кнезовати, кнезујем, v. impf, кнез-jein, impero ut кнез. јег он помисли да оно воли снијега него меће, на рече: „Ко што ла.“ Ко си да си. 77 кнезовски, ка, ко, беп кнезови дебövig, To кне-коб, f. 1) сусрет, біе Begegnung, occursus: внешчић, m. dim. v. кнез. Књегиња, f. vide кнегиња. књежење, п. боз ене-maßen zum 23einen (öterr. вњезити се, зим се, v. r. impf. Riene maфен добра коб! (говоре по Крајини Неготинској кад се срету двојица). 2) (у. Лици) човјек лијепе коби. 1.коба, f. 1) hyp. v. кобила: Што коба више 2. коба, f. (у Лици) дугуљаста дна кабао, у ко- 2) Briss.; cf. 1 коба 2, пиљуга, шкањац]: Не буди свакој тици кобац; Свака тица има коица. кобацање, п. баз harren mit ben Süjjen, strepitus pedum. Иване А Мијајло књигом из њедара Кад се ситне књиге растурише Од тог мора до зелена Лима 2) baš Bud), liber: Код цара је Марко писар био, У њега су књиге | староставне Док извадим књиге старо- кобасичаров, славне, Да ја гледам, синци, у књигама кобац, конца, m. ber Éperber, nisus [accipiter Јел Милица Лазу суђеница К нама брже, хоче и ваизи! Понесите књиге иџијеле, Те гледајте што нам књиге кажу 3) tu sien, literae: дали дијете на књигу, зum tuSieren; изучио књигу, hat ganz ausjtubiert; зна књигу (т. ј. читати и писати); Чудно Симо књигу изучно, Не боји се ђака ниједнога | 4) das Papier, charta, cf. [vide] xapтиja: Пак довати лист књиге бијеле, Искидаше књигу на комате, На пустише по књизи јазију књигоноша, m. ber Briefträger, tabellarius. [cf. сахија (саија)]. књигоношче, чета, n. ein junger Brieftrüger, taballerius juvenis: Завика му момче књиго ношче књижан, жна, жно, vide књижеван. кобацати се, цам се, v. r. impf. mit ben Sijjen scharren, strepo pedibus. кобача, f. (у Хрв.) од дрвета као крлетка кобачење, п. baš Reißen an fid), raptus. књижар, m. ber Bubinber инб Buchhäubler, li- кобељати, љам, v. impf. rollen, volvo. cf. [vide brarius. књижарев, а, о, vide књижаров. књижаров [књижарев], а, о, без књижар, li brarii. књижеван, вна, вно, literarijd, gelebet, eruditus. [cf. књижан]. књижевник, m. ber Witerator, Ser Selehrte, eruditus, literatus. књижетина, f. augm. v. књига. [cf. књижурина]. књижица, f. dim. baš Dühlein, libellus. књижурина, f. vide књижетина. ко [тко], кога, 1) wer? quis? 2) wer, qui: ко што ла, nadh Belieben, ut lubet, utrum praeplacet (prichwörtlich, seit der Anckdote). Сpón приновиједају како је некакав Турчин код Нијемаца у ропству хранио зими свиње, па | усуо врућу међу у корито; кад се свињче опржи и потрчи брже боље са сурлом у сни 1] ваљати [1]. кобила, f. 1) bie Étute, equa. 2) у каши чаре воденице она гредица, што на њој стоји коло. [cf. магарац 3]. 3) (у Боци) на тијеску она греда горе која саставља лозе и орасима се доље притискује кад се тијеште маслине. 4) vide кобилица 2. кобилар, m. 1) bie tutenhüter, tutenhänòler, custos equarum aut questum earum exercens. 2) Echimpfwort für einen ungeschückten Reiter, convicium in equitem. кобилетина, f. augm. v. кобила. кобилин, а, о, ber Etute, equae. кобилица, f. 1) dim. v. кобила. 2) das Brustbein ber 23ögel, os sterni avium. cf. [кобила 4,] ломилица. 3) (у Боци) грозд, кад се одсијече с лозом заједно, да се остави, Нев schoß mit Trauben. [— 4) vide koь 4]. Кобиља Глава, f. планина у Херцеговини: Ал то гледа Бајо и Лимуне Са стијене из Кобиље главе Кобиље, п. планина у Старом Влаху. cf. Ко- ковачки, ка, ко, ber $miebe, fabrorum. виље [2]. кобиљи, ља, љê, бer Stute, equae. Кобиљи до, т.: На широку долу Кобиљему кобиљњача, f. некака трава, Xrt Bflanze, herbae genus. кобити, бим, v. impf. 1) кога, т. ј. слутити коме да га нестане, н. п. кад би човјек имао троје дјеце, на двоме да купи капу, а трећему ништа, онда би се рекло: коби дијете, den Untergang ahuden, praesagio interitum : Cви су коњи зопцу позобали, А мој доро ни такнуо није: Ногам бије а ушима стриже, Често гледа на Коштац планину : Или коби мене или себе 2) begegnen, осcurro [vide сретати]: Коб га коби Стеванова љуба кобљење, п. 1) баз Ибпен, praesagitio. vide уковица. 