Page images
PDF
EPUB

Jeлnga, f. Frauenname, nomen feminae, JeAka, f. Frauenname, nomen feminae, Jeno, a. die Speise, cibus.

JeлOB, Bа, BO, Tannen, abiegnus. JéлоEииa, f. Tannenholz, lignum abiegnum.

Јелен, m. (у Ерц.) vide jелен.
Jeмaп, мпa. m. der Bürge, sponsor.
Јеменија *, f. марама, шамија, eine
Art Kopftuch, vittae genus.
Jeмeннje, f. pl. die Pantoffeln, sanda-
lia, soleae.

Јеменлије, f. pl. vide јеменије.
Јемин*, m. vide заклетва:

„Јер сам Богу јемин учинио, "Да м' у оца више просим не ћу Jéмин*, m. der Emin, magistratus turcici genus. Jеминʌук

[ocr errors]

m. das Eminthum, dignitas et munus emini. Jeминов, ва, вo, des Emins, emini. Јеминовац, вца, m. einer von veš Gming Leuten, homo emini. Јемински, га, ко, Gmins, eminorum. Јемужа, f. vide јомужа.

Ј мужан, жна, но, vide јомужан. Jeмчêше, n. das Verbürgen, fidejussio, sponsio.

Јемчити, им, v. impf. zue Hürsi aft auffordern, vador. Jeмчиmнсе, имсе, v. r. impf. sich vers bürgen, spondere.

Jeнha, f. I die Frau, die mit den Jèнhибула *, f.) Swaten um die Braut

geht, damit diese auf dem Wege nicht allein unter den Männern fey, comes nuptae:

„Свате једнаке, јенђе девојке Jeчар, m. pl. die Jenitscharen, Јењичари*, praetoriani (Turcarum). „Исјекоше Турке јењичаре, Јењичаре цареве синове Јењичарски, ка, ко, 1) Janitidaren,, praetorianorum, 2) adv. wie Janitscha. ren, more praetorianorum. Jénmo, m. vide Jeomo. Jep, 11) warum, cur? 2) denn, weil, Jepa, enim. Јергован, m. spanischer Holunder, syringa vulgaris Linn. Jepeбuna, f. das Repphuhn, perdix. Jeрeбпчj, чja, чje, Repphuhn-, perdicis et perdicum. Jepemuja, m. 1 Јеремије, Jeremias, Jeremias. Jepnua, f. Frauenname, nomen feminae (Ειρήνη).

m.

Jepiunie, n. Art Mehlmuß, pultis ge

nus, cf. сатрица. Jépko, Jриенин, m. der Armenier, Armenius. Jepninka, f, die Armenierin, Armenia.

m. Mannsname, nomen viri.

[blocks in formation]

Jéрусалим, m. Jerusalem, Jerusalem. Јерусалимац, мца, m, vide Божогробац.

Јерусалимски (Јерусалимски), ка, ко,
von Jerusalem, Jerusalemiticus.
Jeceн, f. der Herbst, auctumnus.
Jeceнac, diesen Herbst, hoc auc-
Jeсèнасkе, tumno, dem Sprichworte:
шмо ће бити јесенас, нек буде
Beчeрac, liegt folgende Anekdote zum
Grunde :

А. Калуђере, да ме оженимо.
Б. Кад, са испину?
А. Јесенас.

Б. Ва истину, што ће бити јесе нас, нек буде вечерас. Јесенашњи, ња, ње, бол Diefem Serbs fte, hujus auctumui.

Jесеннисе, нисе, v. r. impf. uni Herbste gehen, herbsten, auctumnus appropinquat.

JecêнCK, ka, kо, herbstlich, auctum-
Јесењи, ња, ње, nalis.
Јесми, једем (говорисе и јем), v. impf.
essen, edo.

Jecmuвa, n. pl. die Speisen, cibi. Јестисе, једемсе, v. r. impf. 1) egbat feyn, comedi. Не једесе месо од сваке мшjе. 2) sich abgrämen, madie Schwäs

ceror.

Jempва, f. hеверова жена, gerin, leviri uxor. Jéшрвин, на, Ho, der Schwägerin, uxoris leviri.

[blocks in formation]

Jeчâн, m. eine Art Schweine (das Ges gentheil von maнгулпша), die langsam fett zu machen sind, aber auch Mangel ertragen können, porci genus. Jeuâme, n. das Schluchzen, singultus. Jenamи, ам, v. impf. schluchzen, siu gultio.

Jeчam, чma, m. die Gerste, hordeum.

Jéчame, n. das Hallen, sonitus. 2) das
Wechsen, gemitus.

Jéчami, чшм, v. impî. 1) hallen, sono.
2) achzen, ingemo.
Je pмa, f. vide heчерма.
Jeчépa, f. dui, v. jeuеpņa.

