн заБогАТУН, богатуна, т. (у ц. г.) богат чо

творило), промоли главу кроз прозор да вјек, беr Xeihe, dives. cf. богаташ.

рече : дај ми Боже осмак блага; па у оно1 1) das Bereichern, tò ditare. 2) das ме страху и ухитњи мјесто тога рече :

„дај ми Боже од осмак главу.” У тај час Бдгац, бокца, m. (у Хрв.))) беr #ruppel, sauci- постане му глава колико осмак, тако да

us, mutilus, cf. 6orab. 2) der Bettler, men- је није могао кроз онај прозор увући у соdicus, cf. божјак, просјак: Нема већег бок- бу док нијесу људи дошли са сјекнрама

н начинили прозор већи. Многи се на БоБогдан, Богдана, т. (voс. Богдане) элапn8- гојављење ујутру прије сунца купају у Бо

потоку или у ријеци (ако је вода смрзла,

а они пробију лед).
BÒTJAHA, f. ein Frauenname, nomen feminae.
Богданит, т. у Лици брдо са зидинама.

böroje, m. ein Mannsname, nomen viri. Когдици! sap body: batte Gott gegeben: utinam! Богоно,n. варош у Херцеговини близу Дувна. да је богдице он дошао! да сам ја боғ-| БогољУВ(Богољуб), т. Лаппвпате, поmеn viri.

Богомдство, п. vіdе богомољство: bòre.b, m. ein Mannsname, nomen viri.

који нигђе богомојсшва немаш БогињАВ, а, о, vidе оспнчав.

До џамије од камена традніш, вдгињЕ, богиња, f. pl. vіdе оспнце.

И оне ти само празне трубе вогнішA, Г. (у Дубр.) bie Офwertlilie, iris ger-| Богомоља, г. ) црква, Gottesbaus, 25etbaus, manica Linn. cf. перуника.

Sire, tеmрlum. 2) молитве што уче дјеца

у школи, баз Зеbеt, preces. bòrus, m. ein Mannsname, nomen viri. вогМАЊЕ, n. Das Бог ме! jаgеn, teslatio deorum, БогомољАц, богомољца (богомб.љац, ца), m.

der Beter (z. B. vom Mönche), precator.

3

огАТАш, богаташа, m. (у Боци) vidе богатун.

irob, culmi fabae. - у Дубр.) art fraut,

се

аки не може

te Henne, sedum tele

ditesco.

Богатство, п, vidе богаство.

зболнце. с. ћуфернца. отање. . impf. (у Боци) vide

bah, die Wafferblare, bulla. rt Pflanze, herbae genus. Deus. 2) На права (прав ава Бога, на правди Бога gerweise, innocens. 2) Aaj

за Бога! Немој за Бога! а! per deum. 3) Бога ми, Бога ти; у пјесмама н: Б.

name, nomen viri.

браљевића Марко — мнан синко Марко

Ан

н (као "YAro

і наша арамбашо у көћени сватови эга гдјекојя побожни љу, Божијега не помнњу уза. а ни, и брода ми, иглоуд) гоа (н, П. не удари киша,

ға же! б) Јао мени до Бога е он)! к до Бога налога! 6) филora!

ко Бог е кадрод што уговар таазу вЙ Што

ју

juratio per deos.

Gott till, si deo place OBO

да раде еле: ако