2) das Begegnen, occursus. ков, кова, m. 1) коњски, баз Beräth zum Bfer= debeschlagen, instrumenta calceandis equis. 2) косни, баз Dengeljeug, instrumenta fenisecae falci acuendae. [cf. отков]. 3) женски, 4) der Beschlag, ornamentum: Златни кове и сребрни, Да л'јепо ти сјаш 5) човјек старога кова (т. ј. јак и здрав као што су стари људи били), $lag, constitutio. кова[*], f. ber möpfeimer, urceus. Кована, f. Утauenname, nomen feminae. кованлук, (кованлук).* m. vide [челињак] уљаник. кованџија, * m. ber Bienenwärter, apiarius. ковање, п. баš mіебен, cusio. лукавство. ковати, кујем (по ист. кр. може се чути и ковêм), ковачница, f. bie miebe, fabrica ferraria. [cf. 2 вигањ]. Ковиљача, f. село у Јадру (под Гучевом, близу и ба ковиље, п. 1) баз friemengras, stipa pennata Linn.: Лепа Пава у ковиљу спава, Њој се Раде кроз ковиље краде 2) [Ковиље] намастир у Староме Влаху под планином Кобиљем. Ковиљка, f. Ўrauenname, nomen feminae. (у Шумад.) [alcedo ispida 1..] vide шљука [?]. |ковница, f. bie Тünge (baš Münzhaus), moneta. - 3) (у Дубр.) некака морска риба [Derings | коврљак, коврљака, m. (у Петрову пољу) као fönig, zeus faber L.]. 5) vide Ковачи: Покупи ми по равну Ковачу Ковачанин, m. Siner von Ковачи: Покупи ми по равну Ковачу Пет стотина силних Ко вачана ковачев, а, о, без тебез, fabri. гужва од црвена и црна, што жене носе на ковртањ, тња, m. савијено што у коло, н. п. коврцан, т.: Ој мацане коврцане (рече се | кожухар [кожуар], m. ber Mür (Belger), pelмачку). коврчаст, а, о, fraus, crispus. [cf. крецав]. коврџик[*], m. (у Сријему) vide коврџак. ковче[* копче], f. pl. bie peftel, fibulae. [cf. ковчег, м. (у Херц.) біе Rifte, Eruhe, arca, ci sta [cf. сандук, скриња (шкриња)]: На одоше у бијелу цркву До ковчега више Петра светог, Светог Петра ковчег целиваше ковчежић, m. dim. v. ковчег. ковчица, f. dim. v. ковча. lio. [cf. крзнар, һурҹија]. кожухарев [кожуарев], а, о, без Belzers, pelliкожухаров [кожуаров], onis. кожушак, шка, m. hур. v. кожух. | кожушина, f. augm. v. кожух. кожушчић, m. dim. v. кожух. Koзa, f. (gen. pl. Kóзâ) 1) die Ziege, capra. 2) pl. козе, баš Baugerüft, machina aedificationis. [vide скела 3]. козалац, лца, m. 1) у плуга она гредица што козалина, f. (у Рисну) vide калужа. козара, f. 1) ber las wo bie Biegen gej [aitet коговић, m. (у Лици) н. п. коговић си ти? ко- | козарев, а, о, vide козаров. козарина, f. baš Siegengels (für беn picten), ре кого [ткого], когагођ, wer immer, quisquis. код, 1) bei, apud: сједи код мене; остао код куће; код воде. - 2) код новаца гладује; код коња иде пјешице; код жене иде неопран и т. д. водорошић [coda rossa - црвеноренка], m. (у Ц. г.) некака тица, колико кос, Wrt Bogel, avis quaedam [Rothschwänzchen, ruticilla phoenicurus L.]. кожа, f. [cf. кожина, чапра 1] 1) біе aut, cu- | tis. 2) das Fell, pellis. 3) das Leder, - cunia pro capra pascenda. козарица, f. 1) ber Siegenitall, stabulum. - 2) die Ziegenhirtin, capraria. козаров [козарев], а, о, beš Siegenhirten, саprarii. козарски, ка, ко, 1) ber Siegenbirten, caprariorum. 