[ocr errors]
[blocks in formation]

Jóɛa, f. die Erle,

alnus.

Јова, m. (Рес. и Срем.) vide Јово. Jова, f. у Србији значи јова што у Сријему битанга, м. ј. кљусе које се нађе у селу (или у полу) без газде, vide битанга 2. Јован, m. Johann, Johannes. Јована, f. Johanna, Johanna. Јованка, f. vide Јована. Јованчић, m. dim. y. Јован. Јогањ дан, ња дне, m. ein Feft St. Johannis des Täufers, den 7. Jäner, dies festus S. Joannis Baptistae. Јовањски, ка, ко, н. п. мраз, Johan= nis - Kälte, frigus quod solet incidere circa diem festum S. Joannis. Јовањштан, m. човек, који слави Јовањ дан, ciner, Der Den heil. Jobann als Hauspatron feyert, cliens sancti Joannis.

Јовица, m. dim. y. Јово.

Jóвka, f. Frauenname, nomen feminae.
Јовљак, m. Der Grlenwalò, alnetum.
Jого, m. (Ерц.) hyp. v. Јован.
Јовов, Ба, Бо, etien, alneus.
Јововина, f. Das Grlinholy, lignum al-

[blocks in formation]

nacia.

Joj! 1) vide jaoj. 2) iht, illi (feminae) :
кажи јој.

Jon*, vide није.
Joka, f. hyp. v. Јована.
Јокица, m. dim. v. Jоко.
Јокица, f. dim. 9. Jока.
Јоко, m. hyp. 5. Јован.

Јоксим, m. Mannoname, nomen viri.
Јокмур*, ударно јоктур у кесу, піфtö
𐐨а! nihil est! vide нема.
Jолдаш", m. vide друг.
Јолтава*, f. Urt Keifepjanne, vasis genus.
Јбмужа, f. млијеко не варено, frijd)
gemelkte Milch, lac recens.

мужан, жна, но, von frifd gemelfe

ter Milch, de lacte recenti.

Јорган*, m. eine urt Bettbede, Die gewöhnliche deutsche Bettdecke, straguli genus.

Јорганлук*, m. лице од јоргана, сае obere Blatt der Bettdecke, straguli pars media et princeps. Jерганчић, m. dim. v. јорган. Jоргован, m. vide jергован. Јордам*, m. ftulzes (eprange, fastus: „Од њиова великог јордама Јордамити, им, v. impf. ftoljieren, superbio.

Јордамљење, n, Daf Stolgieren, supet

bia fastus.

der

Јордамџија*, m. bee Etolge, Etoljits tende, superbiens.

Јордан, m. Der Flug gorban, flumen Jordan.

Јоца, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide Јоцо.

Јоцо, м. (Ерц.) hyp. 5. Јован,

Још (јошт, јоште), ne, etiam, adhuc. Јошаница, f. 1) намастир у Србији (близу Јагодине). 2) ријека. Joшин, m. ein Grlenwaiv, Grlenbufd, alnetum. Не е ли и у нашем јошику дренова батина нарасти. Јошје, n. (coll.) ein Erlenbuid, alni. Jouâк, m. ein Ort, wo junge Erlen ftehen, alnetum. Joum,

Joume,

Јошмер,

vide jou.

Јува, f. (у Славонији и у Рватској),
Die Cuppe, jus. cf. чорба.
Jyr, m. der Südwind, auster, notus.
Југов, ва, во, н. п. снијег, деб йо
winds, austri.

Jyгoвинa, f. ba3 Sirocco = WBetter, Ehau: wetter, tempestas solvens nivem et glaciem.

Јужан, жна, но, (н. п. вријеме) vide југов.

Jуmembe, n. das Einfallen des Thauwets ters, solutio nivium, glaciei. Јужитисе, жисе, v. г. impf. н. п. вријеме, es thaut auf, solvitur nix et glacies.

Јужни, на, но, Ehaus, venti australis.
Jyj! vide jaoj.

Јула, f. (по Сријему, по Бачк. и по
Бан.), Sulden, Juliola.
Јулар, m, vide улар.

Јулијана, f. (по Сријему, по Бачк. н
по Бан), Juliana, Juliana.
Јулка, f. (по Сријему, по Бачк. и по
Бан.) Gulden, Juliola.

Јунад, f. (coll.) junge Dofen over Sühe,
juvenci aut juvencae.
Jунâк, m. der Held, heros.

Јунаков, ва, во, без Selben, hêrois:
Јунакова мајка најприје заплаче.
Јунац, нца, m. Der junge Das, Gtier,
juvencus.

Јуначење, п. Das Zapferthun, virtutis

ostentatio.

f. augm. 9. јунак.

Јучерањи, ња, ње, Јучерашњи, ван њe, seftig, hesternus. ња,

К.

Јуначитисе, имсе, . r. impf. f.d ats K, i gu, ad: к мени, и вама (диф

Selò ftellen, virtutem ostento. Јуначки, ка, ко, 1) helbenmäßig, heroicus. 2) adv. beroifm, heroice. Јунаштво, п. доô Helventhum, Der Sea roismus, vitus.

Jýне, неДa, п. ein junger Ochs oder Kuh, junges Rint, juvencus, aut juvenca. Јудећи, ћа, ће, vom jyнe, juvenci aut juvencae.

Јунаца, f. Die junge Ruh, juvenca.
Јуничица, f. dim. 9. јуница.
Јунчић, m. dim. 9. јунац.

Јурве, allercings, omnino, cf. јамачно.

заиста.

Јурење, n. vide Ћерање.
Јуритни, им, vide ћераши.
Jypium *, m. Der Sturm, impetus.
Јуриша, m. Diann name, nomen viri.
Јуришање, п. Das Gtürmen, oppugnatio.
Јуришами, ам, v. impf. ftürmen, im-

pugno.

Јуришими, им, v. pf. ftürmen, impetum facio.

Јурош, m. vide уpom.
Јумарце, n. dim. v. jympo.

Јутрења, f. bie Mette, sacra matutina (antelucana).

Jympo, n. 1) der Morgen, mane. 2) der Morgen, das Juchart, jugerum. Јутроклек, m. (in einem muthwiligen Sherz, als Arzney angerathen), der Menschenkoth, stercus. q. d. der Morgenhock.

А. Боли ме зуб.

Б. Метни мало јутроклека. А. Шта је то јутрокʌек? Б. Зар не знаш шта је јутроклек ? Јутрос, Jympocke, heute früh, hodie mane. Јутрошњи, ња, ње, von Diеfеm Mors gen, hujus mane.

Јутрошњица, f. Waffer von heute früh, aqua hausta hoc mane:

„А моја би мајка јутрошњицу пила Јуфка *, f. 1) ber ausgewaltte Féig, massa farinacea distenta. 2) cine nuelartis ge Paste, die auch über den Winter aufbewayrt werben tann, maccheroni (?) pastillorum genus. Јуче, geftern, heri. Јучер, wide јуче.

Јучера, }

Ка, з мов мени, вама): „Како паде симну књигу пише, „Те је шаље ка Крушевцу граду „Ти ошиди ка Вргорцу граду Кабале*, f. pl. (у Сријему и у Бачк. по варошима) ie Gabalen, Nänte, doli. Кабаница (и кабаница)*, f. Der Mantel, pallium.

Кабао, бла, m. ber Naffereimer (Rus bel?), aqualis, urna.

Кабаст, та, mo, von grofem umfang, late patens: није мешко, али је кабасмо.

Каблар, m. 1) ber Rüfner, opifex urnanarius. 2) планина у Србији. Кабларев, ва, во

Кабларов, ва, во, des Küfners, urnarii. Кабларски, ка, ко, 1) ber Küfner, urnariorum. 2) adv. wie ein каблар, мо

re urnarii.

Каблина, f. 1) augm. 9. кабао. 2) im Mühlbau eine Einsaßröhre, tubus immissus canali.

[ocr errors]

Каблић, m. dim. 9. кабао, Dab Gimer=
Каблица, f. eine Met кабао für Wild,
chen, urnula.
Käfe, vasis genus lacti aut caseo adser-

vando.

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Кавеџијница, f. bie Raffeefteverin, thermopolae uxor.

Кавжење, п. 𐐨аз 3anten, rixatio.

Јучерањдан, деп Zag vorher, pridie Кавжитисе, имсе, v. г. impf. Под зава

ejus diei.

ten, rixari.

K

[blocks in formation]

Кад, м. баз кäuderwert, suffimentum.
Кад 11) mann, quando? 2) Da, quando.
Када 3) 3eit, Wtuife, ба man etwab
thun Fann: не мам кад.
Када, f. 1) hyp. 5. кадуна. 2) дiе ман.
ne, labrum', lacus, vannus.
Кадагод, (Рес. и Срем.)} vide кадгођ.
Кадагођ, (Ерц.)

Кадар *, дра, po, fähig, im Stanbe,

potis.

ali.