2) говори козарски, eine Wrt Roth= wäljh: крдокрђи крмекрни, т. ј. дођи мени; крдокрнекрси крвокрде, т. ј. донеси воде, и т. д. [cf. пословица 1]. Коваруша, f. ријека у Босни, ein Sluß in Bo$= nien, nomen fluvii. козбаша, f. (у Лици) који напријед коси пред косцима, козбаши се обично за столом даје од бравчета pen, Mäher der den andern vorangelbet, foeniseca primus. corium. кожан, жна (жана), но, von кожа, coriaceus. кожар, m. ber Berber, coriarius. [cf. 1 табак 2]. кожење, п. баз 2Berfen ber Siege, partus caprae. кожетина, f. augm. v. кожа. [cf. кожурина]. | [козе, f. pl. vide скела 3; види s. v. коза 2.] кожина, f. (у Крајини Неготинској) vide кожа. | козина, f. 1) біе Siegenwolle, lana caprina. [vide] кожица, f. dim. v. кожа. костријет, cf. кочет, козјевина. 2) кожодер, т. кад у прољеће удари мећава, те Bicgenfell, pellis caprina. [cf. козлина 2]. полипше стока, ein jiled teš бет Biche jhäòli= |козити, кӧзим, v. impf. werfen (von ber Siege), ches Wetter, tempestas pecoribus perniciosa. [vide] козомор, cf. козодер. кожу, кожуа, m. vide кожух. pario. козити се, кӧзим се, v. r. impf. werfen (von ber Ziege), pario. кожуар, m. vide кожухар. кожуарев, а, о, vide кожухарев. 2) (у Хрв.) ein козице, f. pl. (у Барањи) vide оснице. Козјак, m. планина у Далмацији (у Косову близу козјевина, f. 1) baš Siegenfleijd, caro caprina. -2) die Ziegenwolle, lana caprina. [vide кoстријет]. сf. козина. козји, зја, зје, Biegen, caprinus. козји рогови, m. pl. breitheiliger weizan, bidens козјобрад, m. ein himpfwort, convicium: Од јеч, за то се и сад додаје кад ко приповиједа како је он што говорио. којешта, којечега (којешта), allerlei, waš immеr, varia, quidquid in buccam venerit: говори којешта. који, која, које, 1) welcher, qui: који си да си. 2) ber wie vielfte, quotus. 3) доћи ће који дан, који час, gleich, statim. којигод, којагод [којагод?], којегод [којегод?], wer immer, quicumque, quisquis. [cf. којигодер, којигодир, којигођ, којигођер]. козле, лета, п. (по југоз, кр.) vide jape (у П. којиго (у Дубр.) vide којигод. г. док сиса донде је козле, а послије јаре | којигодир, wer inmmer, до године, па онда двизе, па трећак а жен- | којигођ, којагођ, којегођ, vide којигод. ско ухотка, увотка): Још (се) није коза око- којигођер, (у Дубр.) vide којигод. зила, а козле игра по пољу. који му драго, којега му драго, козлетина, f. кожа од козлета, baš Sell von ciner quisquis. jungen Siege, pellis capellae aut capri juvenis. | козлина, f. 1) vide костријет. - 2) (у Ц. г. козлина), козја кожа, Biegenfell, pellis caprina. [vide козина 2]. козлићи, m. pl. (по југоз, кр.) vide [јарад] јарићи. Козник, m. зидине од старога градића у на- кожодер. козопаша, т. (у Боци) бет Зеgenbirt, caprarius, cf. [vide] козар [1]: Козопаше надмонташе. козош, m. матори козош! рече се стару човјеку, Єфіmpfwort, convicium. Која, m. (ист.) vide Којо. пет стотин дуката којино, vide који (cf. [2]но [4]): Којено су кокање, п. баз Braten (Röften) beš Rufuruz in 2lfhe, којадико! припијева се гдјешто у пјесмама: н. п.: Ој! колико је уз море градова, О! којадико уз море градова, Ој! у сваки сам јунак долазио, Ој! којадико јунак долазио којасити се, сим се, vide којаснути се: Јутрос | кокати, кокам, v. impf. н. п. кукурузе, braten ни се Турци којасили (ben Rufuruz), torreo. cf. кокица [4]. којаснути се, нём се, v. r. pf. fich feђen laffen, | кокин, а, о, бет Jenne, gallinae: Већ сам кокин grüßen, praeteriens saluto. cf. којасити се. којегде, (ист.) којегди, (зап.) којегдје, (југоз.) којегђе, (јуж.) hie und da, hinc inde. којекад, бани инò wann, interdum. [vide каткад]. којекакав, ква, кво, wie immer bejdhajjen, quaкојекаки, ка, ко, / liscumque. којекако, wie immer, uteumque: како живиш? којекако (і lecht). којекуд, hin und којекуда, Бін ин ber, hine inde. танцовођа Кокирна, f. брдо у Велебиту, Мame eines Berges, montis nomen. кокица, f. 1) dim. v. кока. 2) baš Dajelbuђи, tetrao bonasia [L.; vide љештарка]. 