Кадашњи, ња, ње, you wann, yon welcher Zeit her, ex quo. Кадгод, (Рес. и Срем.) 1) wann immer, Кадгођ, (Брц.) 7 quandocumque. 2) irgendwann, dann und wann, quando. Каде, vide кад. Кадива *, f. 1) ber Gammet, Gammt, panni bombycini genus. 2) (кадивица) die Sammetblume, tagetes Linu. cf. кадипа. f. dim. cf. кадива 2. Кадивица, Кадија m. der Kadi (Richter), judex. Кадијин, на, но, 𐐨е& Ravi, judicis. Кадијница, f. кадијна жена, деб Ravi Frau. Кадијнски, ка, ко, 1) Der Rabi, judicum. 2) adv. richterlich, judicum more. Кадилук *, m. ber Geriatsbezirf, Ge. richtssprengel, dioecesis judicialis. Кадинац, нца, m. Her Giriotsviener, lictor, viator.

*

[ocr errors]

Кадионица, f. bie Räuderpfanne, Das
Rauchfaß, turibulum.
Кадипа, f. vide кадива.
Кадими, им, v. impf. räudern, fumigo.
Кадифа, f. (по варошима) vide кадива.
Кадифлија, f. m. 'j. капа, urt Gammt.
müße, mitrae genus, cf. кићенка :
„На глави им капе кадифлије
Кадно, vide кад.

каднокада, } vide капкад.

matrona.

Кадуна *, f. Die Dame,
Кадунин, на, но, Der Dame, matronae.
Кадуница, f. dim. v. кадуна.
Кадунџика*, f vide кадуница.
Кажипýм, m. ber Beigefinger, digitus
index.

Казаз *, m. Ser Pojamentirer, Bortens mirfer, limbolarius.

nen,

Казан *, Der Keffel zum Peanutweinbrens alenum: наградио казан; пече казан; ајдемо на казан. Казанија, f. vide испек.

Казански, ка, ко, н. п. капак, зит Brauntmeinteffel gehörig, ahenarius. Казанција", m. Der Steelimite Kesselschmied, Keß

let, ahenarius.

[ocr errors]

Казанчић, m. dim. 9. казан. Казами, кажем, v. pf. fagen, dieo. Казивање, п. Daš Gagen, dictio.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

fenò, scapha, vide чун. Каикчија m. vide каигџија. (говоре и каио), ла, ло, us Kаил * frieden, bereit, paratus, contentus, c.

рад:

„Томе Раде врло каил био

Каица

f. ein Kopfschmuck von Müns gen, orhatus capitis numarius. cf. mah

пош.

tabulas.

Каиш *, m. 1) ber Riemen, lorum. 2) ein
Bret zum Schiffbau, tabula.
Kanшâнe, n. das Riemenschneiden, Bre-
terschneiden, dissectio in lora,
Кайшашпи, ам, v. impf. резами на кан-
ше, н. п. сланину, in Kiemen, Bre
ter schneiden, disseco in lora, tabulas.
Каишић, m. dim. 9. каиш.
Кайшлије*, m. pl. m. j. опанци,
Dpanten, hypodematis genus.
Kajâшe, n. 1) das Rächen, ultio. 2) das
Bereuen, poenitentia.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Kаламьêже, n. das Propfen, insitio. Kaлàужêье, п. das Wegweisen, monstratio viae.

Kaлays*, m. 1) der Wegweiser, dux viae. 2) der Unterhändler des Schweinhändlers, procurator suum. Калаузиши, им, v. impf. den Weg wei

fen, monstro viam. Kaлàушшина, f. das Geld, die Belohs nung für Den калауз, pecuniae debitae

то калауз. Калац, лца, m. baš junge Graš, herba recens: пустно коња на калац; unD im Scherze von den Türken, wenn sie im Dieglige fino, пустио гузицу на

калац.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Kaлуhеров, ва, во, des Kalugjers, monachi.

Kaлyhерскй, ка, ко, 1) mönchisch, monasticus. 2) adv. mönchisch, monastice. Kaлyheрсmво (калуhерcmво), n. das Mönchthum, res monastica. Калуђерче, чема, п. даô Drändlein, monachiscus.

Калуђершшина, f. augm. v. калуђер. Kaayn, m. 1) das Modell, die Form

forma. 2) калуп дувана, ein Dad Rauchtabak, fasciculus nicotianae. Калупити, им, v. impf. н. п. дуван, den Rauchtabak pressen.

Kàлуnьêñе, n. das Pressen des Rauchtabaks.

Калчине *, f. pl. од сукна као велике чарапе, што се носе у чи мама (у Србији и у Босни), cine urt tumener Strümpfe (italianisch) ?), tibialium genus. Kana, f. eine Art Speise, cibi genus. Kabae, Bа, BO, mit Koth beichmußt, coeno inquinatus.

Kábаше, u. das Besudeln mit Koth, inquinatio coeni.

кáьаши, ам, v. impf. mit Koth besadeln, coeno iaquiuo Kábeнe, n. das Rühlen, refrigeratio.

« PreviousContinue »