3) (у Фрушкој гори) ber Maifäfer, scarabaeus melolontha. [vide гундељ]. 4) geröstete Kukuruzförner, grana zeae mais tosta. [cf. јагла]. 5) кад се из луле истресе уједно дуван који још гори. Ову кокицу мећу дуванџије врло радо на лулу кад се напуни на ново. кокорав, а, о, (у Ц. г.) vide чупав. кокорајка, f. у пјесми Épitheton für bie Denne: којекуде, говорио је Карађорђије често уз ри- О ти коко кокорајко! кокоруша, f. (у Барањи) vide пасерка. кокотиња, f. (у Дубр.) некака трава, Djterluzei, кокотити се, кòкотим се, v. r. impf. ftolziern, wie ein Dahn, superbio ut gallus. [cf. копунити се]. кокотић, m. (у Дубр.) dim. v. кокот. кокотуша, f. (у Грбљу) име кокоши која при ликује више кокоту него кокоши, Hennenname, nomen gallinae indi solitum. кокоћење, п. баз Stolzieren wie ein Mahn, superbia galli. 2) кокош, кокоши, f. (gen. pl. кокоши и кокошију) кокша, m. vide кокало: А. Ко је то рекао? Б. Кокша из Дивоша. кол, т. (у Херц.) н. п. ми ћемо пристати у ваш кол (коло?) ber Rreiß, circulus. 1. кола, кола, n. pl. 1) ber Bagen, plaustrum : На њему се сломила кола, er hat für Alle gebüßt. - 2) кола на небу, ursa major et ursa minor. 2. кола, f. 1) hyp. v. колач: да ти мајка умијеси колу (жене говоре дјеци). 2) hyp. . колијевка. колађер! као што се у Бару рекне радину : Сирова ти! тако се доље на лијевом бријегу Дрине, у Семберији, рекне: Колађер! Али сам заборавио шта се на то одговори. колаина, f. (у приморју) vide колајна: Л'јепа су ми даровали дара: Свекар бане колаине златне Ни на грло златна колаина |колајна, f. баз Теbaillon, große Denfmünze, numus memorialis major. [cf. колаина, медуља 2]. Колак, т. ваљада је био некакав хајдук или кесеџија: Тешко Колаку на злу конаку. колалије[*], f. 1) токе савијене као колутови, као што се и сад носе у Далмацији: преима токе колалије 2) гаће, ваља да шарене на кола, cf. коласт: За Анкине гаће колалије На руке, Xrt Sefhwür [ber Nagelwurm], ulceris ge-|колар, m. ber Bagner, plaustrarius. nus [panaritium]. коларев, а, о, vide коларов. кокошињи, ња, ње, über, gallinaceus. [cf. коларина, f.: Пак на главу капу коларину, кокошји]. О којој су до три крила златна кокошињи мрак, т. као очиња болест, од које | коларница, f. bіе Bagnerei, Berfjtátte бeз 2Bag= човјек у вече не види ништа, Xrt Mugenfranf= ners, officina plaustraria. beit [bie Ratbliensheit], morbus quidam oculo-|коларов [коларев], а, о, без Bagners, plaustrarii. rum [hemeralopia]. кокошица, f. dim. v. кокош. [vide пилица]. кокошји, шја, шја, vide кокошињи. кокошка, f. 1) vide кокош. 2) ein Knäuel robes Barn, glomus filorum crudorum: мота пређу на кокошку; намотала велику кокошку. Ова кокошка није округла, као друго клупко, него је дугуљаста као лубеница, а у сриједи мало шупља; па кад се стане мотати на мо товило, онда се почне изнутра. 3) читава кокошке, adv. кад се двојица рву, па падну коласт, а, о, шарен на кола, runbgefleft, maculosus: У скут свилен коласте аздије колац, коца, m. (pl. коци, а у Црногорскијем пјесмама има и кочеви, gen. колица) ber flod, fabt, palus [cf. казук]: Сад ће твоје овце на трагове, А Турачке главе на ко Чеве колач, колача, т. 1) eine Wrt rabförmiges Brot, panis genus. Кад се иде у пријатеље (својти у госте) свагда у торби осим чутуре и још чега ваља понијети и колач (т. ј. шеничан хљеб), па кад се из пријатеља повраћа, опет одонуда такови колач ваља да му спреме; за то се каже: Јужну божићу и пријатељском колачу не ваља се радовати (јер пријатељ ако један колач донесе, он неколика поједе, и опет му један ваља спремити да понесе). Бољи је и црн колач него празна торба. Хвала му као и тетки без колача (т. |